STATISTIKA BLOGA

Statistiku web sajta čine brojevi i informacije koje vam omogućuju da saznate sve što treba da znate o dolazećem saobraćaju na vašem web sajtu. Od vidljivih brojača pa sve do nevidljivih logova koje većina serverskih programa čuva, ovi brojevi mogu da budu od presudnog značaja za kreiranje reklamne kampanje i dizajna za vaš web sajt. Najjednostavniji oblik praćenja saobraćaja na web sajtu je osnovni brojač. On se obično sastoji od malo JavaScript koda na stranici koji broji koliko puta je stranica pogledana. Ovakvi brojači se još koriste na mnogim personalnim web sajtovima gde vlasnika interesuje samo koliko je poseta imao sajt, ili želi na vidljivom mestu da prikaže koliko je posetilaca imao. Na žalost, većina brojača je veoma nepouzdana; tačnost podataka zavisi u velikoj meri od toga kako se upisuju. Brojači mogu da ignorišu prikaze stranica od strane posetioca kod kojih su kolačići onemogućeni; svaki put kada posetioc pritisne refresh, brojač će najverovatnije da upiše novog posetioca. Sirovi podaci koji se nalaze u log fajlovima mogu da se analiziraju pomoću različitih softverskih rešenja.. Dostupan je veliki broj profesionalnih programa koji se lokalno pokreću i omogućuju vam da kreirate lične, vizuelne grafikone informacija sa servera. Ovi programi se kreću od potpuno besplatnih pa sve do onih koji koštaju nekoliko stotina dolara po licenci i većinom su zamenjeni sa web zasnovanim analizatorima. Najrašireniji sistem za onlajn statistiku web sajtova je Webalizer. To je besplatni program otvorenog koda koji je lak za instaliranje i radi na širokom rasponu operativnih sistema i uključuje bukvalno sve podatke koji bi mogli da vas zanimaju. Takođe je veoma popularan AWStats koji daje još detaljnije podatke i Analog koji ima nešto manje funkcija od Webalizera. Statistika web sajtova sadrži sledeće podatke: Hits: Ovaj broj obično predstavlja i totalni rezultat i prosek za određeni vremenski period. Hits vrednost pokazuje koliko puta su fajlovi i stranice pozivani sa servera – drugim rečima, svaki put kada je poslat na server zahtev za određenom informacijom, Hits vrednost se povećavala. Files: Ova vrednost pokazuje koliko ne-html fajlova je traženo od servera. to uključuje sve upotrebljene slike, dokumente sa css stilovima i medija fajlove. PageViews: Ovaj podatak pokazuje koliko puta je pregledana određena stranica na serveru. Ovaj podatak se često koristi za promociju reklamiranja na web sajtu, pošto on predstavlja razumnu indikaciju koliko puta će baner biti viđen. Visits: Ovaj broj prikazuje koliko unikatnih IP adresa (što je dobra mera za individualne ljude) je posetilo web sajt. Iako većina ljudi koristi termin Hit kao da on predstavlja pravu meru saobraćaja na sajtu, broj unikatnih posetilaca je prava mera posećenosti. Response Codes: Logovi servera takođe prate kodove koje je primio svaki Hit. Kod 200 znali da je sve išlo po planu, tojest posetilac je poslao zahtev, server ga je primio i vratio odgovarajući fajl. 206 znači da traženi fajl nije isporučen u celosti. 404 znači da traženi fajl nije pronađen. Postoji još mogućih odgovora, ali ovi su najvažniji. Ako vaši log fajlovi pokazuju veliki broj 404 odgovora, onda postoje velike šanse da imate prekinut link – ili negde na sajtu, ili na sajtu koji je kreirao link ka vama. URLs: Praćenje URL-ova vam daje ideju koji specifični fajlovi su najpopularniji na sajtu.

