RSS feed

RSS predstavlja jednostavan način za automatsko preuzimanje informacija sa web lokacija koje vam se sviđaju.Umesto da posećujete web sajtove kako biste videli da li se na njima pojavila nova vest ili članak, možete koristiti RSS (Really Simple Syndication – veoma jednostavno povezivanje). Na taj način ćete odmah biti obavešteni o najnovijim zbivanjima ili promenama na sajtovima koji vas zanimaju.  RSS (skraćeno od Really Simple Syndication) je funcija koja omogućava da s jednog mesta čitate aktuelne novosti, bez posećivanja mnogobrojnih web stranica, trošeći vreme na traženje svake vesti posebno. RSS je način da automatski i pravovremeno dobijate sve vesti koje želite na jednom mestu.Većinu blogova pokreće mehanizam koji sadržaj objavljuje putem RSS-a, formatirajući krajnji HTML kod. Za razliku od
HTML-a, kojim samo definišemo izgled sadržaja, RSS čuva podake sirovih dokumenata u XML forma.

Šta je RSS feed ?

RSS (skraćenice od Rich Site Summary, RDF Site Summary, Really Simple Syndication – stvarno jednostavne vesti; kao i oznaka za Atom feed format i protokol ) je “porodica” HTTP protokola/formata koji omogućuju distribuciju podataka preko interneta.

RSS feed -ovi ne koriste ” jezik” interneta HTML ( Hyper Text Markup Language ) te se za njihovo pregledanje ne mogu koristiti “obični” internet pregledači ( internet browser ) kao što su Internet Explorer, Firefox, Opera ili Safari.

RSS služi za brz pregled sadržaja na internetu, jer su podaci “očišćeni” od suvišnih podataka koji u sebi sadrži HTML jezik; na kojem počiva internet.

Velika prednost RSS -a feeda nad “običnim” pregledom neke web stranice, počiva upravo u njegovoj brzini i jednostavnosti promene. Jer ne morate da pristupate nekoj stranici, da bi ste videli najnovije izmene ( vesti i slične informacije, koje se često menjaju svakih nekoliko minuta ) već je dovoljno da nekim od RSS čitača “preletite” preko najnovijih izmena na nekoliko web sajtova u roku od nekoliko sekundi. Obično ovi RSS čitači to rade automatski ( po određenom vremenskom periodu ); i “prijave” vam najnovije izmene.

RSS feed -ove koriste web sajtovi koji se često menjaju ( menjaju sadržaj ) web blogovi i sajtovi koji žele da olakšaju pregled ( RSS feed -ovi ne sadrže reklame ) svojim posetiocima.

Za vlasnike web sajtova RSS feedovi su i način promocije, jer kratkim opisom sadržaja koji prenose drugi web sajtovi “privlače” nove posetioce, koji ako žele da pročitaju celu priču preko linka dolaze na njihov sajt. Napomena za one zabrinute za SEO i duplirani sadržaj:
Google ne kažnjava ni one odakle je originalni sadržaj ni one koji ga “dupliraju” ako naznačite ( linkom ) sa kojeg je sajta originalni sadržaj!
Zato se nemojte ustručavati da “pružite” RSS feed na druge sajtove, niti se plašite publikovanja “neoriginalnog” sadržaja. Jedino treba da se držite pravila da objavljujete RSS feedove sa sajtova koji se “bave” istom ili sličnom tematikom. Svi dobijate a najviše posetioci vaših sajtova!

