Постоје два типа сервиса за приступ регистру дужника у принудној наплати:
- DebtorService
- DebtorXmlService

Методе ова два типа сервиса имају иста имена и исте улазне параметре, а разликују се у типу објекта који враћају.

Meтоде DebtorService-а враћају објекте типа DataSet.
Mетоде DebtorXmlService-а враћају објекте типа string.

Локација сервиса

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/DebtorService.asmx

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/DebtorXmlService.asmx

Локација WSDL дефниције сервиса

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/DebtorService.asmx?WSDL

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/DebtorXmlService.asmx?WSDL

autori: Milos Stankovic 239/05 Vesna Pajic 207/05 Nadica Gornjakovic 54/06

Moja IP adresa

Do ove adrese vas neće odvesti nijedan GPS uređaj, od koga ste najverovatnije postali zavisni. Naime, IP (čita se “aj pi”) adresa je numerička oznaka dodeljena svim uređajima povezanim na kompjutersku mrežu. IP je skraćenica od Internet Protocol, (Internet protokol, pogledaj kraj teksta) a ovaj protokol omogućava komunikaciju među čvorovima (nodes – svaki uređaj koji je povezan na kompjutersku mrežu). Svrha postojanja IP adrese je dvostruka: identifikacija uređaja na mreži i njegovo adresiranje (služi da bismo znali gde se povezani uređaj nalazi).
IP (Internet Protocol) adresa je 32-bitni broj kojim se identifikuje kompjuter koji šalje ili prima podatke preko interneta. Ukratko – to je adresa kompjutera u mreži (na internetu recimo). IP adresa, obično prikazana u formi četiri broja odvojenih tačkama (svaki predstavlja osam bita), nosi podatak o tome kojoj mreži (internet provajderu) kompjuter pripada, kao i koji je to kompjuter u okviru te mreže (provajdera). Naravno, mali broj je onih koji mogu da upamte ovakav brojčani izraz, te se umesto toga, da bi se stvari pojednostavile, koriste imena domena koja odgovaraju nekoj IP adresi. Ime domena „kaspersky.com“, na primer, odgovara IP adresi 81.176.69.70.(2)
IP adresa je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija). Primer IP adrese je 77.46.233.90.

Konvertovanje u ove brojeve iz za ljude čitljivije forme adresa domena poput www.wikipedia.org, se vrši putem DNS-a. Proces konverzije je poznat pod imenom rastavljanje imena domena.(3)
Literatura:
(1)http://www.superteza.com/tag/ip-adresa/
(2)http://www.informacija.rs/IP-adresa.html
(3)http://sr.wikipedia.org

IMAP (Internet Message Access Protocol)

IMAP je skraćenica za Internet Message Access Protocol. IMAP protokol dinamički čita mailove i vidi foldere koje su na serveru. Za razliku od POP3 protokola poruke se ne skidaju na lokalni računar, već se čitaju direktno sa servera. IMAP takođe zahteva login informacije: ime IMAP servera (mailcluster.loopia.se), korisničko ime (Vaša e-mail adressa) i lozinku. (1)

Čišćenje IMAP stavki označenih za brisanje Kada neku stavku na IMAP (IMAP: za razliku od Internet protokola e-pošte kao što je POP3, IMAP kreira fascikle na serveru za skladištenje i organizovanje poruka za preuzimanje od strane drugih računara. Moguće je pročitati samo naslove poruka i izabrati koje poruke će biti preuzete. IMAP – Internet Message Access Protocol (Internet protokol za pristup porukama))serveru e-pošte (server e-pošte: računar koji skladišti e-poruke.) označite za brisanje, ta stavka se u listi zaglavlja prikazuje u vidu precrtanog teksta. Međutim, ona neće biti uklonjena sa IMAP servera e-pošte sve dok ne upotrebite komandu za čišćenje. (2)

Preuzimanje IMAP liste fascikli Ako koristite IMAP nalog e-pošte, možete da preuzmete IMAP listu fascikli koja prikazuje sve fascikle koje se nalaze u vašem nalogu na poštanskom serveru. Nakon toga možete da izaberete na koje fascikle želite da se pretplatite ili koje fascikle želite da prikažete na računaru. Prikazivanje svih IMAP fascikli na koje možete da se pretplatite 1. U modulu Pošta u oknu za navigaciju izaberite fasciklu ispod IMAP naloga. 2. U meniju Alatke izaberite stavku IMAP fascikle. 3. Kliknite na dugme Upit Prikazivanje svih dostupnih IMAP fascikli u oknu za navigaciju programa Microsoft Office Outlook 1. U fascikli Pošta, u oknu za navigaciju izaberite fasciklu IMAP naloga. 2. U meniju Alatke postavite pokazivač na stavku Pošalji/Primi, a zatim izaberite stavku Ažuriraj listu fascikli. (3)

literatura:

(1) https://support.loopia.r/wiki/Informacije_o_POP3_i_IMAP_protokolu (2)http://office.microsoft.com/sr-latn-cs/outloo/HP100804202074.aspx

(3) http://office.microsoft.com/sr-latn-cs/outloo/HP100804182074.aspx

RIP protokoli

RIP ( Routing Information Protocol) је први развијен и најједноставнији протокол рутирања. Због своје једноставности данас се још увек користи у мрежама са малим бројем рутера. Првобитно је описан у RFC 1058 документу, да би касније након низа измена ^[1][2] изашла и друга, побољшана верзија протокола RIPv2 дефинисана у документу RFC 2453 (новембра 1998.). RIP је интерни протокол рутирања (енгл. Interior Getaway Routing Protocols). Користећи Белман-Фордов алгоритам (енгл. Bellman-Ford Algorithm) динамички ажурира табеле рутирања рутера унутар истог аутономног система. Као метрику узима скок (енгл. hop) то јест удаљеност од мреже, што га сврстава у групу протокола рутирања на основу вектора удаљености (енгл. Distance Vector Routing Protocols).(1)

Протокол рутирања (енгл. Routing protocol) представља сет правила којим рутери динамички размењују информације о путањама (рутама) којима пакет треба да се креће да би досегао жељену дестинацију. Када се догоди нека измена у топологији рачунарске мреже, најближи рутер код кога се десила промена, записује је у своју табелу рутирања, а потом протоколи рутирања покрећу механизме којима се информација о промени у топологији прослеђује осталим уређајима у мрежи. На овај начин рутери динамички ажурирају своје табеле рутирања. Ови протоколи припадају слоју мреже референтног ОСИ модела(2)

Конфигурисање RIP протокола на Vyatta сиситему
Конфигурисање RIP протокола подразумева покретање креирање конфигурационог чвора за
RIP унутар конфигурације, као и укљичивање директно прикључених мрежа у процес
рутирања.
На пример уколико рутер има два интерфејса eth0 који је повезан на мрежу 200.25.34.0/24 и
eth1 који је повезан на мрежу 155.23.0.0/16, RIP би смо конфигуисали на следећи начин (ово је
само пример нетреба уносити команде):
• set protocols rip
• set protocols rip network 200.25.34.0/24
• set protocols rip network 155.23.0.0/16
• commit
Укључивање мрежа у RIP процес значи да ће рутер слати и примати RIP објаве преко
интерфејса на који су повезани на те мреже
Конфигирисање RIP протокола на рутеру ruter1
Овај рутер(3)

(1)http://sr.wikipedia.org/wiki/RIP

(2)http://wapedia.mobi/sr/

(3)www.viser.edu.rs/download.php?id=5996