Kako postaviti kursnu listu na svom blogu

Da bi napravili kursnu listu potreban nam je kod u html. Njega mozemo naci na sajtu http://www.kursna-lista.com

kada nam otvori sajt, onda izaberemo iz menija gadgets.

zatim izaberete koji Vam se oblik kursne liste svidja pa iskopirate kod koji se nalazi pored oblika kursne liste.

kod koji izaberete trebate da iskopirate na vasem blogu, koji se nalazi u vasim widgets.

autor:

Boban Radonić 26/07

Milos Davidović 132/07

Web servis registar ustanova

Registar ustanova

Ovde mozemo videti spisak skola u Srbiju.

Kada odredite svoje parametre, dobicete trazenu listu sa podacima skola.

Pretragom dobijamo sve skole,  zatim izaberemo skolu koju zelimo. Nakon toga dobijamo informacije  zeljene  skole.

pripremili:

Boban Radonić 26/07

Maja Stanković 21/07

Miloš Davidović 132/07

IPv6

IPv6 je preuzeo dobra rešenja od IPv4 i dodao je veliki broj poboljšanja. Osnovna promena je u samom zaglavlju (header) IPv6 paketa. Neka polja su promenjena a neka su sklonjena iz zaglavlja.

Internet protokol verzije 6, ili IPv6, je sloj Internet protokola koji je razvijan 1990-ih godina (i opisan u RFC2460), kao alternativa zaIPv4. Umesto da  koristi 32-bitni system, IPv6 je baziran na 128-bitnoj adresi, što znači da  postoje 2^128 pojedinačnih adresa na raspolaganju, što je oko 3,4 × 10^38 , i tačno:

340.282.366.920.938.463.463.374.607.431.768.211.456  pojedinačnih adresa.

Dokument RFC2460 detaljno opisuje zaglavlje IPv6 paketa. IPv6 može imati i dodatna proširenja polja u zaglavlju a to su ‘routing header’, i ‘fragment header’.

IPv6 ima dosta adresa da bi internet imao prostora za proširivanje i industrija za razvoj. Ali nije direktno kompatibilan sa IPv4, što znači da uređaj povezan preko IPv4 ne može direktno da komunicira sa uređajem povezanim preko IPv6. IPv6 je dizajniran da reši probleme sadašnje verzije Internet protokola (znane kao IPv4), kao što je iscrpljivanje adresnog prostora, sigurnosti, automatske konfiguracije, proširivost. Njenom upotrebom bi se proširile mogućnosti interneta kod novih i uzbudljivih scenarija, kao što su peer-to-peer mreže, mobilne aplikacije itd.

Limit 8 bita Nalik TTL u IPv4 Format IPv4 adrese je prezentovan sa četiri  dekadna broja razdvojena tačkama, koja predstavljaju vrednost 4 bajta , tj. 32
bita. (217.26.64.160) Format IPv6 adresa je predstavljena kao serija od 8 grupa od po četiri hexadekadne cifre, a grupe su odvojene znakom ‘:’ . Ovim se predstavlja adresni prostor veličine 128 bita.

( 2001:08C8:0000:0000:0000:0000:0000:0001 ). Format IPv6 adrese može biti i u skraćenom obliku gde se suvišne nule ne beleže (primera radi 2001:8C8:0:0:0:0:0:1) a jedna ili više uzastopnih grupa sadržanih samo od nula se mogu sažeti sa znakom ‘::’ (primera radi 2001:8C8::1) .
IPv4 može da adresira približno 4.2 milijarde internet adresa

(tačno 2^32 = 4,294,967,296) . Ako ovaj broj adresa na IPv4 smatramo brojem A, onda IPv6 može da adresira A*A*A*A to jest A ^ 4 adresa (4.2 milijarde na četvrdi stepen) . Tačan broj je 2^128 a to je približno 3.4 E38, a tačno :
340,282,366,920,938,463,463,374,607,431,768,211,456 .
Ovoliki broj raspoloživih adresa nije predviđen samo za adresiranje. Dokument RFC2373 detaljno opisuje adresnu arhitekturu IPv6 protokola. Prvih 16 bita adrese odredjuje tip adrese (IPv4 in IPv6, loopback, rezervisana, nedodeljena, rezervisana za IPX, unicast, multicast, link-local, site-local) dok raspored ostalih 112 bita zavisi od tipa adrese.

