Безбедност на Интернету

Постоје одређени ризици употребе Интернета које велики број корисника недовољно или уопште не познаје.Могу да буду угрожени ваша приватност и репутација, опљачкан ваш новац на банкарским рачунима, потрошено ваше време код Интернет провајдера, онеспособљен ваш рачунар… Чак и лична и породична безбедност могу да буду угрожени ако се неопрезно понашате на Интернету.Злонамерни појединци, организоване хакерске групе, па и сајбер криминалци, могу да нанесу штету на следеће начине:

• да заразе ваш рачунар шпијунским софтвером како би вам украли идентитет или пратили ваше Интернет и животне навике

• да вас опљачкају крађом ваших лозинки за приступ неким онлајн сервисима (нпр: е-банкинг)
• да направе проблеме у функционисању вашег рачунара помоћу вируса и другог злонамерног софтвера
• да преузму контролу над вашим рачунаром и да га користе за напад на друге кориснике широм света
• да вас наведу да посетите лажни сајт неког од онлајн сервиса које користите и тамо оставите личне податке
• да упадну у вашу бежичну мрежу и бесплатно користе вашу Интернет конекцију
• да украду и потом користе ваше налоге за слање е-поште и четовање

Да бисте спречили или умањили ризике свог боравка на Интернету, потребна вам је вишеслојна заштита:

• Заштитни софтвер: анти-вирус, анти-спајвер и фајервол или заштитни сет који садржи сва три сигурносна система.
• Ажурирање рачунара, блокирање е-поште нежељеног садржаја (spam) и коришћење савремених претраживача.
• Редовно копирање фајлова (back-up).
• Ако сте неискусан корисник, боље је да не користите свој рачунар као администратор (administrator mode).
• Заштитите се од прислушкивања и уљеза применом криптовања у својој бежичној мрежи.

Elektronski potpisi i sertifikati

Elektronski potpis je tehnologija koja omogućava autentičnost, zaštitu integriteta i neporecivost podataka i dokumenta u elektronskom poslovanju. U određenoj prilagođenoj primeni, tehnologija može da odgovara svojeručnom potpisu u klasičnom poslovanju, pri čemu se dodatno štiti i integritet (nepromenljivost) potpisanih podataka. Vredi istaći da elektronski potpis nije slika skeniranog svojeručnog potpisa u dokumentu, jer takva slika ne omogućava da elektronski potpis postigne izrečeni nivo pouzdanosti.

Elektronski potpis u Republici Srbiji uređen je Zakonom o elektronskom potpisu („Sl. glasnik RS“, broj 135/2004) i podzakonskim aktima, a u skladu sa Direktivom Evropske unije o elektronskom potpisu („Directive 1999/93/EC of the European Parliament and of the Council of 13 December 1999 on a Community framework for electronic signatures“, Official Journal of the European communities, L 013/12-20, 19. 1. 2000).

Elektronski potpis je skup podataka povezanih sa elektronskim dokumentom kojima se utvrđuje identitet potpisnika tog određenog dokumenta. Danas u praksi najčešće korišćeno rešenje je tehnologija digitalnih potpisa, zasnovana na kriptografiji infrastrukture javnog ključa (PKI) sa elektronskim sertifikatom prema standardu X.509v3 (RFC 5280).

Za korisnike, primena se svodi na: (1) posedovanje sertifikata izdatog od strane sertifikacionog tela koji povezuje par ključeva sa identitetom korisnika; (2) posedovanje para ključeva na pametnoj kartici, u tokenu ili drugom mestu gde se bezbedno čuva privatni ključ iz datog para i; (3) upotreba odgovarajućeg programa za elektronsko potpisivanje dokumenata i podataka, npr. Microsoft Office, OpenOffice.org, Adobe Acrobat ili namenskog softvera za potpisivanje.

Koliko vredi moj sjat

Da li ste se ikada pitaliko koliko vredi veb sajt koji često posećujete ? Verovatno jeste. Sve što treba da uradite jeste da učitate adresu sajta za proveru “cena” drugih sajtova i unesete u polje na srediti stranice adresu sajta koji želite…

Besplatni online servisi za procenu vrednosti web sajta:

1. http://www.websiteoutlook.com/
2. http://www.cubestat.com/
3. http://www.yourwebsitevalue.com/
4. http://www.valuatemysite.com/
5. http://www.esitestats.com/
6. http://www.worthbot.com/
7. http://www.abouturls.com/
8. http://www.mywebsiteworth.com/
9. http://www.webtrafficagents.com/
10. http://www.sitestimator.com/
11. http://websitevalued.com/
12. http://www.valuemyweb.com/

Na primer, prema proceni sa http://www.cubestat.com vrednost Googla je $2,190,000,000.00

Primer vrednost sajta http://www.mediamarkt.de/

Andrijana Lalic 477/05

Web servisi

O web servisima

Web-servisi su softverske komponente koje omogućavaju programsko povezivanje distribuiranih aplikacija (ili drugih softverskih komponenti) na osnovu standardizovanih formata komunikacije. Na taj način oni omogućavaju programsko povezivanje distribuiranih softverskih komponenti nezavisno od operativnog sistema i tehnologije na kojima su implementirani.
Razmena podataka kod veb servisa se obavlja preko SOAP (Simple Object Access Protocol) protokola.

