Statistiku web sajta

[1] Statistiku web sajta čine brojevi i informacije koje vam omogućuju da saznate sve što treba da znate o dolazećem saobraćaju na vašem web sajtu. Od vidljivih brojača pa sve do nevidljivih logova koje većina serverskih programa čuva, ovi brojevi mogu da budu od presudnog značaja za kreiranje reklamne kampanje i dizajna za vaš web sajt.

Najjednostavniji oblik praćenja saobraćaja na web sajtu je osnovni brojač. On se obično sastoji od malo JavaScript koda na stranici koji broji koliko puta je stranica pogledana. Ovakvi brojači se još koriste na mnogim personalnim web sajtovima gde vlasnika interesuje samo koliko je poseta imao sajt, ili želi na vidljivom mestu da prikaže koliko je posetilaca imao. Na žalost, većina brojača je veoma nepouzdana; tačnost podataka zavisi u velikoj meri od toga kako se upisuju. Brojači mogu da ignorišu prikaze stranica od strane posetioca kod kojih su kolačići onemogućeni; svaki put kada posetioc pritisne refresh, brojač će najverovatnije da upiše novog posetioca.

Sirovi podaci koji se nalaze u log fajlovima mogu da se analiziraju pomoću različitih softverskih rešenja.. Dostupan je veliki broj profesionalnih programa koji se lokalno pokreću i omogućuju vam da kreirate lične, vizuelne grafikone informacija sa servera. Ovi programi se kreću od potpuno besplatnih pa sve do onih koji koštaju nekoliko stotina dolara po licenci i većinom su zamenjeni sa web zasnovanim analizatorima.

Najrašireniji sistem za onlajn statistiku web sajtova je Webalizer. To je besplatni program otvorenog koda koji je lak za instaliranje i radi na širokom rasponu operativnih sistema i uključuje bukvalno sve podatke koji bi mogli da vas zanimaju. Takođe je veoma popularan AWStats koji daje još detaljnije podatke i Analog koji ima nešto manje funkcija od Webalizera.

Postavljanje statistike  na naš blog izvodi se na sledeći način.

Idemo na sajt www.motigo.com i izvršimo registraciju.

Zatim idemo na „Create a new counter“ i unosimo podatke o svom blogu.

Kada popunimo sve podatke o našem blogu, dobijamo kod koji treba da iskopiramo u tekstualni vidžet našeg bloga.

Na našem blogu to ce biti prikazano na sledeći način:

Literatura:

[1] http://saveti.kombib.rs/KAKO_DA_razumete_statistiku_web_sajta_.html

Rang mog bloga na internetu

Da bi smo videli kolika je vrednost naseg sajta ili bloga mozemo da koristimo razlicite sajtove i portale. Ovde sam dao kratak opis na koji nacin   se prijaviti na odredjani web pretrazivac kako bi se povecao rang i cena sajta.

Nominalnu vrednost naseg sajta mozemo videti preko internet portala: www.sajtinfo.com Ukoliko nismo prijavljeni ni na jednom od web pretraživača (Google,Yahoo,Krstarica,  i dr) vrednost vašeg bloga biće nula Eura.

slika 1

Da bi poboljšali vrednost našeg sajta, u ovom slučaju se radi o našem blogu, možemo otići na adresu  http://bblmedia.com/addurl.html i tu ćemo videti nekoliko ponuđenih web pretraživača, i možemo izabrati neke i na njima prijaviti naš blog.  Na nekim pretraživačima prijavljivanje je besplatno, dok se na nekima plaća. Na sledećoj slici prikazana je lista ponuđenih pretraživača za prijavljivanje sajtova ili blogova.

slika 2

Možemo da izaberemo na koji od najpoznatijih pretraživača hoćemo da prijavimo naš sajt ili blog. Ja sam uzabrao pretraživač:  www.bing.com

slika 3

U polju gde piše URL treba uneti adresu našeg bloga, i na taj način on će biti prijavljen u ovom pretraživaču.

slika 4

Sličan je način prijavljivanja sajtova, blogova  i na ostalim pretraživačima.

