STANDARD ZA PRENOS PODATAKA TIA/EIA-422-B

Posted on September 17, 2010 by danijelsimonovic

TIA/EIA-422-B – Uobičajen naziv je RS-422. Ovaj standard omogućava jednosmerni prenos podataka (simplex). Korišćenjem kablova koji su medjusobno uvrnuti i RS-422 risivera čiji je napon minimalno 7V, ovaj način prenosa je manje položan šumovima okoline u kojoj se nalaze dugi prenosni kablovi. Svaki drajver može pokretati do 10 risivera

Prenos podataka je do 10Mbps-a pri dužini linija do 1200 metara, što je dato kao preporučena vrednost, mada je moguće ostvariti i veće brzine podataka.




DHCP

Posted on September 17, 2010 by danijelsimonovic

DHCP (engl. Dynamic Host Configuration Protocol ili protokol za dinamičko konfigurisanje računara) je skup pravila koji omogućava uređajima na računarskoj mreži da traže i dobiju IP adresu od DHCP servera, dakle da pribavi automatski deljenu adresu i sazna dodatne informacije kao što je adresa njegovog rutera za prvi skok i adresa njegovog DNS servera. DHCP je u stanju da automatizuje mrežne aspekte, otuda je i nazvan plug-and-play protokolom.

Istorija

DHCP je se pojavio, kao standardan protokol u oktobru 1993. Funkcionalnost DHCP-a je bila očigledna u odnosu, na njegovu preteču, na stariji BOOTP protokol. Zbog kompatibilnosti DHCP u nazad, veoma malo mreža je nastavilo da koristi čist BOOTP protokol.

U julu 2003. se pojavo još uvek nestandarizovan DHCPv6 protokol, koji funkcioniše u IPv6 okruženju.

Opis rada

DHCP je protokol između klijenta i servera. Klijent je obično računar koji se priključuje na mrežu i želi da dobije informacije o konfiguraciji mreže i svoju IP adresu.

DHCP server je uglavnom instaliran na posvećenom serveru na računarskoj mreži, mada može biti pokrenut i na ruteru, koji klijentima dodeljuje adrese iz unapred određenog skupa IP adresa. Klijentski uređaji mogu biti računari, mrežni štampači ili mrežni adapter. Uz IP adresu klijenti mogu dobiti i ostale mrežna podešavanja kao što su podrazumevani izlaz sa mreže (default gateway), mrežna maska, adresa DNS servera i drugi. U suprotnom, da nema DHCP servera na mreži, sve ove vrednosti bi morale da se unose ručno. DHCP se stara da sve IP adrese budu jedinstvene, tj. da nema dve iste IP adrese u mreži.

Komunikacija servera i klijenta

Šema DHCP sesije

1. Otkrivanje – Klijentski računar (ili bilo koji drugi uređaj), ukoliko nema podešavanja za pristup računarskoj mreži, prvo će probati da nađe DHCP server na mreži, preko DHCP discovery ( DHCP otkrivanje) paketa koji se šalje brodkastom.
2. Ponuda – Kada DHCP server primi DHCP discovery paket, on na njega reaguje odgovorom koji se naziva DHCP offer ( DHCP ponuda). Server u tom trenutku rezerviše jednu IP adresu za klijenta.
3. Zahtev – Klijent koji primi DHCP ponudu, novim brodkastom obaveštava server koji mu je poslao ponudu, ali i ostale DHCP servere na mreži, da je dobio tu ponudu. Klijent šalje DHCP request (zahtev za dodelu IP adrese) i u tom zahtevu navodi od kog servera to zahteva. Ostali serveri mogu da skinu razervaciju sa IP adrese koju su mu ponudili.
4. Potvrda – Server novim paketom DHCP acknowledgement šalje klijentu same potrebne mrežne podatke. Time se završava proces.

U nekim slučajevima, klijent može zahtevati svoju poslednju dodeljenu IP adresu. Ukoliko mu DHCP server odobri taj zahtev, on može imati istu adresu i nakon ponovnog uključivanja (ili ponovnog uključivanja na mrežu). U praksi je ovo vrlo čest slučaj, tako da računar može dugo vremena imati istu IP adresu na mreži, iako na njoj postoji DHCP server.