Web sajt/blog koji pruža posetiocima RSS feed prepoznaćete po karakterističnoj ( u većini slučajeva narandžastoj ikoni ) koja se prikazuje u krajnjem desnom uglu vašeg “browsera” ( Internet Explorer, Firefox, Opera… )

Da bi ste mogli “videti” RSS feed potrebno je da imate “čitač” RSS feed -ova ( na engleskom jeziku ovi programi se zovu “RSS readers“, “feed readers“, “news readers” ili “agreggators” ). Postoje dve vrste “čitača” :

• Desktopni – “čitač” koji instališete na svoj kompjuter.
  RSS čitač zasad nije “ugrađen” u operativni sistem Windows. Zato ga morate preuzeti sa interneta. Ovi programi su ( za sada ) besplatni.
• Web ( internet ) čitač.
  “Online” RSS “čitaču” pristupate preko svog “browsera” ( Internet Explorer, Firefox, Opera ili Safari ) postavljen na nekom web sajtu. Ova “usluga” je takođe ( za sada ) besplatna, na većini RSS “online” servisa ne morate ni da se registrujete. Mada postoje naprednije RSS usluge na internetu, koje zahtevaju registraciju ( koja je uglavnom samo zaštita od “spama” )

Najpoznatiji besplatni Windows RSS “čitači” su :

• FeedDemon ( ovaj RSS čitač koristim, i mogu ga preporučiti )
• FeedBeast
• Fuzzy Duck RSS Reader
• Snarfer
• FeedExplorer
• UniveRSS Microsoftov 3D RSS čitač za Vista operativni sistem (pre preuzimanja, potrebna autorizacija )
• Juice ( RSS čitač koji je više namenski – može da preuzima sa interneta i “podcast” – više o podkastingu u nastavku )
• Omea RSS reader ( pored RSS feed -ova “čita” i News grupe a služi i da vam pamti linkove – “bookmark manager” )
• RSSReader (
  Microsoft .NET framework mora biti instalisan )

Literatura :  http://www.feed.rs/

Сервис за приступ регистру учесника на тржишту осигурања

[1] Опис

Сервис враћа податке везане за тржиште осигурања.

О сервису

Постоје два типа сервиса за приступ основним шифарницима:
- InsuranceMarketService
- InsuranceMarketXmlService

Методе ова два типа сервиса имају иста имена и исте улазне параметре, а разликују се у типу објекта који враћају.

Meтоде InsuranceMarketService-а враћају објекте типа DataSet.
Mетоде InsuranceMarketXmlService-а враћају објекте типа string.

Локација сервиса

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/InsuranceMarketService.asmx

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/InsuranceMarketXmlService.asmx

Локација WSDL дефниције сервиса

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/InsuranceMarketService.asmx?WSDL

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/InsuranceMarketXmlService.asmx?WSDL

Методе

GetInsuranceActivityType :  Метода враћа врсте осигурања које могу бити додељене лицу које учествује на тржишту осигурања.

GetInsuranceActivityTypeGroup : Метода враћа типове врста осигурања која могу бити додељене лицу које учествује на тржишту осигурања.

GetInsuranceJobType : Метода враћа врсте послова који могу бити додељене лицу које учествује на тржишту осигурања.

GetInsuranceLegalEntityCount : Метода враћа укупан број лица која су од интереса за тржиште осигурања.

GetInsuranceLegalEntity : Метода враћа податке о свим лицима која су од интереса за тржиште осигурања.

GetInsuranceLegalEntityResidentType :Метода враћа боравишни статус лица, које је од интереса за тржиште осигурања.

GetInsuranceLegalEntityStatus : Mетода враћа статусе лица, која су од интереса за тржиште осигурања.

GetInsuranceLegalEntityType : Метода враћа типове лица који су од интереса за тржиште осигурања.

GetInsuranceMarketEntityCount : Метода враћа укупан број лица укључених у тржиште осигурања.

GetInsuranceMarketEntity : Метода враћа податке о томе које је лице укључено и по ком основу у тржиште осигурања.

GetInsuranceMarketEntityJob : Метода враћа податке о пословима и врстама осигурања којима се баве лица укључена у тржиште осигурања.

GetInsuranceMarketEntityStatus :  Метода враћа статусе лица која су укључена у тржиште осигурања.

GetInsuranceMarketEntityType : Метода враћа типове лица која су укључена у тржиште осигурања.