Sistem web servisa NBS

Putem sistema web-servisa, Narodna banka Srbije omogućava pravnim subjektima da automatizuju pristup ponuđenim podacima i da ih koriste u svojim informacionim sistemima na način koji najviše odgovara njihovim potrebama.Registrovani korisnici veb-servis sistema dobijaju mogućnost pristupa javnim podacima Narodne banke Srbije, putem konzistentnog skupa programskih interfejsa. Na taj način im je omogućeno da ponuđene podatke integrišu u svoje informacione sisteme korišćenjem širokog spektra programerskih tehnologija.Važno je napomenuti da veb-servis sistem ne omogućava pristup podacima preko gotovih vizuelnih interfejsa. Korisnicima je ostavljeno da sami razviju svoje aplikativne module i koriste podatke na način koji najviše odgovara njihovim poslovnim potrebama. Detaljan opis usluga sistema veb-servisa dat je u tehničkoj dokumentaciji.

Triple play mreze

Jedan od osnovnih trendova u telekomunikacijama poslednjih godina je konvergencija telekomunikacionih mreža i servisa odnosno izgradnja jedinstvene mrežne arhitekture koja omugućava istovremeno pružanje različitih tipova servisa –prenos glasa, slike i podataka. Ovakve mreže bazirane na IP protokolu poznate su pod nazivom Triple Play mreže.

ZNAČAJ TRIPLE PLAY MREŽA

Tradicionalne širokopojasne DSL mrežene arhitekture su uglavnom namenjene prenosu podataka (pristup Internetu, FTP, e-mail itd.), ali se postojeći mrežni kapaciteti mogu dodatno iskorististi za uvođenje novih servisa kao što su prenos slike – video na zahtev ili TV broadcast. Osnovna ideja je da se preko postojeće bakarne parice, koja se dosada koristila za prenos govornog signala, istovremeno prenose govor, slika i podaci na jednistvenoj mrežnoj arhitekturi baziranoj na IP protokolu.

Najbolji primer za ispravnost ovakvog pristupa je mobilna telefonija. Mobilni telefon je skuplji od klasičnog i nudi usluge nižeg kvaliteta, odnosno odnos cena/kvalitet je znatno lošiji. Međutim, mobilna telefonija je doživela ekstremni procvat upravo zboguvođenja dodatnog i vrlo značajnog kavaliteta – mobilnost. Zato je korisnicima potrebno preko jedinstvene mrežne strukture ponuditi skupove novih i naprednih usluga, a istovremeno zadržati postojeće servise. Kao novi servisi pojavljuju se video na zahtev(VoD), Gaming, Learning, PVR(Personal Video Recorder) i slično.

Mreže sledeće generacije za osnovu koriste IP protokol, pa i svi prethodno pobrojani servisi, bilo postojeći ili novi treba da budu IP-based. Kako se kvalitet postojećih servisa, pre svega prenos govora ali i TV broadcast, ne sme umanjiti u odnosu na kvalitet koji je već sada poznat krajnjim korisnicima, jedan od osnvnih izazova u Triple Play mrežama je izbor odgovarajuće mrežne arhitekture i pravilno dimenzionisanje mreže, tako da se postigne zahtevani QoS za sve tipove usluga.

ULAZNI PODACI

U ovom poglavlju su dati osnovni podaci koji opisuju konkretan primer. Potrebno je definisati mrežnu arhitekturu na primeru urbane mreže sa 60.000 korisnika. U mreži se zahtevaju sledeći servisi:
• telefonski servis (VoIP),
• video na zahtev (VoD),
• IPTV (80 TV kanala ) i
• brz pristup Internetu (HSI-High Speed Internet)

U tabeli 1. prikazani su QoS parametri za svaki od navedenih servisa.

