Statistika

[1] Statistiku web sajta čine brojevi i informacije koje vam omogućuju da saznate sve što treba da znate o dolazećem saobraćaju na vašem web sajtu. Od vidljivih brojača pa sve do nevidljivih logova koje većina serverskih programa čuva, ovi brojevi mogu da budu od presudnog značaja za kreiranje reklamne kampanje i dizajna za vaš web sajt.

Najjednostavniji oblik praćenja saobraćaja na web sajtu je osnovni brojač. On se obično sastoji od malo JavaScript koda na stranici koji broji koliko puta je stranica pogledana. Ovakvi brojači se još koriste na mnogim personalnim web sajtovima gde vlasnika interesuje samo koliko je poseta imao sajt, ili želi na vidljivom mestu da prikaže koliko je posetilaca imao. Na žalost, većina brojača je veoma nepouzdana; tačnost podataka zavisi u velikoj meri od toga kako se upisuju. Brojači mogu da ignorišu prikaze stranica od strane posetioca kod kojih su kolačići onemogućeni; svaki put kada posetioc pritisne refresh, brojač će najverovatnije da upiše novog posetioca.

RSS FEED

[1] RSS (skraćenice od Rich Site Summary, RDF Site Summary, Really Simple Syndication – stvarno jednostavne vesti; kao i oznaka za Atom feed format i protokol ) je “porodica” HTTP protokola/formata koji omogućuju distribuciju podataka preko interneta.

RSS feed -ovi ne koriste ” jezik” interneta HTML ( Hyper Text Markup Language ) te se za njihovo pregledanje ne mogu koristiti “obični” internet pregledači ( internet browser ) kao što su Internet Explorer, Firefox, Opera ili Safari.

Сервис за приступ курсним листама по мењачким пословима

О систему веб-сервиса

Путем система веб-сервиса, Народна банка Србије омогућава правним субјектима да аутоматизују приступ понуђеним подацима и да их користе у својим информационим системима на начин који највише одговара њиховим потребама.Регистровани корисници веб-сервис система добијају могућност приступа јавним подацима Народне банке Србије, путем конзистентног скупа програмских интерфејса. На тај начин им је омогућено да понуђене податке интегришу у своје информационе системе коришћењем широког спектра програмерских технологија. Важно је напоменути да веб-сервис систем не омогућава приступ подацима преко готових визуелних интерфејса. Корисницима је остављено да сами развију своје апликативне модуле и користе податке на начин који највише одговара њиховим пословним потребама.

Rang mog bloga na internetu

Nominalnu vrednost naseg sajta mozemo videti preko internet portala: www.sajtinfo.com Ukoliko nismo prijavljeni ni na jednom od web pretraživača (Google,Yahoo,Krstarica,  i dr) vrednost našeg bloga biće nula Eura.

Ja sam ranije svoj blog bio prijavio na nekoliko pretraživača, tako da je njegova vrednost bila tada 10 eura, a sada je pala na 9 eura.

EGP (Exterior Getaway Protocols)

[1] Protokol rutiranja (Routing protocol) predstavlja set pravila kojim ruteri dinamički razmenjuju informacije o putanjama (rutama) kojima paket treba da se kreće da bi dosegao željenu destinaciju. Kada se dogodi neka izmena u topologiji računarske mreže, najbliži ruter kod koga se desila promena, zapisuje je u svoju tabelu rutiranja, a potom protokoli rutiranja pokreću mehanizme kojima se informacija o promeni u topologiji prosleđuje ostalim uređajima u mreži. Na ovaj način ruteri dinamički ažuriraju svoje tabele rutiranja. Ovi protokoli pripadaju sloju mreže referentnog OSI modela.

Karakteristike protokola rutiranja

• Vreme konvergencije – za mrežu kažemo da je konvergentna kada su tabele rutiranja kod svih rutera unutar mreže, kompletne i ispravne. Vreme konvergencije je shodno tome, vreme za koje mreža iskonvergira nakon izvršene promene u topologiji (srazmerno je veličini mreže).
  U vreme konvergencije je uključeno:
  • Razmena informacija
  • Obrada informacija, procena najboljih ruta
  • Unošenje izmena u tabele rutiranja

