Statistika web sajta

Statistiku web sajta čine brojevi i informacije koje vam omogućuju da saznate sve što treba da znate o dolazećem saobraćaju na vašem web sajtu. Od vidljivih brojača pa sve do nevidljivih logova koje većina serverskih programa čuva, ovi brojevi mogu da budu od presudnog značaja za kreiranje reklamne kampanje i dizajna za vaš web sajt.

Čemu služi statistika?

- Statistika o posetiocima je bitna iz razloga što možete uvideti kako napreduje promocija Vašeg web sajta.

- Možete videti koje ključne resti posetioci koriste da bi Vas pronašli, pa se na osnovu toga može optimizovati sadržaj Vašeg sajta.

- Znaćete koji je to region koji najviše pogađa Vaš sajt i koja je ciljna grupa.

- Na koje vam se sajtove i direktorijume najviše isplati obratiti pažnju.

- Da li vam se isplati ostaviti tekstualni sadržaj koji trenutno imate ili ga menjati

Statistiku web sajta čine brojevi i informacije koje vam omogućuju da saznate sve što treba da znate o dolazećem saobraćaju na vašem web sajtu. Od vidljivih brojača pa sve do nevidljivih logova koje većina serverskih programa čuva, ovi brojevi mogu da budu od presudnog značaja za kreiranje reklamne kampanje i dizajna za vaš web sajt.

Najjednostavniji oblik praćenja saobraćaja na web sajtu je osnovni brojač. On se obično sastoji od malo JavaScript koda na stranici koji broji koliko puta je stranica pogledana. Ovakvi brojači se još koriste na mnogim personalnim web sajtovima gde vlasnika interesuje samo koliko je poseta imao sajt, ili želi na vidljivom mestu da prikaže koliko je posetilaca imao. Na žalost, većina brojača je veoma nepouzdana; tačnost podataka zavisi u velikoj meri od toga kako se upisuju. Brojači mogu da ignorišu prikaze stranica od strane posetioca kod kojih su kolačići onemogućeni; svaki put kada posetioc pritisne refresh, brojač će najverovatnije da upiše novog posetioca.

Sirovi podaci koji se nalaze u log fajlovima mogu da se analiziraju pomoću različitih softverskih rešenja.. Dostupan je veliki broj profesionalnih programa koji se lokalno pokreću i omogućuju vam da kreirate lične, vizuelne grafikone informacija sa servera. Ovi programi se kreću od potpuno besplatnih pa sve do onih koji koštaju nekoliko stotina dolara po licenci i većinom su zamenjeni sa web zasnovanim analizatorima.

Najrašireniji sistem za onlajn statistiku web sajtova je Webalizer. To je besplatni program otvorenog koda koji je lak za instaliranje i radi na širokom rasponu operativnih sistema i uključuje bukvalno sve podatke koji bi mogli da vas zanimaju. Takođe je veoma popularan AWStats koji daje još detaljnije podatke i Analog koji ima nešto manje funkcija od Webalizera.

Statistika web sajtova sadrži sledeće podatke:

Hits: Ovaj broj obično predstavlja i totalni rezultat i prosek za određeni vremenski period. Hits vrednost pokazuje koliko puta su fajlovi i stranice pozivani sa servera – drugim rečima, svaki put kada je poslat na server zahtev za određenom informacijom, Hits vrednost se povećavala.

Files: Ova vrednost pokazuje koliko ne-html fajlova je traženo od servera. to uključuje sve upotrebljene slike, dokumente sa css stilovima i medija fajlove.

PageViews: Ovaj podatak pokazuje koliko puta je pregledana određena stranica na serveru. Ovaj podatak se često koristi za promociju reklamiranja na web sajtu, pošto on predstavlja razumnu indikaciju koliko puta će baner biti viđen.

Visits: Ovaj broj prikazuje koliko unikatnih IP adresa (što je dobra mera za individualne ljude) je posetilo web sajt. Iako većina ljudi koristi termin Hit kao da on predstavlja pravu meru saobraćaja na sajtu, broj unikatnih posetilaca je prava mera posećenosti.