Ukoliko klijent zahteva IP adresu, a na mreži ne postoji DHCP server, ili nijedan DHCP server mu ne može izdati adresu, klijent dobija adresu iz opsega privatnih IP adresa, postupkom koji se zove autokonfigurisanje.

RSS feed

RSS

Posted on September 17, 2010 by danijelsimonovic

RSS (skraćenice od Rich Site Summary, RDF Site Summary, Really Simple Syndication – stvarno jednostavne vesti; kao i oznaka za Atom feed format i protokol ) je „porodica“ HTTP protokola/formata koji omogućuju distribuciju podataka preko interneta.

RSS feed -ovi ne koriste “ jezik“ interneta HTML ( Hyper Text Markup Language ) te se za njihovo pregledanje ne mogu koristiti „obični“ internet pregledači ( internet browser ) kao što su Internet Explorer, Firefox, Opera ili Safari.

RSS služi za brz pregled sadržaja na internetu, jer su podaci „očišćeni“ od suvišnih podataka koji u sebi sadrži HTML jezik; na kojem počiva internet.

Velika prednost RSS -a feeda nad „običnim“ pregledom neke web stranice, počiva upravo u njegovoj brzini i jednostavnosti promene. Jer ne morate da pristupate nekoj stranici, da bi ste videli najnovije izmene ( vesti i slične informacije, koje se često menjaju svakih nekoliko minuta ) već je dovoljno da nekim od RSS čitača „preletite“ preko najnovijih izmena na nekoliko web sajtova u roku od nekoliko sekundi. Obično ovi RSS čitači to rade automatski ( po određenom vremenskom periodu ); i „prijave“ vam najnovije izmene.

RSS feed -ove koriste web sajtovi koji se često menjaju ( menjaju sadržaj ) web blogovi i sajtovi koji žele da olakšaju pregled ( RSS feed -ovi ne sadrže reklame ) svojim posetiocima.

Za vlasnike web sajtova RSS feedovi su i način promocije, jer kratkim opisom sadržaja koji prenose drugi web sajtovi „privlače“ nove posetioce, koji ako žele da pročitaju celu priču preko linka dolaze na njihov sajt. Napomena za one zabrinute za SEO i duplirani sadržaj:
Google ne kažnjava ni one odakle je originalni sadržaj ni one koji ga „dupliraju“ ako naznačite ( linkom ) sa kojeg je sajta originalni sadržaj!
Zato se nemojte ustručavati da „pružite“ RSS feed na druge sajtove, niti se plašite publikovanja „neoriginalnog“ sadržaja. Jedino treba da se držite pravila da objavljujete RSS feedove sa sajtova koji se „bave“ istom ili sličnom tematikom. Svi dobijate a najviše posetioci vaših sajtova!

Web sajt/blog koji pruža posetiocima RSS feed prepoznaćete po karakterističnoj ( u većini slučajeva narandžastoj ikoni ) koja se prikazuje u krajnjem desnom uglu vašeg „browsera“ ( Internet Explorer, Firefox, Opera… )

Da bi ste mogli „videti“ RSS feed potrebno je da imate „čitač“ RSS feed -ova ( na engleskom jeziku ovi programi se zovu „RSS readers„, „feed readers„, „news readers“ ili „agreggators“ ). Postoje dve vrste „čitača“ :

• Desktopni – „čitač“ koji instališete na svoj kompjuter.
  RSS čitač zasad nije „ugrađen“ u operativni sistem Windows. Zato ga morate preuzeti sa interneta. Ovi programi su ( za sada ) besplatni.
• Web ( internet ) čitač.
  „Online“ RSS „čitaču“ pristupate preko svog „browsera“ ( Internet Explorer, Firefox, Opera ili Safari ) postavljen na nekom web sajtu. Ova „usluga“ je takođe ( za sada ) besplatna, na većini RSS „online“ servisa ne morate ni da se registrujete. Mada postoje naprednije RSS usluge na internetu, koje zahtevaju registraciju ( koja je uglavnom samo zaštita od „spama“ )