Na slici ispod prkazan je način prijavljivanja mog bloga na google.com pretraživač.

slika 5

Još jedan dosta popularan način prijavljivanja sajtova, blogova na internetu na adresi  www.addurlfree.com

slika 6

U polju URL treba napisati adresu našeg bloga, a u praznom polju ispod toga našu e-mail adresu. Nakon popunjavanja ovih polja idemo na dugme submit, i otvoriće nam se novi prozor gde treba da upišemo neke naše osnovne podatke.

slika 7

Kada sve to završimo, idemo jos jednom na dugme submit, i na taj način smo prijavili naš blog.

Sta je RSS feed?

RSS (skraćenice od Rich Site Summary, RDF Site Summary, Really Simple Syndication – stvarno jednostavne vesti; kao i oznaka za Atom feed format i protokol ) je “porodica” HTTP protokola/formata koji omogućuju distribuciju podataka preko interneta.

HTTP

HTTP je protokol za komunikaciju između servera i klijenta, koji funkcioniše po principu zahtev/odgovor. HTTP klijent, koji je najčešće veb pregledač, inicira prenos podataka nakon što uspostavi TCP/IP vezu s udaljenim veb serverom na određenom portu.

Server konstantno osluškuje zahteve na određenom mrežnom komunikacijskom portu (tipično port 80), čekajući da se klijent poveže i pošalje svoj zahtev. Zahtev se sastoji od osnovne HTTP komande (čija je sintaksa propisana standardom i koja se sastoji od naziva komande, imena traženog dokumenta i verzije podržanog HTTP-a) i zaglavlja koje se sastoji od određenog broja redova teksta koji pobliže određuju aspekte zahteva.

Zahtev klijenta se obrađuje na serveru i, u zavisnosti od ispravnosti zahteva i mogućnosti zadovoljavanja istog, klijentu se šalje odgovarajući odgovor. Odgovor se sastoji od izveštaja o statusu zahteva (koji se sastoji od trocifrenog koda i kratkog deskriptivnog teksta statusa, npr. 200 ОК) i od konkretnog odgovora, ukoliko je zahtev moguće zadovoljiti. Odgovor se sastoji od zaglavlja, koje je iste sintakse kao i zaglavlje zahteva i daje osnovne podatke o prirodi odgovora, i od eventualnog konkretnog sadržaja koji se tražio u zahtevu. U zavisnosti od verzije HTTP protokola kao i od zaglavlja zahteva, veza se može nakon toga prekinuti, a može se ista veza iskoristiti za slanje novog zahteva, radi uštede vremena.

Literatura:http://sr.wikipedia.org/sr-el/HTTP

Šta je ADSL?

Šta je ADSL?

U tehnologiji DSL-a postoji nekoliko podvrsta, međutim, ona koja se danas najčešće koristi  je takozvana asimetrična digitalna pretplatnička linija (ADSL-Asymetric Digital Subscriber Line). Kao što joj i samo ime kaže, osnovna karakteristika ove vrste DSL izvedbe je asimetričnost. Upravo ona je i čini najzanimljivijom DSL izvedbom za privatne i poslovne korisnike.

Asimetričnost, zapravo, znači mogućnost mnogo bržeg prenosa podataka u download-u, odnosno prenosu podataka od mreže ka korisniku nego što je to u upload-u, odnosno u odašiljanju podataka od korisnika ka mreži.Većina najzanimljivijih aplikacija za korisnike na mreži su asimetične (video on demand-video na zahtjev, pristup udaljenim lokalnim mrežama LAN, pristup Internetu, multimedijalni pristup, home shopping, itd.), gdje puno više informacija korisnik ”uzima” s mreže nego što ih u nju ”šalje”. Ta asimetričnost čini ADSL idealnim za ove aplikacije.

Kako radi ADSL?

Bakarna parica može da prenese mnogo više komunikacija nego što je sadržano u telefonskoj konverzaciji – odnosno mogu da rade sa mnogo većim opsegom frekvencija od onog koji se zahtjeva za telefonski saobraćaj. ADSL koristi višak ovog kapaciteta za prenos informacija preko žice bez ometanja telefonskog razgovora koji se odvija paralelno. Čitav mehanizam se zasniva na tome da se odgovarajuće frekvencije vežu uz određene zadatke.