• Skalabilnost – definiše kolika mreža može da bude, u zavisnosti od protokola koji se koristi.
• Klasnost – protokoli rutiranja mogu da budu klasni i bezklasni.
  • Klasni su stariji protokoli (RIPv1 i IGRP) koji podrazumevaju da adresa pripada nekoj od klasa (A,B,C).
  • Bezklasni, pri razmeni informacija uključuju podmrežnu masku uz adresu mreže.
• Zauzetost resursa – protokoli rutiranja pri razmeni i obradi informacija zauzimaju hardverske resurse (memoriju, procesorsko vreme ili propusni opseg linka). Veća potrebna zauzetost resursa od strane protokola rutiranja zahteva jaču opremu unutar mreže.
• Implementacija i održavanje – definiše nivo znanja koji je potrebno da ima administrator mreže, kako bi primenio i održavao mrežu koja radi sa određenim protokolima rutiranja.

Klasifikacija protokola rutiranja

[1] Protokole rutiranja možemo da klasifikujemo na nekoliko načina, navešćemo neke.

1. Na osnovu oblasti rutiranja, unutar autonomnog sistema ili između autonomnih sistema.

- Interni protokoli rutiranja (engl. Interior Getaway Routing Protocols)

- Protokoli rutiranja na osnovu vektora udaljenosti (engl. Distance Vector Routing Protocols)

- Protokoli rutiranja na osnovu stanja linka (engl. Link-State Routing Protocols)

- Eksterni protokoli rutiranja (engl. Exterior Getaway Routing Protocols)

- Protokoli rutiranja na osnovu vektora putanje (engl. Path Vector Routing Protocols)

2. Na osnovu verzije internet protokola čije pakete prosleđuju

- IPv4 protokoli rutiranja

- Klasni protokoli rutiranja (engl. Classfull Routing Protocols)

- Bezklasni protokoli rutiranja (engl. Classless Routing Protocols)

- IPv6 protokoli rutiranja

- IPX protokoli rutiranja

- Apple Talk protokoli rutiranja

3. Na javne protokole i protokole razvijene od strane pojedinih firmi koji su u njihovom vlasništvu.

Tabela protokola rutiranja

slika 1

EGP (Exterior Getaway Routing Protocols)

[2] EGP (Exterior Getaway Routing Protocols)  je prvi inter-autonomni sistem protokol namenjen povezivanju autonomnih sistema sa jednim središnjim autonomnim sistemom. On pretpostavlja da središnji autonomni sistem zna sam kako upućivati podatke drugim autonomnim sistemima. EGP uzima u obzir samo dostupnost, a ne i brzinu i opterećenje veze.

EGP(Exterior Gateway Protocol) postoji u svrhu prenosa mrežno dostupnih

informacija između susednih sistema, po mogućnosti u različitim autonomnim

sistemima. Protokol uključuje mehanizme, nadzorno susedsku dostupnost i razmenu mrežno dostupnih informacija u formi Update poruke. Protokol  je baziran na periodičnom prozivanju koristeći Hello/I-heard-you(I-H-U) razmene  poruka.

EGP zaglavlje

Na slici je prikazano EGP zaglavlje koje sadrži:

• EGP verzija-broj verzije
• tip-određuje tip poruke
• kod-određuje kod poruke
• status-sadrži informaciju o stanju u poruci
• checksum-16 bitni broj za proveru
• broj autonomnog sastava
• redni broj-šalje naredbu stanja(naredba) i prima naredbu stanja (odgovori i znakovi).

slika 2

Literatura:

[1] http://sr.wikipedia.org

[2]http://spvp.zesoi.fer.hr

Moja IP adresa

IP ADRESA

[1] IP adresa je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija).

Svakom uređaju povezanom na internet je javno dodeljen jedinstven broj poznat kao adresa internet protokola (IP). Svi računari na intrernetu kominiciraju međusobno ovim protokolom. IP je skraćenica od eng. Internet Protocol, srpski naziv za ovo je IP adresa. IP adresa je uvek istog formata i kreće se u rasponu od 11.0.0.0 do 255.255.255.255
IP adresa se sastoji od dela koji prestavlja mrežu i dela koji predstavlja sam računar. Koji delovi IP adrese čine mrežu, a koji lokalni računar zavisi od klasa IP adrese dodeljene  mreži na kojoj je računar.

