ADSL

ADSL

X.509 standard

Opsteprihvaceni i najvise koriscen standard koji podrzava PKI sisteme je ITU-Т X.509 cije je osnovna svrha je u definisanju standardnog formata digitalnih certifikata.
Verzija 3 ovog standarda koja je trenutno vazeca, usvojena je 1996. godine.
Medjutim, ovaj standard nije namenjen za definisanje kompletnih funkcija PKI sistema. Standardom X.509 definisana je struktura, postupak dobijanja I nacin predstavljanja certifikata.
Struktura certifikata opisuje se koriscenjem ASN.1 metoda za opisivanje apstraktnih tipova.
Softverski sistem za proizvodnju digitalnih certifikata koristi ASN.1 notaciju za opis strukture certifikata.
Svaka od strana koje učestvuju u SET plaćanju (sa mogućnošću izuzetka kupca) se mora identifikovati u nekom trenutku tokom samog plaćanja. Identifikacija se vrši korišćenjem privatnog dela para ključeva. Da bi ovaj proces uspešno funkcionisao, javni ključevi moraju biti sertifikovani od strane trećih organizacija kojima se veruje. U slučaju SET-a, veza između identiteta i odgovarajućih javnih ključeva se realizuje korišćenjem X.509 vezija 3 sertifikata. Glavni smisao ovog sertifikata je povezivanje identiteta sa javnim ključem. Pri tome, povezivanje je sertifikovano od strane izdavača sertifikata (issuer).
Postoji jedinstveni koreni ključ za sve entitete koji će koristiti SET. Na ovaj način će sertifikati svih organizacija za izdavanje kartica (Visa, MasterCard, American Express,…) biti potpisani korišćenjem 2048-bitnog ključa. Definisana je procedura kojom će se koreni ključ menjati pre isteka njegove validnosti. Sertifikati koje izdaju organizacije samih brendova i organizacije koje su niže u hijerarhiji su potpisani ključevima dužine 1024 bita.
SET [2], [3] koristi i dodatne mogućnosti (Extensions) koje je deo X.509 verzija 3 standarda [1]. Konkretno, svaki sertifikat poseduje i polje za ograničenje ključa (Key Usage Restriction) pomoću koga se navode zadaci za čije je obavljanje odgovarajući CA ovlastio taj sertifikat (npr. provera potpisa, šifriranje podataka itd.). Normalno, kupcima se dostavlja ključ za generisanje sertifikata i oni ne bi trebali da koriste parove ključeva radi održavanja tajnosti poruka.
-Standard X.509 v2 (RFC 2459) definiše osnovni skup informacija koje treba da sadrži lista opozvanih sertifikata:
Verzija formata liste opozvanih sertifikata predstavlja oznaku strukture date liste koja je specifikovan u standardu X.509 pri čemu su validne verzije 1 i 2
Naziv izdavača liste opozvanih sertifikata.
Vreme objavljivanja liste opozvanih sertifikata.

