Vrednost mog bloga

Vrednost samog bloga se odredjuje na osnovu njegove posecenosti od strane drugih korisnika. Naravno novi korisnici nece dolaziti na vas blog ako nemate dovoljno zanimljivog sadrzaja. Vas sadrzaj mora biti redovno dopunjivan i svez. Bitno je izbacivati nove i zanimljive vesti i informacije.
Takodje je bitno svoj sajt ili blog implementirati u neki pretrazivac sa dosta kljucnih reci.
Postoje sajtovi, tj. online servisi (alati) kojima je to jedina svrha – besplatna procena vrednosti svakog pojedinačnog sajta.
Kako funkcionišu ovi servisi? Oni „izvlače“ podatke dostupne online, a zatim ih „uvrste“ u svoje formule i na osnovu toga njihov algoritam odrađuje posao – procenjuje koliko vredi vaš sajt. U obzir se uglavnom uzimaju sledeći parametri: PageRank, Alexa Traffic Rank,  jedinstveni broj poseta, broj pregledanih strana, broj povratnih linkova, dnevna zarada od oglasa…

Besplatni online servisi za procenu vrednosti web sajta – kalkulatori vrednosti web sajta :

1. http://www.websiteoutlook.com/
2. http://www.cubestat.com/
3. http://www.yourwebsitevalue.com/
4. http://www.valuatemysite.com/
5. http://www.esitestats.com/
6. http://www.worthbot.com/
7. http://www.abouturls.com/
8. http://www.mywebsiteworth.com/
9. http://www.webtrafficagents.com/
10. http://www.sitestimator.com/
11. http://websitevalued.com/
12. http://www.valuemyweb.com/
13. http://www.websitevaluecalculator.com/
14. http://www.urlworth.com/
15. http://www.welcomia.com/
16. http://stimator.com/
17. http://www.sitevaluecalculator.com/
18. http://www.dnscoop.com/
19. http://www.cwire.org/website-value-calculator/
20. http://u2ws.com/
21. http://ninjawebsiteappraiser.com/
22. http://www.glurk.com – na ovom sajtu se ručno unose zahtevani podaci (možda je tako i najbolje), neke znate, neki su vam dostupni u Google Analytics-u

Mi cemo u ovom primeru koristiti servis pod rednim brojem 5.http://www.esitestats.com/

Uzecemo za uporedni prikaz jedan od svetskih najposecenijih sajtova…a time i sajt sa skoro najvecom vrednoscu. Sama statistika pokazuje. :

Kao sto se moze zakljuciti sa slike Facebook.com je na rangu 2.

Na sledecoj slici je prikazana statistika http://zorancorbolokovic.wordpress.com/

Rank ovog bloga je 28,697,264 ..

Kako dodati widget na svom blogu

Prvo i najosnovnije je naci widget koji vam je potreban. Mozete ga pronaci na brojnim sajtovima koji ga daju u vec pripremljenom html kodu, ili ga mozete prekopirati iz izvora same stranice na kome se kod nalazi.

Primer

Za ovaj drugi postupak vam je potrebno osnovno znanje programiranja ili jednostavno mozete kopirati deo po deo samog html koda i preko samog explorera videti kako sam kod izgleda.

primerOvaj text je potrebno prekopirati u nekom text editoru. Mi cemo za ovaj primer koristiti Notepad. Napraviti jedan notepad fajl , i u njemu prekopirati zeljeni kod.

PrimerNazvati ga po potrebi , u ovom slucaju je “livescore” . Ako sam editor nema opciju snimanja datoteke u html extenziji istu je moguce promeniti tako sto cete na kraju imena datoteke staviti .html (livescore.html)

Ako ste sve uradili kaako treba duplim klikom na datoteku koju ste upravo snimili prikazace vam se vas widget.

PrimerKada ste sve ovo uradili unesite isti kod u svom wordpress nalogu , tj u mestu za dodavanje widgetima. I sve to treba da izgleda ovako.

Time je ceo postupak dodavanja widgeta zavrsen.

IPTV

IPTV је једно од најновијих достигнућа из области примене телекомуникација у телевизијске сврхе. Као што и сама реч каже, то је заправо пренос ТВ сигнала преко IP структуре.