Autor: Boban Radonić

Miloš Davidović

Secure Shell – SSH

SSH je servis koji, poput Telnet-a, omogućava da se preko mreže povežete na udaljeni računar i radite na njemu. Za razliku od Telnet-a, SSH obezbeđuje sigurnu komunikaciju između dva računara. Sigurnost je ovde dvojaka:

• komunikacija je kompletno šifrovana, tako da niko ne može prisluškivanjem mrežne veze da sazna šta radite. Ovo je posebno bitno kad se radi o prijavljivanju na udaljeni sistem – dok se kod Telnet-a Vaše korisničko ime i šifra (!) šalju kao obični, nešifrovani podaci, prijavljivanje kod SSH-a je takođe kriptovano, tako da bezbednost Vašeg naloga nije nijednog trenutka ugrožena;
• SSH obezbeđuje mehanizme provere identiteta računara putem parova javnih i tajnih ključeva; kada se prijavite na neki udaljeni sistem, sigurni ste da ste dobili vezu sa pravim serverom, a ne da je neko ubacio u vezu svoj računar koji se lažno predstavlja.

Što se tiče praktične upotrebe, sa stanovišta krajnjeg korisnika SSH se bitno ne razlikuje od Telnet-a. Kad se jednom prijavite na udaljeni server, kucate komande i posmatrate rezultate njihovog izvršavanja baš kao da se radi o klasičnoj Telnet vezi. Razlika nastupa utoliko što su za upotrebu SSH servisa potrebni posebni programi koji podržavaju šifrovanu komunikaciju. Postoje brojna komercijalna rešenja za tu svrhu, a mi Vam ovde predstavljamo nekoliko kvalitetnih a besplatnih programa koji Vam stoje na raspolaganju:

SSH konzolni klijent (za Linux/Unix)

TeraTerm (za MS Windows)

Putty (za MS Windows)

SFTP

U paru sa SSH-om obično ide i SFTP = Secure File Transfer Protocol. Kao što SSH efektivno predstavlja zamenu za Telnet, RSH i slične servise, SFTP je zamena za običan FTP.

Kod konzolnih programa pokretanje SFTP-a je nalik na pokretanje SSH-a, a kad se jednom prijavite na udaljeni sistem, dalji rad je sličan FTP-u. TeraTerm ne podržava prenos datoteka preko SFTP-a, dok u distribuciji Putty-ja dolazi konzolni klijent koji se koristi kao i Unix programi. Osim toga, predstavljamo Vam i jedan besplatni vizuelni klijent za Windows – WinSCP.

• SFTP i SCP konzolni klijenti
• WinSCP (za MS Windows)

Ovde mozemo videti Secure Shell Client program za ostvarivanje sigurne konekcije sa serverom

SSH protokol svoj rad bazira na korišćenje kombinacije simetrične i asimetrične kriptografija, metoda enkripcije koje omogućuju sigurniji prenos računarskom mrezom.

Komunikacija moze da se iskoristi obezbedjivanjem pristupa komandnoj liniji, kopiranje fajlova, kao i svaki generički prenos podataka. to se postiže korišćenjem tzv. tunela kroz mrežu. protokol obezbedjuje autentifikaciju obe strane u komunikaciji, transparentnu enkripciju prenesenih podataka, obezbedjujući njihov integritet i podešavajuću kompresiju. serverom komuniciramo na portu TCP/22. Autentifikacija je proces određivanja da li neki korisnik može ili ne može pristupiti određenom sistemu.

Autor: Boban Radonić

Moja IP adresa

IP adresa (Internet Protocol) je brojčana 32-bitna adresa, koja je dodeljena svakom racunaru (host) koji je povezan na internet. Radi se o adresi računara na koju se šalju različite vrste podataka i ona se sastoji od 4 okteta. Svaki oktet ima 8 bita i njegov raspon se kreće od 0-255.

Svaki oktet razdvojen tačkom. IP adresa je 32-bitni broj ili adresa. Postoje 4 okteta i oni su svi 8-bitni, tj. 8 bita + 8 bita + 8 bita + 8 bita = 32 bita.

