Blic.rs

• Slađana Milošević podržava predloge rokera April 19, 2011
  Udruženje rok muzičara Srbije “Urmus”, u svojim prostorijama održalo redovnu godišnju Skupštinu.
• Sutra presuda vođi “Obraza” Mladenu Obradoviću April 19, 2011
  BEOGRAD – Viši sud u Beogradu izreći će sutra presudu vođi organizacije ”Obraz” Mladenu Obradoviću i još jedanaestorici optuženih za organizovanje nereda povodom “Parade ponosa”, 10. oktobra prošle godine u Beogradu.
• Brenin album u maju April 19, 2011
  Posle pauze od 16 godina, Lepa Brena je održala veliki koncert u Skoplju, okupivši u dvorani „Boris Trajkovski“ desetak hiljada vernih fanova. Posle koncerta Brena se vratila u Beograd da privede kraju rad na novom albumu koji će se pojaviti u prodaji krajem maja. Pesme za novi album pisali su Dragan Brajević Braja, Marina Tucaković, Kiki Lesendrić, Hari Var […]
• Lavrov danas u Beogradu s Tadićem i Jeremićem April 19, 2011
  BEOGRAD – Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov boraviće danas u Beogradu, gde će sa najvišim državnim zvaničnicima Srbije razgovarati o bilateralnim odnosima, ekonomskoj saradnji i Kosovu.
• Obeležavanje 25 godina od nuklearne katastrofe u Černobilju April 19, 2011
  KIJEV – U Kijevu će danas nizom događaja biti obeležena 25. godišnjica nesreće u nuklearnoj elektrani Černobilj, a očekuje se da će na njima učestvovati oko 50 stranih delegacija.

Internet4 tfbor

• Ipv6 protokol April 18, 2011
  Ipv6 protokol zaokuplja pažnju IT javnosti više od 10 godina a sve rasprave počinju pitanjem : “Kada otpočeti njegovu primenu”? Sve organizacije koje unapred planiraju razvoj svojih mreža svesne su problema mrežnih adresa na Internetu. Ipv4, protokol na kome počiva Internet, omogućavao je stabilan rad mreža i dovoljan broj adresa, pa za mrežne aplikacije i m […]

  sokolovicradmila

• Web servisi April 17, 2011
  World Wide Web je najpristupačniji i najzastupljeniji Internet servis. Nastao je na osnovu idejnog projekta koji je napravio Tim Berners-Lee iz CERN-a, laboratorije za atomsku fiziku u Švajcarskoj. Tema projekta bila je sistem za hipertekst, odnosno metoda pronalaženja dokumenata na Internetu pomoću hiperveza (eng. hyperlink) koje upućuju na mesta gde se dok […]

  Selena Trajkovic

• Kako dodati HTML/JAVA Script widget u blogu April 16, 2011
  Pronašli ste zanimljiv sat ,chat ili viceve dana neki drugi servis koji drugi sajtovi besplatno daju .I želite ga postaviti na svoj blog ali ne znate kako . E pa to ide sa ovim gadgetom html/javascript koji vam omogućava da stavite ili html ili javascript code . Prvo idite na Dashboard od bloga kliknite na [...]

  Milan Brajković

• Web Servisi April 16, 2011
  Web-servisi su softverske komponente koje omogućavaju programsko povezivanje distribuiranih aplikacija (ili drugih softverskih komponenti) na osnovu standardizovanih formata komunikacije. Na taj način oni omogućavaju programsko povezivanje distribuiranih softverskih komponenti nezavisno od operativnog sistema i tehnologije na kojima su implementirani. Ulogu […]

  Milan Brajković

• Kako dodati widget na svom blogu April 13, 2011
  Prvo i najosnovnije je naci widget koji vam je potreban. Mozete ga pronaci na brojnim sajtovima koji ga daju u vec pripremljenom html kodu, ili ga mozete prekopirati iz izvora same stranice na kome se kod nalazi. Primer Za ovaj drugi postupak vam je potrebno osnovno znanje programiranja ili jednostavno mozete kopirati deo po deo [...]

  Чорболоковић Зоран

• Vremenska prognoza na mom blogu April 13, 2011
  1 korak nadjemo stranicu sa podacima o vremenskoj prognozi, zatim sa nje iskopiramo html code za odredjeni widget 2 korak odemo na nas blog i u kontrolnoj tabli bloga nadjemo opciju izgled, zatim u opciji izgled nadjemo widget 3 korak izaberemo opciju tekst i prekopiramo html kod 4 korak kada azuriramo kod koji smo izbacili [...]

