Prenos podataka primenom RS – 485 protokola

RS 485 je polu-dupleks, asihnrona veza. Podaci mogu da se prenose u oba smera, ali ne u isto vreme.
RS485 prenos podataka se vrši preko dve oklopljene upletene parice (RxD/TxD-P i RxD/TxD-N). Moguće su brzine prenosa od 9.6 kbit/s do 2 Mbit/s. Dozvoljena dužina kabla
izmeñu dva repetitora je od 100 do 1200 m, zavisno od korišćene brzine prenosa. Svi ureñaji su spojeni
u zajedničku sabirnu strukturu, a po segmentu je dozvoljeno paralelno povezati maksimalno do 32
ureñaja. Na početku i kraju linije mora postoji terminator linije. Oba terminatora imaju sopstveno napajanje koje osigurava prenos bez greške. Podaci se prenose kao niz bitova, s tim da RS485 koriste različite fizičke nivoe.

Jedan od najvećih prednosti RS485 protokola u odnosu na RS232 je otpornost na smetnje na
prenosnim linijama. RS232 prijemnik poredi signal postavljen na liniju za podatke od strane predajnika sa zajedničkom signalnom masom. Nejednaki naponski nivo signalne mase na dve strane kabla, ili šum pokupljen na liniji, lako dovode do greške u prijemu. Zato je i triger nivo podešen relativno nisko ±3V.
RS485 ne poznaje signalnu masu kao referencu. Razlika od nekoliko volti izmeñu signalnih masa na
prijemu i predaji ne predstavlja problem za RS485. RS485 signali plivaju relativno u odnosu na Sig+ i Sig- liniju. RS485 prijemnik poredi razliku napona izmeñu ove dve linije i donosi odluku. Ovim je isključen uticaj petlji u signalnoj masi, koje su najznačajni izvor greške u komunikaciji. Najbolji
rezultati se ujedno postižu ako se linije Sig+ i Sig- meñusobno uvežu. Ovim se uticaj spoljnih magnetnih polja i indukovane smetnje dovode na minimalni nivo.

Структура

Један IPv6 пакет има следећу општу форму:

Једино потребно заглавље се односи на IPv6 заглавље. Ово је фиксна величина са дужином од 40 бајтова, у поређењу са 20 бајтова помоћног дела IPv4. Следећа продужена заглавља су дефинисана:

• Заглавље Hop-by-Hop опција: Дефинишу специјалне опције које захтевају hop-by-hop процесирање.
• Заглавље рутирања: Обезбеђује проширено рутирање, слично изворишном рутирању у IPv4.
• Заглавље фрагмената: Садржи информације о фрагментацији и поновном склапању.

• Заглавље аутентичности: Овезбеђује интегритет и аутентичност сваког пакета. • Заглавље енкапсулације сигурности податка: Обезбеђује приватност. • Заглавље одредишних опција: Садржи факултативне информације које ће испитати одредишни чвор.

У случају када се користи више продужених заглавља, IPv6 препоручује да се редослед заглавља појави у следећем редоследу:

1. IPv6 заглавље: Обавезно, мора увек да буде прво.
2. Заглавље Hop-by-Hop опција
3. Заглавље Дестинационих Опција: За опције које ће бити обрађене од стране првог одредишта које се појављује у пољу IPv6 Одредишне Адресе плус накнадних одредишта која су набројана у заглављу рутирања.
4. Заглавље рутирања
5. Заглавље фрагмената
6. Заглавље аутентичности
7. Заглавље енкапсулације сигурности податка
8. Заглавље одредишних опција: За опције које ће бити обрађене само у крајњем одредишту пакета.

Слика приказује пример пример једног IPv6 пакета који укључује део сваког заглавља осим оних која су повезана са сигурношћу. IPv6 заглавље и свако продужено заглавље садрже поље Следеће Заглавље. Ово поље идентификује тип следећег заглавља. Ако је следеће заглавље једно од продужених заглавља, онда ово поље садржи идентификатор типа тог заглавља. У противном, ово поље садржи идентификатор протокола за протокол вишег слоја који користи IPv6 (обично протокол транспортног слоја), користе се исте величине као и поља IPv4 протокола. На слици, протокол вишег слоја је TCP, тако да се подаци виших слојева које носи IPv6пакет садрже од заглавља TCP-a које прати блок апликационих података.

Чорболоковић Зоран 137/07

Станковић Маја 21/07

TCP/IP

TCP/IP протокол стек је скуп протокола развијен да омогући умреженим рачунарима да деле ресурсе путем мреже. Развијен је од стране агенције DARPA у оквиру ARPANET-a раних 1970их. У периоду од јуна 1987. до јуна 1998. више од 300 различитих произвођача имало је производе који су подржавали TCP/IP протоколе, а постојало је на десетине хиљада мрежа, различитих величина и типова, који су их користили. Њихов број се из дана у дан повећава, што је најбољи пример значаја TCP/IP-a у рачунарским телекомуникацијама.