Internet protokol (IP) poznaje svakog logičkog domaćina (hosta) po broju, takozvanoj IP adresi. Na bilo kojoj datoj mreži ovaj broj mora biti jedinstven za sve domaćine interfejsa koji komuniciraju kroz tu mrežu. Internet servis provajderi ponekad daju korisnicima interneta ime domaćina pored njihove numeričke IP adrese.

IP adrese korisnika koji surfuju po WorldWideWeb-u se koriste da omoguće komunikaciju sa serverom nekog veb sajta. Takođe, one se nalaze u zaglavljima elektronske pošte. U stvari, za sve programe koji koriste TCP/IP protokol, IP adresa korisnika i IP adresa odredišta su neophodni kako bi se uspostavila komunikacija i poslali podaci.

U zavisnosti od internet veze, IP adresa može biti uvek ista pri konekciji (takozvana statička IP adresa), ili različita pri svakoj novoj konekciji (dinamička IP adresa). Kako bi se koristila dinamička IP adresa, mora da postoji server koji pruža adresu. IP adrese se uobičajeno daju kroz servis koji se zove DHCP (-{Dynamic Host Configuration Protocol)

[2] Statička IP adresa: Postoje serveri koji imaju svoje stalne (statičke) ip adrese radi lakšeg snalaženja na internetu. To su serveri koji opslužuju korisnike (klijente) pri njihovim zahtevima. Ove adrese se retko menjaju i one ostaju statične da bi udaljeni serveri mogli lako da ih pronađu ukoliko se recimo vrši razmena e-mail poruka sa jedne tačke (jednog internet posrednika) i druge tačke (tj drugog internet posrednika).

Dinamička IP adresa: Običnim korisnicima koji pristupaju internet posredniku putem dial-up konekcije, koristeći PPP protokol, nije potrebna stalna IP adresa jer oni sve svoje servise traže od internet posrednika. Njima se dodeljuje dinamička IP adresa koje može biti bilo koja u rasponu koji odredi internet posrednik.

KAKO SAZNATI KOJA JE IP ADRESA NAŠEG RAČUNARA

Postoje više načina da saznamo koja je IP adresa našeg računara.

IP adresa može se videti na sledeći način:

START/Settings/ControlPanel/NetworkConntection/LocalAreaConnection

Slika 1

Zatim idemo na opciju Support koja je označena na slici 1, i prikazaće nam se sledeća slika, koja pokazuje koja je naša IP adresa.

Slika 2

Klikom na dugme Details postoji mogućnost da vidimo i više detalja, kao npr koji je naš DNS server, DHCP server i druge podatke, koji su prikazani na slici 3.

Slika 3

Sledeći način za prikazivanje naše IP adrese je preko Command Prompt-a i komande ipconfig koja nam pokazuje našu IP adresu.

Slika 4

PING

[3] Packet Internet Grouper (ping) je osnovni alat za ispitivanje postojanja konekcije između dva entiteta i otkrivanja problema u računarskim mrežama. Ping podrazumeva slanje ICMP (Internet Control Message Protocol) poruke – echo request (zahtev za eho) do odredišnog čvora. Ako je konekcija ispravna (funkcionalna), odredišni čvor prima ICMP
zahteve i na njih odgovara porukom echo response (eho odgovor). Ping paket obično sadrži 32, 56 ili 64 bajta podataka. Ako host koji šalje zahtev primi odgovor u određenom roku, smatra se da je veza stabilna, što znači da su svi mrženi uređaji između krajnjeg čvora i stanice koja šalje ping ispravno podešeni za prenos podataka.

Ping je komanda IP protokola (preciznije PING je jedna od komandi ICMP paketa – Internet Control Message Protocol) koja primaocu nalaže da odgovori na nju i vrati pošiljaocu sadržaj koji je dobio u istom paketu. Koristi se za merenje brzine protoka odziva internet veza.

Kada primalac dobije odgovor na ping, moze da izmeri vreme koje je bilo potrebno da paket ode do primaoca i vrati se nazad. Ovo vreme se obično meri u milisekundama. Ping je na računarima obezbeđen kroz komandu ping (i na Unix i Windows platformama).

Jednostavno na komandnoj liniji otkucajte

ping  <adresa sajta>

i dobićete izveštaj o tome koliki je ping od vašeg računara do računara na odabranoj adresi (možete navesti ip ili simboličnu adresu).

Na sledećoj slici je prikazano kako izgleda kada pingujemo sajt našeg fakulteta.

