Šta je RSS feed?

RSS (skraćenice od Rich Site Summary, RDF Site Summary, Really Simple Syndication – stvarno jednostavne vesti; kao i oznaka za Atom feed format i protokol ) je „porodica“ HTTP protokola koji omogućuju distribuciju podataka preko interneta.

RSS feed -ovi ne koriste “ jezik“ interneta HTML ( Hyper Text Markup Language ) te se za njihovo pregledanje ne mogu koristiti „obični“ internet pregledači ( internet browser ) kao što su Internet Explorer, Firefox, Opera ili Safari.

Velika prednost RSS  feed-a nad „običnim“ pregledom neke web stranice, počiva upravo u njegovoj brzini i jednostavnosti promene. Jer ne morate da pristupate nekoj stranici, da bi ste videli najnovije izmene ( vesti i slične informacije, koje se često menjaju svakih nekoliko minuta ) već je dovoljno da nekim od RSS čitača „preletite“ preko najnovijih izmena na nekoliko web sajtova u roku od nekoliko sekundi. Obično ovi RSS čitači to rade automatski ( po određenom vremenskom periodu ); i „prijave“ vam najnovije izmene.

Za vlasnike web sajtova RSS feedovi su i način promocije, jer kratkim opisom sadržaja koji prenose drugi web sajtovi „privlače“ nove posetioce, koji ako žele da pročitaju celu priču preko linka dolaze na njihov sajt.

Web sajt/blog koji pruža posetiocima RSS feed prepoznaćete po karakterističnoj ( u većini slučajeva narandžastoj ikoni ) koja se prikazuje u krajnjem desnom uglu vašeg „browsera“ ( Internet Explorer, Firefox, Opera… )

 

Web servisi NBS

Web servisi  predstavljaju osnovne gradivne blokove budućih informacionih sistema,a u suštini su aplikacije koje su raspložive na mreži i koje mogu da urade ono što vama u tom trenutku treba. Drugim rečima, to su resursi koji se adresiraju primenom URL-a koji vraća informaciju korisniku koji želi da je koristi. Glavni komunikacioni protokol je SOAP tj. XML preko HTTP-a.

Osnovni pokretač ovih promena je XML, koji kroz svoju jednostavnost omogućuje praktičnu nezavisnost aplikacija i sistema jer je razumljiv i za čoveka i za mašinu.

Servis statistike korišćenja usluge

Servis omogućava pristup podacima o statistici korišćenja servisa.

O servisu:

Postoje dva tipa servisa za pristup podacima o statistici korišćenja servisa:
- LicenceService
- LicenceXmlService

Metode ova dva tipa servisa imaju ista imena i iste ulazne parametre, a razlikuju se u tipu objekta koji vraćaju.

Metode LicenceService-a vraćaju objekte tipa DataSet.
Metode LicenceXmlService-a vraćaju objekte tipa string.

Lokacija servisa

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/LicenceService.asmx

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/LicenceXmlService.asmx

Lokacija WSDL definicije servisa

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/LicenceService.asmx?WSDL

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/LicenceXmlService.asmx?WSDL

Metode

Naziv metode	Opis metode
GetCustomer	Metoda vraća podatke o klijentu.
GetLicence	Metoda vraća podatke o licencama.
GetLicenceByLicenceID	Metoda vraća podatke o izabranoj licenci.
GetLicenceHistory	Metoda vraća podatke o istoriji licence.
GetLicenceHistoryItem	Metoda vraća detaljnije podatke o istoriji licence.
GetLicenceItem	Metoda vraća detaljnije podatke o licenci.
GetLicenceItemByLicenceID	Metoda vraća detaljnije podatke o izabranoj licenci.
GetProduct	Metoda vraća podatke o proizvodima servisa.
GetUser	Metoda vraća podatke o korisniku servisa.

 

Rang mog bloga na internetu

a biste se registrovali na poznatim web pretraživačima (Google, Yahoo…), na sajtuwww.addurlfree.com treba uneti URL svog bloga i svoju email adresu.

Posle ubacivanja vašeg URL-a (mog branislavdelac.wordpress.com) i vaše email adrese, sledeći korak jeste popunjavanje ličnih podataka, koji izgleda ovako:

Nakon završetka ovog procesa kliknuti na Click here to submit this form, i time smo izvršili registraciju.

Sada, na Google pretraživaču prilikom kucanja branislavdelac, odmah izbacuje moj blog na wordpress-u, i vrednost sajta na www.sajtinfo.com

Na Sajtu www.sajtinfo.com vrši se provera svog domena, i prikazuju sve informacije o tom domenu.

Pre nego sto sam se registrovao na www.addurlfree.com vrednost mog bloga je bio 0€, a sada je skocio na 9€.

slika: informacije o blogu

 

Moja Ip adresa

1. IP adresa je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija). Primer IP adrese je 77.46.233.90.

2. IP adresa se dobija na tri nacina:
- dinamicka IP adresa od DHCP servera,
- dinamicka IP adresa od servisa APIPA
- unosom staticke IP adrese.
a sastoji se iz dva segmenta:
- Network ID, i
- Host ID.
Network ID su racunari koji su na istom mreznom segmentu, a Host ID oznacava server, ruter u jednoj mrezi ili radnu stanicu

3. Subnet maska određuje doseg računara u lokalnoj mreži. Proračun subnet maske maske se radi u binarnoj formi i služi za određivanje opsega IP adresa kojima će računar imati pristup. Ako se radi o kućnoj LAN mreži, broj računara je mali i nema potrebe za limitiranjem pristupa.

