Statistika bloga

[1] Statistiku web sajta čine brojevi i informacije koje vam omogućuju da saznate sve što treba da znate o dolazećem saobraćaju na vašem web sajtu. Od vidljivih brojača pa sve do nevidljivih logova koje većina serverskih programa čuva, ovi brojevi mogu da budu od presudnog značaja za kreiranje reklamne kampanje i dizajna za vaš web sajt.

Najjednostavniji oblik praćenja saobraćaja na web sajtu je osnovni brojač. On se obično sastoji od malo JavaScript koda na stranici koji broji koliko puta je stranica pogledana. Ovakvi brojači se još koriste na mnogim personalnim web sajtovima gde vlasnika interesuje samo koliko je poseta imao sajt, ili želi na vidljivom mestu da prikaže koliko je posetilaca imao. Na žalost, većina brojača je veoma nepouzdana; tačnost podataka zavisi u velikoj meri od toga kako se upisuju. Brojači mogu da ignorišu prikaze stranica od strane posetioca kod kojih su kolačići onemogućeni; svaki put kada posetioc pritisne refresh, brojač će najverovatnije da upiše novog posetioca.

Sirovi podaci koji se nalaze u log fajlovima mogu da se analiziraju pomoću različitih softverskih rešenja.. Dostupan je veliki broj profesionalnih programa koji se lokalno pokreću i omogućuju vam da kreirate lične, vizuelne grafikone informacija sa servera. Ovi programi se kreću od potpuno besplatnih pa sve do onih koji koštaju nekoliko stotina dolara po licenci i većinom su zamenjeni sa web zasnovanim analizatorima.

Najrašireniji sistem za onlajn statistiku web sajtova je Webalizer. To je besplatni program otvorenog koda koji je lak za instaliranje i radi na širokom rasponu operativnih sistema i uključuje bukvalno sve podatke koji bi mogli da vas zanimaju. Takođe je veoma popularan AWStats koji daje još detaljnije podatke i Analog koji ima nešto manje funkcija od Webalizera.

Statistika web sajtova sadrži sledeće podatke:

Hits: Ovaj broj obično predstavlja i totalni rezultat i prosek za određeni vremenski period. Hits vrednost pokazuje koliko puta su fajlovi i stranice pozivani sa servera – drugim rečima, svaki put kada je poslat na server zahtev za određenom informacijom, Hits vrednost se povećavala.

Files: Ova vrednost pokazuje koliko ne-html fajlova je traženo od servera. to uključuje sve upotrebljene slike, dokumente sa css stilovima i medija fajlove.

PageViews: Ovaj podatak pokazuje koliko puta je pregledana određena stranica na serveru. Ovaj podatak se često koristi za promociju reklamiranja na web sajtu, pošto on predstavlja razumnu indikaciju koliko puta će baner biti viđen.

Visits: Ovaj broj prikazuje koliko unikatnih IP adresa (što je dobra mera za individualne ljude) je posetilo web sajt. Iako većina ljudi koristi termin Hit kao da on predstavlja pravu meru saobraćaja na sajtu, broj unikatnih posetilaca je prava mera posećenosti.

Response Codes: Logovi servera takođe prate kodove koje je primio svaki Hit. Kod 200 znali da je sve išlo po planu, tojest posetilac je poslao zahtev, server ga je primio i vratio odgovarajući fajl. 206 znači da traženi fajl nije isporučen u celosti. 404 znači da traženi fajl nije pronađen. Postoji još mogućih odgovora, ali ovi su najvažniji. Ako vaši log fajlovi pokazuju veliki broj 404 odgovora, onda postoje velike šanse da imate prekinut link – ili negde na sajtu, ili na sajtu koji je kreirao link ka vama.

URLs: Praćenje URL-ova vam daje ideju koji specifični fajlovi su najpopularniji na sajtu. To može da vam pomogne koja područja sadržaja su najposećenija, kao i koje stranice imaju najveći potencijal za postavljanje reklama.

Referrer: Referrer je web sajt koji je postavio na svom sajtu link ka vašem sajtu. Direct request znači da je posetilac direktno ukucao vaš URL, bez praćenja linka.

