ARP (енгл. Address Resolution Protocol)

ARP (енгл. Address Resolution Protocol) je protokol trećeg sloja, definise metode nalaženja fizičke adrese korisnika na osnovu poznate mrežne adrese. S obzirom na najširu upotrebu internet protokola kao protokola adresiranja sloja mreže i etherneta kao protokola najniža dva sloja, ARP ima najvišu primenu pri mapiranju MAC adrese sa IP adresom. Opisan je u RFC dokumentu pod rednim brojem 826.Address Resolution Protocol. Uspešna komunikacija na mreži traži da oba računara poznaju fizičke MAC adrese. ARP protokol radi prevođenje IP adrese odredišnog računara u MAC adresu. Međutim, kada izlazimo na Internet ( bar većina nas) to radimo preko servera. Da ne bi stalno radio upit za MAC adresu servera, ARP koristi keš memoriju. U kešu se nalazi lista IP adresa koje su već ranije prevedene u MAC adrese. Svaki novi zapis u keš memoriji ima svoj TTL (time-to-live) parametar, čija vrijednost zavisi od operativnog sistema. Ako se novi zapis u kešu ne iskoristi u prva dva minuta od kreiranja, on se automatski uklanja, a postoji i maksimalan broj zapisa koji se mogu uneti u keš. U slučaju da je keš memorija puna, briše se najstariji zapis. Šta se dešava na nivou ARP protokola pri inicijaciji konekcije na lokalnoj mreži? Prva stvar koju računar koji traži konekciju radi jeste provjeravanje ARP keša u potrazi za zapisom IP adrese odredišnog računara. Ako ga nađe, kreira se ARP paket sa upitom za MAC adresu računara kome je upućena. U paket se također stavlja IP i MAC adresa izvorišnog računara. Ovaj paket se šalje na ethernet broadcast adresu FF-FF-FF-FF-FF-FF (najveći mogući heksadecimalni zapis u ovom slučaju), što znači da svi računari na mreži primaju paket, upoređuju IP adresu sa svojom i ako nije odgovarajuća, odbacuju je.Ukoliko se podaci o paru adresa u paketu ne poklapaju sa njihovim zapisom para u kešu, oni ga prepravljaju u skladu sa novim informacijama i tek onda odbacuju. Odredišni računar po primanju paketa, unosi IP i MAC adresu izvorišnog računara u ARP keš i pravi paket-odgovor u koji pored IP i MAC adresa računara kome odgovara, stavlja i svoju IP i MAC adresu. Izvorišni računar prima paket i zapisuje adrese odredišnog u keš memoriju. Konekcija može da počne. Upoređivanjem IP adrese odredišnog računara sa svojom, izvorišni računar provjerava da li se računar sa kojim želi ostvariti konekciju nalazi na istoj mreži kao i on. Ako se nalazi na nekoj drugoj mreži, računar provjerava ARP keš u potrazi za MAC adresu gatewaya na svojoj mreži. Gateway je ruter koji povezuje mrežu na kojoj se računar nalazi sa nekom drugom mrežom i preko njega se odvija saobraćaj između dve mreže. On je dakle izlaz iz lokalne mreže. Ako se u kešu ne nalazi njegova adresa, računar šalje upit paketom na gore opisan način, konektuje se na gateway i šalje podatak za odredišni računar do gatewaya. Gateway analizira IP adresu odredišnog računara i utvrđuje na kojoj se mreži nalazi. Ukoliko je gateway direktno povezan sa mrežom, pretražuje se ARP keš u potrazi za zapisom o odredišnom računaru. Ukoliko nije direktno povezan sa tom mrežom, on koristi ruting tabelu i traži mreže koje su sa njom povezane i utvrđuje putanju ka njima. Kada se ruta utvrdi, u ARP kešu se traži MAC adresa prvog rutera koji čini putanju. Ukoliko ne postoji koristi se pomenuti upit i pravi konekcija, a gateway rutom prosleđuje podatak do odredišnog računara. Računar prima paket, pravi zapis u ARP kešu i odgovor sa IP i MAC adresom koji šalje izvorišnom računaru. On ga prima, smešta IP i MAC adresu odredišnog računara u keš i konekcija može da počne.

Moja IP adresa

IP адреса је јединствени број, сличан телефонском броју, који користе машине (најчешће рачунари) у међусобном саобраћају путем интернета уз коришћење интернет протокола. Ово дозвољава машинама даље спровођење информације у име пошиљаоца (како би машине знале где да их даље пошаљу) и касније примање тих информација (како би машине знале да је то намењена дестинација). Пример IP адресе је 77.46.233.90.