Slika 5

Ovo je rezultat komande ping pokrenute na Windows-u. Ona je u stvari izvrsila četiri IP ping komande i prikazala rezultat za svaku. navažnija informacija je time koja pokazuje koliko je vrmena trebalo paketu da pređe zadatu putanju. Ovo vreme zavisi od mnogo faktora tako da najčešće svako merenje daje različit rezultat. Zbog toga se vrši ponavljanje merenja kako bi se stekao utisak kolika je stvarna brzina.

Na kraju, komanda ping daje statistiku: broj poslatih paketa, broj primljenih paketa, broj izgubljenih paketa, najkraće, najduže i srednje vreme trajanja ping-a ya vreme trajanja merenja.

Ping za svako merenje vraća jos dva podatka. bytes pokazuje kolika je dužina ping paketa. Ova dužina se može menjati i time meriti veza paketima različite veličine. Drugi podatak je TTL, skraceno od Time To Live. Ovo je u stvari brojač. Kada se paket pošalje TTL ima vrednost 255, a svaki prolazak kroz neki mrežni uređaj ga smanjuje za 1. Ako TTL dođe do vrednosti 0, prekida se njegovo prosleđivanje, jer se smatra da je paket prešao preko previše uređaja. Ovo je u stvari zašita od mogucih mrtvih petlji, u koje paket može da upadne i da se u nedogled vrti između nekih rutera.

WWW.WHATISMYIPADDRESS.COM

Ukoliko ne znamo koja je naša IP adresa, postoji mnoštvo internet stranica koje nam mogu pomoći da to otkrijemo. Jedna od njih je www.whatismyipaddress.com.

Alatka My IP pruža informacije o :Našoj IP adresi, HOSTNAME-u,ISP-u (inernet servis provajderu),Proxy serveruType (tipu), Vrsti IP adrese.

Pomoću ove internet stranice možemo videti i Geo-lokacijske informacije: zemlju, region, grad, geografsku širinu i dužinu, itd.

Slika 6

Možemo saznati i lokacije drugih računara,ukoliko znamo njhovu IP adresu. Kada smo ukucali IP adresu Tehničkog fakulteta u Boru, dobili smo podatke prikazane na slici 7.

Slika 7

Literatura:

[1] http://sr.wikipedia.org

[2] http://help.drenik.net/internet/arhitektura/index.htm

[3] http://wireless.uzice.net/uputstva/ping-tracert/



FTP

- FTP -

[1] FTP ( engl. File transfer protocol – protokol za prenos datoteka) je najčešće korišćen protokol za prenos podataka između dva računara na mreži. FTP koristi TCP/IP za mrežnu komunikaciju, što omogućava da bude pouzdan.

FTP veza se uspostavlja na zahtev klijentskog računara prema serverskom računaru. Klijentski računar mora da poseduje program koji implementira FTP protokol (tzv. FTP klijent), a serverski računar mora da poseduje program koji prihvata konekcije na standardnom FTP portu i takođe razume komande protokola FTP (tzv. FTP server ili FTP demon). Kada se veza uspostavi, klijentski program šalje korisničke komande serverskom programu, koji ih obavlja i šalje odgovor. Taj odgovor može biti poruka da je komanda uspešno obavljena, datoteka koja je zahtevana ili poruka o grešci.

FTP komande

Slede najčešće korišćene komande protokola FTP:

PUT [ime lokalne datoteke]

komanda za slanje lokalne datoteke na udaljeni sistem. Ukoliko je ime datoteke ispravno zadato, transakcija počinje smesta. Poslata datoteka se smešta u tekući direktorijum na udaljenom računaru.

*ime se uvek može zadati kao samo ime direktorijuma ili datoteke, ali i kao kompletna staza do istog, relativna ili apsolutna.

Kada FTP klijent uputi komandu FTP serveru, FTP server odgovara trocifrenim brojem, koji predstavlja kod odgovora. Kodovi su određeni FTP standardom i koriste se radi brže razmene podataka, a klijentski programi najčešće interpretiraju ovu poruku za korisnika na jezik razumljiv ljudima. Na osnovu odgovora korisnik zna da li se komanda izvršila uspešno i kako da nastavi rad.