ADSL tehnologija dijeli raspoloživi frekvencijski opseg obične bakarne parice na tri dijela. Govorna signalizacija zahtjeva ograničen propusni opseg, jer ljudsko uho može registrovati samo zvuke u opsegu od 20 Hz do 20 000 Hz (ili 20 kHz) što predstavlja samo jedan dio raspoloživog propusnog opsega bakarne parice.

Osnovni opseg koji je predviđen za telefonski saobraćaj, posebnim filterom, odnosno splitter-om je odvojen od ostalih opsega metodom koji garantuje da će se telefonski razgovor odvijati i u slučaju da ADSL zakaže. Drugi opseg frekvencija prenosi signal podataka koji šalje informacije od korisnika ka njegovoj osnovnoj stranici na Internetu (upload). Treći propusni opseg je veza velike brzine ka korisniku (download), maksimalne brzine 8 Mbit/s. Na sljedećoj slici se mogu vidjeti vizuelno predstavljeni frekventni opsezi koji ADSL koristi.

Postoje dva konkurentska i nekompatibilna standarda za ADSL. Službeni ANSI standard za ADSL je sistem koji se zove Discrete MultiTone ili DMT. Prema proizvođačima opreme, većina današnje instalirane ADSL opreme koristi DMT. Raniji standard zvao se Carrierless Amplitude/Phase (CAP) sistem, koji se uglavnom koristio na ranim izvedbama ADSL-a.

CAP radi tako što dijeli signale na telefonskoj liniji u tri odvojena frekventna opsega: telefonski saobraćaj se prenosi u opsegu od 0 do 4 KHz, kao što je to slučaj u svim telefonskim mrežama. Upstream (od korisnika prema serveru) kanal se prenosi u opsegu od 20 do 160 kHz. Downstream (od servera do korisnika) kanal počinje na 240 kHz i ide do nivoa koji zavisi od velikog broja faktora (dužina linija, šum na liniji), ali ima teoriski maksimum od 1,5 MHz. Ovaj sistem, sa tri široko razdvojena kanala, minimizira vjerovatnoću interferencije među njima, ili između signala na različitim linijama.

DMT takođe dijeli signale u odvojene kanale, ali ne koristi dva široka kanala za upstream i downstream podataka. Umjesto toga, DMT dijeli podatke u 247 odvojenih kanala, pri čemu je svaki širok 4 kHz. Na neki način može se smatrati da je bakarna linija podijeljena na 247 različite 4 kHz linije i onda se svakoj pridodaje modem. Ekvivalent ovome jesu dakle 247 modema koji su istovremeno povezani na računar korisnika. Svaki kanal se nadgleda, i ako kvalitet nije zadovoljavajući – signal se prebacuje na drugi kanal. Ovaj sistem stalno prebacuje signale između različitih kanala, tražeći najbolje kanale za prenos i prijem.

  Struktura DSL mreže

Postojeća telefonska infrastruktura je stvorena prvenstveno za prenos glasa, tako da ova mreža nije izvorno prilagođena za prenos podataka velikom brzinom. Zbog toga su potrebne izvjesne prilagodbe i izmjene na postojećoj PTSN mreži.

Da bi se ostvarila mreža za brzi prenos podataka bazirana na DSL uslugama, potrebno je obezbijediti nekoliko vrsta mrežne opreme.

DSLAM (Digital Subscriber Line Access Multiplexer) je uređaj na strani davaoca usluge čija je uloga da više DSL korisničkih linija povezuje na mrežu ISP-a preko jako brzih veza (100 Mbit/s, 1000 Mbit/s, itd.). Ta veza na mrežu treba biti većeg kapaciteta nego što je ukupni zbir download, odnosno uplaod brzina svih korisnika na DSLAM-u zbog eliminacije problema zagušenja i padova brzine u periodima kada se Internet najviše koristi.