W3C preporuke

Šta je to W3C?
W3C (World Wide Web Consortium) je međunarodna organizacija zadužena za izradu standarda interneta i razvijanje web-a. Osnovana je oktobra 1994. u Masačusec Institutu za Tehnologiju, Laboratoriji za Računarsku Nauku (MIT/LRN). Osnivač ove organizacije bio je Tim Berners-Li, čovek koji je izmislio World Wide Web. On je izmislio frazu “World Wide Web,” napisao prvi World Wide Web server, “httpd,” i prvi klijent program (brouzer i editor). On je napisao prvu verziju Hipertekstualnog Markap Jezika “HyperText Markup Language” (HTML), jezik za formatiranje dokumenata sa mogućnošću za hipertekstualne linkove koji su postali primarni format štampe na Web-u. NJegove početne specifikacije za URIs, HTTP, i HTML su rafinirane i diskutovane u većim krugovima kako se Web tehnologija širila. Pored tehničkih eksperata koji predstavljaju jezgro, W3C trenutno ima i oko 500 članova koje čine organizacije iz celog sveta.
Preporuke:
Service Modeling Language, Version 1.1
12 May 2009, Valentina Popescu, Bhalchandra Pandit, Virginia Smith – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
Service Modeling Language Interchange Format Version 1.1
12 May 2009, Valentina Popescu, Virginia Smith, Bhalchandra Pandit – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
EMMA: Extensible MultiModal Annotation markup language
10 February 2009, Michael Johnston – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
Element Traversal Specification
22 December 2008, Doug Schepers, Robin Berjon – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
Scalable Vector Graphics (SVG) Tiny 1.2 Specification
22 December 2008, Andrew Emmons, Scott Hayman, Andrew Shellshear, Nandini Ramani, Jon Ferraiolo, Craig Northway, Doug Schepers, Antoine Quint, Chris Lilley, Anthony Grasso, Andreas Neumann, Dean Jackson, Vincent Hardy, Robin Berjon, Cameron McCormack, Erik Dahlström, Ola Andersson – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
Web Content Accessibility Guidelines (WCAG) 2.0
11 December 2008, Ben Caldwell, Gregg Vanderheiden, Michael Cooper, Loretta Guarino Reid – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
W3C mobileOK Basic Tests 1.0
8 December 2008, Sean Owen, Jo Rabin – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
Device Description Repository Simple API
5 December 2008, José Manuel Cantera Fonseca, Rotan Hanrahan, Ignacio Marín, Jo Rabin – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
Synchronized Multimedia Integration Language (SMIL 3.0)
1 December 2008, Dick Bulterman – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
Pronunciation Lexicon Specification (PLS) Version 1.0
14 October 2008, Paolo Baggia – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
RDFa in XHTML: Syntax and Processing
14 October 2008, Steven Pemberton, Mark Birbeck, Shane McCarron, Ben Adida – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
XHTML™ Modularization 1.1
8 October 2008, Masayasu Ishikawa, Subramanian Peruvemba, Daniel Austin, Mark Birbeck, Shane McCarron – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
Mobile Web Best Practices 1.0
29 July 2008, Jo Rabin, Charles McCathieNevile – (Errata, Translations)
Canonical XML Version 1.1
2 May 2008, John Boyer, Glenn Marcy – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
Cascading Style Sheets, level 2 (CSS2) Specification
11 April 2008, Håkon Wium Lie, Ian Jacobs, Bert Bos, Chris Lilley – (Errata )
SPARQL Query Results XML Format
15 January 2008, Dave Beckett, Jeen Broekstra – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
SPARQL Protocol for RDF
15 January 2008, Elias Torres, Kendall Grant Clark, Lee Feigenbaum – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
SPARQL Query Language for RDF
15 January 2008, Eric Prud’hommeaux, Andy Seaborne – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
Gleaning Resource Descriptions from Dialects of Languages (GRDDL)
11 September 2007, Dan Connolly – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
GRDDL Test Cases
11 September 2007, Chimezie Ogbuji – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
Web Services Addressing 1.0 – Metadata
4 September 2007, Marc Hadley, Tony Rogers, Ümit Yalçinalp, Martin Gudgin – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
Web Services Policy 1.5 – Framework
4 September 2007, Frederick Hirsch, Prasad Yendluri, David Orchard, Maryann Hondo, Toufic Boubez, Ümit Yalçinalp, Asir S Vedamuthu – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
Web Services Policy 1.5 – Attachment
4 September 2007, Frederick Hirsch, Ümit Yalçinalp, Toufic Boubez, David Orchard, Prasad Yendluri, Maryann Hondo, Asir S Vedamuthu – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
Semantic Annotations for WSDL and XML Schema
28 August 2007, Holger Lausen, Joel Farrell – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
Web Services Description Language (WSDL) Version 2.0 Part 1: Core Language
26 June 2007, Arthur Ryman, Jean-Jacques Moreau, Roberto Chinnici, Sanjiva Weerawarana – (Errata, Translations)
Web Services Description Language (WSDL) Version 2.0 Part 2: Adjuncts
26 June 2007, David Orchard, Sanjiva Weerawarana, Amelia A. Lewis, Jean-Jacques Moreau, Hugo Haas, Roberto Chinnici – (Errata, Translations)
Web Services Description Language (WSDL) Version 2.0 Part 0: Primer
26 June 2007, Canyang Kevin Liu, David Booth – (Errata, Translations)
Voice Extensible Markup Language (VoiceXML) 2.1
19 June 2007, Ken Rehor, Michael Bodell, David Burke, Paolo Baggia, Jerry Carter, Matt Oshry, RJ Auburn, Daniel C. Burnett, Scott McGlashan, Alex Lee, Brad Porter, Emily Candell – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
Semantic Interpretation for Speech Recognition (SISR) Version 1.0
5 April 2007, Luc Van Tichelen, David Burke – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
Internationalization Tag Set (ITS) Version 1.0
3 April 2007, Christian Lieske, Felix Sasaki – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
WebCGM 2.0
30 January 2007, Lofton Henderson, Benoit Bezaire, David Cruikshank – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
XML Path Language (XPath) 2.0
23 January 2007, Mary F. Fernández, Jérôme Siméon, Anders Berglund, Don Chamberlin, Scott Boag, Jonathan Robie, Michael Kay – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
XQuery 1.0: An XML Query Language
23 January 2007, Jérôme Siméon, Daniela Florescu, Scott Boag, Jonathan Robie, Mary F. Fernández, Don Chamberlin – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
XSL Transformations (XSLT) Version 2.0
23 January 2007, Michael Kay – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
Extensible Stylesheet Language (XSL) Version 1.1
5 December 2006, Anders Berglund – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
XHTML-Print
20 September 2006, Melinda Grant, Jim Bigelow – (Errata, Translations)
Extensible Markup Language (XML) 1.0 (Fifth Edition)
First published 16 August 2006, revised 26 November 2008, Eve Maler, François Yergeau, Jean Paoli, Tim Bray, C. M. Sperberg-McQueen – (Errata, Translations)
Web Services Addressing 1.0 – Core
9 May 2006, Marc Hadley, Martin Gudgin, Tony Rogers – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
Web Services Addressing 1.0 – SOAP Binding
9 May 2006, Martin Gudgin, Marc Hadley, Martin Gudgin, Marc Hadley, Tony Rogers, Tony Rogers – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
XForms 1.0 (Third Edition)
First published 14 March 2006, revised 29 October 2007, John M. Boyer – (Errata, Translations)
Synchronized Multimedia Integration Language (SMIL 2.1)
13 December 2005, Antti Koivisto, Dick Bulterman, Sjoerd Mullender, Thierry Michel, Daniel Zucker, Jack Jansen, Nabil Layaïda, Guido Grassel – (Translations)
xml:id Version 1.0
9 September 2005, Norman Walsh, Jonathan Marsh, Daniel Veillard – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
QA Framework: Specification Guidelines
17 August 2005, Dominique Hazaël-Massieux, Lynne Rosenthal, Lofton Henderson, Karl Dubost – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
XML Key Management Specification (XKMS 2.0)
28 June 2005, Phillip Hallam-Baker, Shivaram H. Mysore – (Errata, Translations)
XML Key Management Specification (XKMS 2.0) Bindings
28 June 2005, Phillip Hallam-Baker, Shivaram H. Mysore – (Errata, Translations)
Character Model for the World Wide Web 1.0: Fundamentals
15 February 2005, François Yergeau, Richard Ishida, Tex Texin, Misha Wolf, Martin J. Dürst – (Errata, Translations)
SOAP Message Transmission Optimization Mechanism
25 January 2005, Hervé Ruellan, Martin Gudgin, Noah Mendelsohn, Mark Nottingham – (Errata, Translations)
Resource Representation SOAP Header Block
25 January 2005, Martin Gudgin, Yves Lafon, Anish Karmarkar – (Errata, Translations)
XML-binary Optimized Packaging
25 January 2005, Mark Nottingham, Noah Mendelsohn, Hervé Ruellan, Martin Gudgin – (Errata, Translations)
XML Inclusions (XInclude) Version 1.0 (Second Edition)
First published 20 December 2004, revised 15 November 2006, David Orchard, Daniel Veillard, Jonathan Marsh – (Errata, Translations)
Architecture of the World Wide Web, Volume One
15 December 2004, Ian Jacobs, Norman Walsh – (Errata, Translations)
Speech Synthesis Markup Language (SSML) Version 1.0
7 September 2004, Mark R. Walker, Andrew Hunt, Daniel C. Burnett – (Errata, Translations)
Document Object Model (DOM) Level 3 Core Specification
7 April 2004, Philippe Le Hégaret, Steve Byrne, Lauren Wood, Mike Champion, Jonathan Robie, Gavin Nicol, Arnaud Le Hors – (Errata, Translations)
Document Object Model (DOM) Level 3 Load and Save Specification
7 April 2004, Andy Heninger, Johnny Stenback – (Errata, Translations)
Speech Recognition Grammar Specification Version 1.0
16 March 2004, Scott McGlashan, Andrew Hunt – (Errata, Translations)
Voice Extensible Markup Language (VoiceXML) Version 2.0