Search Strings: Kada je to moguće (kao kada je dirigovan od strane Google-a) log fajl prati tekst pretrage koji je posetilac uneo u mašinu za pretraživanje pre nego što je završio na vašem web sajtu. Ovo može da bude veoma korisno za određivanje ključnih reči koje treba da unesete ako želite da povećate saobraćaj na vašem web sajtu.

User Agent: User Agent je pretraživač koji je posetioc upotrebio kako bi posetio vaš web sajt. Pošto ovaj niz može da izmeni posetilac on nije potpuno pouzdan, ali će vam dati dobru procenu pretraživača koji većina posetilaca vašeg web sajt koristi.

Statistika web sajta vam daje odličnu mogućnost da fino podesite web sajt kako biste se prilagodili potrebama vaše klijentele kao i ogromnu količinu informacija koje možete da upotrebite u reklamnim kampanjama ili prilikom prodaje reklamnog prostora na vašem sajtu

Servis za pristup tekucoj kursnoj listi

Šta su web servisi?

Web servis je aplikaciona komponenta dostupna preko otvorenih protokola.

Web servisi :

- komuniciraju preko otvorenih protokola (http, smtp, …)

- procesuiraju XML poruke koristeći SOAP

- opisuju te poruke koristeći XML Schemu

- pružaju krajnji opis koristeći WSDL

- mogu biti pronađene korišćenjem UDDI
Koje su prednosti Web servisa u odnosu na „klasične“ Web aplikacije

Fleksibilniji su. Klasične Web aplikacije se mogu koristiti samo uz pomoć Web browser-a, pri čemu korisnik nema nikakvog uticaja na to kako će rezultat izgledati na njegovom ekranu, osim ako ne napravi program koji će da iz dobijenog HTML-a „izvlači“ interesantne podatke i prikazuje ih na željeni način. Web servise mogu da koriste najrazličitiji programi: počev od drugih Web servisa, preko Web aplikacija, GUI programa ili čak tzv. command-line aplikacija.

Web servis za pristup kursnoj listi

Ovaj servis nudi, pre svega vlasnicima web sajtova, da na isti postave trenutnu kursnu listu.
Procedura je veoma jednostavna. Potrebno je da izaberete oblik kursne liste i kopirate deo html koda na Vaš sajt. Za razliku od sličnih usluga ovaj servis pored tačnih informacija nudi i mogućnost menjanja osnovnog izgleda prikaza. Na Vama ostaje da izaberete oblik kursne liste i da dizajnirate prikaz prema Vašem sajtu.

Postoje dva tipa servisa za pristup kursnim listama:

- ExchangeRateService (vraćaju objekte tipa DataSet)

- ExchangeRateXmlService (vraćaju objekte tipa string)
Kod za pristup kursnoj listi preko sajta www.puskice.info

<iframe src=“http://www.puskice.info/kurs/kursna.php?bgcolor=FFFFFF&color=000000&linkcolor=&hover=&align=center“ frameborder=“0″ height=“133″ scrolling=“no“ width=“160″ marginheight=“0″ marginwidth=“0″ > </iframe>

Izvori:

http://www.elitesecurity.org/t11151

http://www.puskice.info/?main=pgs&page=kursna_lista#kod

Rang mog bloga

Vrednost naseg  sajta na Internetu, mozemo videti preko internet portala: www.mojsajtinfo. Ukoliko niste prijavljeni na nekom od web pretrzivaca, vrednost vaseg sajta bice nula eura.

Posle prijavljivanja, vrednost vaseg sajta kretace se od 0-10 eura

Da biste se prijavili da vas sajt udje u pretrage pretrazivaca, koristice te neku od adresa:

http:www.bblmedia.com/addurl.html

http:addurlfree.com

Na narednoj slici, prikazana je lista ponudjenih pretrazivaca

RSS Feed

Šta je RSS-feed?

[1] RSS predstavlja standard za jednostavno stavljanje na raspolaganje sadržaja internet-strana. Ovaj pojam potiče iz engleskog jezika i predstavlja skraćenicu za Really Simple Syndication, što u prevodu na srpski znači “zaista jednostavno povezivanje”. Stavljanje na raspolaganje podataka u RSS-formatu označava se i kao RSS-feed.

Za šta mi je potreban RSS?

