IPTV

ŠTA JE IPTV?

IPTV (Internet Protocol TV) je usluga koja je bazirana na ADSL tehnologiji, i korisnicima osigurava da mogu na svom TV-u pratiti televizijske i radio kanale i koristiti brojne inteaktivne usluge. Prednost ove usluge je u tome što gotovo u svakom domaćinstvu postoji telefonska linija, i sa samim širenjem ADSL mreže, koja u tehničkom smislu može podržati IPTV, dolazi i do širenja same IPTV usluge.IPTV je sastav sposoban za primanje i prikaz toka video podataka enkodovanog kao niz IP paketa.Iako se IP koristi za prenos preko svih vrsta mreža,uključujući i kablovsku televiziju,težište je na telekomunikacionim sastavima s obzirom na to da oni najviše investiraju u optičku infrastrukturu,i ponudu novih usluga preko nje!

KAKO RADI IPTV?
Gledamo li s pozicije krajnjega korisnika u pravilu IPTV predstavlja pojavu jedne nove „kutije“, tj. krajnjega korisničkoga uređaja (STB – Set Top Box). On se povezuje na kućnu ADSL ili drugu širokopojasnu liniju i zadužen je za spajanje IP paketa u koherentni video tok, kao i za njegovo krajnje dekodiranje u oblik koji će se moći koristiti praktično na svakom TV uređaju. Veći deo video signala u transportnu mrežu ulazi na lokaciji nacionalnog telekomunikacijskog mrežnog čvorišta (HE – Head-End), gdje se ulazni TV signali (uglavnom sa satelita) primaju i po potrebi kodiraju (često u MPEG-2, iako su mogući H.264/MPEG-4 AVC i Windows Media formati).

Sl. 1. Prikaz IPTV strukture mreže

Video tok se rastavlja na IP pakete i transportuje korišćenjem telekomunikacijone mreže,  i masovne IP strukture koja se koristi i za veliku količinu drugih vrsta prometa (podaci,govor). Video tokovi se primaju i skupljaju na jednom mjestu s kojeg se nakon obrade šalju prema pojedinim TV uređajima. Na pojedinim TV kanalima se sa satelita dodaje i lokalni sadržaj (lokalne TV stanice, reklamni programi, info kanali, video na zahtev (VoD – Video on Demand)). Na tom svojevrsnom sabirnom mestu za video tokove smešteno je i programsko rešenje koje ujedinjuje sve komponente IPTV sastava (MW –Middleware). Ono određuje izgled zaglavlja na TV uređajima i brine za autentifikaciju korisnika, zahteva za promenom kanala i VoD zahteva, određuje izlaz prema sklopu za naplatu, itd.Svi TV kanali, koje operator telekomunikacione mreže može spajati u različite pakete, u mrežu se šalju multicast prenosom. Treba imati na umu da postoje ograničenja broja kanala koji istovremeno mogu biti na raspolaganju jednom korisniku. Problem je u lokalnoj petlji na digitalnoj pretplatničkoj liniji (DSL – Digital Subscriber Line) gde čak i uz potpuno iskorišćenje mogućnosti ADSL 2+ tehnologije možemo dobiti „samo“ 25 Mbit/s (a i ta se brzina značajno smanjuje kako su korisnici udaljeniji od DSL pristupnog multipleksora /DSLAM – Digital Subscriber Line Access Multiplexer). Kako onda poslati stotine IPTV kanala prema krajnjem korisniku s DSL linijom? Pošalje ih se maksimalno 2-3 prema jednom korisniku od DSLAM-a (jedan za TV, drugi može biti za video na zahtev i jedan potreban za prebacivanja kanala; može se dodati i četvrti kanal u slučaju da su u kući postavljena dva krajnja korisnička uređaja). Kada se menja kanal pomoću daljinskog upravljača, krajnji korisnički uređaj (koji je zapravo IP prijemnik) prelazi na drugi kanal korištenjem IGMP v2 protokola (IP Group Membership Protocol) tako da pređe na drugu multicast grupu. Kada programski sastav primi zahtev za promenom kanala, on „pregleda“ bazu korisnika i kada se potvrdi da dotični korisnik ima pravo gledati traženi kanal, na njegovom lokalnom usmerniku/preklopniku on se doda na distribucijsku listu. Na taj način se samo programi koji se trenutno gledaju šalju sa mrežnog čvorišta (HE) prema DSLAM-u krajnjeg korisnika.

