Koliko vredi moj sajt

 

Besplatni online servisi za procenu vrednosti web sajta – kalkulatori vrednosti web sajta:

1. http://www.websiteoutlook.com/
2. http://www.cubestat.com/
3. http://www.yourwebsitevalue.com/
4. http://www.valuatemysite.com/
5. http://www.esitestats.com/
6. http://www.worthbot.com/
7. http://www.abouturls.com/
8. http://www.mywebsiteworth.com/
9. http://www.webtrafficagents.com/
10. http://www.sitestimator.com/
11. http://websitevalued.com/
12. http://www.valuemyweb.com/

Neki od ovih kalkulatora vrednosti sajta daju osnovne, a neki detaljne informacije o vašem sajtu: Google PageRank, Alexa Traffic Rank, broj poseta, broj pregledanih strana, povratne linkove, procenjene prihode od oglasa, broj indeksiranih strana, dmoz listing…

Na primer vrednosti  sa sajta http://www.websiteoutlook.com/ za yahoo.com su:

Domain	yahoo.com
Daily Pageview	275000000
Daily Ads Revenue	$825000
Rating	5.0 out of 5.0 by WebsiteOutlook

Digitalni potpis

Šta je digitalni potpis?

 

Digitalni potpis je elektronski bezbednosni znak koji može da se doda datotekama. On vam omogućava da proverite izdavača datoteke i da li se datoteka izmenila nakon digitalnog potpisivanja.

Ako datoteka ne poseduje važeći digitalni potpis, ne možete se uveriti da datoteka potiče iz navedenog izvora ili da nije neovlašćeno promenjena (moguće od strane virusa) nakon izdavanja. Sigurnije je da ne otvarate datoteku osim ako pouzdano znate ko ju je kreirao i da li je sadržaj bezbedan za otvaranje.

Čak ni digitalni potpis ne potvrđuje da je sadržaj datoteke bezopasan. Sami morate da procenite da li možete imati poverenja u sadržaj datoteke na osnovu identiteta izdavača i mesta sa kojeg preuzimate datoteku.

Za dokaz autentičnosti nekog dokumenta potpisanog digitalnim potpisom koriste se dva kriptografska ključa koji se nazivaju: javni ključ(енгл.public key) i tajni ključ(енгл. private key). Za kriptografiju javnim ključem najčešće se koristi RSA algoritam(nazvan po svojim pronalazačimaRonu Rivestu, Adiju Šamiru i Leonardu Ejdlmanu).

Načini šifrovanja

Najčešće korišćeni načini šifrovanja su: metoda simetričnog šifrovanja, metoda asimetričnog šifrovanja i metoda potpisivanja jednosmernom funkcijom.
Metoda simetričnog šifrovanja je najstarija i ona koristi isti tajni ključ za šifrovanje i dešifrovanje. Glavna mana metode simetričnog šifrovanja je nizak nivo bezbednosti tajnog ključa, jer postoji opasnost od njegove krađe nesigurnim komunikacionim kanalima. Metode jednosmernog šifrovanja za šifrovanje podataka koriste jednosmerne funkcije koje nazivamo i hash funkcije.
Kod metoda asimetričnog šifrovanja koriste se javni i tajni ključ. Javni ključ je dostupan svima i služi da se pomoću njega šifruju podaci koji će biti poslati drugoj osobi. Ta osoba će moći da pristupi podacima pomoću svog tajnog ključa. Tajni ključ poseduje samo primalac poruke i on ga ne treba distribuirati ostalim korisnicima. Tajni ključ omougćava primaocu poruke da dešifruje podatke koji su šifrovani njegovim javnim ključem.

Algoritmi javnog ključa

Algoritmi asimetrične kriptografije poznati su i pod nazivom kriptografija javnog ključa (енгл. public key cryptography). Algoritme javnog ključa (енгл. public-key algorithms) možemo podeliti u tri osnovne grupe:

1. algoritmi zasnovani na praktičnoj nemogućnosti faktorizacije velikih prostih brojeva (RSA)
2. algoritmi zasnovani na praktičnoj nemogućnosti izračunavanja diskretnih logaritama ( Diffie-Hellman protokol, DSA-Digital signature algorithm)
3. algoritmi zasnovani na elipsastim krivama

IPv6 protokol

IPv6 je protokol koji je definisan da zameni protokol IPv4, koji se trenutno koristi na Internetu. Sadašnja verzija Internet protokola (IPv4) nije se bitno promenila još od svog definisanja dokumentom RFC 791 (Internet Protocol DARPA Internet Program Protocol Specification) koji je objavljen 1981. godine. IPv4 se pokazao kao protokol  lak za implementaciju, zbog čega se probio kao glavni protokol na kome se zasniva današnji Internet. Ipak inicijalni dizajn IPv4 nije predviđao okolnosti koje su se pojavile ekspanzijom i popularnošću Interneta i računarski tehnologija. Ove okolnosti se ogledaju u nekim problemima od kojih je najveći  trenutni eksponencijalni rast Interneta i postepen nedostatak IPv4 adresnog prostora, mogućnost rutera da održavaju izuzetno velike tabele rutiranja itd.