Response Codes: Logovi servera takođe prate kodove koje je primio svaki Hit. Kod 200 znali da je sve išlo po planu, tojest posetilac je poslao zahtev, server ga je primio i vratio odgovarajući fajl. 206 znači da traženi fajl nije isporučen u celosti. 404 znači da traženi fajl nije pronađen. Postoji još mogućih odgovora, ali ovi su najvažniji. Ako vaši log fajlovi pokazuju veliki broj 404 odgovora, onda postoje velike šanse da imate prekinut link – ili negde na sajtu, ili na sajtu koji je kreirao link ka vama.

URLs: Praćenje URL-ova vam daje ideju koji specifični fajlovi su najpopularniji na sajtu. To može da vam pomogne koja područja sadržaja su najposećenija, kao i koje stranice imaju najveći potencijal za postavljanje reklama.

Referrer: Referrer je web sajt koji je postavio na svom sajtu link ka vašem sajtu. Direct request znači da je posetilac direktno ukucao vaš URL, bez praćenja linka.

Search Strings: Kada je to moguće (kao kada je dirigovan od strane Google-a) log fajl prati tekst pretrage koji je posetilac uneo u mašinu za pretraživanje pre nego što je završio na vašem web sajtu. Ovo može da bude veoma korisno za određivanje ključnih reči koje treba da unesete ako želite da povećate saobraćaj na vašem web sajtu.

User Agent: User Agent je pretraživač koji je posetioc upotrebio kako bi posetio vaš web sajt. Pošto ovaj niz može da izmeni posetilac on nije potpuno pouzdan, ali će vam dati dobru procenu pretraživača koji većina posetilaca vašeg web sajt koristi.

Statistika web sajta vam daje odličnu mogućnost da fino podesite web sajt kako biste se prilagodili potrebama vaše klijentele kao i ogromnu količinu informacija koje možete da upotrebite u reklamnim kampanjama ili prilikom prodaje reklamnog prostora na vašem sajtu.

Postupaka postavljanja web statistike na vaš blog  je sledeći:

Registracijom na: www.motigo.com:

Ide se na „Create a new counter“ i unose se podaci o svom sajtu/blogu.

Nakon toga dobijate kod, koji treba da iskopirate u tekstualni vidžet vašeg bloga.

To ce na vašem blogu izgledati ovako:

www.motigo.com

http://www.popwebdesign.net/statistika_posete.html

http://saveti.kombib.rs/KAKO_DA_razumete_statistiku_web_sajta_.html

RSS

Šta je RSS?
RSS predstavlja jednostavan način za automatsko preuzimanje informacija sa web lokacija koje vam se sviđaju. Umesto da posećujete web sajtove kako biste videli da li se na njima pojavila nova vest ili članak, možete koristiti RSS (Really Simple Syndication – veoma jednostavno povezivanje). Na taj način ćete odmah biti obavešteni o najnovijim zbivanjima ili promenama na sajtovima koji vas zanimaju.
B92 sada nudi informisanje putem RSS kanala iz sekcija vesti, sporta i života.

Kako se koristi RSS?
Uopšteno govoreći, potrebno je da nabavite program za čitanje vesti (RSS Reader). Ovaj program prikazuje informacije koje, putem RSS-a, pristižu na vaš kompjuter sa sajtova koje ste izabrali.
Posle toga morate izabrati RSS kanale koje želite da primate, kao što je B92 RSS kanal sa najnovijim informacijama iz oblasti vesti i sporta.

Gde mogu da nabavim program za čitanje vesti putem RSS-a?

Uopšteno govoreći, potrebno je da nabavite program za čitanje vesti (RSS Reader). Ovaj program prikazuje informacije koje, putem RSS-a, pristižu na vaš kompjuter sa sajtova koje ste izabrali. Takodje, mnogi standardni programi imaju pordšku za primanje i prikaz RSS-a (Internet Explorer, Firefox, Outlook itd).

b92

Medija centar

Servis za pristup efektivnim prekonoćnim stopama

Web servisi su softverske komponente kojima se pristupa preko interneta u cilju povezivanja distributivnih aplikacija na osnovu standardizovanih formata protokola.

Putem sistema veb-servisa, Narodna banka Srbije omogućava pravnim subjektima da automatizuju pristup ponuđenim podacima i da ih koriste u svojim informacionim sistemima na način koji najviše odgovara njihovim potrebama.

