Web servisi

Web servisi

Cilj

Omogućiti povezivanje poslovanja (Business to Business) odnosno, omogućiti programsko povezivanje distribuiranih softverskih komponentibez obzira na kojoj su platformi realizovani, koji je programskijezik tom prilikom korišćen, kao i platforma na kojoj se izvršavaju. Dva zahteva: Reusability & Interoperability.

 Vizija

Postojanje miliona nezavisnih komponenata dostupnih preko Interneta koje su upotrebljive na bilo kojoj platformi i svim razvojnim jezicima.

Definicije Web servisa

• Web servisi su modularne, samoopisujuće aplikacije koje se mogu objaviti,locirati i pozvati sa bilo koje tačke Web-a ili lokalne mreže.
• Web servisi su nova platforma za izgradnju interoperabilnih distribuiranih aplikacija. Ona predstavlja skup standarda koje aplikacije moraju da poštuju kako bi se postigla interoperabilnost preko Web-a.
• Web servisi su distribuirane softverske komponente koje su dostupne kroz standardne Internet protokole.

Arhitektura Web servisa

Interoperabilnost

 

Da bi se postigla interoperabilnost, neophodan je stek Web servisa kojim se definišu standari na svakom nivou.

Osnova bez koje se ne može

 

Poslednja tri sloja steka Web servisa su neophodna da bi se obezbedio ili koristio bilo koji Web servis.

SOAP

SOAP je komunikacioni protokol, baziran na XML-u, za razmenu informacija između računara bez obzira na njihov operativni sistem, programsko okruženje ili objektni model.

U okviru specifikacije, definisan je kao jednostavan protokol za razmenu informacija između uređaja ravnopravnih komunikacionih mogućnosti u decentralizovanom i distribuiranom okruženju kao što je Internet.

SOAP nije transportni protokol.

 

 

SOAP poruka je XML dokument

Osnovni delovi SOAP poruke su-element Envelope-element Header-element Body

SOAP poruke predstavlju sredstvo preko kojih aplikacije komuniciraju

Poznavanjem ovih elemenata znamo gde se smeštaju podaci, kako se poruka proširuje i kako se predstavlja greška.

 

 SOAP PORUKE

Predstavljanje podataka unutar SOAP poruke naziva se SOAP kodiranje

Zašto je važno kodiranje ?S obzirom da su poruke sredstvo preko kojih aplikacije komuniciraju, neophodno je da one budu formirane na način koji im je razumljiv. Ovo se pre svega odnosi na aplikacije koje primaju poruku.-da li je 1234 broj ili običan tekst ?-što je tačno integer (16, 32 ili 64 bita) ?

Odnosi se na podatke koji se nalaze unutar Body elementa.

 

Milica Mitić 8/07

Elektronski potpis i sertifikati

Elektronski potpis je tehnologija koja omogućava autentičnost, zaštitu integriteta i neporecivost podataka i dokumenta u elektronskom poslovanju. U određenoj prilagođenoj primeni, tehnologija može da odgovara svojeručnom potpisu u klasičnom poslovanju, pri čemu se dodatno štiti i integritet (nepromenljivost) potpisanih podataka. Vredi istaći da elektronski potpis nije slika skeniranog svojeručnog potpisa u dokumentu, jer takva slika ne omogućava da elektronski potpis postigne izrečeni nivo pouzdanosti.

Elektronski potpis je skup podataka povezanih sa elektronskim dokumentom kojima se utvrđuje identitet potpisnika tog određenog dokumenta. Danas u praksi najčešće korišćeno rešenje je tehnologija digitalnih potpisa, zasnovana na kriptografiji infrastrukture javnog ključa (PKI) sa elektronskim sertifikatom prema standardu X.509v3 (RFC 5280).

Sertifikati podižu sigurnost Vaših web stranica na viši nivo. Preko SSL-a, komunikacija web browsera sa web serverom je enkriptirana, te daje posetiocima Vaših stranica najveći nivo sigurnosti i poverenja u Vaš web sajt.

SSL je skraćenica od Secure Socket Layer i koristi se za slanje enkriptovanih informacija između servera i klijenta (posetilaca). Na ovaj način nemoguće je da neautorizovano lice ‘presretne’ saobraćaj između SSL obezbeđenog web sajta i posetioca.

SSL sertifikati su takođe i potpisani, što daje mogućnost protvrde indetiteta sajta. Moguće je verifikovati potpis nekog sertifikata tako što ćete kliknuti dva puta na ikonu katanca u donjem desnom uglu Vašeg browsera ukoliko posećujete neki SSL sertifikovani sajt.

Kako ustanoviti prisutnost SSL sertifikata?

Prisutnost SSL sertifikata najlakše ćete uočiti u address baru – umestohttp:// treba da piše https://. U statusnoj traci web preglednika pojaviće se mali katanac.U vecini preglednika dvostrukim klikom na katanac prikazaće se detaljnije informacije o SSL sertifikatu: jačina enkripcije, izdavač i vlasnik, datum isteka itd.

