RSS (Really Simple Syndication)

Šta je RSS?

RSS  je jednostavan način za automatsko (brzo) preuzimanje informacija sa web lokacija. Umesto da posećujete web sajtove kako biste videli da li se na njima pojavila nova vest ili članak, možete koristiti RSS.

Kako se koristi RSS?

Potrebno je da nabavite program za čitanje vesti (RSS Reader). Ovaj program prikazuje informacije koje, putem RSS-a, pristižu na vaš kompjuter sa sajtova koje ste izabrali. Nakon toga morate izabrati RSS kanale koje želite da primate.

U nekim web čitačima (Firefox, Opera) dovoljno je samo da stranicu sa RSS dodate u bookmark i moći ćete čitati sadržaje. RSS kanale možete pratiti i putem Windows programa. Pri izboru programa imajte na umu da različiti programi rade na različitim operativnim sistemima.

Rang mog bloga

U zavisnosti od izgleda, dnevne posećenosti , dnevne zarade sajta itd. može se proceniti njegova vrednost. Da bi naš website ili blog imao veću vrednost,  poželjno je povećati rang našeg bloga. Postoje specijalizovane aplikacije na raznim sajtovima koje nam pružaju na uvid posećenost našeg sajta i samo njegovo rangiranje na internetu.

Da bi smo videli kolika je nominalna vrednost našeg sajta koristićemo adresu http://www.sajtinfo.com/.

Slika 1

Ukoliko sajt nije prijavljen na neki web pretraživač njegova nominalna vrednost biće nula Eura.

Da bi vaš sajt bio dostupniji i po rangu višlji od ostalih morate da prijavite vaš sajt nekom od poznatijih internet pretraživača kao što su Google, Bing, Yahoo i drugi.

To možete uraditi pomoću sajta, npr.  http://www.bblmedia.com/

Slika 2

Slika 3

[1] http://bblmedia.com/addurl.html

RARP (engl.Reserve Adress Resolution Protocol)

У случајевима када су радне станице радиле без хард дискова, било је потребно да на основу своје хардверске адресе сазнају своју IP адресу.
Тада је уведен RARP протокол (Reverse Address Resolution Protocol) (дефинисан у RFC 903).
Овај протокол је омогућавао радним станицама да на основу своје хардверске адресе, пошаљу питање “Моја хардверска адреса (нпр.) 14.04.05.18.01.25. Да ли неко зна моју IP адресу”. RARP сервер би видео питање, потражио дату хардверску адресу у конфигурационим фајловима и послао радној станици одговор у виду одговарајуће IP адресе.
Недостатак овог протокола је што се за приступање RARP серверу користи адреса састављена од јединица (дифузно емитовање). Пошто овакво емитовање усмеривачи не преносе, RARP сервер мора да постоји у свакој мрежи. [1]

RARP je protokol L3 nivoa

Poruke se enkapsulira u L2 nivo (npr. Ethernet).

Format zaglavlja – isti kao kod ARP-a

ARP ili RARP funkcije se određuju na osnovu polja Operation [2]

Slika 1

Procedura sprovođenja RARP protokola

- diskless uređaj po uključivanju generiše RARP request paket, paket se šalje na MAC brodkast adresu (FF.FF.FF.FF.FF.FF),

-

svi uređaji primaju RARP request paket, ali ga samo RARP server

prepoznaje, dok ga ostali odbacuju

- RARP server generiše odgovor – RARP reply paket, paket sadrži određenu IP adresu, paket se šalje na unikast MAC adresu uređaja koji je inicirao zahtev

- uređaj koji je inicirao zahtev prihvata paket i uzima IP adresu. [2]

RARP primer – korak 1

Slika 2

RARP primer – korak 2

Slika 3

RARP primer – korak 3

Slika 4

RARP primer – korak 4

Slika 5

RARP primer – korak 5

Slika 6

RARP primer – korak 6

Slika 7

[1] http://imi.pmf.kg.ac.rs/index.php?option=com_docman&task=doc_download&gid=319&Itemid=

[2]http://rti.etf.bg.ac.yu/rti/ri5rop/2008/RM1.09.%20Jos%20malo%20o%20IP%20adresama.pdf

Moja IP adresa

IP adresa ili IP broj je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje Internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija).

Primer IP adrese je 207.142.131.23

Internet protokol (IP) poznaje svakog logičkog domaćina (hosta) po broju, takozvanoj IP adresi. Na bilo kojoj datoj mreži ovaj broj mora biti jedinstven za sve domaćine interfejsa koji komuniciraju kroz tu mrežu. ISP-ovi (internet servis provajderi) ponekad daju korisnicima interneta ime domaćina pored njihove numeričke IP adrese.

IP adrese korisnika koji surfuju www (svetski široku mrežu) se koriste da omoguće komunikaciju sa serverom nekog veb sajta. Takođe, one se nalaze u zaglavljima imejlova. Ustvari, za sve programe koji koriste TCP/IP protokol, IP adresa korisnika i IP adresa odredišta su neophodni kako bi se uspostavila komunikacija i poslali podaci.

U zavisnosti od internet veze, IP adresa može biti uvek ista pri konekciji (takozvana statička IP adresa), ili različita pri svakoj novoj konekciji (dinamička IP adresa). Kako bi se koristila dinamička IP adresa, mora da postoji server koji pruža adresu. IP adrese se uobičajedno daju kroz servis koji se zove DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) ili Protokol Konfiguracije Dinamičnog Domaćina.

Internet adrese su potrebne ne samo za jedinstveno nabrajanje domaćinskih interfejsa, već i za svrhe rutovanja, pa je veliki broj njih uvek nekorišćen ili rezervisan.