Slika 2. Korisnička strana

Tipični zahtevi na propusnost mreže su:

• MPEG-2 standardne definicije 4-6 Mbit/s;

• MPEG-2 visoke definicije (HD) 20 – 25 Mbit/s;

• MPEG-4/H.264 standardne definicije 1,5 – 2,5 Mbit/s;

• MPEG-4/H.264 visoke definicije 7 – 8 Mbit/s.

Dakle, za prikaz slike u slici (PiP – Picture in Picture) potrebno je slati dva video toka istovremeno, kao i u slučaju istovremenog snimanja sadržaja kod usluge video na zahtev i gledanja nekog drugog programa. Taj deo „namještanja“ mreže, s obzirom na potrebnu propusnost je najteži dio kod postavljanja zajedničke IPTV arhitekture, pogotovo kada je reč o triple play rešenjima i višemedijskom podsastavu utemeljenom na internet protokolu (IMS – IP Mul- timedia Subsystem).

IPTV USLUGE

Bitno je shvatiti da je IPTV više nego transmisija video signala putem IP paketa. Zapravo, telekomunikacione kompanije i ciljaju na tu diferencijaciju kako bi se što više odvojili u ponudi od usluga kablovske TV. Glavne usluge će u svakom slučaju biti „klasična“ televizija (Broadcast TV), video, audio i interaktivne usluge na zahtev. Valja spomenuti i snimanje sadržaja kod kućnog korisnika ili u mreži (PVR i nPVR – Personal Video Recording; network PVR), kao i gledanje televizije s vremenskim kašnjenjem (Time Shifted TV – npr., gledate film ili utakmicu, i neko vam pozvoni na vrata; kako ne bi izgubili deo sadržaja, pauzirate živu sliku kada se vratite iž nastavite gledati gde ste stali; kod reklama, recimo, možete se opet vratiti na „živi“ TV).

Navedimo usluge:

• Broadcast TV
• Audio usluge
• Plaćanje po gledanom sadržaju
• Video na zahtev
• Snimanje sadržaja
• Proširene usluge za krajnjeg korisnika

ZAKLJUČAK

IPTV, kao skup usluga, izmeñu ostaloga podržava emitiranje TV-sadržaja, video na zahtev, plaćanje po gledanom sadržaju (PPV – Pay Per View), usluge prijenosa televizijske slike visoke rezolucije (HDTV) i uslugu snimanja sadržaja (PVR – Personal Video Recorder). Isporuka takvih usluga krajnjem korisniku zahtieva da i temeljna i pristupna mreža imaju na raspolaganju dovoljne prenosne kapacitete, da transfer IP-paketa ima visoki kvalitet i da je u mrežu ugrađen zadovoljavajući nivo sigurnosti, kako na nivou transfera, tako i na nivou sadržaja. Prilikom korišćenja triple play usluga krajnjem je korisniku u dolaznom smjeru potrebna brzina između 24 i 30 Mbit/s.