16 March 2004, Bruce Lucas, Andrew Hunt, Jerry Carter, Brad Porter, Steph Tryphonas, Peter Danielsen, Ken Rehor, Daniel C. Burnett, Scott McGlashan, Jim Ferrans – (Errata, Translations)
OWL Web Ontology Language Overview
10 February 2004, Frank van Harmelen, Deborah L. McGuinness – (Errata, Translations)
OWL Web Ontology Language Guide
10 February 2004, Deborah L. McGuinness, Michael K. Smith, Chris Welty – (Errata, Translations)
OWL Web Ontology Language Reference
10 February 2004, Mike Dean, Guus Schreiber – (Errata, Translations)
OWL Web Ontology Language Semantics and Abstract Syntax
10 February 2004, Ian Horrocks, Peter F. Patel-Schneider, Patrick Hayes – (Errata, Translations)
OWL Web Ontology Language Test Cases
10 February 2004, Jos De Roo, Jeremy J. Carroll – (Errata, Translations)
Resource Description Framework (RDF): Concepts and Abstract Syntax
10 February 2004, Jeremy J. Carroll, Graham Klyne – (Errata, Translations)
RDF Semantics
10 February 2004, Patrick Hayes – (Errata, Translations)
RDF Primer
10 February 2004, Eric Miller, Frank Manola – (Errata, Translations)
RDF Vocabulary Description Language 1.0: RDF Schema
10 February 2004, Ramanathan V. Guha, Dan Brickley – (Errata, Translations)
RDF/XML Syntax Specification (Revised)
10 February 2004, Dave Beckett – (Errata, Translations)
RDF Test Cases
10 February 2004, Dave Beckett, Jan Grant – (Errata, Translations)
OWL Web Ontology Language Use Cases and Requirements
10 February 2004, Jeff Heflin – (Errata, Translations)
Namespaces in XML 1.1 (Second Edition)
First published 4 February 2004, revised 16 August 2006, Tim Bray, Dave Hollander, Andrew Layman, Richard Tobin – (Errata, Translations)
Extensible Markup Language (XML) 1.1 (Second Edition)
First published 4 February 2004, revised 16 August 2006, Tim Bray, John Cowan, Jean Paoli, François Yergeau, C. M. Sperberg-McQueen, Eve Maler – (Errata, Translations)
Document Object Model (DOM) Level 3 Validation Specification
27 January 2004, Joe Kesselman, Rezaur Rahman, Ben Chang – (Errata, Translations)
Composite Capability/Preference Profiles (CC/PP): Structure and Vocabularies 1.0
15 January 2004, Mark H. Butler, Johan Hjelm, Graham Klyne, Chris Woodrow, Hidetaka Ohto, Franklin Reynolds, Luu Tran – (Errata, Translations)
XML Events
14 October 2003, T. V. Raman, Shane McCarron, Steven Pemberton – (Errata, Translations)
SOAP Version 1.2 Part 0: Primer (Second Edition)
First published 24 June 2003, revised 27 April 2007, Nilo Mitra, Yves Lafon – (Errata, Translations)
SOAP Version 1.2 Part 1: Messaging Framework (Second Edition)
First published 24 June 2003, revised 27 April 2007, Yves Lafon, Noah Mendelsohn, Jean-Jacques Moreau, Marc Hadley, Martin Gudgin, Anish Karmarkar, Henrik Frystyk Nielsen – (Errata, Translations)
SOAP Version 1.2 Part 2: Adjuncts (Second Edition)
First published 24 June 2003, revised 27 April 2007, Martin Gudgin, Noah Mendelsohn, Yves Lafon, Henrik Frystyk Nielsen, Jean-Jacques Moreau, Anish Karmarkar, Marc Hadley – (Errata, Translations)
SOAP Version 1.2 Specification Assertions and Test Collection (Second Edition)
First published 24 June 2003, revised 27 April 2007, Richard Martin, Oisin Hurley, Lynne Thompson, Mark Jones, Anish Karmarkar, Hugo Haas, Jeff Mischkinsky – (Errata, Translations)
XPointer element() Scheme
25 March 2003, Norman Walsh, Jonathan Marsh, Eve Maler, Paul Grosso – (Errata, Translations)
XPointer Framework
25 March 2003, Norman Walsh, Paul Grosso, Jonathan Marsh, Eve Maler – (Errata, Translations)
XPointer xmlns() Scheme
25 March 2003, Eve Maler, Jonathan Marsh, Steven J. DeRose, Ron Daniel Jr. – (Errata, Translations)
Scalable Vector Graphics (SVG) 1.1 Specification
14 January 2003, Jon Ferraiolo, 藤沢 淳, Dean Jackson – (Errata, Translations)
Mobile SVG Profiles: SVG Tiny and SVG Basic
14 January 2003, Tolga Capin – (Errata, Translations)
Document Object Model (DOM) Level 2 HTML Specification
9 January 2003, Philippe Le Hégaret, Johnny Stenback, Arnaud Le Hors – (Errata, Translations)
User Agent Accessibility Guidelines 1.0
17 December 2002, Jon Gunderson, Eric Hansen, Ian Jacobs – (Errata, Translations)
Decryption Transform for XML Signature
10 December 2002, Hiroshi Maruyama, Takeshi Imamura, Merlin Hughes – (Errata, Translations)
XML-Signature XPath Filter 2.0
8 November 2002, John Boyer, Joseph Reagle, Merlin Hughes – (Errata, Translations)
Exclusive XML Canonicalization Version 1.0
18 July 2002, Joseph Reagle, John Boyer, Donald E. Eastlake 3rd – (Errata )
The Platform for Privacy Preferences 1.0 (P3P1.0) Specification
16 April 2002, Massimo Marchiori – (Errata )
XML Signature Syntax and Processing (Second Edition)
First published 12 February 2002, revised 10 June 2008, Thomas Roessler, Frederick Hirsch, David Solo, Joseph Reagle, Donald Eastlake – (Errata, Translations)
XML Information Set (Second Edition)
First published 24 October 2001, revised 4 February 2004, Richard Tobin, John Cowan – (Errata, Translations)
Extensible Stylesheet Language (XSL) Version 1.0
15 October 2001, Sharon Adler, Paul Grosso, Jeremy Richman, Anders Berglund, Tony Graham, Jeff Caruso, Scott Parnell, Eduardo Gutentag, Steve Zilles, Stephen Deach, R. Alexander Milowski – (Errata )
SMIL Animation
4 September 2001, Aaron Cohen, Patrick Schmitz – (Errata )
XML Linking Language (XLink) Version 1.0
27 June 2001, Steven DeRose, Eve Maler, David Orchard – (Errata )
XML Base (Second Edition)
First published 27 June 2001, revised 28 January 2009, Jonathan Marsh, Richard Tobin – (Errata, Translations)
Ruby Annotation
31 May 2001, Marcin Sawicki, Masayasu Ishikawa, Michel Suignard, Martin Dürst, Tex Texin – (Errata )
XHTML™ 1.1 – Module-based XHTML
31 May 2001, Shane McCarron, Murray Altheim – (Errata )
XML Schema Part 0: Primer Second Edition
First published 2 May 2001, revised 28 October 2004, Priscilla Walmsley, David C. Fallside – (Errata, Translations)
XML Schema Part 1: Structures Second Edition
First published 2 May 2001, revised 28 October 2004, Henry S. Thompson, Noah Mendelsohn, Murray Maloney, David Beech – (Errata, Translations)
XML Schema Part 2: Datatypes Second Edition
First published 2 May 2001, revised 28 October 2004, Ashok Malhotra, Paul V. Biron – (Errata, Translations)
Canonical XML Version 1.0
15 March 2001, John Boyer – (Errata )
Mathematical Markup Language (MathML) Version 2.0 (Second Edition)
First published 21 February 2001, revised 21 October 2003, Nico Poppelier, David Carlisle, Robert Miner, Patrick Ion – (Errata, Translations)
XHTML™ Basic 1.1
First published 19 December 2000, revised 29 July 2008, Toshihiko Yamakami, Shin’ichi Matsui, Mark Baker, Masayasu Ishikawa, Peter Stark, Ted Wugofski – (Errata, Translations, Royalty-Free Commitments)
Document Object Model (DOM) Level 2 Core Specification
13 November 2000, Philippe Le Hégaret, Jonathan Robie, Steve Byrne, Mike Champion, Lauren Wood, Gavin Nicol, Arnaud Le Hors – (Errata )
Document Object Model (DOM) Level 2 Events Specification
13 November 2000, Tom Pixley – (Errata )
Document Object Model (DOM) Level 2 Style Specification
13 November 2000, Philippe Le Hégaret, Vidur Apparao, Chris Wilson – (Errata )
Document Object Model (DOM) Level 2 Traversal and Range Specification
13 November 2000, Joe Kesselman, Vidur Apparao, Peter Sharpe, Mike Champion, Jonathan Robie, Lauren Wood – (Errata )
Document Object Model (DOM) Level 2 Views Specification
13 November 2000, Arnaud Le Hors, Laurence Cable – (Errata )
Authoring Tool Accessibility Guidelines 1.0
3 February 2000, Jutta Treviranus, Jan Richards, Charles McCathieNevile, Ian Jacobs – (Errata )
XHTML™ 1.0 The Extensible HyperText Markup Language (Second Edition)
First published 26 January 2000, revised 1 August 2002, Steven Pemberton – (Errata )
HTML 4.01 Specification
24 December 1999, Arnaud Le Hors, Ian Jacobs, David Raggett – (Errata )
XML Path Language (XPath) Version 1.0
16 November 1999, Steven DeRose, James Clark – (Errata )
XSL Transformations (XSLT) Version 1.0
16 November 1999, James Clark – (Errata )
Associating Style Sheets with XML documents
29 June 1999, James Clark – (Errata )
Web Content Accessibility Guidelines 1.0
5 May 1999, Gregg Vanderheiden, Wendy Chisholm, Ian Jacobs – (Errata )
WebCGM 1.0 Second Release
First published 21 January 1999, revised 17 December 2001, John Gebhardt, David Cruikshank, Lofton Henderson, Dieter Weidenbrueck, Roy Platon – (Errata )
Namespaces in XML 1.0 (Second Edition)
First published 14 January 1999, revised 16 August 2006, Andrew Layman, Dave Hollander, Richard Tobin, Tim Bray – (Errata, Translations)
Document Object Model (DOM) Level 1
1 October 1998, Robert Sutor, Vidur Apparao, Chris Wilson, Ian Jacobs, Arnaud Le Hors, Mike Champion, Gavin Nicol, Scott Isaacs, Jonathan Robie, Steve Byrne, Lauren Wood – (Errata )
Synchronized Multimedia Integration Language (SMIL) 1.0 Specification
15 June 1998, Philipp Hoschka – (Errata )
PICS Signed Labels (DSig) 1.0 Specification
27 May 1998, Philip DesAutels, Peter Lipp, Brian LaMacchia, Yang-Hua Chu
Mathematical Markup Language (MathML) 1.01 Specification
First published 7 April 1998, revised 7 July 1999, Robert Miner, Patrick Ion – (Errata )
PICSRules 1.1 Specification
29 December 1997, Paul Resnick, Clive D.W. Feather, Christopher Evans, Alex Hopmann, Martin Presler-Marshall
HTML 3.2 Reference Specification
14 January 1997, David Raggett
Cascading Style Sheets (CSS1) Level 1 Specification
First published 17 December 1996, revised 11 April 2008, Bert Bos, Håkon Wium Lie – (Errata )
PICS 1.1 Label Distribution — Label Syntax and Communication Protocols
31 October 1996, Tim Krauskopf, Jim Miller, Paul Resnick, Win Treese
PICS 1.1 Rating Services and Rating Systems — and Their Machine Readable Descriptions
31 October 1996, David Singer, Paul Resnick, Jim Miller
Portable Network Graphics (PNG) Specification (Second Edition)
First published 1 October 1996, revised 10 November 2003, David Duce – (Errata, Translations)