Najpoznatiji besplatni Windows RSS „čitači“ su :

FeedDemon ( ovaj RSS čitač koristim, i mogu ga preporučiti )

FeedBeast

Fuzzy Duck RSS Reader

Snarfer

FeedExplorer

Rang mog bloga

Posted on September 17, 2010 by danijelsimonovic

Rang je bitan iz razloga što možete uvideti kako napreduje promocija Vašeg web sajta. Na internet adresi www.sajtinfo.com mozemo pogledati rang bilo kog web sajta. Da bi nas website ili blog imao veću vrednost,  poželjno je povećati rang našeg bloga. Upisite naziv vašeg sajta u plavi tekstbox i kliknite na dugme „Izračunaj vrednost i prikaži info

Izveštaj koji će te dobiti izgledaće slično sldećem:

Vrednost sajta moze zavisiti od posecenosti , a posecenost od rangiranja na raznim pretrazivacima:Google,Yahoo,Krstarica..

IP Adresa

Posted on September 17, 2010 by danijelsimonovic

IP je skraćenica od eng. Internet Protocol, srpski naziv za ovo je IP adresa. IP adresa je uvek istog formata i kreće se u rasponu od 11.0.0.0 do 255.255.255.255. IP adresa (Internet Protocol) je brojčana 32-bitna adresa, koja je dodeljena svakom računaru (host) koji je povezan na internet. Znači, radi se o adresi vašeg računara na koju se šalju različite vrste podataka i ona se sastoji od 4 okteta. Svaki oktet ima 8 bita i njegov raspon se kreće od 0-255. Svaki oktet je razdvojen tačkom. IP adresa je 32-bitni broj ili adresa: 8 bita + 8 bita + 8 bita + 8 bita = 32 bita. IP adresa se sastoji od dela koji prestavlja mrežu i dela koji predstavlja sam računar. Koji delovi IP adrese čine mrežu, a koji lokalni računar zavisi od klasa IP adrese dodeljene  mreži na kojoj je računar.

U zavisnosti od Internet veze, IP adresa može biti uvek ista pri konekciji (takozvana statička IP adresa), ili različita pri svakoj novoj konekciji (dinamička IP adresa). Kako bi se koristila dinamička IP adresa, mora da postoji server koji pruža adresu. IP adrese se u obično daju kroz servis koji se zove DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) ili Protokol Konfiguracije Dinamičnog Domaćina.

Kako otkriti svoju IP adresu!?

Postoji više načina ovde ćemo opisati jedan od načina:

Za dobijanje naše IP adrese potrebno je da kliknemo  na Control Panel/Network Connections, pokrenemo Local Area Connection otvoriće se prozor kao na slici1, zatim izaberemo karticu Support i dobijamo prozor kao na slici2 :

Slika1 i Slika2

Takođe IP adresu možemo da dobijemo i na sledeći način: iz START menja izaberemo RUN, zatim ukucamo cmd otvara nam se dos prozor tzv. Command Promt, gde ukucamo ipconfig gde kao rezultat dobijamo nas IP adresu (Slika3)

Slika 3

Za otkrivanje IP adresa postoje razni sajtovi na internetu, gde pored svoje možemo otkrit i IP adresu i sajta koji nas zanima, jedan od poznatijih sajtova za ovako nešto je i sajt http://whatismyipaddress.com

Slika 4

Ping

Ping  je komanda IP protokola, koja primaocu nalaže da odgovori na nju i vrati pošiljaocu sadržaj koji je dobio u istom paketu. Koristi se za merenje brzine protoka odziva internet veza. Kada primalac dobije odgovor na ping može da izmeri vreme koje je bilo potrebno da paket ode do primaoca i vrati se nazad. Ovo vreme se obično meri u milisekundama. Ping je na računarima obezbeđen kroz  komandu ping. Jednostavno na komandnoj liniji odkucajte

ping <ip adresa>

i dobićete izveštaj o tome koliki je od vašeg računara do računara na odabranoj ipadresi (Slika5)

Slika5

Na kraju, komanda ping daje statistiku:broj poslatih paketa, broj primljenih, broj izgubljenih pketa, najkraće, najduže i srednje vreme trajanja ping-a vreme trajanja merenja.

