RSS

Šta je RSS?

RSS  je jednostavan način za automatsko (brzo) preuzimanje informacija sa web lokacija. Umesto da posećujete web sajtove kako biste videli da li se na njima pojavila nova vest ili članak, možete koristiti RSS.

Kako se koristi RSS?

Potrebno je da nabavite program za čitanje vesti (RSS Reader). Ovaj program prikazuje informacije koje, putem RSS-a, pristižu na vaš kompjuter sa sajtova koje ste izabrali. Nakon toga morate izabrati RSS kanale koje želite da primate.

U nekim web čitačima (Firefox, Opera) dovoljno je samo da stranicu sa RSS dodate u bookmark i moći ćete čitati sadržaje. RSS kanale možete pratiti i putem Windows programa. Pri izboru programa imajte na umu da različiti programi rade na različitim operativnim sistemima.

Šta je RSS feed?

RSS (skraćenice od Rich Site Summary, RDF Site Summary, Really Simple Syndication – stvarno jednostavne vesti; kao i oznaka za Atom feed format i protokol ) je „porodica“ HTTP protokola/formata koji omogućuju distribuciju podataka preko interneta.

RSS feed -ovi ne koriste “ jezik“ interneta HTML ( Hyper Text Markup Language ) te se za njihovo pregledanje ne mogu koristiti „obični“ internet pregledači ( internet browser ) kao što su Internet Explorer, Firefox, Opera ili Safari.

RSS služi za brz pregled sadržaja na internetu, jer su podaci „očišćeni“ od suvišnih podataka koji u sebi sadrži HTML jezik; na kojem počiva internet.

Velika prednost RSS -a feeda nad „običnim“ pregledom neke web stranice, počiva upravo u njegovoj brzini i jednostavnosti promene. Jer ne morate da pristupate nekoj stranici, da bi ste videli najnovije izmene ( vesti i slične informacije, koje se često menjaju svakih nekoliko minuta ) već je dovoljno da nekim od RSS čitača „preletite“ preko najnovijih izmena na nekoliko web sajtova u roku od nekoliko sekundi. Obično ovi RSS čitači to rade automatski ( po određenom vremenskom periodu ); i „prijave“ vam najnovije izmene.

RSS feed -ove koriste web sajtovi koji se često menjaju ( menjaju sadržaj ) web blogovi i sajtovi koji žele da olakšaju pregled ( RSS feed -ovi ne sadrže reklame ) svojim posetiocima.

Za vlasnike web sajtova RSS feedovi su i način promocije, jer kratkim opisom sadržaja koji prenose drugi web sajtovi „privlače“ nove posetioce, koji ako žele da pročitaju celu priču preko linka dolaze na njihov sajt. Napomena za one zabrinute za SEO i duplirani sadržaj:
Google ne kažnjava ni one odakle je originalni sadržaj ni one koji ga „dupliraju“ ako naznačite ( linkom ) sa kojeg je sajta originalni sadržaj!
Zato se nemojte ustručavati da „pružite“ RSS feed na druge sajtove, niti se plašite publikovanja „neoriginalnog“ sadržaja. Jedino treba da se držite pravila da objavljujete RSS feedove sa sajtova koji se „bave“ istom ili sličnom tematikom. Svi dobijate a najviše posetioci vaših sajtova!
Literatura: http://www.feed.rs/

Pristup registru imalaca računa

Web servisi prestavljaju informacije dostupne u distribuiranim okruženjima kao što su internet ( ili intranet mreže).

Oni predstavljaju skup:

• Internet standardnih protokola za razmenu podataka. • Sdandarda programiranja

• Mrežne podrške za registraciju i pronalaženje servisa koje izlažu svoje poslovne funkcije autorizovanim grupama preko interneta.

 Na sajtu Narodne banke Srbije korisnicima su dostupni neki javni servisi iz oblasti bankarstva ,podeljeni su na besplatne i servise koji se tarifiraju Jedan od dostupnih servisa je i servis za pristup registru imalaca računa.

Опис Сервис враћа податке из регистра рачуна компанија.

О сервису:

 Постоје два типа сервиса за приступ регистру ималаца рачуна:

 - CompanyAccountService

 - CompanyAccountXmlService

Методе ова два типа сервиса имају иста имена и исте улазне параметре, а разликују се у типу објекта који враћају.

Meтоде CompanyAccountService-а враћају објекте типа DataSet.

Mетоде CompanyAccountXmlService-а враћају објекте типа String.