Postoje dve verzije IP adresa: još uvek aktuelna IP verzija 4 (IPv4) i novija IP verzija 6 (IPv6).  Kada kažemo IP adresa, mislimo na IPv4, koja je dugačka 32 bita (ili 4 bajta), i izgleda otprilike ovako: 192.168.1.73, u decimalnom zapisu.
Šta nam sve IP „govori“ o nekome?

Dosta informacija se može dobiti o nekome kada imamo njegov IP, ili preciznije rečeno kada imamo IP njegovog računara. Kada je IP u numeričkoj formi (213.123.212.112) izgleda da ne možemo doći do informacija koje nas interesuju. Tada koristimo DNS (Domain Name Service). Domain Name System tj. DNS nam služi za pretvaranje ovih „nejasnih“ brojeva u nešto sto je „čitljivo“ i daje nam više informacija.

Vaša IP adresa (147.91.1.42) odaje gdje se nalazite. Na osnovu IP adrese Internet tvrtke znaju koje reklame i usluge će da Vam ponude.

Na ovom website-u http://www.mojaipadresa.com možete da saznate koja je Vaša IP adresa u svako doba i u svako vrijeme.

Mozemo rucno konfigurisati IP adresu tako sto izaberemo mrezni adapter > svojstva, pa izaberemo internet protocol IPv4

Rucno mozemo videti adresu tako sto koristimo command prompt (comandna linija)

pokrenemo komandnu liniju pa ukucamo “IPCONFIG” , dobijemo nasu ip adresu

odredjivanje stabilnosti veze

pokrenemo komandnu liniju i ukucamo “ping 192.168.0.30 “

pa dobićemo izveštaj o tome koliki je odziv naseg računara, do računara na odabranoj ip adresi.

autor: Boban Radonić

TCP/IP

TCP/IP protokol stek  skup protokola razvijen da omogući umreženim računarima da dele resurse putem mreže. Razvijen je od strane agencije DARPA u okviru ARPANET-a ranih 1970ih. U periodu od juna 1987. do juna 1998. više od 300 različitih proizvođača imalo je proizvode koji su podržavali TCP/IP protokole, a postojalo je na desetine hiljada mreža, različitih veličina i tipova, koji su ih koristili. Njihov broj se iz dana u dan povećava, što je najbolji primer značaja TCP/IP-a u računarskim telekomunikacijama.

TCP/IP protokol (ili popularno IP grupa protokola) je svoje ime dobio po dve reci od kojih je sastavljen:
- TCP (Transmission Control Protocol),
- IP (Internet protocol)

TCP protokol je osnovni protokol IP grupe protokola, a koristi se da bi se napravila virtuelna konekcija od jednog hosta prema nekom drugom hostu u odredjenoj racunarskoj mrezi.

IP protokol, je u oznaka za prenos podataka od jednog prema drugom racunaru u odredjenoj mrezi vise racunara

http://www.youtube.com/watch?v=z40w3G8szK0

Jedna od komponenti Internet veze na računaru jeste ugrađeni skup instrukcija koji se naziva TCP/IP. TCP/IP ponekad može da se ošteti. Ako ne možete da se povežete sa Internetom, a pokušali ste sa svim drugim metodama rešavanja problema, uzrok problema je možda TCP/IP.

Pošto je TCP/IP osnovna komponenta operativnog sistema Windows, nije ga moguće ukloniti. Međutim, TCP/IP možete da vratite u originalno stanje pomoću uslužnog programa NetShell (netsh).

Ovaj članak opisuje dva načina uspostavljanja početnih vrednosti za TCP/IP. Morate da se prijavite na računar kao administrator. Prvi metod koristi automatizovano rešenje popravke za uspostavljanje početnih vrednosti za TCP/IP. Ovaj metod je dizajniran za korisnike sa početnim ili srednjim nivoom znanja.

Drugi metod opisuje kako se koristi komanda za ručno uspostavljanje početnih vrednosti za TCP/IP. Ovaj metod je dizajniran za napredne korisnike.

Da bismo rešili ovaj problem umesto vas, posetite odeljak „Popravi umesto mene“. Ako biste radije da sami rešite problem, posetite odeljak „Popraviću sâm“.

video pogledaj

autor: Boban Radonič