Развојем телекомуникација, а посебно техника преноса дошло је до могућности да се преко стандардних телефонских структура преноси велики број података. Тако је развијен и ADSL , који је искоришћен као IP структура за пренос IPTV-а. Тако добијамо могућност преноса дигиталног ТВ сигнала до великог броја домаћинстава преко телефонске парице, што раније није било могуће

Осим ADSL-а, IPTV се касније због својих предности (двосмерна комуникација) почео користити и на другим местима, свуда тамо где је развијена IP структура, независно да ли је у питању ADSL, кабловски интернет, бежични, 3G…

Пре него што се видео сигнал пропусти кроз систем, потребно је извршити његову компресију. Најчешће примењиван поступак за компресију у ове сврхе је H.264. Затим се врши прикупљање великог броја ТВ канала, и њихово прослеђивање до система сервера, одакле преко DSLAM-a, долази до домаћинстава. Да би примили овакав сигнал у домаћинству се поред модема мора инсталирати и тзв. set-top-box , односно дигитални пријемник који декодује видео сигнал и репродукује у аналогној форми.

Поред сигнала ТВ станица, овај систем омогућује и многе друге погодности.

- видео на захтев – представља много префињенију верзију видео клуба. Корисник је у могућности да из фотеље тражи филмове у бази оператера и директном куповином пусти филм у истом тренутку

- електронски водич – омогућује кориснику да прегледа програме свих канала. Тачност водича за виси од тачности програмске шеме која се доставља телеком оператеру

- снимање програма – омогућује да корисник сними одређен садржај у случају да је спречен да гледа исти, а накнадно га репродукује.

- временска прогноза, стање на путевима, берза, игре…

У Србији је 15. октобра 2008. званично почео са радом први IPTV, а провајдер је Телеком Србија.

Live TV - sadržaj paketa	Cena (PDV je uključen u cenu)
Osnovni	590 din.
Osnovni & Fun	740 din.
Osnovni & HBO	990 din.
Osnovni & Cinemax	890 din.
Osnovni & Za odrasle	790 din.
Osnovni, Fun & Cinemax	965 din.
Osnovni, HBO & Cinemax	1190 din.
Osnovni, Cinemax & Za odrasle	1.015 din.
Osnovni, Fun & HBO	1090 din.
Osnovni, Fun & Za odrasle	890 din.
Osnovni, HBO & Za odrasle	1140 din.
Osnovni, Fun, HBO & Za odrasle	1190 din.
Osnovni, Fun, HBO & Cinemax	1250 din.
Osnovni, HBO, Cinemax & Za odrasle	1300 din.
Osnovni, Fun, Cinemax & Za odrasle	1100 din.
Osnovni, Fun, HBO, Cinemax  & Za odrasle	1350 din.
Video na zahtev	Po iznajmljivanju
Po naslovu, na 24h	1-500 din.
Ostali troškovi
Zasnivanje pretplatničkog odnosa	5099 din.
Promena paketa	150 din.

Чорболоковић Зоран 137/07

Уна Поповић 04/07

IPv6

Интернет протокол верзија 6 (IPv6) је протокол слоја мреже, наследник интернет протокола врезије 4 (IPv4), осмишљен од стране IETFa (енгл. Internet Engineering Task Force).

IPv6 адреса

У IPv6, нови (али не још широко коришћен) стандардни интернет протокол, где су адресе 128 бита широке, што би, чак и са великим доделама нетблокова, требало да задовољи блиску будућност. Теоретски, постојало би тачно 2¹²⁸, или 3.403×10³⁸ уникатних адреса домаћинских интерфејса. Када би земља била сачињена комплетно од зрна песка од 1cm³, онда би могла да се додели јединствена адреса сваком зрну у 300 милиона планета величине земље. Овај велики простор за адресе ће бити ретко попуњен, што омогућава да се поново кодира више информација за рутовање у саме адресе.

Адреса верзије 6 се пише као осам четвороцифрених хексадецималних бројева (8 пута по 16 битова) одвојених двотачкама. Један низ нула по адреси може да се изостави, па је 1080::800:0:417A исто што и 1080:0:0:0:0:800:0:417A.

Глобалне адресе које се шаљу ка једном одредишту се састоје из два дела: 64-битни део за рутирање и 64-битни идентификатор домаћина.

Нетблокови се одређују као модерне алтернативе IPv4: број мреже, кога прати коса црта и број значајних битова (у децималном запису). Пример: 12AB::CD30:0:0:0:0/60 укључује све адресе које почињу са 12AB00000000CD3.

IPv6 има доста побољшања у односу на IPv4, поред само већег простора за адресе, укључујући и самостално поновно одбројавање и обавезну употребу IPsec-а.