Локација сервиса: https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/CompanyAccountService.asmx https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/CompanyAccountXmlService.asmx

Локација WSDL дефниције сервиса: https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/CompanyAccountService.asmx?

WSDL: https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/CompanyAccountXmlService.asmx?

WSDL Методе:

GetCompanyAccountCount- Метода враћа укупан број рачуна на основу изабраних критеријума.

 GetCompanyAccount- Метода за претраживање регистра рачуна компанија. Метода враћа податке о компанији које поседује Народна банка Србије.

 GetCompanyAccountTop- Метода враћа првих сто рачуна на основу изабраних критеријума. Метода враћа податке о компанији које поседује Народна банка Србије.

GetCompanyAccountUpdatedCount- Метода враћа укупан број ажурираних рачуна за изабрани период.

 GetCompanyAccountUpdated-Метода враћа ажуриране рачуне компанија за изабрани период. Метода враћа податке о компанији које поседује Народна банка Србије.

GetCompanyAccountByNationalIdentificationNumber-Метода за претраживање регистра рачуна на основу јединственог матичног броја компаније. Метода враћа податке о компанији које поседује Народна банка Србије.

GetCompanyAccountOriginByNationalIdNumber-Метода за претраживање регистра рачуна компанија на основу јединственог матичног броја компаније. Метода враћа податке о компанији који су добијени од надлежне пословне банке.

GetCompanyAccountStatus-Метода враћа шифарник статуса рачуна компанија.

 GetCompanyAccountType- Метода враћа шифарник типова рачуна компанија.

 Све ово можете погледати на: http://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeSiteDoc/SerCyrl/default.html

Rang mog bloga

Prijavljivanje sajtova uglavnom Vam neće povećati broj poseta, ali će sigurno povećati vidljivost sajta u internet pretraživačima. Ova korisna opcija je dostupna svakome i ne zahteva mnogo vremena i para, zato je nemojte preskočiti prilikom promovisanja sajta.Mnogi direktorijumi (adresari) sadrže linkove ka drugim izvorima na internetu. Takvi direktorijumi se negde plaćaju, a negde se možete potpuno besplatno prijaviti.Moguće je da će neki od njih zahtevati  link ka njima na Vašem sajtu, ali ne svi. Broj posetilaca na ovakvim sajtovima nije velik tako da vam oni neće doneti veliki broj posetilaca. Ali pretraživači broje linkove sa ovih sajtova tako da Vam ovo može povećati rang sajta.Da bi smo videli kolika je vrednost našeg sajta koristićemo adresu: www.sajtinfo.com.

Pitate se zašto je ovo veoma važno?

 Pa pokušavajući da vidimo vrednosti  blogova na sajtu  www.sajtinfo.com  doći ćemo do sledećeg odgovora.Blog vredi nula evra.S obzirom da nismo znali za veliki značaj prijavljivanja url adrese na različitim pretraživačima koji bi  povećali rang bloga,odmah smo to uradili. http://www.sajtinfo.com

Ukoliko želimo da prijavimo naš sajt kako bi ušao u rezultate pretrage nekih pretraživača koristićemo adresu:

http://bblmedia.com/addurl.html

http://www.addurlfree.com/

 Sada mozemo da izaberemo na koji od najpoznatijih pretraživača hoćemo da prijavimo sajt. Uzećemo za primer prijavljivanje na http://www.bing.com/

Slično se vrši prijavljivanje i na druge poznate pretraživače:

EtherTalk Link Access Protocol (ELAP)

1.

EtherTalk Link Access Protocol (ELAP) je termin koji se koristi u računarstvu. EtherTalk Link Access Protocol, ili ubrzo ELAP je protokol za prenos između čvorova na Ethernet mreži. EtherTalk Link Access Protocol, koristi se za rešavanje šema za svaki čvor i kontrolu, prenosa podataka ka primaocu. On takođe obezbeđuje ispravanu dužina paketa.

Definisan je u RFC 1742nd pod imenom Link protokoli za pristup. Sažeti su u Apple Razgovor o protokolima sloja veze i koristi AppleTalk protokol stack.AppleTalk protokoli se mogu podeliti u nekoliko slojeva, kojeg čine protokoli, odnosno protokol stek.

1.

2.

ELAP (EtherTalk Protokol pristupa)  u Apple Razgovoru o protokolima predstavljaju sloj veze i kolektivno se nazivaju link protokoli za pristup. Najvažniji protokoli su LocalTalk Link Access Protocol (LLAP), EtherTalk Link Access Protocol (ELAP) za Ethernet , Token Ring Token za Razgovor i Link Access Protocol (TLAP).