Registrovani korisnici veb-servis sistema dobijaju mogućnost pristupa javnim podacima Narodne banke Srbije, putem konzistentnog skupa programskih interfejsa. Na taj način im je omogućeno da ponuđene podatke integrišu u svoje informacione sisteme korišćenjem širokog spektra programerskih tehnologija. Važno je napomenuti da veb-servis sistem ne omogućava pristup podacima preko gotovih vizuelnih interfejsa. Korisnicima je ostavljeno da sami razviju svoje aplikativne module i koriste podatke na način koji najviše odgovara njihovim poslovnim potrebama. Detaljan opis usluga sistema veb-servisa dat je u tehničkoj dokumentaciji.

Efektivna prekonoćna stopa izračunata kao ponderisani prosek svih prekonoćnih pozajmica sa srpskom međubankarskom tržištu, koje su plasirale banke Panela, uključujući i plasmane date drugim bankama van Panela.

BEONIA (Belgrade Overnight Index Average) je efektivna prekonoćna stopa izračunata
kao ponderisani prosek svih prekonoćnih pozajmica na srpskom međubankarskom tržištu,
koje su plasirale banke Panela, uključujuć i plasmane date drugim bankama van Panela.
Visina kamatne stope određuje se u fiksnom određenom procentu, ili u zbiru referentne kamatne
stope (LIBORA/BELIBORA/EURIBORA itd.) i određenog procentu (marže).
Kod obračuna kamate, pod referentnom kamatnom stopom podrazumeva se vrednost
LIBORA/BELIBORA/EURIBORA itd. dva radna dana pre:
a. dana potpisivanja Ugovora
b. dana vršenje obračuna kamate
Nominalne kamatne stope se iskazuju u procentima sa dva decimalna mesta na mesečnom ili
godišnjem nivou. Godišnja kamatna stopa podrazumeva period od 365 kalendarskih dana, a
mesečni period od broja dana u predmetnom mesecu za koji se obračunava kamata.

Servisi narodne banke Srbije

kbc

Rang mog bloga na internetu

Nominalnu vrednost svog sajta mozemo proveriti na mojsajt

U ovom odeljku provericu vrednost svog bloga. Dok nisam bio prijavljen ni na jednom pretrazivacu-vrednost bloga mi je bio (0 eura). Ali kad sam se prijavio vrednost je porasla na (9 eura). Sa slike se jasno vidi.

slika 1.

Cenu svog sajta povecavamo registrovanjem i prijavljvanjem na jednom od webpretrazivaca (Google,Yahoo,Krstarica,Pogodak i dr). Prvo sam se prijavio na www.addurlfree.com

Prvi korak se sastoji iz sledeceg dela: u prvom delu gde stoji URL napise se adresa koju zelimo da “reklamiramo”-da bi smo povecali br. pregleda. Dok u drugom delu postavljamo nas mail.

slika 2.

U ovom drugom delu kao na slici potrebno je napisati neke licne podatke.

slika 3.

Mozemo se prijaviti na jos ovakvih sajtova. Mozemo i na http://bblmedia.com/addurl.html

Ovde se za neke pretrazivace placa a za neke je jos uvek besplatno

slika 4.

www.submitexpress.com je jos jedan sajt takve vrste. Registracija izgleda ovako.

slika 5.

I na kraju kada smo se svuda prijavili. Mogli bi smo da proverimo sta se desava. Na primer na www.google.com

Uneo sam svoje ime “Ivica Bugarinovic” i dalo je rezultata. Mozete pogledati na slici ili se licno uveriti.

slika 6.

SCTP (Stream Control Transmission Protocol)

-SCTP (Stream Control Transmission Protocol) je novi transportni protokol.

Stream Control Transmission Protocol (SCTP) je protokol koji ima slicnos i sa TCP i sa UDP protokolom. Kao i TCP protokol SCTP omogucava pouzdan prenos podataka brzinom koja je prilagodjena prihvatnoj moci odredista. Takodje, kao i UDP protokol SCTP omogucava isporuku podataka na vise odredista istovremeno. SCTP je relativno mlad protokol tako da se danas retko srece u upotrebi. Takodje, i podrska za ovaj protokol u operativnim sistemima je uglavnom u eksperimentalnoj fazi. Medjutim, ovaj protokol je pomenut zbog svoje vaznosti kao protokol koji u buducnosti moze objediniti prednosti TCP i UDP protokola. Osnovna usluga koju SCTP pruza je pouzdan prenos korisnickih poruka izmedju ravnopravnih SCTP korisnika. Pored toga on obezbedjuje:

