RSS

Šta je to RSS?

RSS (skraćeno od Really Simple Syndication) je funcija koja omogućava da sa  jednog mesta čitate aktuelne novosti, bez posećivanja mnogobrojnih web stranica, trošeći vreme na traženje svake vesti posebno. RSS je način da automatski i pravovremeno dobijate sve vesti koje želite na jednom mestu.

Znači, vi koristite internet, jel tako? Sigurno imate neke vaše omiljene sajtove na koje često idete. Možda takvih sajtova ima recimo 10-20 a možda i više. Na te sajtove često idete jer, najverovatnije, oni stalno objavljuju neki novi sadržaj. Na primer to može biti neki sajt koji prati najnovije vesti iz zemlje i sveta, ili bilo šta drugo. Možda pratite neki blog, gde autor redovno objavljuje nove tekstove.

Poenta je dakle da je reč o sajtovima koji se stalno menjaju ili prate neku oblast iz koje često nešto novo objavljuju. I sad, kako vi to radite bez RSS-a? Otvorite jedan sajt, pogledate šta ima novo ako nešto ima, zadržite se neko vreme, onda otvorite drugi sajt, opet isto proverite šta ima, pa treći, pa četvrti, pa peti… . Više vremena izgubite otvarajući sajtove nego čitajući nove tekstova.

Zamislite sada situaciju da imate neki program preko koga možete da pratite vaših 10, 20 ili više (200 ako hoćete) sajtova, i svaki put kada se na nekom od tih sajtova pojavi novi tekst, program vas jednostavno obavesti da postoji novi tekst, i vi odmah preko tog programa možete videti naslov teksta, na kom sajtu je objavljen i (najčeće) kratak izvod iz tog novog teksta, a ponekad odmah i ceo tekst. Zatim, ako hoćete, možete taj tekst otvoriti u vašem brauzeru (nemojte koristiti E, već preuzmite i instalirajte Mozilla Firefox, Safari, Chrome ili Operu, rade isto samo mnogo bolje) i dalje čitati.

Preko jednog programa možete pratiti veliki broj vaših sajtova, bez potrebe da otvarate svaki sajt pojedinačno, čime jednostavno gubite vreme.

Servis statistike korišćenja usluga

Opis
Servis omogućava pristup podacima ostatistici korišćenja servisa.
O servisu
Postoje dva tipa servisa za pristup podacima o statistici korišćenja servisa:
1. LicenceService
2. LicenceXmlService

Metode ova tipa imaju ista imena i iste ulazne parameter, a razlikuju se u tipu objekta koji vraćaju.
Metode LicenceService-a vraćaju objekte tipa DataSet.
Metode LicenceXmlService-a vraćaju objekte tipa string.

Lokacija servisa

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/LicenceService.asmx

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/LicenceXmlService.asmx

Lokacija WDSL definicije servisa

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/LicenceService.asmx?WSDL

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/LicenceXmlService.asmx?WSDL

Rang mog bloga na internetu

Dakle, prijavljivanje sajtova uglavnom Vam neće povecati broj poseta, ali će sigurno povećati vidljivost sajta u internet pretraživačima. Ova korisna opcija je dostupna svakome i ne zahteva mnogo vremena i para, zato je nemojte preskočiti prilikom promovisanja sajta.Mnogi direktorijumi (adresari) sadrže linkove ka drugim izvorima na internetu. Takvi direktorijumi se negde plaćaju, a negde se možete potpuno besplatno prijaviti.Moguće je da ce neki od njih zahteveti link ka njima na Vašem sajtu, ali ne svi. Broj posetilaca na ovakvim sajtovima nije velik tako da vam oni neće doneti veliki broj posetilaca. Ali pretraživači broje linkove sa ovih sajtov tako da Vam ovo može povećati rang sajta.