DSLAM je smješten je u objektu davaoca usluge i predstavlja kamen temeljac DSL izvedbe. Njegova uloga je da vrši koncentraciju podatkovnog saobraćaja generisanog od strane korisnika, a pristiglog sa velikog broja DSL linija i da ih preko backbone linka spoji sa ostatkom mreže. DSLAM omogućava usluge za paketske, ćelijske i/ili kanalne aplikacije pomoću koncentracije saobraćaja sa DSL linija na 10Base-T, 100Base-T, T1/E1, T3/E3 ili ATM izlazima. Noviji DSLAM-ovi su otporniji na temperature i okolne uticaje. Ta pogodnost omogućava i instalaciju DSLAM-ova u udaljenim terminalima (Remote Terminals) umjesto samo u centralama. Mogućnost pomicanja DSLAM-ova na udaljene lokacije može uvelike poboljšati kvalitetu pružanja usluga, te omogućiti pružanje usluge i korisniku koji bi inače bio izvan dometa DSL mreže. DSLAM podržava više vrsta DSL izvedbi kao i više vrsta protokola i modulacija u istoj DSL izvedbi. Takođe, može obavljati i dodatne funkcije kao što su usmjeravanje i dinamičko pridruživanje IP adresa za korisnike.

Splitter je uređaj koji se veže na oba kraja telefonske linije i služi za razdvajanje DSL signala od signala klasične telefonije ili ISDN-a.
Splitter-i kao djelitelji frekventnog opsega realizuju se u dvije izvedbe u ovisnosti od toga da li su smješteni kod korisnika ili uz DSLAM uređaj. Oni omogućavaju da bakrena parica bude istovremeno upotrebljena i za prenos podataka velikim brzinama i za razgovor putem telefonske linije.

Kako radi ADSL

Telefonska pretplatnicka linija se relizuje preko jednog para bakarnih zica od lokacije Telekoma Srbije do lokacije korisnika. Za prenos govora u klasicnoj telefoniji koristi se osnovni opseg. S obzirom da preko bakarnih zica postoji mogucnost da se prenosi siri frekvantni opseg, ADSL koristi frekventni opseg koji se deli na dva ili vise opsega.
Osnovni opseg (0 – 4kHz) koji se koristi za telefonski saobracaj (prenos govora), posebnim filtrom (splitter-delitelj frekvencija) je odvojen od opsega koji se koristi za prenos podataka.

Slika 1. – realizacija ADSL-a

ADSL koristi dve razlicite vrste opreme. Na strani korisnika nalazi se delitelj frekvencije i ADSL primopredajnik (ADSL modem). Delitelj ima funkciju da od celokupnog frekventnog opsega izdvoji osnovni opseg koji sluzi za telefonski razgovor. Preko delitelja se prikljucuje obican telefonski aparat ili ISDN terminalni uredjaj (ISDN telefon, ISDN faks grupe 4) i to u zavisnosti da li je ADSL realizovan preko obicne telefonske linije ili preko baznog ISDN prikljucka.

ADSL primopredajnik se prikljucuje na drugi izlaz delitelja i omogucuje protok podataka sa korisnickog racunara ili mreze na ADSL liniju. U zavisnosti od proizvodjaca, moguca je integracija mreznog rutera, svica ili druge opreme u ADSL primopredajnik. Na strani Internet provajdera nalazi se DSL pristupni multiplekser (DSLAM – Digital Subscriber Line Access Multiplexer) koji se sastoji od delitelja i ADSL primopredajnika. Delitelj ceo saobracaj deli na dva dela: telefonski saobracaj koji se prosledjuje Telekomu Srbija i digitalne podatke koji se salju prema Internetu preko ADSL primopredajnika.

DSLAM obezbedjuje glavnu razliku izmedju ADSL servisa i servisa realizovanih preko kablovskog modema. Korisnici kablovskog modema dele mreznu petlju gde dodavanje novih korisnika znaci smanjenje perfomansi servisa. Dodavanje novih ADSL korisnika ne dovodi do pada perfomansi sve dok ukupan broj korisnika ne dovede do zagusenja Internet veze provajdera sto se lako resava prosirenjem ukupne veze provajdera.

Potrebni uslovi za realizaciju ADSL-a

Za realizaciju ADSL potrebna je “cista” bakarna parica. Ukoliko je telefonska linija realizovana preko PCM-a ili kao dvojnicka linija potrebno je prvo da Telekom Srbija obezbedi par bakarnih zica do korisnika.
Drugi uslov je da je na Vasoj centrali postoji DSLAM jer ADSL radi na maksimalnom rastojanju od 5-6 km od telefonske centrale uz odgovarajuci precnik zica.