SMS Outlook

Šaljite SMS sa računara, lako i brzo, kao što šaljete e-mail!
Šaljite slike sa računara kao MMS!

„SMS kroz Outlook“ je nova usluga koja omogućava slanje SMS i MMS poruka sa vašeg računara, iz programa Microsoft Outlook.

Kucanje poruka na telefonu je često zamorno i dosadno. Od sada možete da otkucate poruku na tastaturi računara i pošaljete je jednostavno i brzo, kao da šaljete e-mail. Takođe, možete da pošaljete sliku sa računara u vidu MMS poruke.

Slanje poruka se obavlja pomoću posebnog programa koji se integriše u Microsoft Outlook. Pored ikonice „New“ koja u Outlook-u otvara prozor za slanje e-maila, stajaće i ikonica „New SMS“ koja će otvarati poseban prozor za slanje SMS i MMS poruka. Razlika u odnosu na slanje e-maila je ta da u polje predviđeno za adresu primaoca upisujete broj mobilnog telefona, a ne e-mail adresu. Primalac poruke će dobiti vašu identifikaciju isto kao i da ste mu poruku poslali sa telefona.

Sve što je potrebno za korišćenje ovog programa jeste da ste Telenorov korisnik i da na vašem računaru imate Microsoft Outlook.

Program preuzima podatke o kontaktima koje čuvate u Outlook-u i na taj način vam dodatno olakšava slanje poruka.

SMS kroz Outlook se ne može koristiti uz Outlook Express.

Kako da podesim Microsoft Office Outlook 2007 za upotrebu usluge SMS Link?

Microsoft Outlook 2007 potrebno je podesiti za uslugu SMS Link da biste mogli da koristite ugrađene funkcije razmene tekstualnih poruka (SMS) programa Outlook 2007. Outlook bi trebalo podesiti tokom procesa prijavljivanja. Outlook nije moguće podesiti u narednim slučajevima:
Da biste podesili Outlook, pokušajte da postupite na sledeći način:
1. Proverite da li ste se prijavili za uslugu SMS Link. Ako se niste, prijavite se sada.
2. Podesite program Outlook tako što ćete kliknuti ovde i pratiti uputstva sa Web lokacije.

Webalizer

Sta je:
Webalizer je brz, besplatan web server log file analysis program. To stvara vrlo detaljan , lako podesivi izvestaj korisnika u HTML formatu, za pregled u standardnom web pregladacu.
Osobine:
• Pisan je u C, izuzetno je brz I vrlo prenosiv. Na laptopu od 1.6GHz, moze obraditi blizu 70.000 podataka po sekundi, Sto znaci da datoteku sa otprilike 2 miliona hitova mogu biti analizirane u oko 30 sekundi.
• Podrzava standard u Common logfile formatu (CLF) server logove, nekoliko varijacija iz NCSA Combined logfile format, wu-ftpd/proftpd xferlog (FTP) logfile format, Squid proxy server native format, i W3C Extended log formate. Osim toga, gzip (.gz) and bzip2 (.bz2) kompresovani logovi se mogu direktno koristiti bez potrebe za dekompresovanjem.
• Generisani izvestaji se mogu kofigurisati iz komandne linije, ili uz upotrebu jedne ili vise konfiguracijskih datoteka. Detaljne informacije o mogucnostima konfiguracije mogu se naci u readme datoteci.
• Podrzava vise jezika. Trenutno, Albanski, Arapski, Katalonski, Kineski , Hrvatski, Ceski, Danski, Holandski, Engleski, Estonski, Finski, Francuski, Galski, Nemacki, Grcki, Madjarski, Islandski, Indonezanski, Italijanski, Japanski, Korejski, Letonski , Litvanski, Malajski, Norveski, Poljski, Portugalski, Rumunski, Ruski, Srpski, Slovacki, Slovenacki, Spanski, Svedski, Tai, Turski i Ukrajinski na raspolaganju.
• Neogranicene velicine log datoteka su podrzane, a logovi mogu biti rotirani onoliko puta koliko je potrebno, I eliminise potrebu da drzi ogromne mesecne datoteke u sistemu.
• Potpuno podrzava IPv4 I IPv6 adrese. Ukljucuje ugradjeni distribuirani DNS lookup sposobnost I maternje Geolocation usluge.
• Distribuirani pod GNU General Public License, potpuni izvorni kod je dostupan, kao I binarne ditribucije za neke od popularnijih platformi.

Bussiness Entity

Poslovni entitet
2.1 Posmatramo pravno lice, poslovni entitet (PE) kao izolovani sistem koji se nalazi u okruženju. sa kojim komunicira, razmenjuje energiju (u najširem smislu), kao na slici.

sl. 1
Za posmatrani sistem, poslovni entitet, važi da tokom vremena teži ka neredu (neuređenosti) a mera tog nereda entropija raste.
Sve aktivnosti koje preduzimamo svesno ili nesvesno, više ili manje uspešno u uređivanju našeg poslovnog entiteta imaju za cilj smanjenje entropije ili rečeno na drugi način, smanjivanje rasipanja energije.
Prepoznajemo sledeće grupe aktivnosti
Organizacija
Standadizacija
Automatizacija
2.2 Oranizacija
Pod organizacijom podrazumevamo prepoznavanje vrste i tokova događaja u PE i njihovo raspoređivanje u prostoru i vremenu sa ciljem smanjenja entropije.
Dobra organizacija otklanja suvišne, ponavljajuće, nesinhronizovane aktivnosti koje dovode do rasipanja energije.Sinergija smanjuje entropiju.
2.3 Standardizacija
Smanjivanje broja mogućih mikrostanja, njihove verovatnoće pojavljivanja, smanjuje entropiju.
Standardizacija proizvoda, procedura i postupaka olakšava njihovu razmenu i primenu na globalnom nivou. U tom smislu su aktivnosti ISO organizacije od neprocenjivog značaja za smanjivanje entropije ljudske zajednice.
2.4 Automatizacija
Prethodno navedene aktivnosti plus tehnologija imaju kao krajnji cilj njihovu automatizaciju Ovim se smanjuje entropija kao rasuta energija a aktivnosti čoveka se usmeravaju ka stvaralaštvu, kontroli.