Cross-reference koje ELAP (EtherTalk Protokol pristupa) sadrzi su: Token Ring Ethernet protokol sloja sigurnosti i AppleTalk protokol.  Cross-reference koje ELAP (EtherTalk Protokol pristupa) koristi predstavlja sam AppleTalk protokol.

 2.

3.

Komunikacioni protokoli

Mašine u računarskim mrežama komuniciraju preko uspostavljenih konvencija koje se nazivaju protokoli. Obzirom da računarski sistemi obezbeđuju različite funkcije korisnicima, potrebno je više protokola kako bi se podržale sve te funkcije. Pored toga, neophodno je dogovoriti kako različiti protokoli u okviru sistema međusobno sarađuju u cilju podrške krajnjem korisniku. Ove konvencije nazivaju se raznim imenima: arhitektura mreže, komunikaciona arhitektura ili arhitektura računarske komunikacije. Bez obzira na korišćeni termin, većina sistema je realizovana sa slojevitim (nivoskim) protokolima. Poseban doprinos razvoju arhitektura mreža računara dala je Međunarodna organizacjia za standardizaciju (ISO) modelom sistema otvorenog za povezivanje (Open System Interconnection model – OSI model). ISO OSI pre svega definiše pojam realnog otvorenog sistema kao sistema kod kojeg je komuniciranje sa drugim stvarnim sistemom usaglašeno sa zahtevima iz OSI standarda. OSI se ne odnosi samo na prenošenje informacija između sistema, već i njihovu sposobnost za zajednički rad na ostvarenju zajedničkog (distribuiranog) zadatka. Open System Interconnection (OSI) Model je razvijen početkom osamdesetih godina od strane nekoliko organizacija za standardizaciju, pre svega ITU-T i ISO. Danas je to široko korišćen model za opis načina komunikacije opreme različitih proizvođača, i za projektovanje i implementaciju računarskih mreža (iako se sami OSI protokoli relativno malo koriste).

Referentni model sadrži sedam slojeva:

 sloj Aplikacije (sloj 7) – pruža interfejs prema korisničkim procesima, kao i standardne servise aplikacijama; programi i protokoli su sledeći: FTP, X 400, SNMP, Telnet..

sloj Prezentacije (sloj 6) – specificira format podataka za prenos takav da je nezavisan od arhitekture računara, a uz to i kodira, dekodira, kriptuje, dekriptuje i komprimuje podatke;

sloj Sesije (sloj 5) – obezbeđuje organizaciju i sinhronizaciju dijaloga prezentacijskih entiteta koji uzajamno sarađuju u cilju upravljanja razmenom podataka; protokoli ovg sloja su: ADSP, NetBEUI, NetBIOS, PAP

 sloj Transporta (sloj 4) – upravlja vezama sloja mreže i pruža pouzdan mehanizam isporuke paketa; protokoli su: TCP, UDP, SPX, VOTS

 sloj Mreže (sloj 3) – adresira i rutira pakete; protokoli su: ARP, IP, IPX, X.25

sloj Linka (sloj 2) – uokviruje pakete i kontroliše tok podataka na fizičkom sloju; protokoli su: ELAP (Ethernet), LAPB (X.25), PPP, LAPD (ISDN)

 Fizički sloj (sloj 1) – predstavlja interfejs između medijuma za prenos i mrežnih uređaja, i definiše električne i mehaničke karakteristike medijuma.

Protokoli su IEEE 802.3 (Ethernet), IEEE 802.5 (Token Ring)… Svaki sloj je znači odgovoran za sprovođenje specifične funkcije kako bi se obezbedila podrška za korisničke aplikacije. Slojevi su nezavisni i međusobno komuniciraju. Promene u jednom sloju tako ne utiču na ostale slojeve. Može se reći da OSI referentni model predstavlja danas najistaknutiju arhitekturu računarskih mreža, u toj meri da se sve arhitekture opisuju u skladu sa referentnim modelom. Izuzetno je popularno sredstvo i za učenje o računarskim mrežama. Protokoli na fizičkom sloju definišu erlektrične mehaničke karakteristike prenosnih medijuma, kao i interfejse između prenosnih medijuma i mrežnih uređaja.