U RSS-u preneseni sadržaji sastoje se samo iz tekstova i linkova – bez elemenata dizajna. Ovo Vam omogućava da se o novostima ili izmenama na nekom sajtu informišete veoma brzo i efektivno. Uz pomoć specifičnih programa (RSS-reader) možete da se prijavite za RSS-feedove više web-strana. Korisnicima se na taj način automatski i udobno dostavljaju najaktuelnije informacije, bez potrebe za posećivanjem pojedinačnih web-strana. Putem RSSa mogu da se dobijaju i audio ili video-sadržaji.

Koji tehnički preduslovi su neophodni?

Za RSS-feed neophodan Vam je RSS-reader. On je zadužen za automatsku aktualizaciju i predstavljanje sadržaja. U ponudi (download) su kako čitači (reader) na bazi web browsera (na pr. Netvibes, Google, My Yahoo), uz pomoć kojih sa svakog kompjutera možete da čitate individualno podešene RSS-feedove, kao i lokalne aplikacije.

Kako da koristim RSS-feed Goethe-Instituta?

RSS-feedove Goethe-Instituta na različite teme možete naći u rubrici “RSS”. Za prijavu je neophodno da URL (internet-adresu) željenog feeda kopirate u Vaš RSS-reader. 
Moderni browseri, kao što su na primer Firefox, Safari i Internet Explorer (IE 7), podržavaju funkciju direktne prijave za RSS-feed. Ukoliko browser na nekoj internet strani pronađe feed, na tom mestu se pojavljuje RSS-ikonica. Klikom na ikonicu prijavljujete se za željeni RSS-feed.

Kako da koristim RSS-feedove na personalizovanim početnim stranama?

RSS-feed možete da koristite i na Vašoj personalizovanoj početnoj strani na adresama poput netvibes.com, Google ili My Yahoo. Kako bi Vam se pojavili najnoviji sadržaji Goethe-Instituta u različitim oblastima online usluga, dovoljno je da kliknete na odgovarajuće dugme. Naš RSS-feed se potom automatski dodaje Vašoj početnoj strani.

Frame Relay

Frame relay je sinhronizovana mreža temeljena na HDLC protokolu. Podaci se šalju u HDLC paketima. Frame relay se obično koristi za prenos podataka između lokalnih (LAN) i širokopojasnih (WAN) mreža. Svaki korisnik dobija iznajmljenu liniju. Osnovna svrha ove mreže je jeftino povezivanje LAN mreža sa glavnim čvorištima WAN mreža. U ovakvim mrežama podaci ne podležu proveravanju grešaka, već to rade čvorovi WAN mreže što dodatno ubrzava prenos podataka. [1]

Format rama podataka [2]
Frame Relay koristi sinhroni HDLC format rama, dužine do 4KB. Svaki ram počinje i završava se sa “zastavicom” (7E heksadecimalno). Prva dva bajta svakog okvira iza zastavice sadrže informaciju potrebnu za multipleksiranje. Poslednja dva bajta okvira su CRC (Cyclic Redundancy Check) ostatka rama između zastavica.

Virtuelna kola
Paketi se rutiraju između jednog ili više Virtuelnih kola koja se nazivaju DLCI (Data Link Connection Identifier). Većina virtuelnih kola su permanentnog tipa (PVC), ali postoje i komutirana virtuelna kola – SVC, koja traju dok traje sesija.
Sa sistemom koji ima nekoliko PVC kola u prilici ste da istovremeno razmenjujete podatke sa više različitih odredišta, preko jednog Frame Relay linka.

Integritet podataka
Nema integriteta podataka. Mreža isporučuje ramove sa podacima koji ili imaju dobar, ili imaju loš kontrolni CRC zbir. Mreža može i da ne isporuči neki ram, zavisno od toga da li je došlo do zagušenja ili ne. Zbog ovaga se iznad Frame Relay-a postavlja viši protokol koji je u stanju da ispravi greške (TCP/IP, X.25 ili IPX).
U praksi Frame Relay mreže veoma pouzdano prenose podatke.

Kontrola toka
Nema prave kontrole toka u Frame Relay mrežama, već dolazi do prostog odbacivanja podataka koji se ne mogu isporučiti. Ipak, Frame Relay sadrži svojstva koja miniziraju gubitak ramova.

