W3C

World Wide Web Consortium (W3C) je glavna internacionalna organizacija za standardizaciju World Wide Web (WWW ili W3). Organizovana je kao konzorcijum gde organizacije članice rade zajedno na održavanju i kreiranju novih standarda.

Konzorcijumom upravljaju llanovi i finansira se iz donacija i članstva. Članovi mogu biti samo biznis, neprofitne organizacije, ubiverziteti i državni organi. Svi članovi su obavezni da poštuju i promovišu upotrebu standarda.

W3C Standardi:

• CSS
• CGI
• DOM
• GRDDL
• HTML
• OWL
• P3P
• RDF
• SVG
• SISR
• SOAP
• SPARQL
• SMIL
• SRGS
• SSML
• VoiceXML
• WCAG
• WSDL
• XACML
• XForms
• XHTML
• XHTML+Voice
• XML
• XML Events
• XML Information Set
• XML Schema
• XPath
• XQuery
• XSLT

X.509

X.509 predstavlja ITU-T standard za infrastrukturu javnih ključeva za prijavu (PKI) i upravljanje privilegijama. X.509 između ostalog predstavlja specifikaciju za sertifikate javnih ključeva, algoritma za validaciju sertifikacije, sertifikate atributa…

Prema ovom standardu root sertifikati organizacije mogu biti distribuirani svim zaposlenima kako bi oni imalio mogućnost korišćenja PKI sistema. Browseri poput IE, Mozilla, Opera i Apple’ov Safari se isporučuju sa pre-instaliranim root sertifikatima tako da sertifikati poznatijih izdavača postaju dostupni nakon instaliranja browsera.

Ovi sertifikati mogu biti uklonjeni ili onemogućeni po želji korisnika, korisnici najčešće ne uklanjaju ove root sertifikate. Ukoliko se uklone ovi sertifikati na Microsoft Windows-u, operativni sistem će ukoliko neki web sajt zahteva ovaj sertifikat probati da ga instalira.

IETF je odobrio novi način provere validnosti sertifikara putem OCSP protokola.

Struktura X.509 digitalnih sertifikata:

• Sertifikat
  • Verzija
  • Serijski Broj
  • ID Algoritma
  • Izdavač
  • Validnost
    • Ne Pre
    • Ne Posle
  • Tema
  • Informacije o Javnom Ključu Teme
    • Algoritam Javnog Ključa
    • Javni Ključ Teme
  • Jedinstveni Identifikator Izdavača (Opciono)
  • Jedinstveni Identifikator Teme (Opciono)
  • Ekstenzije (Opciono)

  …

• Algoritam Potpisa Sertifikata
• Potpis Sertifikata.

cPanel

cPanel predstavlja popularno rešenje koje webhosting kompanije koriste za upravljanje nalozima svojih klijenata. cPanel danas postaje ključni alat većine autora web prezentacija gde pronalazi svoju upotrebu u širokom spektru mogućnosti koje pruža, od manipulacije nad mySQL bazama, email nalozima sve do veoma moćnih statističkih alata.

Jednu od velikih prednosti cPanel-a predstavlja i dobro dizajniran GUI (Graphical User Interface)koji svojom jednostavnošću čini ovu aplikaciju veoma privlačnom za korisnike.

Instalacija je jako jednostavna na Linuxu-u. Korišćenjem komandi u konzoli pokrenemo dobijeni falj i sistem će sve urediti umesto nas.

cPanel 11 sa korisničke strane ostavlja dobar utisak, koristi Ajax funkcije za manipulaciju nad prozorima, što nam omogućava organizovanje redne površine po našoj želji a time olakšava rad. cPanel deluje sofisticiranije u odnosu na svog predhodnika . Za one koji imaju problema postoje i video tutorijali. Stvara se utisak da jedino nedostaje “bread crumb” sistem koji bi olakšao navigaciju.

Uopšteno cPanel pruža mogućnost brzog i lakog upravljanja nad Vašim hosting nalogom.

Najnovija verzija cPanel 11 dolazi sa već poznatim i unapređenim alatima poput “File Managera” koji predstavlja nadogradnju već postojećeg menadžera koji je bio sadržan u ranijim verzijama. Sadrži sve funkcije potrebne za online manipulaciju fajlovima. Znatno su unapređene funkcije za download i upload fajlova tako da je sada taj posao u znatnoj meri pojednostavljen. Takođe je bitno napomenuti da fajl menadžer sada sadrži i funkcije za pretraživanje ”izgubljenih fajlova”, kompresije fajlova i direktorijuma na serveru što u mnogome olakšava backup sajta.