GetInsuranceMarketMeasureCount : Метода враћа укупан број изречених мера.

GetInsuranceMarketMeasure : Метода враћа податке о томе које су мере изречене ком лицу на тржишту осигурања.

GetInsuranceMarketMeasureStatus : Метода враћа статусе мера.

GetInsuranceMarketMeasureType : Метода враћа типове мера.

GetInsuranceMarketRelationCount : Метода враћа укупан број релација између лица на тржишту осигурања.

GetInsuranceMarketRelation : Метода враћа податке о томе по којим су основама повезана одређена лица.

GetInsuranceMarketRelationStatus : Метода враћа статусе веза, које могу бити успостављене између лица која учествују на тржишту осигурања.

GetInsuranceMarketRelationType : Метода враћа типове веза, које могу бити успостављене између лица која учествују на тржишту осигурања.

GetInsuranceLegalEntityFileLink :  Метода враћа листу докумената повезаних са правним лицем које учествује на тржишту осигурања.

[1] http://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeSiteDoc/SerCyrl/CommunicationOfficeService/InsuranceMarketService/default.html

[2]  http://www.nbs.rs/internet/cirilica/16/index.html

RANG MOG BLOGA NA INTERNETU

www.mojsajt.info je internet portal na kome možemo proveriti nominalnu vrednost našeg sajta,u ovom slučaju ćemo proveriti vrednost našeg bloga. Ukoliko nismo prijavljeni ni na jednom od webpretraživača (Google,Yahoo,Krstarica,Pogodak i dr) vrednost našeg bloga biće 0(nula) Eura.

Pošto sam se ja ranije prijavio na nekim pretraživačima vrednost mog bloga u početku je bila 10 Eura,ali je trenutno pala na 9 Eura.

Slika 1-Vrednost sajta

Da bi poboljšali vrednost našeg sajta ili bloga,možemo otići na www.addurlfree.com gde ćemo izvršiti registraciju na internet pretraživačima.

U polju Your URL potrebno je uneti naš URL sajta ili bloga ,a u polju Your Email,našu email adresu.

Slika 2

Zatim,u sledećem koraku potrebno je uneti neke lične podatke  ,kada to uradite,sledeći korak je klik na Submit dugme,čime ćemo potvrditi registraciju.

Slika3

Isto ovo možemo uraditi i na www.submitexpress.com . Tako što ćemo u označenome polju uneti URL našeg bloga.

Slika4

Sledeći korak je popuniti formu,gde ćemo upisati našu email adresu,i označeni kod,i pritiskom na dugme submit potvrđujemo registraciju našega bloga na pretraživačima.

Slika5

Kada smo sve ovo uradili možemo proveriti na nekom od pretraživača.Google pronalazi moj blog.

Slika 6- Prikaz sa googla

Dok na Yahoo za sada  još uvek ne pronalazi.

Slika 7- Prikaz sa Yahoo-a

Na nekim pretraživačima je potrebno da prođe neko vreme da bi se naš blog postavio.

Cyclic UDP

[1] Uloga telekomunikacionih protokola

Telekomunikacioni protokoli su pravila komuniciranja i oni omogućavaju da računari različitih hardverskih i softverskih platformi međusobno komuniciraju.

Protokoli omogućavaju da, kada je nekoliko računara u mreži, pravila i tehničke procedure upravljaju njihovom komunikacijom i interakcijom. Protokoli pokrivaju široki domen počevši od električnih karakteristika veza preko formata poruka koje se prenose, pa sve do interakcija između aplikacionih programa koji se izvršavaju na različitim čvorovima mreže.

Kada se razmišlja o protokolima, treba imati u vidu tri osnovna momenta:

1. Postoji mnogo protokola. Dok svi protokoli omogućuju osnovnu komunikaciju,

njihove namene su ipak različite i oni mogu da obavljaju različite poslove. Svaki protokol

ima svoje prednosti i mane.