RANG MOG BLOGA NA INTERNETU

www.mojsajt.info je internet portal na kome možemo proveriti nominalnu vrednost našeg sajta,u ovom slučaju ćemo proveriti vrednost našeg bloga. Ukoliko nismo prijavljeni ni na jednom od webpretraživača (Google,Yahoo,Krstarica,Pogodak i dr) vrednost našeg bloga biće 0(nula) Eura.

Pošto sam se ja ranije prijavio na nekim pretraživačima vrednost mog bloga u početku je bila 10 Eura,ali je trenutno pala na 9 Eura.

Slika 1-Vrednost sajta

Da bi poboljšali vrednost našeg sajta ili bloga,možemo otići na www.addurlfree.com gde ćemo izvršiti registraciju na internet pretraživačima.

U polju Your URL potrebno je uneti naš URL sajta ili bloga ,a u polju Your Email,našu email adresu.

Slika 2

Zatim,u sledećem koraku potrebno je uneti neke lične podatke  ,kada to uradite,sledeći korak je klik na Submit dugme,čime ćemo potvrditi registraciju.

Slika3

Isto ovo možemo uraditi i na www.submitexpress.com . Tako što ćemo u označenome polju uneti URL našeg bloga.

Slika4

RSS feed

Šta je RSS feed?

RSS (skraćenice od Rich Site Summary, RDF Site Summary, Really Simple Syndication – stvarno jednostavne vesti; kao i oznaka za Atom feed format i protokol ) je „porodica“ HTTP protokola/formata koji omogućuju distribuciju podataka preko interneta.

RSS feed -ovi ne koriste “ jezik“ interneta HTML ( Hyper Text Markup Language ) te se za njihovo pregledanje ne mogu koristiti „obični“ internet pregledači ( internet browser ) kao što su Internet Explorer, Firefox, Opera ili Safari.

RSS služi za brz pregled sadržaja na internetu, jer su podaci „očišćeni“ od suvišnih podataka koji u sebi sadrži HTML jezik; na kojem počiva internet.

Velika prednost RSS -a feeda nad „običnim“ pregledom neke web stranice, počiva upravo u njegovoj brzini i jednostavnosti promene. Jer ne morate da pristupate nekoj stranici, da bi ste videli najnovije izmene ( vesti i slične informacije, koje se često menjaju svakih nekoliko minuta ) već je dovoljno da nekim od RSS čitača „preletite“ preko najnovijih izmena na nekoliko web sajtova u roku od nekoliko sekundi. Obično ovi RSS čitači to rade automatski ( po određenom vremenskom periodu ); i „prijave“ vam najnovije izmene.

 

RSS feed -ove koriste web sajtovi koji se često menjaju ( menjaju sadržaj ) web blogovi i sajtovi koji žele da olakšaju pregled ( RSS feed -ovi ne sadrže reklame ) svojim posetiocima.

Web sajt/blog koji pruža posetiocima RSS feed prepoznaćete po karakterističnoj ( u većini slučajeva narandžastoj ikoni ) koja se prikazuje u krajnjem desnom uglu vašeg „browsera“ ( Internet Explorer, Firefox, Opera… )

Da bi ste mogli „videti“ RSS feed potrebno je da imate „čitač“ RSS feed -ova ( na engleskom jeziku ovi programi se zovu „RSS readers„, „feed readers„, „news readers“ ili „agreggators“ ). Postoje dve vrste „čitača“ :

• Desktopni – „čitač“ koji instališete na svoj kompjuter.
  RSS čitač zasad nije „ugrađen“ u operativni sistem Windows. Zato ga morate preuzeti sa interneta. Ovi programi su ( za sada ) besplatni.
• Web ( internet ) čitač.
  „Online“ RSS „čitaču“ pristupate preko svog „browsera“ ( Internet Explorer, Firefox, Opera ili Safari ) postavljen na nekom web sajtu. Ova „usluga“ je takođe ( za sada ) besplatna, na većini RSS „online“ servisa ne morate ni da se registrujete. Mada postoje naprednije RSS usluge na internetu, koje zahtevaju registraciju ( koja je uglavnom samo zaštita od „spama“ )