Ethernet protokol je razvijen od strane Xerox Corporartion i prestavlja tehnološku bazu za IEEE 802.3 specifikacije koje su objavljene 1980. Ethernet i IEEE 802.3 zajedno danas predstavljaju najrasprostranjeniji protokol u lokalnim mrežama. Termin Ethernet se danas obično koristi da se ukaže na sve lokalne mreže sa carrier sense multiple access/collision detection (CSMA/CD). Brzina prenosa kod Ethernet (IEEE 802.3) protokola ograničena je na 10 Mb/s.

Postoji nekoliko takozvanih brzih LAN tehnologija, koje su razvijene, i koje omogućuju podizanje brzine prenosa u okviru lokalnih mreža na 100 Mb/s kao što su: ATM (Asynchronous Transfer Mode), FDDI ( Fiber Distributed Data Interface), Fibre Channel, 100VG-AnyLAN (IEEE 802.12) i Fast Ethernet (IEEE 802.3u).

Fast Ethernet, koji se obeležava sa 100BaseX (TX/FX), omogućuje brzinu od 100Mb/s korišćenjem sledećih prenosnih medijuma: 100BaseTX za half- ili full-duplex rad preko dva para UTP (unshielded twisted pair) ili STP (shielded twisted pair) upredenih parica klase 5, 100BaseFX za half- ili full-duplex rad preko optičKog kabla.

Jedna od značajnih karakteristika Etherneta je brzina prenosa, pa je nastao čitav spektar standardizovanih Ethernet mreža: 10 Base T, 100 Base TX (Fast Ethernet), 10/100 Base TX (autosensing),100 Base FX, 1000 Base SX (Gigabitni Ethernet do 500m), 1000 Base LX (Gigabitni Ethernet do 5Km…

Navedeni tipovi Etherneta zasnovani su na specifikaciji 802.3, koja se realizuje xTP(najmanje kategorije 5) i FO kablovima, aktivnim uređajima (hub, switch, router, converter…) i imaju fizičku topologiju zvezde. Signal se prenosi u osnovnom opsegu sa brzinom prenosa od 10 Mbps (megabita u sekundi) do 1000 Mbps u zavisnosti od vrste Etherneta.

Osnovne prednosti Fast Ehternet tehnologije su: jednostavnost i niski troškovi instalacije i održavanja, jednostavna integracija sa postojećom 10BaseT Ethernet tehnologijom, 100 Mb/s (200 Mb/s u full-duplex režimu) očuvanje 802.3 CSMA/CD MAC, raspoloživ veliki broj proizvoda velikog broja proizvođača.

 U kombinaciji sa tehnologijom komutiranja ova tehnologija omogućuje jednostavnu realizaciju velikih mreža, kao i postepen prelaz sa postojećih na brze tehnologije, pri čemu se nude 4 nivoa servisa: 1. deljenih 10 Mb/s, 2. komutiranih (dodeljenih) 10 Mb/s 3. deljenih 100 Mb/s, 4. komutiranih (dodeljenih) 100 Mb/s Fast ethernet tehnologija. Sve veći značaj LAN mreža i kompleksnost računarskih mreža i kompleksnost računarskih aplikacija su dovele do potrebe za mrežama visokih performansi. Broj brzih LAN tehnologija obezbeđuje širi opseg, poboljšava klijent/server vreme odziva. Osim toga Fast ethernet ili 100 base-T, obezbeđuje lak prelaz od 10 base-T tehnologije, koja je u opticaju. Dominantna pozicija na tržištu obezbeđuje povoljnu cenu i dobre performanse Fast etherneta u bliskoj budućnosti. 100 Mbps Fast ethernet je standard specifikovan od strane IEEE 802.3 LAN komisije.

To je nadogradnja 10 Mbps ethernet standarda sa mogućnošću da prima i šalje podatke na 100 Mbps, dok podržava Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection(CSMA/CD)Ethernet protokol. Gigabit ethernet technologija.

Gigabit ethernet je nadogradnja etherneta koji upotrebljava istu paketnu strukturu, format i podršku za CSMA/CD protokol, full duplex, kontrolu protoka.

3.

ipconfig,ping i ip adrese

1. IPCONFIG komandau ms-dosu ili command prompt-u sluzi za brzi prikaz IP adrese subnet maske kao i gateway-a koji koristimo. ipconfig (Internet protokol konfiguracija) u operativnom sistemu Microsoft Uindous aplikaciju konzole koja prikazuje sve aktuelne TCP / IP protokola vrednosti konfiguracije mreže i osvežava DHCP DHCP i DNS DNS podešavanja.

command prompt

2. ping komanda se koristi (uz odgovarajucu adresu) za proveru brzine povezivanja odnosno brzine odziva racunara ciju smo adresu ukucali koristeci pakete i povratni messeging system. Ping je računarska mreža uprave komunalnih koristi za proveru da li je određeni domaćin dostupni preko Internet protokola (IP) mreže i meriti vreme obilaska za pakete šalju sa lokalnim domaćin odredišnom računaru, uključujući i sopstvenu lokalnu domaćina interfejsa .