Za VoIP uslugu uzet je potreban propusni opseg od 100 kbit/s po jednom govornom kanalu. Pretpostavljen je G.711 codec i vreme paketizacije od 30ms. Bitski protok na izlazu navedenog kodera je 64kbit/s što uz navedeno vreme paketizacije daje veličinu paketa od 240 byte. Ako se doda
12 byte RTP zaglavlja, 8 byte UDP zaglavlja i 20 byte IP zaglavlja dobija se paket od 280 byte, što odgovara bitskoj brzini od oko 80 kbit/s. Imajući u vidu dodatne bite Ethernet okvira i eventualno ATM zaglavlja uzima se vrednost od 100 kbit/s po jednom govornom kanalu. Za VoD i IPTV servise uzet je potreban propusan opseg od 5 Mb/s, što odgovara MPEG-2 codecu. U slučaju primene MPEG-4 kododvanja može se uzeti vrednost od 2 Mb/s.
Takođe se pretpostavlja 70% korisnika za jednim Set Top Box, odnosno jednim TV kanalom, dok 30% korisnika ima 2 STB odnosno 2 TV kanala.
Kod HSI usluge pretpostavljena su dva korisnička paketa. Basic paket podrazumeva brzinu pristupa od 1 Mb/s, dok je u slučaju premium paketa pretpostavljena brzina od 2 Mb/s. Pretpostavlja se da 60% korisnika koristi basic paket (b), a 40% premium (p).

IPv6

Šta je IPv6?
IPv6 je protokol koji je definisan da zameni protokol IPv4, koji se trenutno koristi na Internetu. Sadašnja verzija Internet protokola (IPv4) nije se bitno promenila još od svog definisanja dokumentom RFC 791 (Internet Protocol DARPA Internet Program Protocol Specification) koji je objavljen 1981. godine. IPv4 se pokazao kao robustan protokol i lak za implementaciju, zbog čega se probio kao glavni protokol na kome se zasniva današnji Internet. Ipak inicijalni dizajn IPv4 nije predviđao okolnosti koje su se pojavile ekspanzijom i popularnošću Interneta i računarski tehnologija. Ove okolnosti se ogledaju u sledećim problemima i potrebama:
• Trenutni eksponencijalni rast Interneta i postepen nedostatak IPv4 adresnog prostora.
• Mogućnost backbone rutera da održavaju izuzetno velike tabele rutiranja.
• Potreba za jednostavnijom autokonfiguracijom.
• Potrebna bezbednost podataka na IP nivou.
• Potrebna podrkaška za prenos podata u realnom vremenu (QoS)
Za IPv4 pravljeni su dodaci koji bi rešili neke od ovih problema. Opcije kao što su IPSec ili QoS postoje i za IPv4. Da bi se produžio vek IPv4 osmišljeni su mehanizmi za bolje iskorišćenje adresnog prostora, kao što su NAT (Network Address Translation), CIDR (Classless Interdomain Routing), DHCP (Dynamics Host Configuration Protocol). Međutim, ove tehnike imaju i svoja ograničenja.
Kako bi se zadovoljili zahtevi današnjeg (i budućeg) Interneta, IPv6 donosi sledeće karakteristike:
• Veći adresni prostor
• Jednostavnije zaglavlje za efikasniju obradu paketa

• Hijerarhijsku strukturu mreže za efikasnije rutiranje
• Podršku za široko primenjene protokole rutiranja
• Podršku za autokonfiguraciju računara
• Ugrađenu podršku za bezbednost podataka sa IPSec implementacijom.
• Poboljšana podrška za Mobile IP
• Ugrađena podrška za kvalitet servisa (QoS)
• Povećan broj multicast adresa
Ovo su samo neke karakteristike koje donosi novi IP protokol, dok su mnoga poboljšanja skrivena i dolaze
do izražaja tek dubljim proučavanjem IPv6.

Moja IP adresa

Svaki računar koji je umrežen preko TCP/IP protokola (a to je protokol koji se koristi na Internetu) mora imati svoju adresu, koja se kraće zove IP adresa. Ova adresa mora biti, uslovno rečeno, jedinstvena za svaki računar.

IP adresa predstavlja jedan četvorobajtni broj, a predstavlja se kao niz od četiri jednobajtna broja odvojena tačkom. Na primer IP adresa može da glasi 201.45.82.114.

IP adrese su ograničen resurs, jer četiri bajta daju ograničen broj adresa, pa je zbog toga neophodno da se adrese korite razumno i štedljivo. Da bi se to postiglo uvedeno je pravilo da se neke IP adrese ne mogu korsititi na Internetu, već su namnjene za privatne mreže. Te adrese se zovu privatne adrese a određene su kroz nekoliko privatnih IP opsega.

Privatan opseg znači da se IP adrese koje tomospegu pripadaju ne mogu koristiti na Internetu, već samo u mreži koja nije direktno povezana na Internet. Za razliku od javnih IP adresa, privatne se mogu ponavljati i tu ne važi pravilo da svaki računar mora imati jedisntvenu IP adresu, bar ne važi ako se radi o dve odvojene mreže – u jednoj privatnoj mreži dalje svaki računar mora imati jedinstvenu privatnu adresu. Tako je obezbeđeno da se za potrebe privatnih mreža mgu koristiti neke IP adrese bez ograničenja, a da to ne ometa Internet.