Fibre Channel Protocol

Fibre Channel Protocol

Transportni sloj

Transportni sloj (eng. Transport Layer) je četvrti sloj OSI referentnog modela.Transportni sloj deli datagrame sa veličine koju podržava korisnički bafer na veličine koje podržava mrežni bafer i podržava kontrolu transmisije. Dva transportna protokola, TCP (Transmission Control Protocol) i UDP (User Datagram Protocol), se nalaze na transportnom sloju. Pouzdanost i brzina su dve osnovne razlike između ova dva protokola. TCP ustanovljava konekciju izmeću dva hosta na mreži preko soketa, koji se definišu pomoću IP adrese i broja porta. TCP vodi računa o redosledu isporučivanja paketa i o paketima koji moraju biti ponovo poslati. Podržavanje ovakvih informacija, čini TCP stateful protokolom. UDP, s druge strane bržu transmisiju, ali manje pridaje značaja sigurnosti, odnosno proveravanju grešaka. NFS je izgraen na vrhu UDP-a zbog njegove brzine i zbog toga što je (suprotno od TCP) stateless. Ova osobina pojednostavljuje oporavak.

Osnovne funkcije

1.segmentacija i reasembliranje
• segmentacijaniza podataka na aplikativnom nivou na manje delove (segmente) –na strani pošiljaoca
• intergrisanje segmenata u originalni niz podataka na aplikativnom nivou
(reasembliranje) –na prijemnoj strani–multipleksiranje komunikacija
• identifikovanje aplikacija koje šalju podatke –na strani pošiljaoca
• prosleđivanje podataka označenim aplikacijam–na prijemnoj strani

Moja Ip adresa

Sta je IP adresa?

IP adresa je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija). Primer IP adrese je 195.252.112.4

• Kao što smo već napomenuli u gornjem delu teksta IP adrese su jednostavne brojčane adrese računara spojenih na internet sa po 4 grupe trocifrenih brojeva razdvojenih tačkama. Primer jedne ovakve adrese je 195.252.112.4
• Svi računari na intrernetu kominiciraju međusobno ovim protokolom. IP je skraćenica od eng. Internet Protocol, srpski naziv za ovo je IP adresa. IP adresa je uvek istog formata i kreće se u rasponu od 11.0.0.0 do 255.255.255.255
• IP adresa se sastoji od dela koji prestavlja mrežu i dela koji predstavlja sam računar. Koji delovi IP adrese čine mrežu, a koji lokalni računar zavisi od klasa IP adrese dodeljene mreži na kojoj je računar.

Postavljanje parametra za IP adresu:            

Ip adresa

Sta nam sve IP “govori” o nekome?

Dosta informacija se moze dobiti o nekome kada imamo njegov IP,ili preciznije receno kada imamo IP njegovog racunara.Kada je IP u numerickoj formi (213.123.212.112) izgleda da ne mozemo doci do informacija koje nas interesuju.Tada koristimo DNS (Domain Name Service).Domain Name System tj. DNS nam sluzi za pretvaranje ovih “nejasnih” brojeva u nesto sto je “citljivo” i daje nam vise informacija. Na primer 213.123.212.112 kada “propustimo” kroz DNS dobicemo nesto vec znamo gnzl-as50-67.eatel.net. Znaci da bi smo pretvorili IP adresu u u nesto sto “razumemo bolje” koristimo proces rDNS tj. reverse Domain Name System. Da bi nasli dobre rDNS alate potrazite ih na www.samspade.org ili progooglujte malo, a u polje za pretrazivanje upisite “reverse dns tools” (bez navodnika naravno).