  Vojkan Natic

• Kako postaviti kursnu listu na svom blogu April 13, 2011
  Da bi napravili kursnu listu potreban nam je kod u html. Njega mozemo naci na sajtu http://www.kursna-lista.com kada nam otvori sajt, onda izaberemo iz menija gadgets. zatim izaberete koji Vam se oblik kursne liste svidja pa iskopirate kod koji se nalazi pored oblika kursne liste. kod koji izaberete trebate da iskopirate na vasem blogu, koji [...]

  Boban Radonić

• Stanje na putevima April 13, 2011
  Bezbednost na putu je sigurno najvažnija stvar prilikom svakog putovanja.Kolika će biti, zavisi od svakog učesnika u saobraćaju.Koliko ko obraća pažnju na bitne stvari prilikom svakog kretanja na put? Ovde dole je dnevni izveštaj o stanju na putevima Srbije. Bilo bi dobro pročitati ga prilikom kretanja na duži put, jer će što je najbitnije doprineti [...] […]

  Dejan Nikolić

• Web servisi April 6, 2011
  Šta su Web servisi? Oni predstavljaju osnovne gradivne blokove budućih informacionih sistema,a u suštini su aplikacije koje su raspložive na mreži i koje mogu da urade ono što vama u tom trenutku treba. Drugim rečima, to su resursi koji se adresiraju primenom URL-a koji vraća informaciju korisniku koji želi da je koristi. Glavni komunikacioni protokol [...] […]

  natasamisic

• Web Servis April 6, 2011
  Агенција за заштиту животне средине, као орган у саставу Министарства животне средине, рударства и просторног планирања, са својством правног лица, обавља стручне послове који се односе на: Развој, усклађивање и вођење националног информационог система заштите животне средине (праћење стања чинилаца животне средине, катастар загађивача и др.); Прикупљање и о […]

  Una Popovic

Web servisi

Veb servis je način komunikacije između dva elektronskia uređaja preko mreže.

V3C definiše “Veb usluge” kao “softverski sistem dizajniran da podrži interoperabilnost Mašine na mašinu, interakcije preko mreže ima interfejs opisan u mašinskom obradiviom formatu (konkretno: Veb Services Description Language VSDL).. Drugi sistemi u interakciji sa Veb usluge na način propisan njen opis pomoću SOAP poruka, obično prenosi koristeći HTTP sa KSML serijalizaciju u kombinaciji sa drugim Veb standardima.

V3C takođe kaže: “Možemo identifikovati dve glavne klase Veb usluga, ostatak usaglašen Veb usluga, u kojima primarni cilj službe je da mani KSML reprezentacije Veb resursima koristeći jedinstveni skup” bez državljanstva “operacije, i proizvoljno Veb Service, u kome usluga može izložiti proizvoljnom skupu operacija.

IP video nadzor

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IP kamera je u principu analogna kamera kojoj je dodana mrežna komponenta ili enkoder. Enkoder digitalizira i komprimira analogni video signal koristeći neki od algoritama video kompresije. Najpopularniji algoritam je MPEG-4, a tomu je tako jer je on dostupan i lako se implementira u čipovovlje. Tako komprimirani digitalni signal grupira se u standardne pakete i pomoću TCP/IP protokola putuje računalnom mrežom. Sliku s kamere je moguće vidjeti koristeći web pregled na osobnom računalu. Na ovaj način kamera je postala entitet u računalnoj mreži i koristi ju na način kako to čine osobna računala. Kao takva, kamera postaje samostalni izvor podataka i može se direktno spajati na internet što je prva prednost pred analognim kamerama.

Mrežni enkoderi i dekoderi:

Mrežni enkoder je mrežni uređaj za integraciju postojećih analognih kamera u novi IP sastav, a PTZ podrška omogućava integraciju sa pokretnim kamerama.

Mrežni video rekorderi:

Digitalni video rekorder (DVR)  je potrošački elektroniki uređaj ili aplikacija softvera koji snima video u digitalnom formatu na disku, USB fleš disku, SD-u, memorijskoj kartici ili na drugim lokalnim mrežama.

• Mrežni snimač sa integriranim softverom za kontrolu i snimanje 9 ili 24 mrežnih kamera
• Kompatibilan sa svim Vivotek modelim
• Male dimenzije i mrežni način rada omogućuju
• Web server za korisničko korišćenje.

Интернет протокол верзија 6 (IPv6):

IPv6 је протокол слоја мреже, наследник интернет протокола врезије 4 (IPv4), осмишљен од стране IETFa (Internet Engineering Task Force).