Primena i prednosti ADSL-a

Analizom potreba manjih firmi i kucnih korisnika (SOHO) primeceno je da nije potrebno omoguciti simetrican prenos podataka. Naime, visestruko je veci protok koji ovi korisnici ostvaruju u prijemnom smeru nego sto salju.
ADSL je osmisljen kao asimetricni sistem prenosa koji se realizuje preko analogne telefonske linije i obezbedjuje istovremeni prenos analognih (govornih) i digitalnih podataka (velika brzina preko stalne veze sa Internetom)

Prednosti ADSL-a su visestruke:
- omogucuje stalnu vezu sa Internetom uz povoljne cene; potrebno je da imate kompjuter sa slobodnim USB prikljuckom ili mreznu kartu (Ethernet),
- moguce je odabrati razne pakete vezano za brzine protoka (256/64kbps, 512/128kbps, 768/192kbps, itd)
- realizacija je preko postojece telefonske linije i kucne instalacije; zadrzavate postojecu telefonsku liniju uz uobicajeno obavljanje telefonskih razgovora,
- ADSL servis se moze realizovati bez obzira na tip telefonskog prikljucka koji korisnik ima (analogni telefonski prikljucak, ISDN prikljucak, …); jedini uslov je da se korisnik nalazi na podrucju na kojem je moguca instalacija ADSL prikljucka,
- prilikom realizacije ADSL servisa na postojecu ISDN liniju korisniku su na raspolaganju istovremeno oba ISDN kanala i ADSL veza
- povoljna cena potrebne ADSL korisnicke opreme,
- zadrzavate postojeci broj telefona ukoliko Vam je telefonska linija realizovana preko “ciste” bakarne parice.

Literatura:http://www.sk.co.yu/forum/showthread.php?t=17908, http://www.elitesecurity.org/t69919-Sta-je-ADSL

IP ADRESA

IP ADRESA [1] IP adresa je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija). Svakom uređaju povezanom na internet je javno dodeljen jedinstven broj poznat kao adresa internet protokola (IP). Svi računari na intrernetu kominiciraju međusobno ovim protokolom. IP je skraćenica od eng. Internet Protocol, srpski naziv za ovo je IP adresa. IP adresa je uvek istog formata i kreće se u rasponu od 11.0.0.0 do 255.255.255.255 IP adresa se sastoji od dela koji prestavlja mrežu i dela koji predstavlja sam računar. Koji delovi IP adrese čine mrežu, a koji lokalni računar zavisi od klasa IP adrese dodeljene mreži na kojoj je računar. Internet protokol (IP) poznaje svakog logičkog domaćina (hosta) po broju, takozvanoj IP adresi. Na bilo kojoj datoj mreži ovaj broj mora biti jedinstven za sve domaćine interfejsa koji komuniciraju kroz tu mrežu. Internet servis provajderi ponekad daju korisnicima interneta ime domaćina pored njihove numeričke IP adrese. IP adrese korisnika koji surfuju po WorldWideWeb-u se koriste da omoguće komunikaciju sa serverom nekog veb sajta. Takođe, one se nalaze u zaglavljima elektronske pošte. U stvari, za sve programe koji koriste TCP/IP protokol, IP adresa korisnika i IP adresa odredišta su neophodni kako bi se uspostavila komunikacija i poslali podaci. U zavisnosti od internet veze, IP adresa može biti uvek ista pri konekciji (takozvana statička IP adresa), ili različita pri svakoj novoj konekciji (dinamička IP adresa). Kako bi se koristila dinamička IP adresa, mora da postoji server koji pruža adresu. IP adrese se uobičajeno daju kroz servis koji se zove DHCP (-{Dynamic Host Configuration Protocol) [2] Statička IP adresa: Postoje serveri koji imaju svoje stalne (statičke) ip adrese radi lakšeg snalaženja na internetu. To su serveri koji opslužuju korisnike (klijente) pri njihovim zahtevima. Ove adrese se retko menjaju i one ostaju statične da bi udaljeni serveri mogli lako da ih pronađu ukoliko se recimo vrši razmena e-mail poruka sa jedne tačke (jednog internet posrednika) i druge tačke (tj drugog internet posrednika). Dinamička IP adresa: Običnim korisnicima koji pristupaju internet posredniku putem dial-up konekcije, koristeći PPP protokol, nije potrebna stalna IP adresa jer oni sve svoje servise traže od internet posrednika. Njima se dodeljuje dinamička IP adresa koje može biti bilo koja u rasponu koji odredi internet posrednik.