Конвертовање у ове бројеве из за људе читљивије форме адреса домена попут www.wikipedia.org, се врши путем DNS-a. Процес конверзије је познат под именом растављање имена домена.

Интернет протокол (IP) познаје сваког логичког домаћина (хоста) по броју, такозваној IP адреси. На било којој датој мрежи овај број мора бити јединствен за све домаћине интерфејса који комуницирају кроз ту мрежу. Интернет сервис провајдери понекад дају корисницима интернета име домаћина поред њихове нумеричке IP адресе.

IP адресе корисника који сурфују по WorldWideWeb-у се користе да омогуће комуникацију са сервером неког веб сајта. Такође, оне се налазе у заглављима електронске поште. У ствари, за све програме који користе TCP/IP протокол, IP адреса корисника и IP адреса одредишта су неопходни како би се успоставила комуникација и послали подаци.

У зависности од интернет везе, IP адреса може бити увек иста при конекцији (такозвана статичка IP адреса), или различита при свакој новој конекцији (динамичка IP адреса). Како би се користила динамичка IP адреса, мора да постоји сервер који пружа адресу. IP адресе се уобичајено дају кроз сервис који се зове DHCP (-{Dynamic Host Configuration Protocol).

Интернет адресе су потребне не само за јединствено набрајање домаћинских интерфејса, већ и за сврхе рутовања, па је велики број њих увек некоришћен или резервисан.

Један исти уређај (на пример рачунар) може имати више прикључака на мрежу (више мрежних картица), па у том случају може имати и више IP адреса (али само једна по картици).(1)

Подешавање IP adrese

Да би приступили интернету потребно је одговарајућу IP adresu kao и DNS доделити вашој мрежној картици. Додела IP adrese врши се у Start >> Control Panel >> Network Connections >> Local Area Connection >> Suport (2)

Процедура за откривање IP adrese рачунара je:

Start>> Run…>> otvara se okvir za dijalog>> u polje Open ukucati cmd>> Enter

Отвориће се Command Prompt. Укуцајте ipconfig и притисните Enter.

На исто лак начин можемо сазнати и IP adresu било ког сајта… А то ћемо учинити тако што укуцамо ping www.tf.bor.ac.rs, приликом исписаIP adresa такође се провераваи квалитет приступа на том сајту.

FTP server

FTP ( енгл. File transfer protocol – протокол за пренос датотека) је најчешће коришћен протокол за пренос података између два рачунара на мрежи. FTP користи TCP/IP за мрежну комуникацију, што омогућава да буде поуздан и сесијски оријентисан.

FTP веза се успоставља на захтјев клијентског рачунара према серверском рачунару. Клијентски рачунар мора да посједује програм који имплементира FTP протокол (тзв. FTP клијент), а серверски рачунар мора да посједује програм који прихвата конекције на стандардном FTP порту и такође разумије команде протокола FTP (тзв. FTP сервер или FTP демон). Када се веза успостави, клијентски програм шаље корисничке команде серверском програму, који их обавља и шаље одговор. Тај одговор може бити порука да је команда успијешно обављена, датотека која је захтијевана или порука о грешци.

Слиједе најчешће коришћене команде протокола FTP:

PUT [име локалне датотеке]

команда за слање локалне датотеке на удаљени систем. Уколико је име датотеке исправно задато, трансакција почиње смјеста. Послата датотека се смјешта у текући директоријум на удаљеном рачунару.

Када FTP клијент упути команду FTP серверу, FTP сервер одговара троцифреним бројем, који представља кŏд одговора. Кодови су одређени FTP стандардом и користе се ради брже размјене података, а клијентски програми најчешће интерпретирају ову поруку за корисника на језик разумљив људима. На основу одговора корисник зна да ли се команда извршила успијешно и како да настави рад.

FTP клијенти

Програми који имплементирају FTP протокол и дозвољавају крајњем кориснику да успостави конекцију и врши размјену датотека са удаљеним рачунарима се зову FTP клијенти. У почетку развоја Интернет технологије, ови програми су били врло прости и дозвољавали су само директан унос FTP команди. Временом уз развој графичких интерфејса ови програми су постали комфорнији за рад и крајњи корисник не мора да зна команде да би користио протокол, него системом прозора и менија задаје захтјеве. На тржишту се налази мноштво комерцијалних као и бесплатних програма, а најчешће долазе и уз сам оперативни систем. [1]

[1]   http://sr.wikipedia.org/wiki/FTP