2. Neki protokoli rade samo na određenom OSI sloju. Sloj na kome protokol radi

opisuje njegovu ulogu. Na primer, ako određeni protokol radi na fizičkom nivou, to znači da protokol na tom nivou obezbeđuje da paketi podataka prolaze kroz mrežnu adaptersku karticu i dalje kroz mrežni računar.

3. Nekoliko protokola može da radi zajedno u takozvanom steku.

Kako protokoli rade?

Ceo proces prenosa podataka preko mreže mora da se podeli u nekoliko odvojenih

sistematičnih koraka. Na svakom koraku odvija se određena radnja koja ne može da se odvija ni na kom drugom koraku. Svaki korak ima svoja pravila i procedure, odnosno svoje protokole.

[2]Transportni sloj

Transportni sloj OSI i TCP/IP referentih modela predstalja sloj između sloja

aplikacije (tj. aplikativnog sloja sesije kod OSI modela) i mrežnog sloja. Opšta uloga ovog sloja, kao i ostalih slojeva jeste da omogući komunikaciju sloja iznad i sloja ispod (u ovom slučaju sloja aplikacije sa slojem mreže). Konkretna uloga ovog sloja jeste da prihvati podatke aplikacije izvorišta i dostavi ih aplikaciji odredišta starajući se o prenosu, kontroli i ispravljanju grešaka pri prenosu I  garantovanjem isporuke. Podrška za transportni sloj je uglavnom realizovana na nivou operativnih sistema računara s tim da sam transportni sloj nije eksplicitno definisan već se realizje kroz podršku za protokole tog sloja.

Prihvatanjem podataka od aplikativnog sloja transportni sloj ima zadatak da podatke prevede u oblik pogodan za transport. Znatno kompleksnija funkcija ovog sloja jeste da podatke prenese korišćenjem nižih slojeva kojima često nedostaju pomenute funkcionalnosti vezane za garantovanje isporuke i kontrolugrešaka.

Funkcionalnosti koje se uglavnom adresiraju na ovom sloju su:

 Ostvarivanje virtuelne veze za prenos podataka.

 Prevođenje podataka u (uglavnom binarni) format pogodan za prenos.

 Segmentacija podataka radi efikasnijeg iskorišćenja komunikacionog

kanala.

 Isporuka podataka u identičnom obliku u kom su poslati.

 Omoućavanje optimalne brzine prenosa podataka u skladu sa propusnom

moći i učestalošću grešaka na komunikacionom kanalu i prihvatnoj moći

primaoca.

[3] Transportni sloj odgovara sloju 4 OSI modela, sa tom razlikom da nema funkcionalnost OSI sesije. Osnovna namena ovog sloja je obezbedi prenosni servis. Najvažniji protokoli sloja 4 su TCP (Transmission Control Protocol) i UDP (User Datagram Protocol). Oba protokola služe aplikativnom sloju za prenos podataka, a sam izbor zavisi od zahteva za pouzdanošću prenosa:

• TCP je pouzdan, konekcioni protokol koji obezbeđuje proveru grešaka i kontrolu toka podataka preko virtualne veze, koja se uspostavlja i po završetku prenosa raskida. FTP, HTTP i SNMP servisi koriste TCP da bi obezbedili prenos podataka bez grešaka i gubitaka.
• UDP je nepouzdan, prenos bez konekcije, ali sa zato sa manjim opterećenjem mreže. UDP ne obuhvata proveru grešaka pri prenosu, niti ima mehanizme za kontrolu toka podataka. SNMP i multimedijalne aplikacije koriste UDP, SNMP zbog nadzora mreže (što je proces koji ne bi trebalo da preoptereti mrežu), a multimedijalne aplikacije zbog manjeg opterećenja mreže.