-       prenos korisnickih podataka sa mehanizmom potvrde, bez gresaka i ponavljanja;

-       fragmentaciju podataka kako bi njihova duzina bila prilagodjena najvecoj dozvoljenoj velicini paketa koja se moze preko odredjene mreze;

-       prijem pristiglih poruka redom kojim su poslate u slucaju visestrukih tokova;

-       mogucnosti prenosa razlicitih korisnickih poruka unutar jednog SCTP paketa;

SCTP se od TCP razlikuje u dve kljucne karakteristike:

-visestruki domacin(multihoming):za cvor u mrezi se kaze da je visestruki domacin ako poseduje vise IP adresa, tj. ako postoji vise transportnih adresa (kombinacija IP adrese i SCTP porta ) koje predstavljaju odredisnu adresu podataka koji se salju ka tom cvoru. Protokoli viseg nivoa biraju jednu od ovih odredisnih adresa kao primarnu za slanje svojih podataka. U slucaju kvara na mrezi, kada primarna postane nedostupna, podaci se usmeravaju na alternativne odredisne adrese. TCP, za razliku od SCTP ne podrzava multihoming;

-visestruki tokovi (multistreaming): karakteristika SCTP-a je mogucnost razdvajanja i prenosa korisnickih poruka visestrukim SCTP tokovima podataka. Ovi tokovi omogucavaju nezavisnu isporuku i isporuku u pravilnom redosledu. Prednost visestrukih tokova je ta da ukoliko dodje do gubitka paketa u jednom toku, onda taj gubitak ne utice na prenos paketa po drugim tokovima;

Prednost koriscenja visestrukih tokova mozemo pokazati na primeru ISUP protokola. Ukoliko za prenos ISUP signalizacionih paketa koristimo TCP tada svi paketi koriste jedan tok. Tako u slucaju greske na jednom paketu svi ostali paketi moraju cekati njegovu ispravnu isporuku (koriscenjem metoda retransmisije) sto dovodi do nedopustivog kasnjenja. SCTP koristi za svaki poziv poseban tok i tada greske na jednom toku ne uticu na ostale tokove.

Izvori:

telfor

iett

sctp

Moja IP adresa

IP (Internet Protocol) adresa je 32-bitni broj kojim se identifikuje kompjuter koji šalje ili prima podatke preko interneta. Ukratko – to je adresa kompjutera u mreži (na internetu recimo). IP adresa, obično prikazana u formi četiri broja odvojenih tačkama (svaki predstavlja osam bita), nosi podatak o tome kojoj mreži (internet provajderu) kompjuter pripada, kao i koji je to kompjuter u okviru te mreže (provajdera). Naravno, mali broj je onih koji mogu da upamte ovakav brojčani izraz, te se umesto toga, da bi se stvari pojednostavile, koriste imena domena koja odgovaraju nekoj IP adresi. Ime domena „kaspersky.com“, na primer, odgovara IP adresi 81.176.69.70.

IP adresa se dobija na tri nacina:
- dinamicka IP adresa od DHCP servera,
- dinamicka IP adresa od servisa APIPA
- unosom staticke IP adrese.

a sastoji se iz dva segmenta:
- Network ID, i
- Host ID.

Network ID su racunari koji su na istom mreznom segmentu, a Host ID oznacava server, ruter u jednoj mrezi ili radnu stanicu.
Kako to izgleda u praksi. Recimo da racunar ima IP adresu:
152.111.101.101
u ovom slucaju, network ID je 152.111, a host ID je 103.124.

Adresni prostor (broj različitih adresa) IP protokola je 2 na 32-gi ili 4,294,967,296. Adresni prostor je u novije vreme dosta skucen jer se pojavljuje potreba za vise IP adresa, tj. adresni prostor je, mogu reci pri kraju.

Ranije je postojalo klasno adresiranje IP adresa koje se oznacavalo sa A do E, ali je sada to promenjeno i sada se koristi takozvano “besklasno adresiranje“.