Najpoznatiji besplatni Windows RSS „čitači“ su :

FeedDemon ( ovaj RSS čitač koristim, i mogu ga preporučiti )

FeedBeast

Fuzzy Duck RSS Reader

Snarfer

FeedExplorer

UniveRSS Microsoftov 3D RSS čitač za Vista operativni sistem (pre preuzimanja, potrebna autorizacija )

Juice ( RSS čitač koji je više namenski – može da preuzima sa interneta i „podcast“ – više o podkastingu u nastavku )

Omea RSS reader ( pored RSS feed -ova „čita“ i News grupe a služi i da vam pamti linkove – „bookmark manager“ )

RSSReader ( Microsoft .NET framework mora biti instalisan )

 

IS IS protokol

IS-IS protokol

IS-IS (engl. Intermediate System to Intermediate System) je mrežni protokol rutiranja. Osnovna uloga ovog protokola je računanje najkraće putanje za mrežni paket unutar autonomnog sistema, a ne između autonomnih sistema. Zbog ovoga, IS-IS je interni protokol rutiranja IGP (engl. Interior Gateway Protocol). Zasniva se na Dajkstrinom algoritmu.

Zone

IS-IS protokol je osmišljen da se koristi u složenim mrežama koje se mogu dinamički razvijati. Iz tog razloga, autonomni sistem, to jest IS-IS mrežni domen, organizovan je hijerarhijski po zonama. To omogućava bolju kontrolu domena, manju tabelu ruta (mreža) i samim tim brže funkcionisanje rutera.

Nivoi

IS-IS ruter operiše y sledećim nivoima:

• Nivo 0 : rutiranje sa krajnjim uređajem (na primer server) ES (engl. End System)
• Nivo 1 : (N1) unutar zone
• Nivo 2 : (N2) između zona
• Nivo 3 : između mrežnih domena, slično BGP protokolu

Većina implementacija ovog protokola podržava samo nivoe 1 i 2. IS-IS ruter komunicira isključivo sa ruterima koji su u njegovom nivou. Ruteri koji imaju ulogu da operišu u oba nivoa, označeni su sa N1-2.

• Funkcije N1 rutera su ograničene na jednu zasebnu zonu. Paketi koji su upućeni ka mreži van zone, usmereni su do prvog N1-2 rutera.

• Rutiranje među zonama vrši N2 ruter. On nema topološke detalje unutar jedne zone.

• N1-2 ruter je posrednik između rutera N1 i N2. On poseduje informacije oba nivoa, ima karakteristike i sposobnosti oba tipa rutera.

Pseudo čvor

 

Bez pseudo čvora

 

Sa pseudo čvorom

IS-IS protokol podržava dva tipa mreže: lokalnu LAN mrežu i Point-to-Point mrežu.

Na lokalnoj mreži tipa Eternet svi ruteri su dosežni u jednom koraku (skoku). Ruter treba da sklopi susedske odnose sa svimruterima koji dele njegov mrežni segment. Dakle, svaki ruter mora sklopiti n-1 veza, gde n predstavlja ukupan broj rutera. Ovo je ilustrovano na slici Bez pseudo čvora.

Moguće je optimizovati ukupan broj konekcija, tako što se svi susedski odnosi ostvaruju preko jednog “imaginarnog” čvora, to jest imaginarnog rutera (slika Sa pseudo čvorom). Ovim vezivanjem na imaginarni ruter, smanjuje se broj konekcija: koliko ima rutera u mreži, toliko ima i veza.

DIS

 

DIS: Izabrani ruter kao pseudo čvor

DIS (engl. Designated Intermediate System) je izabrani IS-IS ruter čija je odgovornost da vrši dodatne funkcije u ime pseudo čvora. To znači da se procesi pseudo čvora vrše na izabranom ruteru, paralelno sa procesima ovog domaćina.