– Analiza i modeliranje entiteta
Entiteti su objekti posmatranja (osobe, predmeti, mesta, događaji) o kojima u poslovnom sistemu treba memorisati odgovarajuće podatke. Od trajnog su interesa za poslovni i informacioni sistem.
Prethodno su navedeni neki primeri entiteta: dobavljač, narudzbenica, faktura, ugovor…, a to moze biti i masina, proizvod, lansiranje proizvodnje… kupac
Tip entiteta je uočena klasa poslovnih entiteta kojoj se mogu pripisati izvesna zajednička svojstva.
Nastupajući (pojedinačni) element entiteta je individualno pojavljivanje odredenog entiteta u stvarnom svetu (pojedini element određenog tipa entiteta).
- Definisanje tipova entiteta
Kod definisanja tipova entiteta treba voditi računa o:
o poslovnim pravilima pripadnosti koja definisu sta je a sta nije entitet određenog tipa (dobavijač kao fizičko lice ili preduzeće, stvarni, ugovorni ill potencijalni itd);
o zivotnom ciklusu entiteta (koji događaji uzrokuju pojavu, koji menjaju status entiteta određenog tipa, na primer, to moze biti: potpis/raskid ugovora, porudzbina/isporuka itd).
U identifikovanju tipova entiteta projektant koristi znanje o poslovnom sistemu, o njegovom okruzenju i sve dostupne izvore informacija kao sto su razgovori sa krajnjim korisnicima, poslovna dokumentacija (postojećeg informisućeg sistema, sistema kvaliteta itd). Koraci u identifikaciji su:
o postojanje podtipova (na primer, vozilo – sluzbeni automobil);
o provere postojanja vise nivoa svakog tipa entiteta (na primer, vozilo -automobil – klasa – model – pojedinačni automobil);
o utvrđivanje veza medu entitetima, čime se mogu otkriti novi tipovi;
o utvrdivanje kljucnih događaja u zivotnom ciklusu entiteta.
Svaki tip entiteta se prikazuje pravougaonikom u kome je upisano ime entiteta. Svaki međusobni odnos se prikazuje linijom koja spaja dva odgovarajuća pravougaonika. Uz liniju se moze dopisati i naziv odnosa. U gornjem desnom uglu pravougaonika moze se upisati prosečan broj nastupajućih elemenata tipa entiteta (uzimajući u obzir prosečno trajanje zivota nastupajućih elemenata u određenom vremenskom periodu).
Svaki odnos treba da sadrzi ime (koje izrazava značenje tog odnosa) i oznaku kvantiteta (opciono).
Analogno entitetima i odnosi medu njima podlezu definicijama tipa skupa i nastupajućeg elementa skupa odnosa.
Gde god je to moguće, pozeljno je kvantifikovati odnose – analizirati mogući broj pojavljivanja entiteta sa jedne strane odnosa za svaki pojedini entitet sa druge strane odnosa.
– Izrada dijagrama međupovezanosti entiteta
Dijagram međuzavisnosti entiteta je slikovit prikaz sumarnih informacija registrovanih prilikom definisanja entiteta i tipova odnosa, koji predstavlja:
o pogodan polaz za izradu modela podataka, s jedne strane
o korisno sredstvo za verifikaciju projektantovog razumevanja poslovnih funkciia i za komunikaciiu sa krainjim korisnikom, sa druge strane.
- Definisanje atributa – Identifikacija entiteta
Identifikator entiteta je atribut (svojstvo) entiteta koji ima različitu vrednost za svako pojavljivanje entiteta (na primer, prema tabeli naziv proizvoda, broj crteza, sifra proizvoda, itd).

Internet protokoli

IP (internet protokol) (engl. Internet Protocol) je protokol trećeg sloja OSI referentnog modela (sloja mreže). Sadrži informacije o adresiranju, čime se postiže da svaki mrežni uređaj (računar, server, radna stanica, interfejs rutera) koji je povezan na internet ima jedinstvenu adresu i može se lako identifikovati u celoj internet mreži, a isto tako sadrži kontrolne inforamacije koje omogućuju paketima da budu prosleđeni (rutirani) na osnovu poznatih IP adresa. Ovaj protokol je dokumentovan u RFC 791 i predstavlja sa TCP protokolom jezgro internet protokola, TCP/IP stek protokola (engl. Transmission Control Protocol/Internet Protocol).

IP ne zahteva prethodno upostavljanje veze u trenutku slanja podatka, već računar koji šalje podatke pokušava sve dok ne prosledi poruku (best effort) model, prenos podataka je relativno nepouzdan, što znači da nema gotovo nikave garancije da će poslati paket zaista i doći do odredišta nakon što je poslat. Sam paket u procesu prenosa se može promeniti, zbog različitih osnovnih prenosnih pravaca, može se dogoditi da segmenti ne stižu po redosledu, mogu se duplicirati ili potpuno izgubiti tokom prenosa. Ukoliko aplikacija zahteva pouzdanost, koriste se mehanizmi TCP protokla u sloju iznad samog IP protokola. TCP protokol je isto zadužen za definisanje redosleda paketa koji stižu (sekvence).

S obzirom da je sam koncept IP protokola oslobođen mehanizama koji osiguravaju pouzdanost, sam proces usmeravanja (rutiranja) paketa unutar mreže je relativno brz i jednostavan.

Internet protokol kao mrežni protokol

Protokol – termin koji koristimo, predstavlja konvenciju, standard ili set pravila koje treba poštovati da bi smo uspešno uspostavili i kontrolisali komunikaciju (razmenu podataka). Jednostavnije rečeno, protokoli predstavljaju pravila kojima su definisani sintaksa, semantika i sinhronizacija komunikacije. Nazivamo ih još mrežnim ili internet protokolima. Postoje različiti mrežni protokoli, pri čemu svaki ima posebno mesto i vrši svoju ulogu. Par koji sačinjavaju internet protokol IP i protokol za kontrolu prenosa TCP su najbitniji od mrežnih protokola i termin TCP/IP protokol stek označava skup najkorišćenijih od njih.

Funkcije

IP ima tri primarne funkcije:

Adresiranje (definiše način dodele internet adresa), internet moduli koriste adrese koje paketi nose u IP zaglavlju kako bi ih prosledili dalje ka destinaciji.

Rutiranje, određivanje putanje za prenos podataka sa jednog računara na drugi bez prethodnog uspostavljanja veze (engl. connectionless), po (engl. best-effort) modelu.

Fragmentaciju i ponovno sastavljanje paketa kada je potrebno kako bi se preneli kroz mrežu koja ima manji MTU (engl. maximum transmission unit).

Kako rade osnovni Internet protokoli

Internet se može intenzivno koristiti godinama bez znanja o tome kako on u stvari radi. Činjenica je da ovo znanje nije neophodno, osim nekome ko pravi programe za pristup Internetu. Ipak, interesantno je upoznati se s tim, posebno imajući u vidu to da su protokoli na kojima je zasnovan Internet (bar oni višeg nivoa) izuzetno jednostavni. Ponekad ovo znanje može imati i praktičnu primenu. Na primer, možete poslati e-mail i kad vam se mailer „zaglupi”.

Osnovni Internet protokoli su zasnovani na razmeni tekstualnih komandi i odgovora. To znači da su lako dostupni iz bilo kog programa za terminalsku emulaciju preko TCP/IP-a. Za primere u ovom tekstu koristićemo HyperTerminal, pošto dolazi uz svaki Windows (Start -> Programs -> Accessories -> Communications -> HyperTerminal). Programs -> Accessories -> Communications -> HyperTerminal). Accessories -> Communications -> HyperTerminal). Communications -> HyperTerminal). HyperTerminal). Ako ga slučajno nemate, sigurno ga možete instalirati.

HTTP

ajpoznatiji Internet protokol, HyperText Transfer Protocol, koji predstavlja kičmu celokupnog Weba, uobičajeno radi na portu 80.

Kada startujete HyperTerminal, tražiće vam ime i ikonu konekcije i ovde možete upisati bilo šta. Sledeći prozor je već bitan i u njemu morate izabrati opciju TCP/IP u meniju Connect Using. Kao Port Number unesite naravno 80, a kao Host Address, na primer, na primer… www.example.com. Još treba da u prozoru koji se otvara na File -> Properties Properties izaberete Settings pa ASCII Setup i da uključite Send line ends with line feeds i Echo typed characters locally.

Pošto ste sve ovo podesili, otkucajte:
GET / HTTP/1.1
Host: www.example.com
i pritisnite ’enter’ dvaput (pažnja: ne možete ispraviti greške u kucanju, a razmaci su bitni). Ukoliko ste sve tačno ukucali, trebalo bi da vam stigne Web stranica koja se nalazi na adresi www.example.com! Bilo koji browser ne radi ništa znatno složenije od ovoga. Za nove pokušaje kliknite na Call (dugme sa telefonom, treće sleva). Ukoliko vam zatreba neka druga stranica osim osnovne, nju zahtevate u prvoj liniji, posle znaka ’/’.