Ruter

Ruter bih obradio kao posebnu jedinicu iz vise razloga, a kao prvo zbog jednog osnovnog razloga:
Ruter za svoj saobracaj koristi samo network ID adrese.

Ruteri u subnet mrezi koriste Extended network prefix za internet saobracaj koji se sastoji od network ID klase i subnet broja.

Ruter adrese npr.
192.168.1.1
192.168.1.2

Ovo u praksi znaci da ako imate jedan racunar i podesili ste TCP/IP protokol, ne znaci da ce on raditi tako kao sto ste podesili jer izmedju svog racunara i dalje mreze imate ruter.

Da bi ste podesili svoj ruter, koji npr. kod vecine nasih provajdera ima adresu 192.168.1.1., potrebno je da mu pristupite preko vaseg internet browsera.

Pristup ruteru se radi tako sto kucate u vasem browseru 192.168.1.1, a onda unosite vase korisnicko ime i lozinku (obicno je za vecinu rutera po defaultu admin/admin).

Slikovito prikazivanje IP adrese na svom racunaru

Ovo je moja IP adresa. Dobija se dvoklikom na Local Area Connection Status. Zatim se klikne na jezicak Support

Start ->->-> Run ->->-> ukucati cmd

Otvara se novi prozor Command Prompt gde mozemo ukucati ipconfig i videti nasu trenutnu IP konfiguraciju

Da bi smo videli da li je neki racunar na mrezi aktivan koristicemo komandu ping i IP adresu nekog od racunara u nasoj mrezi.

Takodje komandu ping mozemo koristiti za pingovanje neke od internet adresa za odredjivanje da li nam je ona dostupna.

Mozemo proveriti gde je registrovana dobijena IP adresa na  sajtovima specijalizovanim za to npr: corporationwiki

Ja IP adrese proveravam na sledecoj stranici IP adresa i lokacija web sajta

Koriscene su sledece stracice:

informacija

gradnis

TELNET

TELNET protokol predstavlja Internet servis koji omogucuje korisniku da sa racunara na kome radi (local host) predje na udaljeni racunar  (remote host) i uspostavi interaktivnu sesiju.

Uspostavlja Telnet vezu sa glavnim računarskim sistemom ili udaljenim serverom. Možete koristiti punu komandu open ili samo skraćenicu o. Na primer o redmond 44 će vaš računar povezati sa računarom koji se zove redmond, a koristi port 44.

Prvi uslov za korišćenje Internet-a je da se dobije nalog tj. korisničko ime i lozinku na nekom od servera mreže. Postoji više načina kako se do tog naloga može pristupiti: najjednostavniji je upotreba terminala koji je direktno (kablom) povezan na serverski računar. Dugo je ovo bilo jedino rešenje, jer su personalni računari i radne stanice bili malobrojni.
Sledeći korak je pristup preko modema, takođe terminalski. Sve ostaje isto, osim što se između terminala i računara pojavljuju modemi i telefoni. Kako većina ima personalne računare, koristi se emulacija terminala – imitira klasični terminal. To “imitiranje” se svodi na nekoliko najpopularnijih tipova terminala: ANSI, VT100, VT200, 3270…Mnogobrojni tipovi terminala su nasleđe iz vremena kada je svaki proizvođač pravio svoj, drugačiji tip.
Pristup udaljenom serveru preko mreže je sledeći korak u razvoju mreža.Tada između računara postoji stalna veza, pa korisnik može da sa jednog računara odgovarajućim programom pristupi drugom serveru u mreži. Na Internetu se za to koristi program telnet, kome jedino treba saopštiti mrežnu adresu računara kome se pristupa. Na primer:
Telnet orao.etf.bg.ac.yu.
Ako se polazni računar nalazi u istom području gde je i odredišni, dovoljno je kao adresu navesti samo ime računara. Na primer, ako gornju komandu zadajemo sa računara galeb.etf.bg.ac.yu, dovoljno bi bilo otkucati telnet orao. Kada se polazna i dolazna adresa razlikuju samo u delu adrese, obično je dovoljno otkucati samo taj deo adrese koji je različit. U svakom slučaju, uvek je najsigurnije ako se navede kompletna adresa.
Simboličke ili slovne adrese se automatski konvertuju u numeričke, koje dalje služe za pristup. U nekim situacijama se može desiti da simboličke adrese ne rade, pa se koriste direktno numeričke adrese: telnet 147.91.8.33.
Pri uspostavljanju veze računari preuzimaju informacije o tome kakav terminal se koristi. Sledeći korak je prijavljivanje pomoću korisničkog imena i lozinke. Posle prijavljivanja nastavlja se rad na udaljenom računaru kao na lokalnom, osim što se sve komande koje se ukucaju izvršavaju na udaljenom serveru.
Pomoću telnet-a se može više puta za redom logovati sa servera na server. Pri tome se na svakome od njih mora imati korisničko ime i lozinka, osim ako se kreće sa PC-a, na kome se direktno pokreće program telnet. Lepa osobina programa telnet za PC je mogućnost istovremenog rada sa većim brojem sesija – iz sesije u sesiju prebacivanje se vrši pomoću tastera Alt i odgovarajućeg funkcijskog tastera. Druga prednost u odnosu na klasične terminale je znatno veća brzina pri radu preko mreže nego preko terminalskih linija. Zato se PC računari sa mrežnim karticama uglavnom koriste umesto klasičnih terminala.