Koliko vredi moj sajt

Vrednost samog bloga se odredjuje na osnovu njegove posecenosti od strane drugih korisnika. Naravno novi korisnici nece dolaziti na vas blog ako nemate dovoljno zanimljivog sadrzaja. Vas sadrzaj mora biti redovno dopunjivan i svez. Bitno je izbacivati nove i zanimljive vesti i informacije.
Takodje je bitno svoj sajt ili blog implementirati u neki pretrazivac sa dosta kljucnih reci.

Besplatni online servisi za procenu vrednosti web sajta – kalkulatori vrednosti web sajta :

1. http://www.websiteoutlook.com/
2. http://www.cubestat.com/
3. http://www.yourwebsitevalue.com/
4. http://www.valuatemysite.com/
5. http://www.esitestats.com/
6. http://www.worthbot.com/
7. http://www.abouturls.com/
8. http://www.mywebsiteworth.com/
9. http://www.webtrafficagents.com/
10. http://www.sitestimator.com/
11. http://websitevalued.com/
12. http://www.valuemyweb.com/
13. http://www.websitevaluecalculator.com/
14. http://www.urlworth.com/
15. http://www.welcomia.com/

Procenjene vrednosti se znatno razlikuju od sajta do sajta, a za stvarnu vrednost sajta u obzir moramo uzetiu sledece parametre:

1. starost domena
2. kvalitet naziva domena
3. obim i kvalitet prometa
4. prihodi od oglašavanja
5. baza pretplatnika
6. kvalitet dizajna
7. tip web sajta
8. troškovi održavanja
9. Page Rank početne i unutrašnjih stranica
10. potencijalni kupci

Prema website outlook najvecu vrednost poseduje google  sa vrednoscu $732135725, iza njega su facebook i youtube

Real-time Transport Protocol

RTP (Real-time Transport Protocol) je protokol temeljen na IP-u i osigurava podršku za prenos podataka u stvarnom veremenu (real time – audio i video). Usluge koje pruža RTP su vremenska rekonstrukcija, otkrivanje izgubljenih paketa, sigurnost i identifikacija sadržaja. RTP je primarno stvoren za multicast prenos real time podataka, ali može se koristiti i za pojedinačni (unicast) prenos. Može se koristiti i za jednosmerni prenos, kao što jeVideo-on- Demand (VoD), i za interaktivne usluge kao što je Internet telefonija. RTP se nadopunjuje s RTCP kontrolnim protokolom kako bi dobio podatke o kvalitetu prenosa i o učesnicima u prenosu.

Način rada RTP-a

Paketi poslani Internetom imaju nepredvidivo kašnjenje i kolebanje zbog nesinhronizovanosti odašiljačke i prijemne strane. Real time aplikacije zahtevaju vremenski sinhronizovano slanje i reprodukciju podataka. RTP omogućava vremensko označavanje, numeraciju paketa unutar niza i razne druge mehanizme koji se brinu o pravovremenom dolasku paketa na odredište.Vremensko označavanje (timestamping) je najvažniji podatak za real tim eaplikacije. Pošiljaoc u to polje upisuje trenutak slanja prvog uzorka (npr.prvog audio uzorka ili slike).Vremenske oznake rastu s količinom vremena koju pokriva paket. Nakon prijema paketa, prijemnik koristi vremenske oznake kako bi pravilno rekonstruisao podatke.Vremenske oznake služe i za medjusobnu sinhronizaciju različitih medija kao što su audio i video u MPEG-u (npr. za sinhronizaciju usana i zvuka). Medjutim, RTP sam po sebi nije zadužen za sinhronizaciju. To treba obaviti na aplikacijskom sloju. UDP ne isporučuje pakete redosledom kojim su poslani pa se koristi numeracija paketa (sequence numbers) kako bi se pristigli paketi pravilno rasporedili.

Pomoću numeracije paketa takodje se može otkriti i gubitak paketa. Treba primetiti da u nekim video formatima, kada se video okvir podeli u nekoliko RTP paketa, svi imaju istu vremensku oznaku pa ona nije dovoljna za pravilno svrstavanje paketa.Identifikacija vrste tereta (payload type identifier) odredjuje format tereta i koji su postupci kompresije i kodiranja korišćeni. Iz tog polja aplikacija na prijemnoj stranizna kako interpretirati i pravilno reprodukovati podatke. Osnovni tipovi tereta sudefinisani u RFC 1890 (npr. PCM, MPEG1/MPEG2 audio i video, JPEG video, SunCellB video, H.261 video itd.). U jednom trenutku prenosa pošiljaoc RTP paketa može slati samo jednu vrstu tereta iako se tokom prenosa ta vrsta možepromeniti (npr. zbog zagušenja mreže).