Vrste Protokola:

• TCP, Transmission Control Protocol
• UDP, User Datagram Protocol

• ATP, AppleTalk Transaction Protocol
• CUDP, Cyclic UDP
• DCCP, Datagram Congestion Control Protocol
• FCP, Fiber Channel Protocol
• NBF, NetBIOS Frames protocol
• SCTP, Stream Control Transmission Protocol
• SPX, Sequenced Packet Exchange
• SST, Structured Stream Transport

[4] Neke karakteristike Cyclic UDP-a:

• Razvijen je na Univerzitetu Berkli
• Primenjuje se za kontrolu protoka u krug
• Ponovni prenos podataka u okviru kruga,prelazi na sledeći krug ukoliko podaci ne stignu u predviđenom krugu
• CUDP poboljšava šanse za isporuku većih prioritetnih podataka-ponovne prenose imaju veći prioriteti
• Prilagođava se zagušenju
• Koristi kašnjenje i pakovanje gubitaka za utvrđivanje dostupnog BW
• Preuzima sve raspoložive BW koji mogu da se koriste.

[5] Cyclic-UDP (CUDP) je protokol za prenos koji je baziran na UDP-u koji podržava dostavljanje prioritetnih medijskih jedinica. Koristi strategiju korekcije greške koja čini mogućnost uspešnog dostavljanja medijske jedinice proporcionalno jediničnom prioritetu.

Ova sekcija opisuje CUDP mehanizam korekcije greški da podrži ovu funkciju.

Na početku cycle,CUDP fregmentuje medijske jedinice u pakete, postavljajući zaglavlje na svakom paketu, i postavljajući paket u red koji je nazvan „packetQueue“ . „PacketQueue“ je sortiran prema prioritetu paketa : paketi visokog prioriteta su bliži početku reda,dok paketi manjeg prioriteta su bliži kraju reda. U dodatku, pošiljalac markira svaki paket kao unset.

Paketi se šalju u serijama nizova,gde se N bajtova šalje. Parametar N limitira nizove  toka. U svakom nizu, red je skeniran od napred do nazad i svaki unset paket koji je naišao šalje se kao UDP datagram i markiran je kao poslat. Pošiljalac  takodje snima broj niza (nazvan burstld).

Posle slanja niza ,CUDP čeka pre slanja sledećeg niza. Vreme čekanja,T, je setovano tako da prenosivi protok se podudara sa procenjenim kanalom protoka,estBW :

T= numSent/ estBW

gde je numSent broj bajtova poslat u prethodnom nizu.

Kada destinacija detektuje nedostajajući paket, šalje automatski ponovljeni zahtev (Automatik Repeat reQuest) zahtevajući ponovljeno slanje nedostajajućih paketa.  ARQ koji je poslat kao UDP datagram, sadrži navedeni { burstID,packetId} par koji specificira nedostajajuće pakete koji nedostaju na krajnjoj destinaciji. PackekId identifikuje izgubljene pakete, a burstId je kopiran sa paketa koji aktivira ARQ.

Kada pošiljalac primi ARQ ,updejtuje packetQueue markirajući pakete koji su navedi u ARQ kao unsent. Kao takvi, biće poslati za vreme sledećeg niza.

Za svaki ne-sekvencijalni paket destinacija prima aktivaciju za ARQ za sve nedostajajuće pakete, redundantan ARQ takodje može biti poslat. Pošiljalac koristi burstId od ARQ-a za detektovanje (i ignorisanje) redundantnih zahteva.

Specijalni paket,nazvan end-of-cycle (EOC) paket,se koristi da detektuje izgubljene pakete od kraja  packetQueue. EOC paketi sadrže ne medijske podatke i identifikuje se sa bitom u zaglavlju. EOC paket se šalje kada svi paketi u packetQueue su markirani kao sent, i  šalju se jedan za drugim na svakih 100 milisekundi. Kada destinacija primi EOC paket,upozorava ARQ za sve pakete koji nedostaju u trenutnom cycle-u. EOC paketi su potrebni,na primer, kada je poslednji paket u packetQueue izgubljen.

