IPv6

нови (али не још широко коришћен) стандардни   интернет протокол, где су адресе 128 бита широке, што би, чак и са великим доделама нетблокова, требало да задовољи блиску будућност.
Теоретски, постојало би тачно 2¹²⁸, или 3.403×10³⁸ уникатних адреса домаћинских интерфејса. Овај велики простор за адресе ће бити ретко попуњен, што омогућава да се поново кодира више информација за рутовање у саме адресе.

Адреса верзије 6 се пише као осам четвороцифрених хексадецималних бројева (8 пута по 16 битова) одвојених двотачкама.

Глобалне адресе које се шаљу ка једном одредишту се састоје из два дела: 64-битни део за рутирање и 64-битни идентификатор домаћина.

IPv6 има доста побољшања у односу на IPv4, поред само већег простора за адресе, укључујући и самостално поновно одбројавање и обавезну употребу IPsec-а.

Tипови IPv6:

• Unicast: Идентификатор за један интерфејс. Пакет послат unicast адреси се испоручује интерфејсу који је идентификован том адресом.
• Anycast: Идентификатор за сет интерфејса (који припадају различитим чворовима). Пакет послат anycast адреси се испоручује неком од интерфејса који је идентификован том адресом (најближем, гледајући по протоколу рутирања).
• Multicast: Идентификатор за сет интерфејса (који припадају различитим чворовима). Пакет послат multicast адреси се испоручује свим интерфејсима који су идентификовани том адресом.

Петар Цоловић 283/07

Марко Пантић 1/07

ISDN – Digitalna mreza integrisanih sluzbi

Medjunarodna organizacija za standarde u oblasti telekomunikacija CCITT je 1984. definisala ISDN kao mrežu koja obezbedjuje digitalnu komunikaciju od kraja do kraja uz podržavanje širokog spektra govornih i negovornih službi kojima korisnici pristupaju preko standardnih višenamenskih interfejsa.

PRINCIPI ISDN-a

ISDN podržava veliki broj različitih servisa vezanih kako za govornu komunikaciju (telefonski razgovor), tako i negovornih komunikacija (razmena digitalnih podataka). ISDN nudi:

• Znatno bolji kvalitet govorne komunikacije u odnosu na klasično telefoniranje, jer se digitalizacija vrši već kod samog korisnika
• 64 kbit/s digitalnu komunikaciju , čime se ostvaruje brz prenos podataka, fajlova, faksa, kao i relativno dobar kvalitet video konferencije
• gledano sa korisničke strane, jedinstven pristup različitim komunikacionim mrežama za prenos govora, slike, teksta i podataka metodom komutacije kola i paketa

ISDN SERVISI

Definisana su tri tipa ISDN servisa:

• bearer servisi (službe nosioca)

• teleservisi

• supplementary servisi (dodatne usluge)

Bearer servisi obezbedjuju prenos informacija (govor, podaci, video) izmedju korisnika i to u realnom vremenu bez izmene sadržaja poruka.

Teleservisi kombinuju transportne funkcije sa funkcijama obrade informacija. Jednim delom teleservisi angazuju bearer servise za prenos podataka. Teleservisi pružaju širok opseg korisničkih aplikacija:
telefonija, teletex, telefax, videotex, telex, teleconferencija, videotelefonija, 7 kHz audio.

Supplementary servisi su uvek pridruženi bearer servisima ili teleservisima koji ih podrzavaju. Postoje supplementary servisi za svaki tip teleservisa.

Tipovi ISDN pristupa i funkcije

B kanal se može koristiti za prenošenje podataka ili digitalizovanog govora. Ovaj kanal omogućava tri vrste transfer moda: komutaciju kola, komutaciju paketa (korisnik razmenjuje podatke sa drugim korisnikom korišćenjem X.25 protokola) ili semipermanentnu vezu.

D kanal se može koristiti u dve svrhe. Prvo i glavno, za prenos signalizacije po zajedničkom kanalu, pri čemu se pod signalizacijom podrazumevaju poruke koje se razmenjuju izmedju terminala i mreže radi uspostave veze, njene kontrole i raskidanja. Takodje, redje se koristi i za prenos podataka.

Signalizacija pre ISDN-a:

Signalizacija posle ISDN-a:

Definisana su dva tipa ISDN pristupa:

• Bazni pristup 2B+D
• Primarni pristup 30B+D

Bazni pristup se sastoji iz dva 64 Kb/s B kanala i jednog 16 Kb/s D kanala. Prostim sabiranjem dobija se ukupan protok od 144 Kb/s. Medjutim, sinhronizacija, uokviravanje i ostali biti zaglavlja daju ukupan protok baznog pristupa od 192 Kb/s. Ovaj pristup je namenjen rezidencijalnim korisnicima i manjim preduzećima jer omogućava simultani prenos govora i podataka korišćenjem vise različitih terminala.

Primarni pristup je predvidjen za veće korisnike i po evropskom standardu podrazumeva 30B kanala od po 64Kb/s i jedan D kanal za signalizaciju od 64 Kb/s.

Petar Colović 283/07

Moja IP adresa

IP адреса је јединствени број, сличан телефонском броју, који користе рачунари у међусобном саобраћају путем интернета уз коришћење интернет протокола. Ово дозвољава рачунарима даље спровођење информације у име пошиљаоца и касније примање тих информација.

IPv4 је тренутни стандард за IP адресирање на Интернету. Интернет Протокол верзија 4 (IPv4) дефинисана у RFC-у 791 Септембра 1981. Интернет протокол (IP) је део TCP/IP пакета и протокол је који се најшире користи.

У овој верзији IP адреса се састоји од 32 бита, односно 4 бајта, што чини теоретски 4.294.967.296 (преко 4 милијарде) јединствених адреса домаћинских интерфејса. У пракси, постоји недовољно слободних IP адреса, тако да постоји притисак да се прошири распон адреса преко верзије 6 IP (IPv6) адресе.

Најлакши начин ѕа проналажење сопствене IP адресе је преко командне линије куцањем <ipconfig>.

Ping се користи за мерење брзине протока одзива интернет веза. Ping је на рачунарима обезбеђен кроз истоимену команду која се налази на командној линији. Одређује се куцањем ping <ip adresa>. Тиме се добија време одзива између два рачунара.

Адреса се може ручно мењати уласком у Network connections. Проналаском активне конекције и опцијом  Properties

и селектовањем интернет протокола, долазимо до места где можемо да ручно мењамо нашу IP адресу.

или штиклирати аутоматско додељивање адреса.

 

Цоловић Петар 283/07

Пантић Марко 01/07