Web Servisi

Internet iz dana u dan sve više postaje deo naše svakodnevice, poput telefona ili televizora. Internet se može koristiti preko različitih uređaja. U svetu je već počelo a sutra će zavladati i kod nas era mobilnih uređaja a sa njima i jednostavni pricnip : na bilo kom mestu, u bilo koje vreme preko bilo kog uređaja pristup ne samo Internetu već i intranetu ili ekstranetu.

Pa šta su onda Web servisi?

Oni predstavljaju osnovne gradivne blokove budućih informacionih sistema,a u suštini su aplikacije koje su raspložive na mreži i koje mogu da urade ono što vama u tom trenutku treba. Drugim rečima, to su resursi koji se adresiraju primenom URL-a koji vraća informaciju korisniku koji želi da je koristi. Glavni komunikacioni protokol je SOAP tj. XML preko HTTP-a.

IPv6

У IPv6, нови (али не још широко коришћен) стандардни интернет протокол, где су адресе 128 бита широке, што би, чак и са великим доделама нетблокова, требало да задовољи блиску будућност. Теоретски, постојало би тачно 2¹²⁸, или 3.403×10³⁸ уникатних адреса домаћинских интерфејса. Када би земља била сачињена комплетно од зрна песка од 1cm³, онда би могла да се додели јединствена адреса сваком зрну у 300 милиона планета величине земље. Овај велики простор за адресе ће бити ретко попуњен, што омогућава да се поново кодира више информација за рутовање у саме адресе.

Адреса верзије 6 се пише као осам четвороцифрених хексадецималних бројева (8 пута по 16 битова) одвојених двотачкама. Један низ нула по адреси може да се изостави, па је 1080::800:0:417A исто што и 1080:0:0:0:0:800:0:417A.

Глобалне адресе које се шаљу ка једном одредишту се састоје из два дела: 64-битни део за рутирање и 64-битни идентификатор домаћина.

Нетблокови се одређују као модерне алтернативе IPv4: број мреже, кога прати коса црта и број значајних битова (у децималном запису). Пример: 12AB::CD30:0:0:0:0/60 укључује све адресе које почињу са 12AB00000000CD3.

IPv6 има доста побољшања у односу на IPv4, поред само већег простора за адресе, укључујући и самостално поновно одбројавање и обавезну употребу IPsec-а.

Структура

Један IPv6 пакет има следећу општу форму:

Једино потребно заглавље се односи на IPv6 заглавље. Ово је фиксна величина са дужином од 40 бајтова, у поређењу са 20 бајтова помоћног дела IPv4. Следећа продужена заглавља су дефинисана:

• Заглавље Hop-by-Hop опција: Дефинишу специјалне опције које захтевају hop-by-hop процесирање.
• Заглавље рутирања: Обезбеђује проширено рутирање, слично изворишном рутирању у IPv4.
• Заглавље фрагмената: Садржи информације о фрагментацији и поновном склапању.

• Заглавље аутентичности: Овезбеђује интегритет и аутентичност сваког пакета. • Заглавље енкапсулације сигурности податка: Обезбеђује приватност. • Заглавље одредишних опција: Садржи факултативне информације које ће испитати одредишни чвор.

TCP/IP

TCP/IP (Transmission Control Protocol and Internet Protocol) predstavlja par protokola koji omogućava (obezbedjuje) da jedan deo subnet-a komunicira sa drugim. Napomenimo da protokol predstavlja skup pravila za korektnu razmenu podataka izmedju dva uredjaja (računara). U konkretnom slučaju, IP deo odgovara mrežnom-nivou (network-layer) OSI modela dok TCP deo transportnom-nivou (transport-layer). Rad ovih ovih protokola transparentan je fizičkom-nivou i nivou-veze pa se zbog toga par TCP/IP može koristiti za rad Etherneta, FDDI ili Token Ring-a. Na slici 10.1. ilustrovana je ova situacija. Adresa na nivou-veze odgovara fizičkoj adresi čvora kakva je MAC adresa (kod Ethernet ili Token Ring) ili telefonskog broja (kod modemske veze). IP adresa dodeljuje se svakom čvoru internet-a i koristi se da identifikuje lokaciju mreže i bilo kojih subnet-a.

Svetska mreža Internet koristi TCP/IP kao standard za prenos podataka. Svakom čvoru na Internetu dodeljena je jedinstvena mrežna adresa koja se naziva IP adresa. Naglasimo da svaka organizacija može da ima svoje internete, ali ako se ovi interneti spoje na Internet tada je potrebno da se njihove adrese slože sa formatom kod Internet adresiranja.
ISO je usvojio TCP/IP kao bazu za standarde koji se odnose na mrežne i transportne nivoe kod OSI modela. Ovaj standard je poznat kao ISO-IP.
Tipične aplikacije koje koriste TCP/IP komunikacije su remote-login i file-transfer. Standardni programi koji se koriste za fajl-transfer i log-in preko TCP komunikacije su ftp-program za transfer fajlova, telnet-omogućava remote log-in na drugi računar, ping-program odredjuje da li se čvor odaziva na TCP/IP komunikacije, i dr.