IP adresa nalazi se putanjom:

Start>Control Panel>Network Connections , a zatim dvoklikom na nasu konekciju i izborom jezicka Support.

Takodje, nasu IP adresu mozemo dobiti i uz pomoc Command prompta unosom teksta ipconfig:

Isto tako mozemo  proveriti koriscenje druge ip adresa, ukucavanjem naredbe ping :

1.    http://sr.wikipedia.org

2.    http://www.gradnis.net

3.    http://amicus-rarus.net

PoP3 – IMAP

1. Post Office Protocol 3
POP3 se najčešće koristi kao protokol za preuzimanje pošte. U početku se za preuzimanje pošte koristio SMTP i to je funkcionisalo dobro u sredini gde su svi računari bili na istoj mreži. Danas je situacija drugačija, mnogo ljudi se konektuje sa e-mail serverima čirom svijeta. Ta potreba je i pokrenula razvoj posebnog protokola poput POP3.
POP3 server čuva mailove sve dok se korisnik ne konektuje na server i preuzme ih. Neki POP3 klijenti se mogu konfigurisati tako i da ostavljaju mailove na serveru.
Sesija počinje konektovanjem POP3 klijenta na port 110 POP3 servera. Server na to šalje pozdravnu poruku. Poslije toga slijedi razmjena komandi i odgovora. Klijent mora da se identifikuje sa komandama USER<korisničko ime> i PASSWORD<vaša lozinka>. Nakon toga se izvršava par komandi, slično kao i kod SMTP-a, a poslije svake slijedi odgovor od POP3 servera. Sesija se zatvara slanjem QUIT komande od strane POP3 klijenta.

IMAP je noviji protokol za preuzimanje mailova sa servera. Ovaj protokol nije toliko u upotrebi kao POP3, ali posjeduje više funkcija. IMAP klijenti ne šalju cjelokupan sadržaj mail poruke, već samo kratak meni poruka, čime se dobija na brzini. Omogućava hijerarhijski poredak poruka na serveru. IMAP poruke su smještene na centralnom serveru (a ne lokalno kao kod POP3), pa se porukama može pristupiti sa više IMAP klijenata. Za razliku od POP3 protokola koji podržava samo online mod, IMAP podržava i online i offline mod.

2. POP3
Post Office Protocol version 3 (POP3) je standardni mail protokol koji se koristi za primanje email poruka sa udaljenog servera na lokalnog email klijenta. POP3 Vam dozvoljava da kompletno preuzmete email poruke na Vaš lokalni kompjuter i čitate ih i kada ste offline.

IMAP
Internet Message Access Protocol (IMAP) je mail protokol koji se koristi za pristup email-u na udaljenom web serveru od strane lokalnog klijenta. IMAP i POP3 su dva najčešće korišćena Internet mail protokola za primanje email poruka. Oba protokola su podržana od strane svih novijih email klijent softvera i web servera.

Glavne razike izmedju IMAP i POP3:
POP3 protokol podrazumeva da je samo jedan klijent povezan sa mailbox-om. Nasuprot tome, IMAP protokol dozvoljava simultano povezivanje više klijenata. IMAP je preporučljiv u situacijama gde je mailbox upravljan i održavan od strane više korisnika.

3. POP3

POP3 je verzija 3 Post Office Protocol-a. POP3 je danas najrasprostranjeniji i sigurno najefikasniji komunikacioni protokol za prijem pošte pomoću lokalnih mail klijenata.

Kada preuzimate mail koristeći POP3, Vi u stvari vršite download poruka sa naših servera (gde su one skladištene pre Vašeg preuzimanja) i smeštate ih na disk Vašeg računara, a uz pomoć nekog programa za prijem pošte (e-mail klijenta). Ovo znači da şe poruke brišu sa našeg servera i skladište na Vaš računar. Usled ovoga ove poruke više nisu dostupne ako se pristupa sa drugog računara istom nalogu (mailbox).

POP3 zahteva informacije za logovanje. To su ime POP3 servera (mailcluster.loopia.se), korisničko ime (Vaša e-mail adressa) i lozinka
IMAP

IMAP je skraćenica za Internet Message Access Protocol. IMAP protokol dinamički čita mailove i vidi foldere koje su na serveru. Za razliku od POP3 protokola poruke se ne skidaju na lokalni računar, već se čitaju direktno sa servera.

IMAP takođe zahteva login informacije: ime IMAP servera (mailcluster.loopia.se), korisničko ime (Vaša e-mail adressa) i lozinku.

Slede linkovi do članaka o tome kako da postavite IMAP nalog u često koričćenim programima za prijem pošte.

1. http://www.znanje.org/knjige/computer/net/03/posta.htm
2. http://www.adssrbija.com/sistem/knowledgebase.php?action=displayarticle&catid=3&id=71
3. https://support.loopia.rs/wiki/Informacije_o_POP3_i_IMAP_protokolu