FTP klijenti

Programi koji implementiraju FTP protokol i dozvoljavaju krajnjem korisniku da uspostavi konekciju i vrši razmenu datoteka sa udaljenim računarima se zovu FTP klijenti. U početku razvoja Internet tehnologije, ovi programi su bili vrlo prosti i dozvoljavali su samo direktan unos FTP komandi. Vremenom uz razvoj grafičkih interfejsa ovi programi su postali komforniji za rad i krajnji korisnik ne mora da zna komande da bi koristio protokol, nego sistemom prozora i menija zadaje zahteve. Na tržištu se nalazi mnoštvo komercijalnih kao i besplatnih programa, a najčešće dolaze i uz sam operativni sistem.

Kritike

• I lozinke i sadržaji datoteka se prenose bez šifrovanja, bajt po bajt, te mogu biti presretnuti i iskorišćeni za neovlašćen pristup serveru i samom prenešenom sadržaju. Razna proširenja FTP-a rešavaju ovaj problem ubacivajući međuslojeve za šifrovanje koristeći algoritme poput SSL-a ili TLS-a.
• Protokol koristi više konekcija u jednoj transakciji,  po jednu za svaki zahtev. Ovo otežava rad administratorima zaduženim za kontrolu zaštitnog zida.
• U aktivnom režimu rada, klijent odabira proizvoljan port za komunikaciju sa serverom, što takođe otežava rad zaštitnog zida koji propušta sadržaj samo na određenim portovima. Ovaj problem se najčešće rešava koristeći pasivni režim rada.
• Moguće su zloupotrebe u FTP ugrađenih mogućnosti za preusmeravanje sadržaja da bi se sadržaj preusmerio na neki drugi računar.
• FTP ima velike zastoje u radu zbog velikog broja komandi potrebnih za početak transakcije.
• Ne postoji kontrola integriteta podataka – ako se transakcija prekine iz nekog razloga, primalac nema način da proveri da li je primljeni sadržaj kompletan. Određeni serveri sadrže proširenja koja uz sadržaj šalju i MD5 sumu (koristeći komandu SITE MD5) ili CRC odlomak, ali čak i tada je neophodno da ih klijent eksplicitno zatraži. U nedostatku takvih metoda, provera kompletnosti se najčešće odvija nezavisno od FTP protokola.
• Pri prenosu datoteka, ne prenose se i dodatni podaci poput datuma kreiranja, poslednje izmene i sl. Po prijemu, datoteci se dodeljuju trenutni datum i vreme. Proširenja FTP-a, poput SFTP-a, dozvoljavaju i prenos ovakvih atributa. Trenutno je u planu da se proširenjem standarda FTP-a uključe i ovakve mogućnosti, ali većina popularnih klijenata i servera za FTP to još uvek ne podržava.

FTP

[2] FTP (File Transfer Protocol) je metod za prenos datoteka između računara povezanih u mrežu sa TCP/IP protokolom. Njegove prednosti jesu rasprostranjenost (FTP je najuniverzalniji način za prenos fajlova na Internetu i podržan je na svim savremenim operativnim sistemima) i brzina (brži je za red veličine od kopiranja datoteka putem Windows Network Neighbourhood-a). Mana je ta što FTP podrazumeva da se na jednoj strani veze nalazi server, tako da direktno kopiranje fajlova između dva računara pod MS Windows-om u opštem slučaju nije moguće.

FTP je osnovni način kako da svoje datoteke prebacite sa svog ličnog (ili kućnog) računara na Helix i druge servere HemNet-a i obrnuto. Svi serveri HemNet-a imaju na sebi pokrenut FTP server, tako da je za upotrebu ovog protokola još potreban klijent-program na Vašem računaru. Ako Vaš kompjuter radi pod nekom verzijom MS Windows-a, onda u sklopu standardne instalacije TCP/IP protokola imate tekstualni klijent “ftp”. Osim njega, postoji niz grafičkih klijenata poput WsFTP-a; možda najpogodniju mogućnost predstavlja Windows Commander (odnosno Total Commander) koji u sebi ima integrisan ftp-klijent. Ako, pak, Vaš računar radi pod Linux-om ili nekim drugim Unix-om, onda takođe imate na raspolaganju tekstualni program “ftp”, a od grafičkih rešenja posebno ističemo program gftp iz Gnome okruženja.