Do biranja DIS rutera dolazi na lokalnim mrežama (LAN) od samog pokretanja procesa IS-IS. U funkciji najviše podešenog prioriteta, bira se odgovorni ruter. U odsustvu prioriteta, uzima se za kriterijum najveća brojna veličina MAC fizičke adrese. Obzirom da su topološke baze odvojene po nivou (N1 i N2), tako se i odabir vrši nezavisno za svaki nivo. Na primer, N1-2 ruter može biti izabran dva puta kao DIS – u oba nivoa.

Pri svakoj promeni mrežne topologije, proces biranja se ponavlja. To znači da ukoliko se poveže novi ruter sa većim prioritetom, on automatski preuzima ulogu odgovornog rutera. Takođe, ukoliko se odgovorni ruter isključi iz mreže, ne postoji njegov zamenik koji bi preuzeo odgovornost, već se mora izvršiti nova selekcija. Ove dve karakteristike, preemptivnost i nepostojanje zamenika deo su ključnih razlika u odnosu na OSPF protokol.

Servis vrednosti investicionih jedinica

Опис

Сервис враћа податке о добровољним пензионим фондовима.

О сервису

Постоје два типа сервиса за приступ подацима о добровољним пензионим фондовима:
- ValPanFundService
- ValPanFundXmlService

Методе ова два типа сервиса имају иста имена и исте улазне параметре, а разликују се у типу објекта који враћају.

Meтоде ValPanFundService-а враћају објекте типа DataSet.
Mетоде ValPanFundXmlService-а враћају објекте типа string.

Локација сервиса

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/ValPanFundService.asmx

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/ValPanFundXmlService.asmx

Локација WSDL дефниције сервиса

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/ValPanFundService.asmx?WSDL

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/ValPanFundXmlService.asmx?WSDL

Методе

Назив методе	Опис методе
GetValPanFund	Метода враћа списак добровољних пензионих фондова.
GetValPanFundCompany	Метода враћа списак друштава за управљање добровољним пензионим фондовима.
GetValPanFundCompanyStatus	Метода враћа шифарник статуса друштава за управљање добровољним пензионим фондовима.
GetValPanFundReport	Метода враћа извештаје о пословању друштава за управљање добровољним пензионим фондовима.
GetValPanFundStatus	Метода враћа шифарник статуса добровољних пензионих фондова.
GetFondex	Метода враћа просечну пондерисану промену вредности свих инвестиционих јединица фондова за изабрани датум.
GetFondexByPeriod	Метода враћа просечну пондерисану промену вредности свих инвестиционих јединица фондова за изабрани период.

1. http://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeSiteDoc/SerCyrl/default.html

 

Moja IP adresa

IP protokol

IP je skraćenica koja je vezana za računare i telekomunikacije i može značiti:

• IP (procesor) – Pointer instrukcija, registar mikroprocesora
• IP (internet protokol) – Protokol koji se koristi pri mrežnim komunikacijama
• IP adresa

IP adresa ili IP broj je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje Internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija).

Primer IP adrese je 207.142.131.23

Internet protokoli (IP) poznaje svakog logičkog domaćina (hosta) po broju, takozvanoj IP adresi. Na bilo kojoj datoj mreži ovaj broj mora biti jedinstven za sve domaćine interfejsa koji komuniciraju kroz tu mrežu. ISP-ovi (internet servis provajderi) ponekad daju korisnicima interneta ime domaćina pored njihove numeričke IP adrese.

IP adrese korisnika koji surfuju www (svetski široku mrežu) se koriste da omoguće komunikaciju sa serverom nekog veb sajta. Takođe, one se nalaze u zaglavljima imejlova. Ustvari, za sve programe koji koriste TCP/IP protokol, IP adresa korisnika i IP adresa odredišta su neophodni kako bi se uspostavila komunikacija i poslali podaci.