Prednosti IPv6 protokola

Najupadljivije poboljšanje koje donosi IPv6 je znatno veći adresni prostor koji omogućava fleksibilnije dodeljivanje IP adresa. Ovo je izuzetno bitno imajuću u vidu da je 32-bitni IPv4 adresni prostor postao nedovoljan za današnji razvoj Interneta. Iz tog razloga su smišljene tehnologije kao što su VLSM (Variable Length Subnet Mask), privatni adresni prostor i NAT (Network Address Translation) kako bi se nekako usporila potrošnja IPv4 adresnog prostora.

IPv6 adresa je 128 bita, što omogućava toerijskih 3.4×10^38 adresa (broj sa 38 nula). Ovako veliki adresni prostor rešava probleme translacije adresa i globalne konektivnosti, obzirom da svakom računaru omogućava javnu IP adresu na Internetu. Osim toga, širina IPv6 adresnog prostora omogućava mnogo veću fleksibilnost i agregaciju adresnog prostora u odnosu na IPv4.

Veći adresni prostor ipak nije jedina prednost koju donosi IPv6. Razvoj IPv6 protokola je uzeo u obzir sve nedostatke trenutne verzije IPv4. Kako bi se zadovoljili zahtevi današnjeg i budućeg Interneta, IPv6 donosi sledeće karakteristike:

• Jednostavnije zaglavlje za efikasniju obradu paketa od strane komunikacionih uređaja
• Hijerarhijsku strukturu mreže za efikasnije rutiranje
• Podršku za široko primenjene protokole rutiranja
• Podršku za autokonfiguraciju računara
• Ugrađenu podršku za bezbednost podataka sa IPSec implementacijom.
• Poboljšana podrška za Mobile IP
• Ugrađena podrška za kvalitet servisa (QoS)
• Povećan broj multicast adresa

SNMP protokol

Simple network management protocol (SNMP) je protokol koji se smestio u aplikacionom sloju TCP/IP modela, a koji ima vrlo bitnu ulogu u nadgledanju i administraciji mreže. Njegova funkcija je prikupljanje i organizovanje dobijenih informacija o mrežnim uređajima, a administratoru mreže omogućuje nadgledanje performansi, pronalaženje i lakše rešavanje (eng. troubleshooting) mrežnih problema. Može  se primeniti za nadgledanje stanja rada uređaja (up ili down), nadziranja interfejsa (interfaces) i propusnosti.

Njegova istorija kreće od 1988. godine kada ga je, u obliku RFC dokumenata, počela razvijati i opisivati organizacija IETF (Internet Engineering Task Force). Trenutno je aktuelna treća verzija protokola (SNMPv3).

Moja IP adresa

Svaki računar ili grupa računara povezana na Internet ima svoju IP (Internet Protocol) adresu koja je jedinstvena i koja se koristi za lociranje i identifikaciju pojedinačnih kompjutera.
Postoje dva tipa IP adresa, dinamička i statička. Kao što samo ime kaže, statička IP adresa se ne menja. Sa druge strane dinamička IP adresa se „slučajno“ dodeljuje iz skupa IP adresa predviđenih za tu svrhu, svakom računaru pojedinačno koji se priključuje – loguje. Ovo znači da svaki put kada se spojite na Internet Vaša IP adresa će biti drugačija, što čini da je teže ostvarivati sigurne veze sa drugim računarima i serverima. Statička IP adresa se dodeljuje korisniku kada se on prijavljuje za uslugu i za vreme trajanja njegovoga ugovora IP adresa se neće menjati.
Ovo praktično znači da kada se povezujete na računar ili server, garantovana Vam je autentifikacija, VPN (engl. Virtual Private Network) mreže i sigurnosni (engl. Secure Tunnels) kroz Internet se mnogo lakše i sigurnije prave sa statičkom IP adresom.

Kako pronaći svoju IP adresu?

Pokrenite aplikaciju Komandna linija na Vašem računaru, ukucajte <ipconfig> i pritisnite taster ENTER.