ADRESE I PORTOVI

Ako jedan računar ima više mrežnih priključaka, on ima isto toliko različitih mrežnih adresa. Ipak, ovo nije dovoljno da bi mreži moglo da pristupa više korisnika istovremeno, pa se za svaki mrežni priključak vezuje 216 TCP portova, što su dodatne podadrese kroz koje ide sva komunikacija.
Svakom sevisu koji je raspoloživ odgovara neki fiksan i poznat broj porta, recimo 21 za telnet, 23 za ftp, 25 za e-mail, 80 za Web itd. Kada serveru pristupimo na poznatom broju porta, veza se uspostavlja i odvija na nekom od preostalih nefiksnih portova.
Program telnet pruža mogućnost pristupa proizvoljnom portu na udaljenom računaru, ako na istom postoji odgovarajući server. Ovo nema neku važnu praktičnu primenu, osim za administratore u fazi testiranja softvera i za specifične usluge koje su raspoložive na nekim posebnim brojevima portova. Na primer: telnet orao 23 je ekvivalent klasičnoj naredbi telnet bez posebnog broja porta.

KOMANDNI MOD TELNET-A
Program telnet ima dva osnovna moda rada: on-line i komandni. U osnovnom obliku radi se na udaljenom računaru, tako što se svaki znak na tastaturi prosleđuje serveru na mreži na koju se korisnik uloguje. Osim ovoga, postoji mogućnost zadavanja komandi i samom programu telnet, tako što se prvo pređe u njegov komandni mod kucanjem odgovarajućeg ESC znaka, što je (ako se drugačije ne naglasi) istovremeni pritisak na taster Ctrl i]. Dobija se prompt telnet>.
Raspoložive su komande open adresa-čvora za povezivanje sa udaljenim čvorom, close za prekid veze i quit za napuštanje programa telnet. Tu je i komanda? P
omoću koje dobijamo spisak svih komandi. Naredbe display i status ispisuju tekuće parametre, koji se mogu podesiti naredbom set (set? na raspoložive opcije).
Po svakom otkucanom znaku na tastaturi, informacija o tome putuje do servera i natrag do računara da bi se znak ispisao. Kada je veza vrlo spora, poželjno je da se ne čeka na svako slovo, već da se otkuca cela linija lokalno pa onda pošalje pritiskom na Enter. Prelazak iz jednog u drugi mod postiže se komandom mode. Pre toga, naravno, treba ići u komandni mod, pritiskom na Ctrl -], a zatim se vratiti u normalan rad pritiskom na Enter bez unošenja komande.
Dok smo u komandnom modu, možemo da zadamo komandu koja se izvršava na lokalnom računaru: telnet>! komanda. Po potrebi se može otkucati samo !, čime se dobija komandni prompt lokalnog računara gde možemo normalno da radimo, a kucanjem naredbe za kraj rada, npr. exit, vraćamo se na udaljeni računar gde smo ulogovani pomoću telnet-a.
Važno je napomenuti da je telnet interaktivni servis, pa se ne može pozivati iz komandnih procedura (npr. shell script na Unix-u), niti se može izvršavati kao proces u pozadini (background).

1.windows.microsoft

2. informatika

3.  sdforum