U zavisnosti od internet veze, IP adresa može biti uvek ista pri konekciji (takozvana statička IP adresa), ili različita pri svakoj novoj konekciji (dinamička IP adresa). Kako bi se koristila dinamička IP adresa, mora da postoji server koji pruža adresu. IP adrese se uobičajedno daju kroz servis koji se zove DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) ili Protokol Konfiguracije Dinamičnog Domaćina.

Internet adrese su potrebne ne samo za jedinstveno nabrajanje domaćinskih interfejsa, već i za svrhe rutovanja, pa je veliki broj njih uvek nekorišćen ili rezervisan.

Jedan isti uređaj (na primer računar) može imati više priključaka na mrežu (više mrežnih kartica), pa u tom slučaju može imati i više IP adresa (ali samo jedna po kartici).

FTP – protokol

FTP protokol

FTP (File Transfer Protocol) je metod za prenos datoteka između računara povezanih na mrežu sa TCP/IP protokolom. Njegove prednosti jesu rasprostranjenost (FTP je najuniverzalniji način za prenos fajlova na Internetu i podržan je na svim savremenim operativnim sistemima) i brzina (brži je za red veličine od kopiranja datoteka putem Windows Network Neighbourhood-a). Mana je ta što FTP podrazumeva da se na jednoj strani veze nalazi server, tako da direktno kopiranje fajlova između dva računara pod MS Windows-om u opštem slučaju nije moguće.

FTP veza se uspostavlja na zahtev klijentskog računara prema serverskom računaru. Klijentski računar mora da poseduje program koji implementira FTP protokol (tzv. FTP klijent), a serverski računar mora da posjeduje program koji prihvata konekcije na standardnom FTP portu i takođe razume komande protokola FTP (tzv. FTP server ili FTP demon). Kada se veza uspostavi, klijentski program šalje korisničke komande serverskom programu, koji ih obavlja i šalje odgovor. Taj odgovor može biti poruka da je komanda uspešno obavljena, datoteka koja je zahtevana ili poruka o grešci.

FTP je osnovni način kako da svoje datoteke prebacite sa svog ličnog (ili kućnog) računara na Helix i druge servere HemNet-a i obrnuto. Svi serveri HemNet-a imaju na sebi pokrenut FTP server, tako da je za upotrebu ovog protokola još potreban klijent-program na Vašem računaru. Ako Vaš kompjuter radi pod nekom verzijom MS Windows-a, onda u sklopu standardne instalacije TCP/IP protokola imate tekstualni klijent „ftp“. Osim njega, postoji niz grafičkih klijenata poput WsFTP-a; možda najpogodniju mogućnost predstavlja Windows Commander (odnosno Total Commander) koji u sebi ima integrisan ftp-klijent. Ako, pak, Vaš računar radi pod Linux-om ili nekim drugim Unix-om, onda takođe imate na raspolaganju tekstualni program „ftp“, a od grafičkih rešenja posebno ističemo program gftp iz G-home okruženja.

FTP komande

Slede najčešće korišćene komande protokola FTP:

PUT [ime lokalne datoteke]

komanda za slanje lokalne datoteke na udaljeni sistem. Ukoliko je ime datoteke ispravno zadato, transakcija počinjeistog trenutka. Poslata datoteka se smešta u tekući direktorijum na udaljenom računaru.

*ime se uviek može zadati kao samo ime direktorijuma ili datoteke, ali i kao kompletna staza do istog, relativna ili apsolutna.

Kada FTP klijent uputi komandu FTP serveru, FTP server odgovara trocifrenim brojem, koji predstavlja kŏd odgovora. Kodovi su određeni FTP standardom i koriste se radi brže razmene podataka, a klijentski programi najčešće interpretiraju ovu poruku za korisnika na jezik razumljiv ljudima. Na osnovu odgovora korisnik zna da li se komanda izvršila uspešno i kako da nastavi rad.