Jedan isti uređaj (na primer računar) može imati više priključaka na mrežu (više mrežnih kartica), pa u tom slučaju može imati i više IP adresa (ali samo jedna po kartici). [1]

Moja IP adresa je identifikacijski IP broj računara

Vaša IP adresa 79.175.112.228 je jedinstveni broj računara koji odaje Vašu poziciju. Svaki računar ima svoju IP adresu. Svaki Internet server je jedan računar sa minimalno jednom IP adresom. Čak i računar unutar lokalne mreže, kod kuće ili u kancelariji imaju svoje IP adrese, koje se zovu interne IP adrese. I Internet firme kao što su Google http://www.google.com imaju svoju jednu ili više IP adresa. IP adresa je osnovni način komuniciranja sa Internet računarima i korisnicima.

Vaša IP adresa ne otkriva Vaš identitet po imenu i prezimenu, ali i te kako može da otkrije lokaciju. Lokaciju korištenja IP adrese zapisuju Internet provajderi. Tako se IP adresa u kriminalnim slučajevima upotrebljava da bi se pronašao kriminalac. IP adresa odaje Vašu poziciju. Tako ako šaljete nekome poruku putem Interneta ili objavljujete na forumima poruke, videće se da se nalazite u određenoj zemlji. [2]

Podešavanje IP adrese

Da bi  pristupili internetu potrebno je odgovarajuću IP adresu kao i DNS dodeliti vašoj mrežnoj kartici. Dodela IP adrese  vrši se u Start >> Control Panel >> Network Connections >> Local Area Connection >> Suport [3]

Slika 1

Procedura za otkrivanje IP adrese računara je:

Start>> Run…>> otvara se okvir za dijalog>> u polje Open ukucati cmd>> Enter

Slika 2

Otvoriće se Command Prompt. Ukucajte ipconfig i pritisnite Enter.

Slika 3

Na isto lak način možemo saznati i IP adresu bilo kog sajta… A to ćemo učiniti tako što ćemo ukucati ping www.tf.bor.ac.rs, prilikom ispisa IP adresa takođe se provera i kvalitet pristupa tom sajtu.

Slika 4

[1] http://sh.wikipedia.org/wiki/IP_adresa

[2] http://www.mojaipadresa.com/

[3] http://profypc.net/index.php?option=com_content&task=view&id=10&Itemid=34

Internet protokol – http

HTTP (engl. HyperText Transfer Protocol) je mrežni protokol koji pripada sloju aplikacije OSI referentnog modela, predstavlja glavni i najčešći metod prenosa informacija na vebu. Osnovna namena ovog protokola je isporučivanje HTML dokumenata, tj. veb stranica. HTTP je samo jedan od internet protokola. Razvoj i standardizaciju HTTP protokola nadgledaju W3C i Internet Engineering Task Force. [1]

HTTP je protokol za komunikaciju između servera i klijenta, koji funkcioniše po principu zahtev/odgovor. HTTP klijent, koji je najčešće veb pregledač, inicira prenos podataka nakon što uspostavi TCP/IP vezu s udaljenim veb serverom na određenom portu.

Server konstantno osluškuje zahteve na određenom mrežnom komunikacijskom portu (tipično port 80), čekajući da se klijent poveže i pošalje svoj zahtev. Zahtev se sastoji od osnovne HTTP komande (čija je sintaksa propisana standardom i koja se sastoji od naziva komande, imena traženog dokumenta i verzije podržanog HTTP-a) i zaglavlja koje se sastoji od određenog broja redova teksta koji pobliže određuju aspekte zahteva.

Zahtev klijenta se obrađuje na serveru i, u zavisnosti od ispravnosti zahteva i mogućnosti zadovoljavanja istog, klijentu se šalje odgovarajući odgovor. Odgovor se sastoji od izveštaja o statusu zahteva (koji se sastoji od trocifrenog koda i kratkog deskriptivnog teksta statusa, npr. 200 ОК) i od konkretnog odgovora, ukoliko je zahtev moguće zadovoljiti. Odgovor se sastoji od zaglavlja, koje je iste sintakse kao i zaglavlje zahteva i daje osnovne podatke o prirodi odgovora, i od eventualnog konkretnog sadržaja koji se tražio u zahtevu. U zavisnosti od verzije HTTP protokola kao i od zaglavlja zahteva, veza se može nakon toga prekinuti, a može se ista veza iskoristiti za slanje novog zahteva, radi uštede vremena.

Primer:

Primer jednog zahteva za dokument od strane klijenta:

GET /index.html HTTP/1.1
Host: www.example.com

Primer: odgovora na HTTP zahtev:

HTTP/1.1 200 OK
Date: Mon, 23 May 2005 22:38:34 GMT
Server: Apache/1.3.27 (Unix)  (Red-Hat/Linux)
Last-Modified: Wed, 08 Jan 2003 23:11:55 GMT
Etag: "3f80f-1b6-3e1cb03b"
Accept-Ranges: bytes
Content-Length: 438
Connection: close
Content-Type: text/html; charset=UTF-8
...

Tri tačke označavaju sadržaj traženog dokumenta.

HTTPS je verzija HTTP protokola koja koristi algoritam SSL/TLS 
za zaštitu sadržaja zahteva i odgovora od eventualnog prisluškivanja.
Ovaj protokol obično koristi port 443.
Lokacija HTTP (i HTTPS) dokumenata se određuje pomoću URL adrese.

[1] http://sr.wikipedia.org/sr-el/HTTP