Kada sklapate ugovor o zakupu Frame Relay linka, potrebno je da navedete linijsku brzinu (od 64 do 2Mbps), ali često je potrebno i da se opredelite za CIR (Commited Information Ratio) za svako DLCI kolo. CIR određuje maksimalnu prosečnu brzinu prenosa koju mreža treba da obezbedi u normalnim okolnostima. Ako šaljete podatke većom brzinom od CIR-a po jednom DLCI-u, mreža će neke ramove označiti sa DE bitom (Discard Eglibility). Mreža će pokušati da prenose sve podatke, ali ako dođe do zagušenja – DE paketi će prvi biti biti odbačeni.

Postoje Frame Relay mreže sa CIR vrednošću 0. To znači da su svi ramovi označeni sa DE bitom i da će mreža ako mora odbaciti bilo koji paket.

Po pitanju kontrole zagušenja Frame Relay obezbeđuje i dodatne mehanizme u vidu FECN i BECN bita u ramovima podataka (Forward/Backward Explicit Congestion Notification), koji ukazuju aplikacijama da treba da uspore, ako je moguće pre nego što dođe do odbacivanja paketa.

Provera statusa
Frame Relay uređaji periodično proveravaju status mreže i DLCI veza. Razmena LIV paketa (Link Integritz Verification) se dešava tipično na svakih 10 sekundi, kao način za proveru ispravnosti veze. Takođe, svakog minuta se obavlja razmena punog statusa (Full Status) koja obuhvata informacije koja su DLCI kola konfigurisana i aktivna. Sve dok ne pristigne prva FS poruka, Frame Relay uređaji ne znaju koja DLCI kola rade, zbog čega nema prenosa podataka.

IP ADRESA

IP adresa je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija). Primer IP adrese je 77.46.233.90.

Internet protokol (IP) poznaje svakog logičkog domaćina (hosta) po broju, takozvanoj IP adresi. Na bilo kojoj datoj mreži ovaj broj mora biti jedinstven za sve domaćine interfejsa koji komuniciraju kroz tu mrežu. Internet servis provajderi ponekad daju korisnicima interneta ime domaćina pored njihove numeričke IP adrese.

U zavisnosti od internet veze, IP adresa može biti uvek ista pri konekciji (takozvana statička IP adresa), ili različita pri svakoj novoj konekciji (dinamička IP adresa). Kako bi se koristila dinamička IP adresa, mora da postoji server koji pruža adresu. IP adrese se uobičajeno daju kroz servis koji se zove DHCP (-{Dynamic Host Configuration Protocol).                                         [1]

SMTP

[1] SMTP – (Simple Mail Transfer Protocol) protokol koristi se za slanje e-mailova. SMTP brine o slanju e-mailova na neko drugo računalo. Naravno vaši e-mailovi poslani su na email (SMTP server) i od tuda do drugog ili drugih servera i konačno do njegovog cilja.

SMTP može prenostiti samo tekst. Ne može prenositi binarne podatke kao slike, zvuk ili filmove.

SMTP koristi MIME protokol da bi omogućio slanje binarnih podataka preko TCP/IP mreže. MIMEprotokol binarne podatke preoblikuje u text.

Klijentska strana na portu 25 uspostavlja TCP konekciju sa serverskom stranom, ukoliko  je ne uspostavi, pokušava ponovo. Nakon uspostavljanja konekcije prelazi se na proces sinhronizacije aplikacijskog sloja, tokom koje SMTP klijent navodi adresu pošiljaoca, posle čega počinje slanje poruke, oslanjajući se na uslugu pouzdanog transfera podataka protokola TCP .

U koliko ima jos poruka postupak se ponavlja, u koliko nema, prekida se konekcija

Klijentska strana na portu 25 uspostavlja TCP konekciju sa serverskom stranom, ukoliko  je ne uspostavi, pokušava ponovo. Nakon uspostavljanja konekcije prelazi se na proces sinhronizacije aplikacijskog sloja, tokom koje SMTP klijent navodi adresu pošiljaoca, posle čega počinje slanje poruke, oslanjajući se na uslugu pouzdanog transfera podataka protokola TCP .
U koliko ima jos poruka postupak se ponavlja, u koliko nema, prekida se konekcija.