Структура

Један IPv6 пакет има следећу општу форму:

Једино потребно заглавље се односи на IPv6 заглавље. Ово је фиксна величина са дужином од 40 бајтова, у поређењу са 20 бајтова помоћног дела IPv4. Следећа продужена заглавља су дефинисана:

• Заглавље Hop-by-Hop опција: Дефинишу специјалне опције које захтевају hop-by-hop процесирање.
• Заглавље рутирања: Обезбеђује проширено рутирање, слично изворишном рутирању у IPv4.
• Заглавље фрагмената: Садржи информације о фрагментацији и поновном склапању.

• Заглавље аутентичности: Овезбеђује интегритет и аутентичност сваког пакета. • Заглавље енкапсулације сигурности податка: Обезбеђује приватност. • Заглавље одредишних опција: Садржи факултативне информације које ће испитати одредишни чвор.

У случају када се користи више продужених заглавља, IPv6 препоручује да се редослед заглавља појави у следећем редоследу:

1. IPv6 заглавље: Обавезно, мора увек да буде прво.
2. Заглавље Hop-by-Hop опција
3. Заглавље Дестинационих Опција: За опције које ће бити обрађене од стране првог одредишта које се појављује у пољу IPv6 Одредишне Адресе плус накнадних одредишта која су набројана у заглављу рутирања.
4. Заглавље рутирања
5. Заглавље фрагмената
6. Заглавље аутентичности
7. Заглавље енкапсулације сигурности податка
8. Заглавље одредишних опција: За опције које ће бити обрађене само у крајњем одредишту пакета.

Слика приказује пример пример једног IPv6 пакета који укључује део сваког заглавља осим оних која су повезана са сигурношћу. IPv6 заглавље и свако продужено заглавље садрже поље Следеће Заглавље. Ово поље идентификује тип следећег заглавља. Ако је следеће заглавље једно од продужених заглавља, онда ово поље садржи идентификатор типа тог заглавља. У противном, ово поље садржи идентификатор протокола за протокол вишег слоја који користи IPv6 (обично протокол транспортног слоја), користе се исте величине као и поља IPv4 протокола. На слици, протокол вишег слоја је TCP, тако да се подаци виших слојева које носи IPv6пакет садрже од заглавља TCP-a које прати блок апликационих података.

Типови

IPv6 адресе су дугачке 128 бита. Адресе се додељују појединачним интерфејсима на чворовима, а не чворовима лично. Појединачни интерфејс може да има вишеструку unicast адресу. Било која од unicast адреса повезана са чворним интерфејсом може бити искоришћена како би јединствено представила тај чвор. Комбинација дугих адреса и вишеструких адреса по интерфејсу омогућава ефикасније рутирање у односу на IPv4. У IPv4, адреса генерално нема конструкцију која помаже рутирању и због тога рутер мора да води велику табелу путања рутирања. Дуже интернет адресе дозвољавају велики број адреса од стране хијерархија мрежа, добављача приступа, географије, предузећа итд. Такав број би требало да учини да табеле рутирања буду мање, а преглед табела бржи. Допуштање вишеструких адреса по интерфејсу би тренало да обезбеди претплатнику који користи вишеструке добављаче приступа по истом интерфејсу да има одвојену адресну гомилу код сваког добављача. IPv6 дозвољава три типа адреса:

• Unicast: Идентификатор за један интерфејс. Пакет послат unicast адреси се испоручује интерфејсу који је идентификован том адресом.
• Anycast: Идентификатор за сет интерфејса (који припадају различитим чворовима). Пакет послат anycast адреси се испоручује неком од интерфејса који је идентификован том адресом (нејближем, гледајући по протоколу рутирања).
• Multicast: Идентификатор за сет интерфејса (који припадају различитим чворовима). Пакет послат multicast адреси се испоручује свим интерфејсима који су идентификовани том адресом.

Moja IP adresa

IP адреса је јединствени број, сличан телефонском броју, који користе машине (најчешће рачунари) у међусобном саобраћају путем интернета уз коришћење интернет протокола. Ово дозвољава машинама даље спровођење информације у име пошиљаоца (како би машине знале где да их даље пошаљу) и касније примање тих информација (како би машине знале да је то намењена дестинација). Пример IP адресе је 77.46.233.90.

Конвертовање у ове бројеве из за људе читљивије форме адреса домена попут www.wikipedia.org, се врши путем DNS-а. Процес конверзије је познат под именом растављање имена домена.

