Sta je potrebno za prakticni deo ispita

Prakticni deo ispita iz interneta se obavlja za racunarom , profesor zadaje zadatak na tabli gde kaze kakva stranica treba da se napravi. U fajlu dole je dat uopsten opis sta je potrebno da se uradi kako bi se napravila zeljena stranica i kako joj dodati dinamicke komponente.

Pdf fajl mozete preuzeti ovde (TUTORIAL)

Primer fajl ovde 

ADSL

Zahtev  za visokom brzinom prenosa podataka u poslednje vreme inicirao je potrebu za snažnim interoperativnim i lakim za upotrebu multi-uslužnim Digital Subscriber Line DSL.  DSL se kolektivno odnosi na grupu tehnologija koje koriste neupotrebljenu širinu opsega u postojećoj bakarnoj prisutnoj mreži, da isporuče podatke visokom brzinom od distributivnog centra ili centralnog ureda do krajnjeg korisnika. DSL tehnologija je atraktivna zbog toga što zahteva malo postojeće bakarne infrastrukture koja povezuje skoro sve naseljene prostore na svetu. DSL je siguran usled  “point- to-point” prirode.

Postoje mnogo varijanti DSL-a, svaka usmerena na posebno tržište, sve dizajnirane da ispune iste osnovne ciljeve. Ona koja se danas koristi je takozvana asimetrična digitalna pretplatnička linija  (ADSL-Asymetric Digital Subscriber Line). ADSL obezbeđuje veću brzinu podataka u nizvodnom pravcu(Download) od provajdera do krajnjeg korisnika i u uzvodnom pravcu(Upload) od krajnjeg korisnika do provajdera.

ADSL je direktan rezultat asimetrične prirode Interneta i potrebe krajnjeg korisnika.Asimetričnost zapravo znači mogućnost bržeg prenosa podataka u download-u (ka korisniku) nego što je to u upload-u (prenos podataka od korisnika ka mreži). Većina najzanimljivijih aplikacija za korisnike na mreži su asimetrične ( video na zahtev, pristup internetu, multimedijalni pristup, kupovina od kuće, itd.) gde mnogo više informacija korisnik “preuzima” sa mreže nego što “šalje”.

ADSL modem ili DSL modem je uređaj koji se koristi za spajanje pojedinačnih računara ili rutera sa DSL telefonskom linijom korišćenjem neke od ADSL centrala. ADSL poseduje neke posebne prednosti kada se uporedi sa tradicionalnim analognim modemom. Jedna od njih je sposobnost  da radi pored postojeće “Plain Old Telephone Service” (POTS) na jednom paru žica bez prekida. POTS je osnovni servis koji obezbeđuje sve telefonske linije sa pristupom “Public Switched Telephone Network” (PSTN)

Osnovni opseg(od 0 do 4 kHz) koji je predviđen za telefonski saobraćaj, posebnim filterom takozvanim spliter-om je odvojen od ostalih opsega metodom koja garantuje da će se telefonski razgovor odvijati i u slučaju da ADSL zakaže. Drugi opseg frekvencije prenosi signal podataka koji šalje informacije od korisnika ka mreži Upload . Treći propusni opseg je veza velike brzine ka korisniku Download. Crvena oblast je opseg frekvencije kojim se koristi normalna zvučna telefonija(PSTN), zelena(Upload) i plava (Download) se koriste za ADSL.

Opseg od 25,875 kHz do 138kHz se koristi za upload (od korisnika ka mreži), dok se opseg od 138 kHz do 1104 kHz koristi za download(od mreže ka korisniku). Svaki od njih se dalje deli na manje frekventne kanale od 4,3125 kHz .

DSL modem/ruter se priključuje na drugi izlaz razdvajača i omogućuje protok podataka sa korisničkog računara na DSL liniju, odnosno razdvajač. DSL modemi se mogu spajati na dva načina:

•Računar se spaja preko USB-a

•Računar se spaja preko mrežne kartice

ADSL paketi

•256/64 Kbps

•512/64 Kbps

•1Mbps/128Kbps

•1,5Mbps/192Kbps

•Download/Upload

ADSL2+

ADSL2+ proširuje mogućnost osnovnog ADSL udvostručavanjem broja download bitova. Brzine podataka mogu biti visoke do 24 Mb/sec download i 1 Mb/sec upload, zavisno od rastojanja DSLAM-a  do korisnika.

     ADSL2+ omogućuje dupliranje frekventnog opsega tipične ADSL konekcije od 1,1 MHz do 2,2 MHz. Ovo udvostručava download brzinu podataka predhodnog ADSL2 standarda do 12 Mb/sec, ali kao predhodni standard degradiraće sa vrha svoje brzine bitova posle izvesnog rastojanja.

VoIP

Voice-over-IP predstavlja tehnologiju za prenos glasa u realnom vremenu posredstvom mreža zasnovanih na  internet protokolu, pa ako tako postavite stvari, sve sto prenosi glas jeste neka vrsta VoIP-a. Medutim, termin se ustalio za hardver i softver profesionalnih sistema koji dopunjuju ili u potpunosti zamenjuju klasičnu telefoniju. Skype, GoogleTalk i njima slicne stvari su peering programi i nikako nisu VoIP u ovom užem smislu.

Softver koji pretvara racunar u VoIP telefon (tzv. Soft-Phone) se izbegava jer je komplikovan za upotrebu – prosečan korisnik želi samo da podigne telefonsku slušalicu i pozove broj, bez dodatne komplikacije. Većina rešenja za firme čak podrazumevaju nadgradnju postojece telefonske opreme (kancelarijskih centrala, faksova i samih telefona), tako da ko­risnik ne mora ni da razmislja da li njegov glas putuje kroz javnu telefonsku mrezu ili preko Interneta.