Kao što smo ranije napomenuli cPanel ima pozamašnu kolekciju statističkih alata. Većina osnovnih informacija je prikazana na glavnoj strani cPanela, možemo pronaći informacije počev od preostalog slobodnog mesta na disku, iskorišćenog protoka pa sve do informacija vezanih za verziju cPanela. Informacije su prikazane numerički i grafički što na prvi pogled olakšava korisnicima pregled preostalih slobodnih resursa.

Takođe postoji mogućnost obaveštavanja korisnika ukoliko je neki od resursa iskorišćen u potpunosti. Ova funkcija je naročito dobra funkcija za ljude koji koriste cPanel po potrebi.

Za deteljniju statistiku poseženosti korisnici mogu koristiti neki od poznatih alata poput webalizer, awstats, itd.

cPanel nudi i dodatne alate kao što su:

- phpMyAdmin za manipulaciju nad MySQL bazama

- Backup opciju

- Web disk koji omogužava upravljanje nalozima preko Vašeg računara

- Virus scaner za pronalazenje inficiranih fajlova koji su uploadovani

- Log fajlove za praženje poseta korisnika kao I svih akcija na serveru.

cPanel predstavalja veoma dobru investiciju kao u vremenskom tako I novčanom pogledu. Međutim instalacija i prva podešavanja mogu biti komplikovni za dobijanje željenih efekata. Ali vremenom se mogu dobiti veoma pozitivni rezultati. Kako cPanel predstavlja veoma rasprostranjeno rešenje postoji i vemoa obimna online podrška. Preporučuje se licenciranje direktno od cPanel proizvođača kako vi se dobila prioritetna podrška. Naravno ovo podrazumeva plaćanje licence. Ukoliko se odlušite za šerovani nalog na serveru cPanel možete dobiti besplatno kao standardnu uslugu od vašeg webhosting prodavca.

VoIP (Voice over Internet Protocol) – H245

Protokol kojim se glas (analogni signal) pretvara u digitalnu informaciju (digitalni signal) po unapred definisanim i standardizovanim pravilima. VoIP tehnologija omogućava obavljanje telefonskih poziva upotrebom tzv. broadbend Internet veze.

H.245 je linijski transmisioni protokolza ne-telefonske signale. Ima mogućnosti slanja i primanja kao i podešavanja u odnosu na prijemni deo, kontrolu i indikaciju logičkih kanala.  Koriste se opšte prihvaćene procedure obrade signalakako bi se obezbedila pouzdana audio-vizualna komunikacija.

H.245 poruke koriste ASN.1. sintaksu. Satsoje se u razmeni poruka. MultimediaSystemControlMessage tipovi poruka mogu biti definisane kao zahtev, odgovor komandne ili indikacione.

Koriste se sledeći setovi poruka:

- Master Slave Determination messages
- Terminal capability messages
- Logical channel signalling messages
- Multiplex Table signalling messages
- Request Multiplex Table signalling messages
- Request Mode messages
- Round Trip Delay messages
- Maintenance Loop messages
- Communication Mode Messages
- Conference Request and Response Messages
- TerminalID
- Commands and Indications

Izvori:

http://www.otpornik.com
http://www.protocols.com/

Internet protokoli – UDP (User Datagram Protocol)

UDP je jednostavan protokol koji obezbeđuje osnovne funkcije transportnog sloja OSI modela. Definisao ga je Dejvid Patrik Rid 1980. godine, opisan je u RFC dokumentu pod brojem 768.

UDP se koristi za razmenu paketa poruka („datagrama“) između računara. Za razliku od protokola TCP, ovaj protokol ne podrazumeva stalnu vezu nego se paketi „bacaju“ odredišnom računaru, bez održavanja veze i provere grešaka. Na taj način, ovaj protokol ne garantuje isporuku paketa niti isti redosled isporuke paketa kao pri slanju. Zbog ovih osobina UDP protokol je brz i koristi se za aplikacije kojima je važna brzina a prispeće paketa i održavanje redosleda nije od velike važnosti, koristi ga veliki broj aplikacija, naročito multimedijalne aplikacije poput internet telefonije i video konferencije. Koriste ga protokoli RTP, VoIP, DNS, serveri za računarske igre itd.

Izvor:

http://www.wikipedia.org

Internet protokoli – IPX (Internetwork Packet Exchenge)

Mrežni protokol koji koriste operativni sistemi Novell NetWare. Poput UDP/IP, IPX je datagramski protokol koji se koristi za komunikaciju bez konekcija. Protokol IPX je sličan protokolu IP. Prema tome, protokol IPX pruža konekcione servise slične TCP/IP.

IPX protokol danas se retko koristi zbog brzog širenja interneta i predstavljanja univerzalnog TCP/IP protokola. Računari i mreže mogu izvršavati više mrežnih protokola tako da sve IPX stranice se mogu izvršavati i u TCP/IP-u .

Izvor:

http://www.otpornik.com/
http://www.wikipedia.org