HTML stranica

HTML, skraćenica od HyperText Markup Language, je standarizovani jezik koji se koristi pri strukturiranju tekstova, medija i ugrađenih objekata u web stranice i elektronsku poštu. Kao modifikovanu i pojednostavljenu verziju SGML jezika, HTML standarizuje i održava World Wide Web Consortium (W3C).

Ova web stranica, kao i mnoge druge, su potpuno ili djelomično označene HTML jezikom. Iako se HTML znakovi (tags) često nazivaju kodom, tehnički HTML nije kod jer kompjuterski kod su instrukcije koje od računara traže da izvrši određenu operaciju. Svrha HTML znakova je da se se struktura dokumenta “označi” tako da bi korisnikov agent (user agent), tj. internet pretraživač mogao da prepozna strukturu dokumenta i ispravno je prikaže u prozoru internet pretraživača kojeg korisnik koristi.

Na sledecoj adresi mozete videti primer jedne HTML stranice: www.dusan.rs/ivan

Сервис за приступ регистру учесника на тржишту осигурања

Oпис

Сервис враћа податке везане за тржиште осигурања.

О сервису

Постоје два типа сервиса за приступ основним шифарницима:
- InsuranceMarketService
- InsuranceMarketXmlService

Методе ова два типа сервиса имају иста имена и исте улазне параметре, а разликују се у типу објекта који враћају.

Meтоде InsuranceMarketService-а враћају објекте типа DataSet.
Mетоде InsuranceMarketXmlService-а враћају објекте типа string.

Локација сервиса

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/InsuranceMarketService.asmx

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/InsuranceMarketXmlService.asmx

Локација WSDL дефниције сервиса

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/InsuranceMarketService.asmx?WSDL

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/InsuranceMarketXmlService.asmx?WSDL

RANG MOG BLOGA NA INTERNETU

Nominalnu vrednost naseg sajta na internetu,mozemo videti preko internet portala:www.mojsajt.info. Medjutim, ukoliko nismo prijavljeni  na nekom od web pretrazivaca, kao sto su: Yahoo, Krstarica, itd… vrednost naseg sajta bice nula Eura:

Po prijavljivanju,vrednost se povecala sa 0 na 10 eura.Cenu svog sajta povecavamo registrovanjem i prijavljivanjem na jednom od webpretrazivaca (Google,Yahoo,…). Evo primera prijave na www.addurlfree.com

Prvi korak se sastoji iz sledeceg dela: u prvom delu gde stoji URL napise se adresa koju zelimo da prezentujemo,dok u drugom delu postavljamo nas mail.



Zatim,u daljem postupku, unosimo nase licne podatke.

Pored ovog,postoje i mnogi drugi sajtovi na kojima se mozemo prijaviti. Neki od njih su:   http://bblmedia.com/addurl.html

http://www.submitexpress.com/submit.html

a,njihove stranice za prijavu izgledaju ovako:

Kada izvrsimo prijavljivanje na svim zeljenim sajtovima,mozemo proveriti nas status na nekom pretrazivacu i tamo naci nas blog.

EIGRP (Enhanced Interior Gateway Routing Protocol)

Enhanced Interior Gateway Routing Protocol (EIGRP) je  hibridni protokol (neki ga nazivaju i naprednim distance vector protokolom) koji ima određene karakteristike link state protokola. EIGRP ruting protokol posjeduje poboljšanja u odnosu na konvencionalne distance vector protokole (slanje parcijalnih ruting tabela samo po potrebi). Pronalaženje najpovoljnije putanje između dva čvora u mreži se vrši poređenjem metrika svih putanja koje postoje između čvorova.Za računanje metrike koriste se fizički parametri linkova duž  putanje:propusni opseg, kašnjenje, opterećenje i pouzdanosti.Kada je mreža stabilna, EIGRP protokol šalje ruting informacije samo kada se desi promjena u mreži. Kao i link state protokoli, EIGRP koristi hello mehanizam

IP Адреса

IPv4 je trenutni standard za IP adresiranje na Internetu. Internet Protokol verzija 4 (IPv4) definisana u RFC-y 791 Septembra 1981. Internet protokol (IP) je deo TCP/IP paketa i protokol je koj se najšire koristi. To je brojcana 32-bitna adresa,koja je dodeljena svakom racunaru (host) koji je povezan na internet.Znaci,radi se o adresi vaseg racunara na koju se salju razlicite vrste podataka i ona se sastoji od 4 okteta.Svaki oktet ima 8 bita i njegov raspon se krece od 0-255 (slika 1).