Može i obrnuto: posle istih podešavanja HyperTerminala, ostavite ga da osluškuje (Call -> Wait for a Call). Zatim uđite u Wait for a Call). Zatim uđite u Internet Explorer (ne bojte se, ovde ste zaštićeni od virusa) i idite na adresu http://localhost. Sada se prebacite na HyperTerminal i kucajte bilo šta – sav tekst će stizati Exploreru i biće interpretiran kao HTML! Naravno, možete kucati i HTML kodove (probajte na primer <h1>Naslov</h1>). Videćete takođe i zaglavlja koja Explorer inače šalje sajtovima, a HyperTerminal ih je vratio, što naravno pravi Web serveri ne čine. Kraj dokumenta označićete prekidom veze (dugme telefona sa podignutom slušalicom). Na ovaj način može se slati HTML i bilo kome drugom na Internetu – dovoljno je da za adresu unese vaš IP broj (koji lako možete saznati posetom www.whatismyip.com).

SMTP

Simple Mail Transfer Protocol je protokol za slanje elektronske pošte. Server na kojem se nalazi obično ima adresu koja počinje sa „smtp” (smtp.eunet.yu, smtp.verat.net), može mu se pristupiti samo iz lokala, a osluškuje na portu 25.

Za razliku od HTTP-a, SMTP je interaktivan pa rad s njim može podsetiti na rad u DOS-u. Takođe, ukoliko nešto pogrešno otkucate, samo ćete dobiti poruku o grešci i možete nastaviti dalje. Kada se povežete na svoj SMTP server, koristeći isti način kao kod primera www.example.com ali sa imenom servera i portom 25, pošto dobijete njegovu pozdravnu poruku, kucajte:
MAIL FROM: e-mail@posiljaoca.com
RCPT TO: e-mail@primaoca.com
DATA
Tekst poruke
Još teksta
.
Poruku završite tačkom koja stoji usamljena u redu. Prvu poruku možete poslati sami sebi i trebalo bi da stigne. Obratite pažnju na to da adresa pošiljaoca ne mora biti tačna (mada uglavnom mora biti neka moguća adresa). Autoru ovih redova je ovakvo slanje pošte u nekoliko navrata spaslo glavu – kada je neku poruku trebalo hitno poslati, a ovo je bio jedini način.

POP3

Post Office Protocol je, s druge strane, protokol za primanje elektronske pošte. Slično SMTP-u, imena njegovih servera najčešće počinju sa pop3, a obično je na portu 110. Kada se povežete na svoj server, kucajte:
USER korisničko_ime
PASS šifra
LIST
Kao odgovor na svaku od linija trebalo bi da dobijete +OK. Dobićete spisak poruka, pri čemu se prikazuje redni broj svake poruke praćen njenom dužinom u bajtovima. Poruke se preuzimaju komandom RETR praćenom rednim brojem poruke, a brišu se komandom DELE, takođe praćenom rednim brojem.

IRC

A sad, ono što su svi s nestrpljenjem čekali: Internet Relay Chat! Ovaj protokol obično koristi port 6666, 6667 ili sličan (ima tu nečega…). Naši najpopularniji IRC serveri Krstarica i Serbiancafe (irc.krstarica.com, irc.serbiancafe.com) koriste 6667. Kada se povežete na, recimo, Serbiancafe, kucajte:
USER korisničko_ime ime_hosta ime_servera
pravo_ime
NICK nadimak
JOIN #serbiancafe
Pozdraviće vas spisak korisnika, a zatim ćete biti zatrpani i tekstom koji oni kucaju. Poruke šaljete sa PRIVMSG ime_primaoca tekst_poruke, pri čemu ime_primaoca može biti ime kanala, recimo #serbiancafe. Prilikom registracije ne morate dati tačne podatke – USER a b c d bi trebalo da bude dovoljno.

• • •

I to je to. Kao što smo rekli, ovi protokoli su u suštini veoma jednostavni, ali i efikasni. Verovatno je ta jednostavnost jedan od ključnih razloga za njihovu raširenost – lako je napraviti programe koji ih koriste. Sve što jedan program treba da uradi jeste da se poveže s drugim kompjuterom, šalje i prima tekst.

Detaljniji opisi ovih protokola, sa svim komandama koje u ovom tekstu nismo objasnili, nalaze se u dokumentima poznatim kao RFC-ovi (Request for Comments – zahtev za komentarima). Jedna od adresa na kojima se RFC-ovi mogu naći jeste www.faqs.org/rfcs.

TCP IP protokoli

Ranih sedamdesetih godina nekoliko grupa širom sveta počelo je da se bavi problemom umrežavanja i kompatibilnosti aplikacija. Kocepte umrežavanja postavili su organizacije ITU-T, ISO, a pre svega projektanti mreže ARPANET (termin ARPA odnosi se na Advanced Research Projects Agency, organizaciju pod Ministarstvom odbrane SAD). Najveći napredak u oblasti standardizacije bila je odluka ARPA da implementira Transmision Control Protocol (TCP) i Internet protokol (IP) oko UNIX oprativnog sistema. Podjednako je važno i to što je Univerzitet Kalifornije Berkli izabran da distribuira TCP/IP kod, što je doprinelo da se on široko prihvati kako u univerzitetskom i istraživačkom okruženju, tako i u komercijalnom. Sve je to doprinelo da TCP/IP postane skup standardnih komunikacionih protokola za UNIX-bazirane računare, a mreža ARPANET je postala jezgro onoga što je danas poznat pod imenom mreža Internet.

Internet protokoli se mogu iskoristiti za komunikaciju bilo kog skupa povezanih mreža. Pogodni su za komunikaciju kako u okviru lokalnih mreža (LAN), tako i mreža šireg opsega (WAN). Skup Internet protokola uključuje ne samo protokole nižih slojeva (kao što su TCP i IP), nego i protokole za najčešće korišćene aplikacije kao što su elektronska pošta, prenos podataka i emulacija terminala za pristup udaljenim računarima.

Internet protokol (IP) je primarni protokol sloja mreže koji obezbeđuje deljenje i sastavljanje datagrama i izveštavanje o greškama. Rutiranje IP datagrama kroz mrežu zasnovano je na adresnoj šemi. IP adresa dužine 32 bita podeljena je na dva ili tri dela. Prvi deo predstavlja adresu mreže, drugi deo (ako postoji) određuje adresu podmreže, dok poslednji deo predstavlja adresu hosta. IP adresiranje podržava pet različitih klasa mreža.

Klasa A ima 7 bitova rezervisanih za adresu mreže čime jo omogućeno definisanje malog broja mreža sa velikim brojem hostova u njima.

Klasa B ima 14 bitova rezervisanih za adresu mreže i 16 bitova za adresu hostova.

Klasa C mreža ima 22 bita rezervisana za adresu mreže i 8 bitova za adresu hostova, čime je omogućeno definisanje vrlo velikog broja sa malim brojem hostova u njima.

Klasa D ima 4 bita najveće težine postavljene na vrednosti 1,1,1 i 0, i rezervisana

 

je za multikast grupe.

Klasa E ima sva 4 bita najveće težine postavljena na 1 i rezervisana je za buduću upotrebu.

Razmenu informacija između mreža sa IP protokolom obezbeđuju posebni uređaji – ruteri. Internet Control Message Protocol (ICMP) ima glavni zadatak da izveštava o greškama prilikom rutiranja, odnosno da pomogne efikasnije rytiranje. Internet sloj transporta implementiran je preko Transission Control protocol (TCP) i User datagram Protocol (UDP). TCP obezbeđuje dvosmerni servis sa potvrdom i upravljanjem toka prema slojevima višeg nivoa. Prenos podataka se obavlja u obliku kontinualnih nestrukturnih nizova podataka koji su identifikovani rednim brojevima. UDP je jedostavniji protokol od TCP i koristan je u situacijama kada mehanizmi pouzdanosti ugrađeni u TCP i nisu neophodni.