Ping radi slanjem ICMP (ICMP) nije eho zahtev za pakete do cilja domaćin i čeka ICMP-odgovor, ponekad neusiljeno zove tenis. U procesu je mera vreme obilaska [1] i zapisa bilo gubitka paketa. Rezultati testa se štampaju u obliku statistički pregled paketa dobili odgovor, uključujući i minimalnu, maksimalna, a znači obilaska puta, a ponekad i standardna devijacija znači.

Korišćenje komunalnih stoni se obično opisuje kao Pinging domaćin računar. Ping ima razne opcije komandne linije u zavisnosti domaćin operativni sistem koji omogućavaju rad na modove, kao što je odrediti veličinu paketa koriste kao sonda, automatski ponavljaju operaciju za slanje naveden broj sondi, vremena pocinčavanje opcije, ili da vrši ping poplava. Flood Pinging može biti zloupotrebljena kao jednostavni oblik poricanja-za-usluge napada, u kojem napadača prevazilazi žrtve sa ICMP-paketi eho zahtev.

ip adresa

3. Svaki uređaj povezan na internet je javno dodeljen jedinstven broj poznat kao Internet protokola (IP) adresa. IP adresa se sastoji od četiri broja odvojena tačkama (takođe poznatom kao ‘tačkasto-Kuad “) i izgleda otprilike ovako 192.168.30.92.
Kako su ovi brojevi obično dodeljeni internet servise u regionu po blokovima na bazi, IP adresa može često da se koristi da identifikuje oblast ili zemlju iz koje se kompjuter spaja na internet. IP adresa može ponekad da se koristi da pokaže opšte lokaciju korisnika.

4.moja ip adresa 192.168.30.92. mozete ping komandom proveriti brzinu odziva:

c:\documents and settings\admin>ping 192.168.30.92

IMAP PROTOKOL

1.

Internet Message Access Protocol (poznatiji kao IMAP i ranije pod nazivom Pristup internetu mail protokolu, Interaktivna Pristup pošti protokola (RFC 1064), kao i Privremeni Pristup pošti protokola [2]) je Sloj aplikacije Internet protokol koji omogućava e-mail klijent pristup e-mail poruke na udaljenom serveru pošte. Trenutna verzija, verzija 4 reviziju IMAP-1 (IMAP4rev1), je definisan RFC 3501.IMAP-podržava i „on-line i off line režima rada. E-mail klijenata koji koriste IMAP-generalno ostavlja poruke na serveru sve dok korisnik eksplicitno da ih briše. Ova i druge karakteristike IMAP omogućavaju rad sa više klijenata za upravljanje istom poštanskom sandučetu. Većina klijenata e-IMAP-podrška pored pop da preuzmete poruke, međutim, manje Internet servis provajderi (ISP) podržava IMAP-[3] IMAP-nudi pristup pošte prodavnicu.. Klijenti mogu da sačuvate lokalne kopije poruka, ali oni se smatraju privremeno keš.

1.

2.

Za razliku od POP, IMAP-nudi dvosmernu komunikaciju između vašeg veb Gmail i vašu e-mail klijent (i). To znači da kada se prijavite na Gmail koristeći veb pregledač, akcija se izvodi na e-mail klijentima i mobilnim uređajima (npr.: postavljanje mail u ‘radu’ direktorijum) i odmah će se automatski pojaviti u Gmail-u (primer: već će imati “ rad ‘oznaku na e-mail da sledeći put kada se prijavite).

2.

3.

Za IMAP Ključni ciljevi uključuju:

1. Biti u potpunosti kompatibilne sa Internet standardima poruke, MIME npr.
2. Dozvoliti pristup poruka i upravljanje sa više od jednog računara.
3. Dozvoliti pristup bez oslanjanja na manje efikasni protokola pristupa datoteci.
4. Pružati podršku za „onlajn“, „oflajn“ i „raskida“ pristup modovi
5. Podrška za Istovremeni pristup deljenim sandučići
6. Klijentskog softvera ne zahteva znanje o skladištenje datoteka servera formatu.

3.