Kak se Internet proširuje, postaloje prilično tesno sa IP adresama i zbog toga je usvojen novi protokol po kome IP adrese imaju šesnaest bajtova. O tome ćete na Internetu pronaći informacije ako potražite pod IPv6.

IP adresa je adresa računara ili nekog drugog uređaja na internetu. Sastavljena je od 4 bajta, predstavljenim decimalnim vrednostima razdvojenim tačkama ( npr. 123.45.67.89 ). IP adresa je jedinstvena numerička oznaka za svaki računar na internetu. Računar može dobiti IP adresu na tri načina:

- dinamička dodela od DHCP servera
- dinamička dodela od servisa APIPA
- ručni unos ( statičke ) adrese

IP adresa se sastoni o Network ID-a i od HOST ID-a.
Network ID definiše računare koji su na istom mrežnom segmentu ( tj. istoj mreži )
Host ID identifikuje radnu stanicu, server, ruter u okviru jednog mrežnog segmenta.

Svaka IP adresa sastoji se od 32 bita dugačkog zapisa podelejnoh u četiri 8-bitna polja koji se nazivaju okteti.
Oktet predstavlja decimalni broj iz opsega od 0 do 255.

Kako pronaći svoju IP adresu?

Pokrenite aplikaciju Komandna linija na Vašem računaru, ukucajte <ipconfig> i pritisnite taster ENTER.

Ping

Ping  je komanda IP protokola, koja primaocu nalaže da odgovori na nju i vrati pošiljaocu sadržaj koji je dobio u istom paketu. Koristi se za merenje brzine protoka odziva internet veza. Kada primalac dobije odgovor na ping može da izmeri vreme koje je bilo potrebno da paket ode do primaoca i vrati se nazad. Ovo vreme se obično meri u milisekundama. Ping je na računarima obezbeđen kroz  komandu ping. Jednostavno na komandnoj liniji odkucajte ping <ip adresa> i dobićete izveštaj o tome koliki je odziv vašeg računara, do računara na odabranoj ip adresi.

Kako samostalno setovati IP adresu?

Prvi korak je ulazak u Network connections, nakon toga pronaći aktivnu konekciju i kliknuti na taster Svojstva.

Zatim markirati Internet protocol Version 4 (TCP/IPv4), i opet kliknuti na Svojstva.

U sledećim poljima se manuelno upisuje IP adresa ili se podesi na automatsko setovanje, zavisno od toga šta nam je potrebno.

TCP/IP

TCP/IP protokol (ili popularno IP grupa protokola) je svoje ime dobio po dve reci od kojih je sastavljen:
- TCP (Transmission Control Protocol),
- IP (Internet protocol)
TCP protokol je osnovni protokol IP grupe protokola, a koristi se da bi se napravila virtuelna konekcija od jednog hosta prema nekom drugom hostu u odredjenoj racunarskoj mrezi.
IP protokol, je u oznaka za prenos podataka od jednog prema drugom racunaru u odredjenoj mrezi vise racunara.
Da bi uopste mogli da komuniciramo preko interneta racunar mora da koristi TCP/IP protokole, i svaki ucesnik u mrezi mora da ima IP adresu. IP adrese razlicitih racunara u mrezi moraju biti razlicite.
IP adresa se dobija na tri nacina:
- dinamicka IP adresa od DHCP servera,
- dinamicka IP adresa od servisa APIPA
- unosom staticke IP adrese.
a sastoji se iz dva segmenta:
- Network ID, i
- Host ID.
Network ID su racunari koji su na istom mreznom segmentu, a Host ID oznacava server, ruter u jednoj mrezi ili radnu stanicu.
Kako to izgleda u praksi. Recimo da racunar ima IP adresu:
152.111.101.101
u ovom slucaju, network ID je 152.111, a host ID je 103.124.

Napomenuo jos da se network i host ID sastoje od 32-bitnog zapisa. Evo kako to izgleda

Slika br. 1 Network & Host ID

Adresni prostor (broj različitih adresa) IP protokola je 2 na 32-gi ili 4,294,967,296. Adresni prostor je u novije vreme dosta skucen jer se pojavljuje potreba za vise IP adresa, tj. adresni prostor je, mogu reci pri kraju.

Ranije je postojalo klasno adresiranje IP adresa koje se oznacavalo sa A do E, ali je sada to promenjeno i sada se koristi takozvano “besklasno adresiranje“.

Kod besklasnog adresiranja, adresni prostor od 232 adrese je podeljen na blokove različitih veličina, koji ne pripadaju klasama, a organizaciji se dodeljuje blok veličine koja najbolje odgovara njenim potrebama (vise o tome u daljem tekstu).

Evo kako izgleda procenat IP adresa kod tzv. klasnog adresiranja

Lalic Andrijana 477/05

Tanic Zorica 120/04