Slika 1:  primer slanja

Korišćena literatura :

[1]http://www.scribd.com/doc/25904148/Racunarske-Telekomunikacije-OSI-Model

[2]www.etfbl.net/dokument…/Uvod%20u%20racunarske%20mreze.pdf

[3]http://www.digit.co.rs/srp/mreze/mrezne-tehnologije.php

[4] http://www.ece.tamu.edu/~reddy/ee627_07/lec10.pdf

[5] www.cs.cornell.edu

Internet servis “what_is_my_ip_address”

Internet stranica www.whatismyipaddress.com je jedan od mnogobrojnih servisa na internetu koji nam pruža mogućnost da saznamo našu IP adresu,ukoliko je ne znamo.

 Alatka My IP  pruža informacije o :

• Našoj IP adresi
• HOSTNAME-u
• ISP-u (inernet servis provajderu)
• Proxy serveru
• Type (tipu)
• Vrsti IP adrese

 

Takođe možemo videti i Geo-lokacijske informacije: zemlju,region,grad,geografsku širinu i dužinu….

Na slici1 i slici2 dat je primer za moj računar,na kome internet koristim preko MTS-ovog modema.

 

                                     slika1                                                                                               slika2

Na isti način možemo saznati i lokacije drugih računara,ukoliko znamo njhovu IP adresu….Ovo je veoma korisno jer je moguće otrikavanje izvršioca raznih kriminalnih aktivnosti koje nisu dozvoljene na internetu.

Pored ove alatke postoje još i alatke koje nam pružaju mogućnost zamene IP adrese,sakrivanje IP adrese,pronalaženje IP adrese pomoću mail-a (Trace  Email).

 

Uživajte u korišćenju ovog servisa……

KAKO SAZNATI IP ADRESU VAŠEG RAČUNARA

Svaki računar ima svoju IP adresu koja mu je neophodna kako bi mogla da se ostvari komunikacija između više računara unutar mreže, kao i komunikacija sa drugima računarima preko Interneta.

Većina korisnika ne zna IP adresu svog računara i u većini slučajeva ni ne treba da je znaju.

Ali šta da radite ako vam ikada zatreba IP adresa vašeg računara? Na primer, želite da se igrate sa vašim prijateljima i treba da unesete IP adresu vašeg računara. Ili treba da se na daljinu povežete sa drugim računarom i potrebna vam je IP adresa. Kako da dođete do nje?

Procedura za otkrivanje IP adrese računara je prosta da prostija ne može biti:

Pritisnite Windows taster + R prečicu na tastaturi da biste otvorili Run okvir za dijalog. U polje Open unesite cmd i pritisnite Enter.

Otvoriće se Command Prompt. Ukucajte ipconfig i pritisnite Enter.

Na isto ovako lak način možemo saznati i IP adresu bilo kog sajta….. A to cemo uciniti tako što ćemo ukucati ping www.wordpress.com , prilikom ispisa IP adresa takođe se provera i kvalitet pristupa tom sajtu.

MOJA IP ADRESA

Šta je IP adresa ?

Kada krenete u grad, da nađete vašeg prijatelja, potrebna vam je adresa na koju treba da stignete. Vrlo je slična situacija i na internetu. Svaki računar mora da ima svoju unikatnu adresu, da bi drugi računar uspeo da ga pronađe.

Internet protokol (IP) poznaje svakog logičkog domaćina (hosta) po broju, takozvanoj IP adresi. Na bilo kojoj datoj mreži ovaj broj mora biti jedinstven za sve domaćine interfejsa koji komuniciraju kroz tu mrežu. Internet servis provajderi ponekad daju korisnicima interneta ime domaćina pored njihove numeričke IP adrese.