što se tiče odnosa između OSI referntnog modela i skupa Internet protokola, može se reći da OSI model predstavlja danas najistaknutiju arhitekturu računarskih mreža. Izuzetno je popularno sredstvo i za učenje o računarskim mrežama. Međutim, na OSI protokole se dugo čekalo, i oni još uvek nisu dostigli popularnost Internet protokola, koji predstavljaju de facto standarde zbog svoje rasprostranjenosti i velikog broja mreža koje čine sastavni deo globalne svetske mreže Internet. Međutim ove dve arhitekture imaju dosta dodirnih tačaka. Jedna od najvažnijih svakako je standardizacija na fizičkom i sloju linka što praktično znači da bez obzira za koju se arhitekturu korisnik odluči, prenosni medijumi, i komunikacioni protokoli na prva dva sloja ostaju isti. Obe arhitekture podržavaju podjednako i klasične i nove komunikacione tehnologije. Osim toga, sedmoslojna arhitektura koja je eksplicitno vezana za OSI model može se takođe primeniti i na Internet arhitekturu, a mrežni servisi na višim slojevima su gotovo identični. Zajedničku karakteristiku predstavlja i to da oba mrežna okruženja obezbeđuju kompletnu multivendorsku arhitekturu kao što je predviđeno koncepcijom otvorenih sistema i globalnih mreža uopšte. Najvažnije od svega je da postoje dogovori između ISO WG1 i IETF (Internet Engeineering Task Force) oko prevazilaženja tehničkih razlika na mrežnom i transportnom sloju, što će doprineti još bližem povezivanju ove dve arhitekture.

 Za LAN mreže koje nisu povezane sa internetom rezervisan je set adresa:

<!–[if !supportLists]–>· <!–[endif]–>10.0.0.0 do 10.255.255.255.

<!–[if !supportLists]–>· <!–[endif]–>172.16.0.0. do 172.31.255.255.

192.168.0.0. do 192.168.255.255

 Ovime se postiže da ukoliko dođe do povezivanja na Internet, ne dođe do konflikta sa adresama koje veććpostoje na mreži.

Prilikom dodeljivanja TCP/IP adrese, za opis host adrese ne koriste se brojevi 0 i 255. Broj 255 koristi se za tzv. broadcast saobraćaj (poruke koje se šalju svim hostovima). Broj 0 se koristi za računare koji ne znaju svoju pravu adresu

 

 

 

 

 

 

 

 

RADIUS

RADIUS

 

-RADIUS (Remote Authentication Dial In User Service) je AAA protokol, tj. protokol koji se koristi za proveru identiteta, autorizaciju i

obračun usluga korisnika.

 

*AAA = authentication, authorization and accounting

 

RADIUS…

 

-Najčešće se koristi za proveru identiteta korisnika na mrežnim urenajima, poput rutera i modema, koji, zbog ograničenih hardverskih resursa kojima raspolažu, ne mogu da čuvaju veliki broj

parametara za proveru identiteta različitih

korisnika.

-RADIUS obezbenuje i mehanizam centralizovanog administriranja korisnika, što je jako pogodno u okruženjima u kojima postoji potreba za administriranjem velikog broja korisnika.

ADSL

Šta je ADSL?

Termin adsl je nastao od početnih slova engleskih reči asymmetric digital subscriber line – asimetrična digitalna pretplatnička linija. Ovaj naziv označava tehnologiju koja omogućava da se kroz postojeću telefonsku infrastrukturu prenose i podaci. To znači da se koriste već ugrađeni telefonski kablovi, na koje su spojeni telefonski aparati, a ugradnjom dodatnih uređaja omogućava se da istovremeno teku glasovna komunikacija i razmena podataka.

Bakarni kablovi koje telekomunikacione kompanije koriste za fiksnu telefoniju imaju mnogo veći kapacitet, odnosno raspon frekvencija, nego što je za glasovnu komunikaciju potrebno. Ta osobina kablova iskorišćena je za DSL tehnologiju. Razni tipovi informacija putuju istim žicama bez ometanja telefonskih razgovora, a tako što se različite frekvencije koriste za pojedine zadatke. Proizvođači su ograničili frekvencije koje telekomunikaciona oprema koristi, tako da se sva telefonska konverzacija obavlja u rasponu od 0 do 3,4 kHz. To je sićušan opseg u odnosu na, primera radi, frekvencije od 20 Hz do 20.000 Hz koje imaju standardni stereo zvučnici, a bakarni kablovi mogu da sprovode i frekvencije od više miliona herca. Upotreba tako malog opsega seže u prošlost, zbog želje da se izbegne interferencija koja može nastati kada se više žica nađe na malom prostoru. Moderna oprema koja šalje digitalne signale bezbedno može da koristi veći deo kapaciteta telefonskih kablova i DSL tehnologija upravo to i čini.

Asimetrična DSL tehnologija se zasniva na nejednakoj raspodeli frekvencija, a tome se pribeglo na osnovu realnih pokazatelja da većina korisnika Interneta više preuzima nego što šalje podatke. Bez obzira na to što su brzine prenosa koje se ADSL tehnologijom postižu daleko veće od onih koje se ostvaruju pomoću standardnih modema, svi korisnici neće moći da dobiju identičnu uslugu, niti je ona na svakom mestu ista. ADSL u velikoj meri zavisi od udaljenosti korisnika od centrale preko koje je povezan na uslugu. Da bi ADSL bio negde ugrađen, udaljenost od centrale ne sme biti veća od 5,5 kilometara, a s daljinom opada brzina koju korisnik može dobiti. Najveća brzina koja se preko ADSL-a može ostvariti je od osam megabita u sekundi ka korisniku na udaljenosti do 1,8 kilometara i 1536 kilobita u sekundi od korisnika ka davaocu usluga.

ADSL je tehnologija za prenos digitalnih podataka velikom brzinom preko postojece telefonske linije. Za razliku od pristupa Internetu preko komutirane telefonske linije (pristup preko modema), ADSL omogucuje stalnu vezu sa Internetom.

Kako radi ADSL

Telefonska pretplatnicka linija se relizuje preko jednog para bakarnih zica od lokacije Telekoma Srbije do lokacije korisnika. Za prenos govora u klasicnoj telefoniji koristi se osnovni opseg. S obzirom da preko bakarnih zica postoji mogucnost da se prenosi siri frekvantni opseg, ADSL koristi frekventni opseg koji se deli na dva ili vise opsega.
Osnovni opseg (0 – 4kHz) koji se koristi za telefonski saobracaj (prenos govora), posebnim filtrom (splitter-delitelj frekvencija) je odvojen od opsega koji se koristi za prenos podataka.

ADSL koristi dve razlicite vrste opreme. Na strani korisnika nalazi se delitelj frekvencije i ADSL primopredajnik (ADSL modem). Delitelj ima funkciju da od celokupnog frekventnog opsega izdvoji osnovni opseg koji sluzi za telefonski razgovor. Preko delitelja se prikljucuje obican telefonski aparat ili ISDN terminalni uredjaj (ISDN telefon, ISDN faks grupe 4) i to u zavisnosti da li je ADSL realizovan preko obicne telefonske linije ili preko baznog ISDN prikljucka.

ADSL primopredajnik se prikljucuje na drugi izlaz delitelja i omogucuje protok podataka sa korisnickog racunara ili mreze na ADSL liniju. U zavisnosti od proizvodjaca, moguca je integracija mreznog rutera, svica ili druge opreme u ADSL primopredajnik. Na strani Internet provajdera nalazi se DSL pristupni multiplekser (DSLAM – Digital Subscriber Line Access Multiplexer) koji se sastoji od delitelja i ADSL primopredajnika. Delitelj ceo saobracaj deli na dva dela: telefonski saobracaj koji se prosledjuje Telekomu Srbija i digitalne podatke koji se salju prema Internetu preko ADSL primopredajnika.