Naravno, razvoj IPTV-a i popratnih tehnologija nije ni približno završen. Nužno je potrebno doraditi sve segmente mreže kako bi sama usluga i njeno korišćenje bili što sličniji tradicionalnoj TV-usluzi na kakvu su krajnji korisnici navikli.
Sledeći problemi još uvek nisu u potpunosti rešeni:

• pri prebacivanju s jednog na drugi kanal tokom gledanja TV programa može nastupiti relativno veliko kašnjenje kod slanja na veći broj odredišta u mreži (multicast); taj problem je izraženiji kod MPEG-4 sadržaja zbog jače kompresije u odnosu na MPEG-2; dobra implementacija i podešenje kompletne mreže to vrijeme mogu smanjiti na ispod pola sekunde, ali ono može iznositi i do dvije sekunde;

• kolebanje kašnjenja paketa u mreži (tzv.delay jitter) može dovesti do treperenja slike na ekranu TV- uređaja;

• prenos videa oslanja se na transportni protokol UDP koji nema ugrađene mehanizme za siguran transfer paketa.

UDP Protokol

UDP(енгл. User Datagram Protocol) je једноставан протокол који обезбеђује основне функције транспортног слоја OSI модела. Дефинисао га је Дејвид Патрик Рид 1980. године, описан је у РФЦ документу под бројем 768.

Услуге са конекцијом и без ње

Програми на крајњим системима користе услуге Интернета за међусобно слање порука, а саставни делови Интернета обезбеђују средстава за њихов транспорт. TCP/IP мрежа обезбеђује две врсте услуга апликацијама крајњих система, а то су

• услуге са конекцијом
• услуге без конекције

Услуга без конекције

Код услуге без конекције не постоји процедура синхронизације, када једна страна апликација жели да пошаље пакет другој страни програм за слање пакета то и учини. Будући да нема процедуре синхронизације, добија се на брзини, али се губи на поузданости, нема контроле тока ни загушења. Интернетска услуга без конекције.

Карактеристике

UDP се користи за размену пакета порука („датаграма“) између рачунара. За разлику од протокола TCP, овај протокол не подразумева сталну везу него се пакети „бацају“ одредишном рачунару, без одржавања везе и провере грешака. На тај начин, овај протокол не гарантује испоруку пакета нити исти редослед испоруке пакета као при слању. Због ових особина UDP протокол је брз и користи се за апликације којима је важна брзина а приспеће пакета и одржавање редоследа није од велике важности, користи га велики број апликација, нарочито мултимедијалне апликације попут интернет телефоније и видео конференције. Користе га протоколи RTP, VoIP, DNS, сервери за рачунарске игре итд.

WEB Hosting “Telekoma Srbija”

Usluga Web hosting omogućava iznajmljivanje prostora na disku i odgovarajućih serverskih resursa za smeštaj web stranica na web serveru. Uz Web hosting uslugu Telekom Srbija omogućava svojim korisnicima stalno prisustvo na Internetu postavljanjem web prezentacije na servere Telekoma Srbije.
Usluga Web hosting namenjena je svim korisnicima koji žele da poslovno ili privatno budu stalno prisutni na Internetu. Ovaj servis omogućava korisnicima da odgovore na zahteve savremenog poslovanja čiji je imperativ stalno prisustvo na Internetu. Postavljanjem odgovarajućeg web sadržaja fokusiranog na marketing i prodaju, ova usluga otvara nove poslovne mogućnosti i omogućuje bolju poziciju na tržištu.
Kada se obezbedi prostor u web okruženju, dobija se ključ za ulazak na cyberspace. Ovaj ključ, u obliku korisničkog imena i lozinke, omogućava konekciju na web hosting server kako bi korisnik mogao da postavi svoju web prezentaciju ili da menja njen sadržaj.

 

Ugovor se zaključuje na 12 (dvanaest) meseci!