FTP Proxy

Ako putem FTP protokola želite da komunicirate sa nekim serverom koji se nalazi van zemlje, kao i kod WWW-a morate da u svom programu za FTP uključite rad preko proxy-servera. Koristite server “proxy.chem.bg.ac.rs” i port “8080″. Tačno podešavanje ove opcije zavisi od programa do programa – konsultujte dokumentaciju koja je došla uz Vaš program. Naravno, za transfer podataka između naših servera i računara direktno povezanih na HemNet, upotreba proxy-servera nije potrebna; šta više, preporučljivo je da se isključi zbog veće brzine rada.

FTP – File Transfer Protocol

[3] Osnovno  sredstvo  za  razmenu  podataka  između  računara u mreži  (i  Internetu)  je File Transfer Protocol,  ili FTP. Ovaj  protokol  je  projektovan  da  omogući  pregled  i preuzimanje podataka  sa  udaljenih  računara.  FTP podržava dva režima prenosa podataka, ASCII i binarni. ASCII režim je standardni i koristi se prvenstveno za prenos teksta, s obzirom na to da modifikuje znakove specifične za host  sistem, olakšavajući  tako  čitanje prenetih  fajlova. Na ASCII  režim  se prelazi  kucanjem ASCII na FTP prompt (odzivni znak).

Za  prenos  računarskog  koda  (programa,  datoteka)  koristi  se  binarni  režim  na  koji  se prelazi kucanjem binary ili bin na FTP prompt (za vreme FTP sesije). Kada korisnik nije siguran za koji prenos da se odluči, treba izabrati binarni.

Korišćenje: Za  uspostavljanje  FTP  sesije  koristi  se  procedura  koja  sledi.  Pretpostavimo  da  se nalazite za Vašim  računarom na poslu  i da  želite da preuzmete datoteku (file) sa udaljenog računara.  Neka  je  to  server  Poljoprivrednog  fakulteta  sa  adresom  polj.ns.ac.yu).  Ako  je operativni sistem Windows95, potrebno je preci u MS-DOS Prompt i otkucati ftp  polj.ns.ac.yu     (iza  ftp  sledi  adresa  računara  sa  kojim  se  želi kontakt) Ako  je  operativni  sistem  Windows  3.11  potrebno  je  pronaći  ikonicu  FTP,  izabrati  je (dvostrukim levim klikom miša) i, kada se otvori novi prozor, napisati

Ftp>open polj.ns.ac.yu

Kada  se  veza  uspostavi,  zahteva  se  unos  lične  identifikacije (username)  i  lozinke (password). Ako  se  sada  želi preneti datoteka, u  smeru  sa  servera na Vaš   računar, npr.  tekst.zip,  onda treba kucati

ftp>bin

ftp>get tekst.zip

i datoteka će biti prenešena na Vaš  računar.

Anonimni FTP

FTP  sesije  ograničene  su  na  hostove  (servere)  na  kojima  korisnik  ima  otvoren  nalog (dozvoljen  pristup  sa  odgovarajućim  username  i  pasword).  Način  da  se  to  prevaziđe  su anonimne FTP sesije.

Svako  se može  prijaviti  kao  anonimni  korisnik  ako  umesto  svog  pravog  imena  napise anonymous, a za svoj pasword svoju E-mail adresu. Upis E-mail adrese umesto pasworda je odraz  lepog  vaspitanja. Na dalje  je postupak  isti  kao  i  kod obične FTP sesije. Treba  imati u vidu da korisnik koji ima korisničko ime (username i pasword) na računaru i onaj koji ga nema (anonymous)  NEMAJU  ista  prava.  Po  pravilu,  anonymous  NEMA  pristup  većini  sistemskih datoteka.

Veliki broj  računara  i baza podataka širom sveta omogućava anonimne FTP sesije. Nataj način moguće je prebacivati datoteke (file-ove) sa udaljenih računara za par sekundi. Prvo što je potrebno znati je adresa hosta sa kojim se želi ostvariti FTP sesija. Komandom Is dobija se  spisak  dostupnih  direktorijuma,  komanda  cd omogućuje  pozicioniranje  na  željeni  javni direktorijum  (u navedenom primeru  to  je pub), a komandom get prenos određenog  fajla na lokalni host.

Literaturni izvori:

[1] http://sr.wikipedia.org/wiki/FTP

[2] http://www.chem.bg.ac.yu/hemnet/ftp.html

[3] http://polj.ns.ac.yu/files/informatika/www_email_ftp_telnet.pdf