IPv6 адреса:

Један IPv6 пакет има следећу општу форму:

У IPv6, нови (али не још широко коришћен) стандардни интернет протокол, где су адресе 128 бита широке, што би, чак и са великим доделама нетблокова, требало да задовољи блиску будућност. Теоретски, постојало би тачно 2¹²⁸, или 3.403×10³⁸ уникатних адреса домаћинских интерфејса. Овај велики простор за адресе ће бити ретко попуњен, што омогућава да се поново кодира више информација за рутовање у саме адресе. Адреса верзије 6 се пише као осам четвороцифрених хексадецималних бројева (8 пута по 16 битова) одвојених двотачкама.

Структура:

Једино потребно заглавље се односи на IPv6 заглавље. Ово је фиксна величина са дужином од 40 бајтова, у поређењу са 20 бајтова помоћног дела IPv4. Следећа продужена заглавља су дефинисана:

• Заглавље Hop-by-Hop опција: Дефинишу специјалне опције које захтевају hop-by-hop процесирање.
• Заглавље рутирања: Обезбеђује проширено рутирање, слично изворишном рутирању у IPv4.
• Заглавље фрагмената: Садржи информације о фрагментацији и поновном склапању.

• Заглавље аутентичности: Овезбеђује интегритет и аутентичност сваког пакета. • Заглавље енкапсулације сигурности податка: Обезбеђује приватност. • Заглавље одредишних опција: Садржи факултативне информације које ће испитати одредишни чвор.

У случају када се користи више продужених заглавља, IPv6 препоручује да се редослед заглавља појави у следећем редоследу:

1. IPv6 заглавље: Обавезно, мора увек да буде прво.
2. Заглавље Hop-by-Hop опција
3. Заглавље Дестинационих Опција: За опције које ће бити обрађене од стране првог одредишта које се појављује у пољу IPv6 Одредишне Адресе плус накнадних одредишта која су набројана у заглављу рутирања.
4. Заглавље рутирања
5. Заглавље фрагмената
6. Заглавље аутентичности
7. Заглавље енкапсулације сигурности податка
8. Заглавље одредишних опција: За опције које ће бити обрађене само у крајњем одредишту пакета.

Слика приказује пример пример једног IPv6 пакета који укључује део сваког заглавља осим оних која су повезана са сигурношћу. IPv6 заглавље и свако продужено заглавље садрже поље Следеће Заглавље. Ово поље идентификује тип следећег заглавља. Ако је следеће заглавље једно од продужених заглавља, онда ово поље садржи идентификатор типа тог заглавља. У противном, ово поље садржи идентификатор протокола за протокол вишег слоја који користи IPv6 (обично протокол транспортног слоја), користе се исте величине као и поља IPv4 протокола. На слици, протокол вишег слоја је TCP, тако да се подаци виших слојева које носи IPv6 пакет садрже од заглавља TCP-a које прати блок апликационих података.

TFTP(Trivial File Transfer Protocol)

Trivijal File Transfer Protocol (TFTP) je protokol o prenosu podataka poznat po svojoj jednostavnosti. Obično se koristi za automatsku konfiguraciju ili prenos datoteka između pokretanje mašina u lokalnoj sredini. U odnosu na FTP, TFTP je veoma ograničen i nema potvrde identiteta, a retko koristi interaktivno od strane korisnika.

Zbog svog jednostavnog dizajna, TFTP može biti implementiran pomoću veoma male količine memorije. Stoga je korisno za pokretanje računara, kao što su ruteri koji ne mogu da imaju sve uređaje za skladištenje podataka. Takođe se koristi za prenos manje količine podataka između hostova na mreži.

Trivijalne File Transfer Protocol (TFTP) je jednostavan protokol za prenos datoteka. Tako da je implementiran na vrhu User Datagram Protocol (UDP) koristi broj porta 69. TFTP je dizajniran tako da bude mali i lak za primenu, dakle, nema većinu karakteristika redovnog FTP-a. TFTP samo čita i piše fajlove (ili “Poštu”), sa i na udaljeni server.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

TFTP server:

TFTP server je, visoko stabilan. On podržava neograničen istovremeni prenos i nudi mogućnost proširena pregovaranja između klijenta i servera, uključujući veličine sata, prenos veličinu i pazu.

 

 

 

 

 

 

 

Neki detalji TFTP-a:

-Koristi UDP portu 69 kao transportni protokol (za razliku od FTP-a koji koristi TCP port 21).

-Ona nema potvrde identiteta ili šifrovanje mehanizama.

Koristi se za čitanje fajlova sa, ili za pisanje datoteke, udaljenom serveru.

-On podržava tri različita režima prenosa, “netascii”, “oktet” i “Pošta”.

-Usled nedostatka bezbednosti, slanje poverljivih dokumenata je opasno preko otvorenog Interneta. Dakle, TFTP se uglavnom koristi samo o privatnim, lokalnim mrežama.