(1)

Na slici 1. se jasno vidi da je svaki oktet razdvojen tackom.Kao sto smo vec rekli IP adresa je 32-bitni broj ili adresa.Postoje 4 okteta i oni su svi 8-bitni,znaci 8 bita + 8 bita + 8 bita + 8 bita = 32 bita.Postoje dinamicka i staticka IP adresa.IP adresa koju server dodeli klijentu se naziva dinamička IP adresa. Termin suprotan ovome je statička IP adresa, koju karakteriše da je IP adresa klijenta unapred određena i već upisana u računar. Microsoft Windows XP koristi termine Obtain an IP address automatically za dinamčku adresu, odnosno Use the following IP address za statičko podešavanje IP adrese.Termini dinamička i statička IP adresa nisu u vezi sa terminima statička i javna IP adresa. U privatnim mrežama postoje i statičke i dinamičke adrese. Javne adrese su uglavnom statičke, ali pojedini Internet provajderi mogu svojim klijentima dinamički dodeljivati javne IP adrese. (2)

Dosta informacija se moze dobiti o nekome kada imamo njegov IP,ili preciznije receno kada imamo IP njegovog racunara.Kada je IP u numerickoj formi (213.123.212.112) izgleda da ne mozemo doci do informacija koje nas interesuju.Tada koristimo DNS (Domain Name Service).Domain Name System tj. DNS nam sluzi za pretvaranje ovih “nejasnih” brojeva u nesto sto je “citljivo” i daje nam vise informacija. Na primer 213.123.212.112 kada “propustimo” kroz DNS dobicemo nesto vec znano: gnzl-as50-67.eatel.net. Znaci da bi smo pretvorili IP adresu u u nesto sto “razumemo bolje” koristimo proces rDNS tj. reverse Domain Name System. Na slici 2. se vidi ime domena koji smo upravo dobili.

Domeni mogu biti razliciti kao sto vec znate, i mogu nam dati informaciju o zemlji porekla:

.jp=Japan
.uk=United Kingdom
.nl=Netherlands
.it=Italy
.ru=Russia
.fr=France
.eg=Egypt itd…                                                                               (3)

U ovoj verziji IP adresa se sastoji od 32 bita, odnosno 4 bajta, što čini teoretski 4 294 967 296 (preko 4 milijarde) jedinstvenih adresa domaćinskih interfejsa. U praksi, postoji nedovoljno slobodnih IP adresa, tako da postoji pritisak da se proširi raspon adresa preko verzije 6 IP adrese.

U IPv6, novi (ali ne još široko korišćen) standardni internet protokol, gde su adrese 128 bita široke, što bi, čak i sa velikim dodelama netblokova, trebalo da zadovolji blisku budućnost.

Adresa verzije 6 se piše kao osam četvorocifrenih heksadecimalnih brojeva (8 puta po 16 bitova) odvojenih dvotačkama. Jedan niz nula po adresi može da se izostavi, pa je 1080::800:0:417A isto što i 1080:0:0:0:0:800:0:417A.

Globalne adrese koje se šalju ka jednom odredištu se sastoje iz dva dela: 64-bitni deo za rutiranje i 64-bitni identifikator domaćina.

Netblokovi se određuju kao moderne alternative IPv4: broj mreže, koga prati kosa crta i broj značajnih bitova (u decimalnom zapisu). Primer: 12AB::CD30:0:0:0:0/60 uključuje sve adrese koje počinju sa 12AB00000000CD3.                                                                                      (4)

korisceni delovi teksta iz:

2.  http://sr.wikipedia.org/sr-el/DHCP

3.  http://www.diskusije.net/windows-desktop/sta-je-ip-osnovni-info-1946/

4.  http://sr.wikipedia.org/sr-el/ИП_адреса

IMAP – Internet Message Access Protocol

IMAP (Интернет протокол за приступ порукама)

Исто као и POP3, IMAP4 протокол (IMAP верзије четири) је протокол за пренос електронске поште са клијентским и серверским фукцијама, који се користи у служби пријема односно добављања порука са мејл сервера. Дефинсан је документом RFC3501. Слично POP протоколу поруке се чувају на серверу одакле корисник треба да их преузме али при овоме IMAP протокол кориснику нуди више могућности од POP протокола. Корисник може имати више поштанских сандучића и у било ком тренутку одабрати који жели да користи. Клијентски програми за преузимање е-поште који подржавају IMAP протокол могу поставити критеријуме према којим ће бирати које поруке да преузму. На пример неће преносити велике поруке преко спорих веза. Још једна од значајних разлика је што ће за разлику од POP протокола IMAP протокол задржати оригинале порука на серверу а клијенту послати њихове копије. Код POP протокла да би измене биле извршене клијент мора бити повезан са сервером, али за IMAP протокол то не важи. Код IMAP протокола клијент може вршити измене и када није повезан са сервером. Ако је корисник направо измене на клијентској страни и онда се повеже са сервером извршене измене биће пренете на серверску страну. Пренос измена са клијента на сервер врши се периодично и зове се (ре)синхронизација. IMAP протокол је направљен с намером да буде флексибилан, што му омогућује да кориснику понуди више опција за приступ пошти него што то може POP3 протокол.Поред свега тога, IMAP нуди укупно стабилније искуство. Док код POP-а може доћи до губљења порука или преузимања исте поруке више пута, IMAP ово избегава захваљујући могућностима двосмерног синхронизовања између ваших клијената поште и веб Gmail-а.

IMAP протокол може да функционише у једном од три модела: ­­приступ е-пошти у реалном времену, одложени приступ е-пошти, прекинути приступ е-пошти.

За подешавање IMAP-а,можете посетити следећу адресу:

http://tutorijali.hdonweb.com/e-mail-i-news/gmail-putem-imap-protokola-u-microsoft-outlooku