DSLAM obezbedjuje glavnu razliku izmedju ADSL servisa i servisa realizovanih preko kablovskog modema. Korisnici kablovskog modema dele mreznu petlju gde dodavanje novih korisnika znaci smanjenje perfomansi servisa. Dodavanje novih ADSL korisnika ne dovodi do pada perfomansi sve dok ukupan broj korisnika ne dovede do zagusenja Internet veze provajdera sto se lako resava prosirenjem ukupne veze provajdera.

 

Kao i mnoge druge oblasti telekomunikacija, i ADSL se paralelno razvijao u dva pravca. Stariji je poznat kao CAP (carrier amplitude/phase) i lakše se ugrađuje od ANSI standarda nazvanog DMT (discrete multitone). CAP funkcioniše tako što signal u telefonskom kablu deli u tri zasebna opsega. Razgovori se obavljaju u opsegu od 0 do 4 kHz, za slanje podataka koristi se opseg od 25 do 160 kHz, dok se za primanje podataka koristi raspon od 240 kHz naviše. Gornju granicu određuje nekoliko činilaca poput dužine kabla, šuma i broja korisnika, a maksimalna je oko 1,5 MHz. Ovaj sistem s tri razdvojena kanala minimizuje mogućnost njihove interferencije, kao i interferencije sa signalima na drugim kablovima.

Rat je, prema dostupnim podacima o proizvedenoj opremi, dobio je DMT, jer je usvojen kao standard organizacije ANSI. Sistem DMT takođe deli signal u kanale, ali ne koristi dva vrlo široka kanala za slanje i primanje podataka, već podatke deli na 247 kanala, od kojih je svaki širok 4 kHz. Svaki kanal se posebno prati i ako na nekom kvalitet signala opadne, komunikacija se prebacuje na drugi. To se neprestano dešava, da bi se pronašli najbolji kanali za slanje i primanje podataka. Pored toga, na kanalima na nižim frekvencijama, od 8 kHz, odvija se dvosmerna komunikacija. Praćenje i razdvajanje informacija na ovim kanalima, kao i održavanje kvaliteta svih 247 kanala, čini DMT znatno složenijim rešenjem, ali i boljim za infrastrukturu nestabilnog kvaliteta. Dva postojeća standarda nisu međusobno kompatibilna.
Oprema

Da bi korisnik mogao da koristi ADSL i telefon istovremeno, pre priključaka se ugrađuje razdvajač, uređaj koji ima filtar niskih frekvencija, što obezbeđuje da do telefonskog aparata stignu frekvencije do 4 kHz. Na razdvajač se potom povezuju telefon i ADSL modem. ADSL tehnologija koristi dva uređaja: jedan se nalazi kod korisnika, a drugi u centrali. Kod korisnika je DSL primopredajnik (transiver), a kod operatora multilplekser DSL pristup (DSL Access Multiplexer, DSLAM) i na njega su povezani korisnici.

Primopredajnik je poznatiji kao ADSL modem, i preko njega se računar spaja na telefonsku liniju. Na računar se može povezati na nekoliko načina, a najčešće se to čini preko USB priključka ili mrežne kartice. Standardni ADSL modemi su prvenstveno namenjeni kućnim korisnicima, dok su preduzećima namenjeni modeli koji sadrže i mrežne skretnice i usmerivače.

S druge strane, DSLAM je deo opreme koji obezbeđuje da ADSL radi. On prihvata povezivanje više korisnika i sve skuplja u jednu vezu ka Internetu. Ovi uređaji su po pravilu fleksibilni i podržavaju više tipova DSL veza, kao i različite protokole i modulacije (CAP i DMT na primer) u okviru istog tipa DSL-a. Pored toga, DSLAM može uključivati i dodatne funkcije poput usmeravanja ili dinamičke dodele IP adresa.

Korišćenje DSLAM-a donosi i možda najveću razliku između ADSL-a i kablovskog pristupa Internetu. U drugom slučaju, dodavanje korisnika na granu kabla znači i snižavanje kvaliteta svakome pojedinačno. Suprotno tome, ADSL obezbeđuje rezervisanu vezu od svakog korisnika ka DSLAM-u, tako da ne postoji nikakvo uslovljavanje između kvaliteta usluge i broja korisnika, sem u slučajevima da veza operatora ka Internetu ne može da zadovolji potrebe većeg broja korisnika.
Prednosti…

Bitne prednosti ADSL-a su korišćenje postojeće analogne ili ISDN telefonske linije, održavanje neprekidne veze s Internetom (nema zvanja davaoca usluga, čekanja na uspostavljanje veze i sl.), daleko veće brzine prenosa (maksimalno 8 Mb/s), telefonska linija se može koristiti za glasovnu komunikaciju dok se pristupa Internetu itd. Pored toga, korišćenje ADSL-a nema veze s telefonskim impulsima. Njih plaćate samo za obavljene razgovore, a ADSL plaćate izabranom davaocu usluge.
Zahvaljujući tome što postoji infrastruktura, uvođenje ADSL je, gde za to postoje odgovarajući uređaji u centralama, brzo i jednostavno.
…i mane

ADSL veza je bolja kada ste bliže centrali, odnosno mogu se ostvariti veće brzine. Slanje podataka se odvija znatno sporije od primanja, mada je i dalje daleko brže od nego s klasičnim modemom. Na kraju, usluga nije svugde dostupna.

Drugi tipovi usluga DSL

PORED ADSL-a, poznate su i usluge:
- SDSL (symetric DSL),
- VDSL (very high-bit rate DSL) i
- RADSL (rate-adaptive DSL).

SDSL se odavno primenjuje kod nas, a prepoznaćete ga kao uslugu iznajmljivanja linije. Koriste se isti kablovi kao za povezivanje telefonskih aparata, ali se SDSL ne može koristiti na istom kablu s telefonskom linijom. On obezbeđuje veće brzine od ADSL-a. VDSL je veoma brza veza, ali je ostvariva samo na veoma malim rastojanjima. RADSL je varijanta ADSL veze u kojoj se brzina komunikacija prilagođava u zavisnosti od dužine i kvaliteta kabla.

Potrebni uslovi za realizaciju ADSL-a

Za realizaciju ADSL potrebna je “cista” bakarna parica. Ukoliko je telefonska linija realizovana preko PCM-a ili kao dvojnicka linija potrebno je prvo da Telekom Srbija obezbedi par bakarnih zica do korisnika.
Drugi uslov je da je na Vasoj centrali postoji DSLAM jer ADSL radi na maksimalnom rastojanju od 5-6 km od telefonske centrale uz odgovarajuci precnik zica.

Primena i prednosti ADSL-a

Analizom potreba manjih firmi i kucnih korisnika (SOHO) primeceno je da nije potrebno omoguciti simetrican prenos podataka. Naime, visestruko je veci protok koji ovi korisnici ostvaruju u prijemnom smeru nego sto salju.
ADSL je osmisljen kao asimetricni sistem prenosa koji se realizuje preko analogne telefonske linije i obezbedjuje istovremeni prenos analognih (govornih) i digitalnih podataka (velika brzina preko stalne veze sa Internetom)

Prednosti ADSL-a su visestruke:
- omogucuje stalnu vezu sa Internetom uz povoljne cene; potrebno je da imate kompjuter sa slobodnim USB prikljuckom ili mreznu kartu (Ethernet),
- moguce je odabrati razne pakete vezano za brzine protoka (256/64kbps, 512/128kbps, 768/192kbps, itd)
- realizacija je preko postojece telefonske linije i kucne instalacije; zadrzavate postojecu telefonsku liniju uz uobicajeno obavljanje telefonskih razgovora,
- ADSL servis se moze realizovati bez obzira na tip telefonskog prikljucka koji korisnik ima (analogni telefonski prikljucak, ISDN prikljucak, …); jedini uslov je da se korisnik nalazi na podrucju na kojem je moguca instalacija ADSL prikljucka,
- prilikom realizacije ADSL servisa na postojecu ISDN liniju korisniku su na raspolaganju istovremeno oba ISDN kanala i ADSL veza
- povoljna cena potrebne ADSL korisnicke opreme,
- zadrzavate postojeci broj telefona ukoliko Vam je telefonska linija realizovana preko “ciste” bakarne parice