IP video nadzor je mrežno video rešenje …

IP video nadzor je mrežno video rešenje koje omogućuje da se sa udaljene lokacije nadziru ili obezbeđuju ljudi, proizvodni procesi i imovina. Svi procesi se odigravaju u PC okruženju.
IP nadzor (živi prenos ili snimci) se emituje preko lokalne mreže. Dobro razvijena IP infrastruktura je dovoljna za kvalitetan prenos video nadzora u visokoj rezoluciji. Ne mora se postavljati dodatna instalacija, ali treba paziti da ne dođe do zagušenja protoka u mreži. Zato sistem sa više IP kamera mora da isprojektuje stručna osoba sa iskustvom.
Pored kvalitetne IP infrastrukture potprebne su nam kvalitetne kamere i kvalitetan prograom za snimanje.
IP kamere se koriste zbog njihove izuzetno visoke rezolucije, koja može ići i do 5 Mpix. Snimak u megapixel tehnici je bogat detaljima, čuva se na hard-diskovima i može se zumirati i mesecima posle nekog događaja. Često se koriste i modeli niže rezolucije 640×480, zbog niže cene i opšte dostupnosti IP instalacija.
Jedna od najvažnijih karika IP sistema je dobar profesionalni program za: snimanje video nadzora na server, upravljanje kamerama i manipulaciju snimcima. IP kamere obezbeđuju kristalno čiste snimke, koji se čuvaju na računaru u punom bogatstvu detalja, mesecima nakon dešavanja. Pretraga snimaka u profesionalnim programima je jednostavna i brza.
Megapixel kamere imaju superiornu rezoluciju, tako da omogućavaju tzv. Forenzički zoom. Za razliku od standardnih IP kamera (640×480), megapixel IP kamere generišu sliku koja se sastoji od mnogo više detalja. Takva slika se može snimiti i sačuvati na odgovarajućim serverima ili namenskim DV-IP snimačima. Kasnije, u slučaju potrebe za isleđivanjem, ovakva slika se može forenzički uvećavati, mesecima ili čak i godinama posle događaja. Rok zavisi od kapaciteta arhive sa snimcima. Prenošenje Mpix snimaka se može vršiti kroz mrežu, pomoću USB memorije ili CD-a.
Naravno tu postoji i dosta prateće opreme. Za izbor prateće opreme (kućišta, nosači, objektivi, kablovi…), neophodno je iskustvo. Sistem za video nadzor mora biti pre svega POUZDAN i zbog toga instalaciju i servis vrše ovlašćene i stručne firme koje se bave tom vrstom delatnosti.

Kod standardne ADSL linije brzine prenos…

Kod standardne ADSL linije brzine prenosa podataka iznose 256Kbps, 512Kbps i 768Kbps u smeru od posrednika (download) i 64Kbps 128Kbps i 192Kbps prema posredniku (upload). Korisnik u ovom slučaju mora da poseduje odgovarajući ADSL modem za komunikaciju sa posrednikom dok se za telefonski razgovor koristi klasičan telefonski aparat. Prednost ADSL-a je i u tome što je računar stalno povezan sa internetom, a telefon se može istovremeno koristiti za telefonski razgovor.
Postoji i varijanta ADSL2, gde je brzina prenosa i do 12Mbps u smeru od posrednika (download) i 3,5Mbps prema posredniku (upload). Kod ADSL2+ brzina prenosa podataka iznosi 24Mbps u smeru od posrednika (download) i 3,5Mbps prema posredniku (upload).
Ovaj način pristupa je moguć ukoliko je korisnik pretplatnik neke od mreža kablovske televizije koje obezbeđuju i pristup internetu. U ovom slučaju korisniku je potreban modem za mrežu kablovske televizije. Brzine komunikacije su u ovom slučaju obično od 128Kbps do 768Kbps, a računar je stalno povezan sa internetom.

Širokopojasni, tzv. broadband pristup In…

Širokopojasni, tzv. broadband pristup Internetu je sve više rasprostranjen kod nas i tu se podrazumeva da ste stalno na vezi, pa podacima na Internetu pristupate kad god su vam potrebni. Takva veza je bitno brža i pouzdanija od modemske, ali vam je potreban neki kanal za prenos podataka. Standardni metodi broadband pristupa su kablovski Internet, gde se podaci prenose kablom koji inače koristite za praćenje TV programa, i ADSL, gde se za prenos koristi telefonska infrastruktura, ali na poseban način.
Bežično umrežavanje je veoma moderna alternativa ožičenim mrežama koje se oslanjaju na povezivanje bakarnim, odnosno fiberoptičkim kablovima između uređaja.
Prednosti bežičnih u odnosu na ožičene mreže su pokretljivost i nepostojanje kablova, dok su nedostaci problemi u uspostavljanju veze usled nepovoljnih meteoroloških uslova i fizičkih prepreka kao što su zidovi i slično. Popularne bežične lokalne mreže (Wireless Local Area Network – Wireless LAN ) i uređaji za njih su usklađeni sa standardom 802.11 Vi-Fi (Wi-Fi). Uređaji za bežično umrežavanje su:
- Bežični mrežni adapter – kartica (wireless NIC – WNIC)
- Bežični uređaj za pristup (wireless Access Point – WAP)
- Bežični ruter (wireless Router).
Bežični mrežni adapter – kartica (wireless NIC – WNIC)
Bežični mrežni adapter ima potpuno istu ulogu u povezivanju kao i standardna mrežna kartica, osim što umesto kabla ima antenu, manje ili više uočljivu, koja služi za uspostavljanje komunikacije radio, odnosno mikrotalasnom vezom. Ona takođe funkcioniše na prvom i drugom nivou OSI modela (Layer 1, Layer 2, OSI modell) kao i „obična” mrežna kartica. U sam računar kartica se najčešće postavlja u PCI slot, ali takođe može biti i za PCMCI i USB slotove ili da bude integrisana u matičnu ploču računara.
Bežični ruter (wireless Router)
Ruter je uređaj na mreži koji omogućava da se više ožičenih ili bežičnih mreža međusobno povežu i uspostavlja komunikaciju između njih. Ruter funkcioniše na trećem nivou OSI modela (layer 3). Pored bežičnog u kućnoj ili poslovnoj mreži se pojavljuje i broadband ruter kao višefunkcijski uređaj koji obavlja i funkciju sviča, fajervola (firewall), DHCP severa. Iste ove funkcije obavlja i bežični ruter, ali bez prisustva kablova za prenos informacija. Bežični ruter se može posmatrati i kao klasični ruter združen sa AP, tako da je u isto vreme moguća i žičana i bežična konekcija.