DNS (енгл. Domain name system) је, у основи, систем који претвара имена рачунара (hostnames) у ИП адресе. DNS такође обезбеђује податке и о серверима електронске поште на домену (MX), почетном DNS серверу (SOA) и друге. DNS је заснован на хијерархијском принципу и једна је од основних компоненти интернета.

Типови DNS података

Најважнији типови података који се чувају у DNS–у јесу следећи:

• тип А — адреса – повезује име рачунара и његову адресу
• тип CNAME — канонско име (енгл. Cannonical NAME) – повезује једно име рачунара (канонско име) са другим именом
• тип MX — размена поште (енгл. Mail eXchange) – адреса сервера задуженог за електронску пошту
• тип SOA — почетни ауторитет (енгл. Start Of Authority) – адреса DNS сервера који је надлежан за домен

Постоје још и PTR, NS, AAAA, SRV,TXT, NAPTR, LOC и други мање значајни типови података.

Адресирање

У овој верзији ИП адреса се састоји од 32 бита, односно 4 бајта, што чини теоретски 4.294.967.296 (преко 4 милијарде) јединствених адреса домаћинских интерфејса. У пракси, постоји недовољно слободних ИП адреса, тако да постоји притисак да се прошири распон адреса преко верзије 6 ИП адресе (видети доле).

IPv4 адресе су представљене са 4 октета (8 битова) растављених тачкама. Сервер са именом www.wikipedia.org тренутно има број 3482223596, који се записује као 207.142.131.236 због конверзије са базом 256: 3482223596=207×256³+142×256²+131×256¹+236×256⁰. (Растављање имена “www.wikipedia.org” на своје повезане бројеве регулишу DNS сервери.)

Историјски гледано, IPv4 адресе су првобитно имале само два дела – адресу мреже и адресу самог уређаја у оквиру мреже. Каснија промена је додала и подмрежни део. Међутим, са напретком бескласног интернет-домен рутинга (CIDR), ово више не важи и адреса може да има било који број нивоа хијерархије.

Верзија 6 ИП адресе

У IPv6, нови (али не још широко коришћен) стандардни интернет протокол, где су адресе 128 бита широке, што би, чак и са великим доделама нетблокова, требало да задовољи блиску будућност. Теоретски, постојало би тачно 2¹²⁸, или 3.403×10³⁸ уникатних адреса домаћинских интерфејса. Када би земља била сачињена комплетно од зрна песка од 1cm³, онда би могла да се додели јединствена адреса сваком зрну у 300 милиона планета величине земље. Овај велики простор за адресе ће бити ретко попуњен, што омогућава да се поново кодира више информација за рутовање у саме адресе.

Адреса верзије 6 се пише као осам четвороцифрених хексадецималних бројева (8 пута по 16 битова) одвојених двотачкама. Један низ нула по адреси може да се изостави, па је 1080::800:0:417A исто што и 1080:0:0:0:0:800:0:417A.

Глобалне адресе које се шаљу ка једном одредишту се састоје из два дела: 64-битни део за рутирање и 64-битни идентификатор домаћина.

Kako pronaći svoju IP adresu?

Pokrenite aplikaciju Komandna linija na Vašem računaru koja se nalazi :Ukucati u komandi “ipconfig” i pritiskom na “enter” izbacice vam kompletnu statistiku IP adrese.Ping

Ping je komanda koja omogucava korisniku da  izmeri brzinu protoka odziva internet veze izmedju 2 IP adrese. Vreme protoka podataka izmedju tih adresa se obično meri u milisekundama (ms). Na komandnoj liniji odkucajte ping <ip adresa> (primer ” ping  100.100.10.100″) Time ste zadali komandu racunaru da posalje niz paketa kojima ce izmeriti sam protok , i posle nekog vremena izbacice vam kompletan izvestaj uspesno i neuspesno poslatih ili primljenih podataka.

Kako samostalno setovati IP adresu?

U control panel-u pod network connections odabrati desnim klikom properties ( srp. svojstva ) , i odabirom “internet protocol (TCP/IP)” je moguce uneti zeljenu IP adresu ili ostaviti kao sto je po fabrickom podesavanju vec podeseno , automatsko podesavanje IP adrese.