IP adrese korisnika koji surfuju po WorldWideWeb-u se koriste da omoguće komunikaciju sa serverom nekog veb sajta. Takođe, one se nalaze u zaglavljima elektronske pošte. U stvari, za sve programe koji koriste TCP/IP protokol, IP adresa korisnika i IP adresa odredišta su neophodni kako bi se uspostavila komunikacija i poslali podaci.

U zavisnosti od internet veze, IP adresa može biti uvek ista pri konekciji (takozvana statička IP adresa), ili različita pri svakoj novoj konekciji (dinamička IP adresa).

Statička IP adresa
Postoje serveri koji imaju svoje stalne (statičke) ip adrese radi lakšeg snalaženja na internetu. To su serveri koji opslužuju korisnike (klijente) pri njihovim zahtevima. Ove adrese se retko menjaju i one ostaju statične da bi udaljeni serveri mogli lako da ih pronađu ukoliko se recimo vrši razmena e-mail poruka sa jedne tačke (jednog internet posrednika) i druge tačke (tj drugog internet posrednika).

Dinamička IP adresa
Običnim korisnicima koji pristupaju internet posredniku putem dial-up konekcije, koristeći PPP protokol, nije potrebna stalna IP adresa jer oni sve svoje servise traže od internet posrednika. Njima se dodeljuje dinamička IP adresa koje može biti bilo koja u rasponu koji odredi internet posrednik.

Kako bi se koristila dinamička IP adresa, mora da postoji server koji pruža adresu. IP adrese se uobičajeno daju kroz servis koji se zove DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol).

Internet adrese su potrebne ne samo za jedinstveno nabrajanje domaćinskih interfejsa, već i za svrhe rutovanja, pa je veliki broj njih uvek nekorišćen ili rezervisan.

Jedan isti uređaj (na primer računar) može imati više priključaka na mrežu (više mrežnih kartica), pa u tom slučaju može imati i više IP adresa (ali samo jedna po kartici).

IP adrese su jednostavne brojčane adrese računara spojenih na internet sa po 4 grupe trocifrenih brojeva razdvojenih tačkama. Primer jedne ovakve adrese je 195.252.112.4
Svi računari na intrernetu kominiciraju međusobno ovim protokolom. IP je skraćenica od eng. Internet Protocol, srpski naziv za ovo je IP adresa.  IP adresa je uvek istog formata i kreće se u rasponu od 11.0.0.0 do 255.255.255.255
IP adresa se sastoji od dela koji prestavlja mrežu i dela koji predstavlja sam računar. Koji delovi IP adrese čine mrežu, a koji lokalni računar zavisi od klasa IP adrese dodeljene  mreži na kojoj je računar.

Šta je DNS server ?

To su serveri koji su stalno konektovani na internet kod internet posrednika omogućavaju da se simbolične adrese prevedu na IP adrese. To je proces u kojem se adresa npr. www.drenik.net koja je lako čitljiva za ljude prebaci u format lako čitljiv za kompjutere npr. 195.252.112.4

Setovanje IP adrese  ?

U start meniju kao što je prikazano na slici 1 pronađemo Control Panel (Kontrolnu tablu)

slika 1

Kada nam se otvori kontrolna tabla,pronalazimo ikonicu Network Connections (Mrežne konekcije.

slika 2

Biramo Lokalnu mrežnu konekciju gde ćemo izvrašiti podešavanja IP adrese.

slika 3

Odaberemo TCP/IP protokol kao na slici 4, i uđemo u podeševanja IP adrese,što je prikazano na slici 5

slika 4

slika 5

Podesavanja vršimo tako što ručno ukucavamo parametre.