PAKETI

• · Web@Laki – početni paket
• · Web@Start – osnovni paket
• · Web@Pro – napredni paket
• · Web@Master – profesionalni paket
• · Web@High – premium paket

Zajedničke karakteristike:

• · 24×7 FTP pristup ka web serveru radi udaljenog administriranja i ažuriranja prezentacije, uvid u zauzeće prostora, dostupan sa bilo koje tačke na Internetu
• · uvid u statističke podatke o prezentaciji i ostvareni saobraćaj i posećenost sajta
• · dnevni back up
• · redundantnost sa RAID5 diskovima
• · intuitivan kontrolni panel za administraciju sajta
• · Web Site Builder aplikacija
• · Firewall zaštita
• · Odgovorajući broj email naloga (Webmail i POP3)
• · Telekom Srbija omogućava realizaciju svih pet paketa na Windows ili Linux platformi

Mail Hosting “Telekoma Srbije”

Mail hosting usluga namenjena je privatnim i poslovnim korisnicima koji žele pouzdanu i efikasnu Internet komunikaciju. Usluga se u potpunosti realizuje na Telekomovom mail sistemu tako da ne zahteva od korisnika dodatne investicije u IT tehnologiju i kadar i oslobađa korisnika troškova instalacije i održavanja. Preduslov za korišćenje usluge je računar i pristup Internetu.
Mail hosting usluga Telekoma Srbije obezbeđuje pouzdanost i dostupnost elektronske pošte na Internetu uz veliku sigurnost podataka, antivirus i antispam zaštitu.
E-mail usluga podrazumeva jednostavno korišćenje standardnih e-mail klijenata (Outlook, Outlook Express…) koji koriste POP3 i IMAP protokole.
Nalozi se otvaraju na domenu mail.open.telekom.rs ili na sopstvenom domenu korisnika.

Dodatne usluge:

· Web mail – omogućava čitanja mail-ova sa Interneta korišćenjem web čitača (web browser).

· E-mail alijasi – podrazumeva mogućnost kreiranja dodatnih e-mail adresa (aliasa) za mailbox već dodeljen korisniku (koji već ima kreiran svoj e-mail nalog). U ovom slučaju, nekoliko e-mail adresa pripada istom mailbox-u tako da mail poslat na različite adrese stiže u isto poštansko sanduče.

· Dodatni prostor na disku – daje mogućnost proširenja veličine poštanskog sandučeta.

ADSL usluga “Telekoma Srbija”

OPIS USLUGE

ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line) – brzi i stalni pristup Internetu 24 časa dnevno kroz postojeću telefonsku liniju uz mogućnost istovremene upotrebe linije za obavljanje razgovora.
Nema merenja protoka, primenjeno je Flat Tarifiranje (mesečna pretplata). Tarifni element je izabrani paket.

Tehnička realizacija
ADSL usluga se instalira na postojeću telefonsku liniju – potrebni su sledeći uslovi:

* · Linija ne sme biti ni na jednom uređaju tipa:

1. dvojnička kutija,
2. PCM – zahtev za novi ADSL priključak istovremeno znači i zahtev za skidanje linije sa PCM uređaja,
3. – FM ili FMUX uređaj

* · Slobodni ADSL portovi na centrali

Korisnik može i da razgovara i da bude na Internetu u isto vreme.To se realizuje tako što se “Spliter” (ADSL modem) postavi na liniju pretplatnika i softverski konfiguriše.

Personalni računar je dovoljan za osnovnu ADSL uslugu:

* · U slučaju da korisnik koristi sopstveni ADSL modem, biće mu potrebno, u nekim slučajevima, da ima instaliranu mrežnu 10/100 Mbit karticu ili mrežni priključak.
* · Korisniku treba sugerisati da uradi „update“ anti-virusnih programa koje ima (kao što su Norton, McAfee, AVG, Avast…) i anti-spyware programa (Microsoft Anti-Spy Tool, Ad-Aware, Spybot…) najnovijim verzijama.

ADSL modem je preko razdelnika vezan na telefonsku liniju sa jedne, i putem USB konekcije ili mrežne kartice na računar sa druge strane.

* · ADSL modem, razdelnik, potrebne kablove i odgovarajući instalacioni software obezbeđuje „Telekom Srbija“.
· Ukoliko korisnik želi da poveže više računara u LAN ili bežičnu mrežu, sam kupuje odgovarajući ADSL modem.