Telnet

1. Šta je TELNET?
Telnet omogućava pristup udaljenim računarima. Pored WWW on je najčesće korisćen servis Interneta. Udaljen računar kome pristupate može biti u susednoj sobi ali i na drugoj strani Zemlje. Kada se „ulogujete“ na udaljeni računar vi na njemu možete da radite kao da ste tamo. Da bi se „telnetovali“ na neki računar potrebno je da otkucate „telnet“ a zatim ime računara koji želite da vidite na vašem ekranu. Posle ulazne poruke potrebno je ukucati vaše korisničko ime i lozinku za računar na koji ste se „telnetovali“.
Ovako je moguće pristupiti na primer mnogim katalozima velikih svetskih biblioteka ali i recimo Narodnoj Biblioteci Srbije.
Razvojem Interneta World Wide Web sve cešće zamenjuje Telnet, sto omogućava ipak jednostavniji nacin pristupa ovakvim podacima.

2. Mrežni protokol – TELNET

Telnet je mrežni protokol unutar IP grupe protokola koji se koristi na internetu ili u lokalnim mrežama. Namena ovog protokola je uspostavljanje dvosmernog 8-bitnog komunikacionog kanala između dva umrežena računara. Najčešće se koristi da osigura korisniku jednog računara sesiju za korišćenje komandne linije na drugom računaru. Sam naziv protokola dolazi od skraćenice engleskog naziva TELephone NETwork iz kojeg se vidi da je protokol dizajniran sa namerom povezivanja jednog terminala na udaljeni računar.

Uobičajeno je da se izraz telnet koristi i kao naziv interaktivnog klijentskog programa koji omogućava spajanje na drugi računar protokolom telnet. Taj klijentski program je pod tim nazivom standardno dostupan na gotovo svim UNIX i Linux operativnim sistemima, gotovo od samih početaka a u novije vreme i na svim drugim operativnim sistemimaStoga je poznat i izraz telnetirati se na drugi računaršto označava korišćenje klijenta telnet i protokola telnet za povezivanje na drugi računar.

3.Telephone Network
Telnet je mrežni protokol unutar grupe internet protokola. Namena ovog protokola je uspostavljanje dvosmernog osmobitnog komunikacionog kanala između dva umrežena računara. Najčešće se koristi da osigura korisniku jednog računara sesiju za korišćenje komandne linije na drugom računaru. Sam naziv protokola potiče od engleskih reči „telefonska mreža“ (engl. Telephone Network).
Telnet je razvijen još u ranim 1970. godinama i predstavlja jedan od najstarijih protokola sloja aplikacije. Uobičajeno je da se naziv „telnet“ pored protokola, još odnosi i na telnet klijente (programe) koji omogućavaju korišćenje ovog protokola, a isto tako i na servis koji omogućava ovaj protokol koristeći se klijentom. Stoga je poznat i izraz „telnetovati se“ na drugi računar, što označava povezivanje na drugi računar koristeći ovaj protokol.
Pri uspostavljanju klijent/server telnet sesije između dva računara, ili najčešće između računara i nekog od mrežnih uređaja kom je potrebno pristupiti radi podešavanja parametara, telnet protokol uspostavlja komunikacioni kanal VTY (engl. Virtual TeletYpe). Iako telnet protokol podržava autentikaciju pri uspostavljanju kanala, podaci koje razmenjuju korisnici nisu zaštićeni (enkripcija). Što bi značilo da pri presretanju podataka oni mogu biti lako protumačeni. U cilju uspostavljanja sigurnosti komunikacije razvijen je protokol (SSH) (engl. Secure Shell) kao naslednik telnet protokola.
Telnet korisnici
Programi obično dostupni na svim verzijama Uniksa i Linuksa, kao i na Majkrosoft windows-a Klijenti koji podržavaju uspostavljanje telnet sesije, podržavaju i sesije uz pomoć (SSH) protokola.
• PuTTY
• Nexus Terminal
• Minicom
• TeraTerm
• HyperTerminal ide uz Majkrosoft Windows OS .