Korišćena literatura :

http://sr.wikipedia.org

http://www.gradnis.net/tutorijali/osnovi-ip-adresa-i-tcpip-protokola

http://help.drenik.net/internet/arhitektura/index.htm

TELNET

1. Šta je TELNET?
Telnet omogućava pristup udaljenim računarima. Pored WWW on je najčesće korisćen servis Interneta. Udaljen računar kome pristupate može biti u susednoj sobi ali i na drugoj strani Zemlje. Kada se “ulogujete” na udaljeni računar vi na njemu možete da radite kao da ste tamo. Da bi se “telnetovali” na neki računar potrebno je da otkucate “telnet” a zatim ime računara koji želite da vidite na vašem ekranu. Posle ulazne poruke potrebno je ukucati vaše korisničko ime i lozinku za računar na koji ste se “telnetovali”.
Ovako je moguće pristupiti na primer mnogim katalozima velikih svetskih biblioteka ali i recimo Narodnoj Biblioteci Srbije.
Razvojem Interneta World Wide Web sve cešće zamenjuje Telnet, sto omogućava ipak jednostavniji nacin pristupa ovakvim podacima.

2. Mrežni protokol – TELNET

Telnet je mrežni protokol unutar IP grupe protokola koji se koristi na internetu ili u lokalnim mrežama. Namena ovog protokola je uspostavljanje dvosmernog 8-bitnog komunikacionog kanala između dva umrežena računara. Najčešće se koristi da osigura korisniku jednog računara sesiju za korišćenje komandne linije na drugom računaru. Sam naziv protokola dolazi od skraćenice engleskog naziva TELephone NETwork iz kojeg se vidi da je protokol dizajniran sa namerom povezivanja jednog terminala na udaljeni računar.

Uobičajeno je da se izraz telnet koristi i kao naziv interaktivnog klijentskog programa koji omogućava spajanje na drugi računar protokolom telnet. Taj klijentski program je pod tim nazivom standardno dostupan na gotovo svim UNIX i Linux operativnim sistemima, gotovo od samih početaka a u novije vreme i na svim drugim operativnim sistemimaStoga je poznat i izraz telnetirati se na drugi računaršto označava korišćenje klijenta telnet i protokola telnet za povezivanje na drugi računar.

3.Telephone Network
Telnet je mrežni protokol unutar grupe internet protokola. Namena ovog protokola je uspostavljanje dvosmernog osmobitnog komunikacionog kanala između dva umrežena računara. Najčešće se koristi da osigura korisniku jednog računara sesiju za korišćenje komandne linije na drugom računaru. Sam naziv protokola potiče od engleskih reči „telefonska mreža“ (engl. Telephone Network).
Telnet je razvijen još u ranim 1970. godinama i predstavlja jedan od najstarijih protokola sloja aplikacije. Uobičajeno je da se naziv „telnet“ pored protokola, još odnosi i na telnet klijente (programe) koji omogućavaju korišćenje ovog protokola, a isto tako i na servis koji omogućava ovaj protokol koristeći se klijentom. Stoga je poznat i izraz „telnetovati se“ na drugi računar, što označava povezivanje na drugi računar koristeći ovaj protokol.
Pri uspostavljanju klijent/server telnet sesije između dva računara, ili najčešće između računara i nekog od mrežnih uređaja kom je potrebno pristupiti radi podešavanja parametara, telnet protokol uspostavlja komunikacioni kanal VTY (engl. Virtual TeletYpe). Iako telnet protokol podržava autentikaciju pri uspostavljanju kanala, podaci koje razmenjuju korisnici nisu zaštićeni (enkripcija). Što bi značilo da pri presretanju podataka oni mogu biti lako protumačeni. U cilju uspostavljanja sigurnosti komunikacije razvijen je protokol (SSH) (engl. Secure Shell) kao naslednik telnet protokola.
Telnet korisnici
Programi obično dostupni na svim verzijama Uniksa i Linuksa, kao i na Majkrosoft windows-a Klijenti koji podržavaju uspostavljanje telnet sesije, podržavaju i sesije uz pomoć (SSH) protokola.
• PuTTY
• Nexus Terminal
• Minicom
• TeraTerm
• HyperTerminal ide uz Majkrosoft Windows OS .

Literatura :

1. http://www.beocity.com

2. http://www.serbiandownload.com

3. http://sr.wikipedia.org