Još  jedna funkcija RTP-a je identifikacija izvora (source identification). To omogućava prijemnoj aplikaciji da zna odakle dolaze podaci (velika primena uaudio konferencijama).Svi gore navedeni mehanizmi su implementirani u RTP zaglavlje.

RTP radi preko UDP-a kako bi iskoristio njegovo multipleksiranje i funkciju začtitne sume (checksum). TCP i UDP su dva najčešće  korišćena  prenosna protokola na Internetu. TCP je konekcijski orijentisan protokol koji osigurava direktnu vezu ipouzdan tok podataka izmedju dve tačke, dok je UDP bezkonekcijski orijentisan  inepouzdan datagramski protokol za prenos. UDP je izabran kao odredišni protokol za RTP iz dva razloga. Prvo, RTP je dizajniran primarno za multicast slanje pamu samim tim direktna TCP veza ne odgovara. Drugo, za real timeaplikacije pouzdanost isporuke nije jednako važna kao pravovremenost dolaska podataka. Pouzdana veza kao što je TCP čak nije poželjna. Npr. Prilikom zagušenja mreže neki paketi će biti izgubljeni i aplikacija će moći reprodukovati sadržaj, ali s puno nižim kvalitetom. Ako protokol insistira na pouzdanom prenosu  i traži da se izgubljeni paketi ponovo pošalju, to će povećati kašnjenje, zagušiti mrežu i na kraju aplikacija verovatno više neće imati dovoljno podataka za obradu.

IPv6

Моја ИП адреса и сетовање ИП адресе

IP адреса је јединствени број, сличан телефонском броју, који користе машине (најчешће рачунари) у међусобном саобраћају путем интернета уз коришћење интернет протокола. Ово дозвољава машинама даље спровођење информације у име пошиљаоца (како би машине знале где да их даље пошаљу) и касније примање тих информација (како би машине знале да је то намењена дестинација). Пример IP адресе је 77.46.233.90.

Конвертовање у ове бројеве из за људе читљивије форме адреса домена попут www.wikipedia.org, се врши путем DNS-а. Процес конверзије је познат под именом растављање имена домена.

Интернет протокол(IP) познаје сваког логичког домаћина (хоста) по броју, такозваној IP адреси. На било којој датој мрежи овај број мора бити јединствен за све домаћине интерфејса који комуницирају кроз ту мрежу. Интернет сервис провајдери понекад дају корисницима интернета име домаћина поред њихове нумеричке IP адресе.

IP адресе корисника који сурфују по WorldWideWeb-у се користе да омогуће комуникацију са сервером неког веб сајта. Такође, оне се налазе у заглављима електронске поште. У ствари, за све програме који користе TCP/IP протокол, IP адреса корисника и IP адреса одредишта су неопходни како би се успоставила комуникација и послали подаци.

У зависности од интернет везе, IP адреса може бити увек иста при конекцији (такозвана статичка IP адреса), или различита при свакој новој конекцији (динамичка IP адреса). Како би се користила динамичка IP адреса, мора да постоји сервер који пружа адресу. IP адресе се уобичајено дају кроз сервис који се зове DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol).

Интернет адресе су потребне не само за јединствено набрајање домаћинских интерфејса, већ и за сврхе рутовања, па је велики број њих увек некоришћен или резервисан.

Један исти уређај (на пример рачунар) може имати више прикључака на мрежу (више мрежних картица), па у том случају може имати и више IP адреса (али само једна по картици).

Додељивање

Стварно додељивање адресе није насумично. Организација, типично Интернет сервис провајдер, тражи додељивање нетблока (скупа повезаних IP адреса) из регистра, као што је ARIN (American Registry for Internet Numbers). Број мреже сачињава распон адреса које организација може слободно да распоређује по жељи. Организација која је исцрпела значајан део свог места за распоређивање адреса може да затражи нови нетблок.

Како пронаћи своју IP адресу

Да би смо пронашли своју IP адресу треба покренути Command Prompt и укуцати команду ipconfig.

Ping

Алат  ping  јенамењен провери мрежне доступности удаљеног хоста.Функционише тaкo штo се ka удаљеном хосту шаље одређени број мрежних пакета на које је удаљени хост дужан да одговори, ако их чује. У ситуацији када нема одговора од хоста, претпоставља се да удаљени хост или није Онлине или је проблем у мрежној инфраструктури на путањи до удаљеног хоста. На тај начин проверавамо и стање физичке мреже и самог удаљеног хоста. Алат се покреће кроз Command Prompt уносом командеping са додатком IP адресе или хост имена.

Како самостално сетовати IP адресу?

Први корак је улазак у Network Connections, након тога пронаћи активну везу и кликнути на тастер Properties.

 

 

Изабрати интернет протоцол (TCP/IP) и опет кликнути Properties.

 

Сада можемо да ручно конфигуришемо IP адресу, као и још неке параметре конекције.