Privatne adrese

Nasa Ip adresa se moze videti na sledeci nacin i to u nekoliko koraka:

start – settings – network connections – Local Area Connection

Posle dvostrukog klika na Local Area Connection odaberemo jezicak support i dobijamo nasu IP adresu

PING

Packet Internet Grouper (ping) je osnovni alat za ispitivanje postojanja konekcije između dva entiteta i otkrivanja problema u računarskim mrežama. Ping podrazumeva slanje ICMP (Internet Control Message Protocol) poruke – echo request (zahtijev za eho) do odredišnog čvora. Ako je konekcija ispravna (funkcionalna), odredišni čvor prima ICMP
zahteve i na njih odgovara porukom echo response (eho odgovor). Ping paket obično sadri 32, 56 ili 64 bajta podataka. Ako host koji šalje zahtev primi odgovor u određenom roku, smatra se da je veza stabilna, što znači da su svi mrženi uređaji između krajnjeg čvora i stanice koja šalje ping ispravno podešeni za prenos podataka. Ping daje sledeće informacije:

Svakom paketu ping dodjeljuje jedinstven broj u nizu i obaveštava o brojevima paketa koje primi, kao i o njihovom redosledu. Na taj način moguće je utvrditi da li su paketi izgubljeni, duplirani ili im je redosled izmenjen. Ping proverava kontrolni zbir (checksum) svakog poslatog i primljenog paketa pa se mogu otkriti neki oblici oštećenja. Ping dodjeljuje vremenski pečat (timestamp) svakom paketu, a odredišni čvor ga
vraća, pa se može izračunati koliko je trajala razmena paketa – Round Trip Time –RTT Omoguava testiranje funkcionalnosti mrežne kartice (neke funkcije slojeva 1 i 2, npr. brzina prenosa, kontrola prenosa, detekcija greške), kao i mogućnost računara da razmjenjuje podatke preko mreže. Ovo se ostvaruje pingovanjem bilo koje adrese iz opsega 127.0.0.1-127.255.255.254.

HTTP protokoli

HTTP je protokol za komunikaciju između servera i klijenta, koji funkcioniše po principu zahtev/odgovor. HTTP klijent, koji je najčešće veb pregledač, inicira prenos podataka nakon što uspostavi TCP/IP vezu s udaljenim veb serverom na određenom portu.

Jedan klijent i server

Server konstantno osluškuje zahteve na određenom mrežnom komunikacijskom portu (tipično port 80), čekajući da se klijent poveže i pošalje svoj zahtev. Zahtev se sastoji od osnovne HTTP komande (čija je sintaksa propisana standardom i koja se sastoji od naziva komande, imena traženog dokumenta i verzije podržanog HTTP-a) i zaglavlja koje se sastoji od određenog broja redova teksta koji pobliže određuju aspekte zahteva.

Zahtev klijenta se obrađuje na serveru i, u zavisnosti od ispravnosti zahteva i mogućnosti zadovoljavanja istog, klijentu se šalje odgovarajući odgovor. Odgovor se sastoji od izveštaja o statusu zahteva (koji se sastoji od trocifrenog koda i kratkog deskriptivnog teksta statusa, npr. 200 ОК) i od konkretnog odgovora, ukoliko je zahtev moguće zadovoljiti. Odgovor se sastoji od zaglavlja, koje je iste sintakse kao i zaglavlje zahteva i daje osnovne podatke o prirodi odgovora, i od eventualnog konkretnog sadržaja koji se tražio u zahtevu. U zavisnosti od verzije HTTP protokola kao i od zaglavlja zahteva, veza se može nakon toga prekinuti, a može se ista veza iskoristiti za slanje novog zahteva, radi uštede vremena.(1)

Hypertext Transfer Protokol (HTTP) (HTTP: internet protokol koji raznosi informacije u svetskoj komunikacionoj mreži. Omogućava da korisnici sa klijentskim programom unesu URL adresu (ili da kliknu na hipervezu) i sa Web servera preuzmu tekst, slike, zvuke i druge digitalne informacije. HTTP – HyperText Transfer Protocol (protokol za prenos hiperteksta). Najčešće korišćen protokol za Web stranice.(2)

•Protokol HTTP definiše način na koji Web klijenti (čitači) traže Web strane od Web servera, kao i način na koji Web serveri šalju tražene strane klijentima

• Klikom na hyperlink ili ukucavanjem URL u neki browser startuje se zahtev-odgovor ciklus (3)

1.Wikipedia

2.Microsoft office

3.Singidunum