HTTP je protokol za komunikaciju između servera i klijenta, koji funkcioniše po principu zahtev/odgovor. HTTP klijent, koji je najčešće veb pregledač, inicira prenos podataka nakon što uspostavi TCP/IP vezu s udaljenim veb serverom na određenom portu. Server konstantno osluškuje zahteve na određenom mrežnom komunikacijskom portu (tipično port 80), čekajući da se klijent poveže i pošalje svoj zahtev. Zahtev se sastoji od osnovne HTTP komande (čija je sintaksa propisana standardom i koja se sastoji od naziva komande, imena traženog dokumenta i verzije podržanog HTTP-a) i zaglavlja koje se sastoji od određenog broja redova teksta koji pobliže određuju aspekte zahteva. Zahtev klijenta se obrađuje na serveru i, u zavisnosti od ispravnosti zahteva i mogućnosti zadovoljavanja istog, klijentu se šalje odgovarajući odgovor. Odgovor se sastoji od izveštaja o statusu zahteva (koji se sastoji od trocifrenog koda i kratkog deskriptivnog teksta statusa, npr. 200 ОК) i od konkretnog odgovora, ukoliko je zahtev moguće zadovoljiti. Odgovor se sastoji od zaglavlja, koje je iste sintakse kao i zaglavlje zahteva i daje osnovne podatke o prirodi odgovora, i od eventualnog konkretnog sadržaja koji se tražio u zahtevu. U zavisnosti od verzije HTTP protokola kao i od zaglavlja zahteva, veza se može nakon toga prekinuti, a može se ista veza iskoristiti za slanje novog zahteva, radi uštede vremena. Literatura:http://sr.wikipedia.org/sr-el/HTTP

Statička IP adresa

Postoje serveri koji imaju svoje stalne (statičke) ip adrese radi lakšeg snalaženja na internetu. To su serveri koji opslužuju korisnike (klijente) pri njihovim zahtevima. Ove adrese se retko menjaju i one ostaju statične da bi udaljeni serveri mogli lako da ih pronađu ukoliko se recimo vrši razmena e-mail poruka sa jedne tačke (jednog internet posrednika) i druge tačke (tj drugog internet posrednika).

Dinamička IP adresa

Običnim korisnicima koji pristupaju internet posredniku putem dial-up konekcije, koristeći PPP protokol, nije potrebna stalna IP adresa jer oni sve svoje servise traže od internet posrednika. Njima se dodeljuje dinamička IP adresa koje može biti bilo koja u rasponu koji odredi internet posrednik.

Postoje vise nacina za otkrivanje IP adrese racunara i ovde cemo detaljno opisati neke od njih.

1. Prvi nacin kako da saznamo nasu IP adresu je tako sto odemo na ControlPanel/Network Connections. Zatim pokrenemoLocal Area Connection i izaberemo karticu Support kao na sledecoj slici:
2. Drugi nacin odredjivanja je pomocu naredbe ping. Ping je naredba koja deluje tako da šalje paket podataka na određenu adresu i čeka odgovor da li je određena internetska adresa dostupna,ako je kao odgovor dobija se njena IP adresa.Ping je pored brzine najvažniji faktor za internet konekciju. Što je manji to je bolji. Računa se u ms (milisekundama) i on predstavlja vreme koje vam je potrebno da pošaljete neki podatak, dođe do servera, server odreaguje i vrati taj podatak (primanje podatka). Primena naredbe na adresi www.google.com je prikazano na sledecoj slici: Kliknemo na Start/Run ukucamo cmd kada nam se otvori kucamo ping www.google.com i Enter.
3. Trecu nacin nalazenja IP adrese je da odemo na neki od sajtova koji su namenjeni tome, jedan takav je http://whatismyipaddress.com kao sto se vidi na sledecoj slici:

44.055441 22.108082