Zoran Čorboloković 137/07

Zoran Petkovic 47/07

Комплетан историјат самог настанка TCP/IP протокола

Схватању TCP/IP-a и његове улоге на прави начин доприноси познавање историје интернета и идеја на којима је заснован. Први радови појављују се почетком 1960-их година и углавном су везани за истраживања на МИТ-у (Massachusetts Institute of Technology). АРПА (Advanced Research Project Agency) 1966-те ангажује Робертса да развије пројекат компјутерске мреже, који убрзо објављује први план. („Multiple computer Network and Intercomputer communication“). Исте године, састају се три тима која су независно један од дугог дошли на идеју и развијала концепт пакетне мреже (packet switched network).

• Ленард Клајнрок – МИТ
• Пол Баран – РАНД
• Доналд Дејвис – НПЛ (Енглеска)

Мрежа је требала да буде пакетна, у смислу да се податак не шаље у једном делу, већ се дели на више мањих целина (пакета). Предности су вишеструке:

• Пакети би од једног до другог рачунара могли да се крећу различитим путањама (рутама), погодност су повећање брзине преноса информације и у случају пресретања.
• Бољи квалитет конекције
• Више корисника би могло комуницирати путем истог линка тако што би слали пакете наизменично.
• Повезивањем рачунара на тај један линк, била би оформљена најједноставнија мрежа.

Други циљ који је требала да оствари таква мрежа је децентрализација. Наиме, све до тада је постојала мрежа која је зависила од једног, централног рачунара са којим су остали повезани. Дакле, он је представљао део мреже чијим би кваром дошло до пада целе мреже. Било је потребно оформити такву мрежу у којој би сви рачунари били међусобно повезани и равноправни, и у том случају кваром појединих елемената мреже комуникација не би била прекинута, већ би се наставила преко преосталих рачунара.

Протокол који се користио при преносу података у овој мрежи био је NCP (Network Control Protocol). Потребом за повезивањем више мрежа у једну, јавља се идеја мреже као отворене архитектуре, односно мреже која би се састојала од више одвојених мрежа, које су различитно дизајниране и развијене. NCP протокол није имао могућност адресирања тих мрежа, а исто тако ни самих рачунара унутар њих. У случају грешака при транспорту пакета NCP ослањао се на саму мрежу (АРПАНЕТ) да обезбеди поузданост. Ако би се којим случајем десило да неки пакет буде изгубљен долазило би до прекида комуникације. У овом свом моделу, NCP протокол није имао контролу грешке.
Боб Кан (Bob Kahn) је одлучио да развије нов протокол који ће изаћи у сусрет мрежи као отвореној архитектури. Требао је да буде такав да задовољи следеће тачке:

• Комуникација би се одвијала по моделу услуге који се назива најбољом могућом (best effort). У случају да пакет не досегне дестинацију покренуо би се алгоритам који би омогућио да се тај пакет накнадно пошаље, без прекидања комуникације.
• Увела би се контролна-сума (checksum), при поновном спајању пакета у фајл и детекцији дупликата.
• Потреба за глобалним адресирањем
• Технике контрола тока (flow control).

Оригиналан Канов и Церфов (Vint Cerf) рад, описивао је један протокол назван TCP. Овај протокол је подржавао низ транспортних и прослеђујућих сервиса и обезбеђивао је врло поуздан транспорт података. Већ у почецима се показао као добар при трансферу фајлова, али показивао је недостатке при раду са неким мрежним апликацијама, а посебно при раду са packet voice-ом из 1970-те, што је показало да у неким случајевима губици пакета не би требали бити кориговани него остављени апликацији да се носи са њима. То је довело до реорганизације оригиналног TCP проткола, у три нова, један једноставан протокол IP који би био задужен за адресирање и прослеђивње појединих пакета, одвојеног TCP протокола који би подржавао сервисе као што су контрола тока и подршка у случају губитка пакета. А, за оне апликације којој нису били потребни сервиси TCP протокола, уведен је нови UDP протокол који је имао за циљ да обезбеди директан приступ сервисима IP-а. Од 1973. TCP/IP се развија и обезбеђује комуникацију између засебних мрежа, успостављају се мреже између универзитета. Ускоро долази и до појаве Етернета који омогућава развој локалних мрежа, тзв. ЛАН мрежа и САТНЕТ-а, мреже која преко сателита повезује САД и Европу. АРПАнет се дели 1983. на два сегмента: војну мрежу МИЛНЕТ и јавни део АРПАнет. Исте године се престаје са употребом NCP протокола и сви повезани у ову мрежу бивају обавезни да се пребаце на нови сет протокола TCP/IP. Од тада па на даље долази до непрестаног развоја мреже у оно што се данас зове Интернет.

Чорболоковић Зоран 137/07

Петковић Зоран 47/07