Moja IP adresa

IP adresa ili IP broj je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje Internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija).

Internet protokol (IP) poznaje svakog logičkog domaćina (hosta) po broju, takozvanoj IP adresi. Na bilo kojoj datoj mreži ovaj broj mora biti jedinstven za sve domaćine interfejsa koji komuniciraju kroz tu mrežu. ISP-ovi (internet servis provajderi) ponekad daju korisnicima interneta ime domaćina pored njihove numeričke IP adrese.

IP adrese korisnika koji surfuju www (svetski široku mrežu) se koriste da omoguće komunikaciju sa serverom nekog veb sajta. Takođe, one se nalaze u zaglavljima imejlova. Ustvari, za sve programe koji koriste TCP/IP protokol, IP adresa korisnika i IP adresa odredišta su neophodni kako bi se uspostavila komunikacija i poslali podaci.

U zavisnosti od internet veze, IP adresa može biti uvek ista pri konekciji (takozvana statička IP adresa), ili različita pri svakoj novoj konekciji (dinamička IP adresa). Kako bi se koristila dinamička IP adresa, mora da postoji server koji pruža adresu. IP adrese se uobičajedno daju kroz servis koji se zove DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) ili Protokol Konfiguracije Dinamičnog Domaćina.

Internet adrese su potrebne ne samo za jedinstveno nabrajanje domaćinskih interfejsa, već i za svrhe rutovanja, pa je veliki broj njih uvek nekorišćen ili rezervisan.

Jedan isti uređaj (na primer računar) može imati više priključaka na mrežu (više mrežnih kartica), pa u tom slučaju može imati i više IP adresa (ali samo jedna po kartici).

Verzija 4 IP adrese:

IPv4 je trenutni standard za IP adresiranje na Internetu.

U ovoj verziji IP adresa se sastoji od 32 bita, odnosno 4 bajta, što čini teoretski 4 294 967 296 (preko 4 milijarde) jedinstvenih adresa domaćinskih interfejsa. U praksi, postoji nedovoljno slobodnih IP adresa, tako da postoji pritisak da se proširi raspon adresa preko verzije 6 IP adrese.

Moja ipv4 adresa je: 192.168.30.66

TCP/IP

TCP/IP protokol stek je skup protokola razvijen da omogući umreženim računarima da dele resurse putem mreže. Razvijen je od strane agencije DARP u okviru ARPANET-a ranih1970. U periodu od juna 1987. do juna 1988. više od 300 različitih proizvođača imalo je proizvode koji su podržavali TCP/IP protokole, a postojalo je na desetine hiljada mreža, različitih veličina i tipova, koji su ih koristili. Njihov broj se iz dana u dan povećava, što je najbolji primer značaja TCP/IP-a u računarskim telekomunikacijama.

Shvatanju TCP/IP-a i njegove uloge na pravi način doprinosi poznavanje istorije interneta i ideja na kojima je zasnovan.Prvi radovi pojavljuju se početkom 1960-ih godina i uglavnom su vezani za istraživanja na MIT-u (Massachusetts Institute of Technology). ARPA (Advanced Research Project Agency) 1966-te angažuje Robertsa da razvije projekat kompjuterske mreže, koji ubrzo objavljuje prvi plan. („Multiple computer Network and Intercomputer communication“). Iste godine, sastaju se tri tima koja su nezavisno jedan od dugog došli na ideju i razvijala koncept paketne mreže (packet switched network).

Mreža je trebala da bude paketna, u smislu da se podatak ne šalje u jednom delu, već se deli na više manjih celina (paketa). Prednosti su višestruke:

• Paketi bi od jednog do drugog računara mogli da se kreću različitim putanjama (rutama), pogodnost su povećanje brzine prenosa informacije i u slučaju presretanja.
• Bolji kvalitet konekcije
• Više korisnika bi moglo komunicirati putem istog linka tako što bi slali pakete naizmenično.
• Povezivanjem računara na taj jedan link, bila bi oformljena najjednostavnija mreža.                                                    Drugi cilj koji je trebala da ostvari takva mreža je decentralizacija. Naime, sve do tada je postojala mreža koja je zavisila od jednog, centralnog računara sa kojim su ostali povezani. Dakle, on je predstavljao deo mreže čijim bi kvarom došlo do pada cele mreže. Bilo je potrebno oformiti takvu mrežu u kojoj bi svi računari bili međusobno povezani i ravnopravni, i u tom slučaju kvarom pojedinih elemenata mreže komunikacija ne bi bila prekinuta, već bi se nastavila preko preostalih računara.