Šta je RSS feed?

RSS (skraćenice od Rich Site Summary, RDF Site Summary, Really Simple Syndication – stvarno jednostavne vesti; kao i oznaka za Atom feed format i protokol ) je „porodica“ HTTP protokola/formata koji omogućuju distribuciju podataka preko interneta.

RSS feed -ovi ne koriste “ jezik“ interneta HTML ( Hyper Text Markup Language ) te se za njihovo pregledanje ne mogu koristiti „obični“ internet pregledači ( internet browser ) kao što su Internet Explorer, Firefox, Opera ili Safari.

RSS služi za brz pregled sadržaja na internetu, jer su podaci „očišćeni“ od suvišnih podataka koji u sebi sadrži HTML jezik; na kojem počiva internet.

Velika prednost RSS -a feeda nad „običnim“ pregledom neke web stranice, počiva upravo u njegovoj brzini i jednostavnosti promene. Jer ne morate da pristupate nekoj stranici, da bi ste videli najnovije izmene ( vesti i slične informacije, koje se često menjaju svakih nekoliko minuta ) već je dovoljno da nekim od RSS čitača „preletite“ preko najnovijih izmena na nekoliko web sajtova u roku od nekoliko sekundi. Obično ovi RSS čitači to rade automatski ( po određenom vremenskom periodu ); i „prijave“ vam najnovije izmene.

RSS feed -ove koriste web sajtovi koji se često menjaju ( menjaju sadržaj ) web blogovi i sajtovi koji žele da olakšaju pregled ( RSS feed -ovi ne sadrže reklame ) svojim posetiocima.

Za vlasnike web sajtova RSS feedovi su i način promocije, jer kratkim opisom sadržaja koji prenose drugi web sajtovi „privlače“ nove posetioce, koji ako žele da pročitaju celu priču preko linka dolaze na njihov sajt. Napomena za one zabrinute za SEO i duplirani sadržaj:
Google ne kažnjava ni one odakle je originalni sadržaj ni one koji ga „dupliraju“ ako naznačite ( linkom ) sa kojeg je sajta originalni sadržaj!
Zato se nemojte ustručavati da „pružite“ RSS feed na druge sajtove, niti se plašite publikovanja „neoriginalnog“ sadržaja. Jedino treba da se držite pravila da objavljujete RSS feedove sa sajtova koji se „bave“ istom ili sličnom tematikom. Svi dobijate a najviše posetioci vaših sajtova!

Literatura: http://www.feed.rs/

Statistika

Statistiku web sajta čine brojevi i informacije koje vam omogućuju da saznate sve što treba da znate o dolazećem saobraćaju na vašem web sajtu. Od vidljivih brojača pa sve do nevidljivih logova koje većina serverskih programa čuva, ovi brojevi mogu da budu od presudnog značaja za kreiranje reklamne kampanje i dizajna za vaš web sajt. Najjednostavniji oblik praćenja saobraćaja na web sajtu je osnovni brojač. On se obično sastoji od malo JavaScript koda na stranici koji broji koliko puta je stranica pogledana. Ovakvi brojači se još koriste na mnogim personalnim web sajtovima gde vlasnika interesuje samo koliko je poseta imao sajt, ili želi na vidljivom mestu da prikaže koliko je posetilaca imao. Na žalost, većina brojača je veoma nepouzdana; tačnost podataka zavisi u velikoj meri od toga kako se upisuju. Brojači mogu da ignorišu prikaze stranica od strane posetioca kod kojih su kolačići onemogućeni; svaki put kada posetioc pritisne refresh, brojač će najverovatnije da upiše novog posetioca. Sirovi podaci koji se nalaze u log fajlovima mogu da se analiziraju pomoću različitih softverskih rešenja.. Dostupan je veliki broj profesionalnih programa koji se lokalno pokreću i omogućuju vam da kreirate lične, vizuelne grafikone informacija sa servera. Ovi programi se kreću od potpuno besplatnih pa sve do onih koji koštaju nekoliko stotina dolara po licenci i većinom su zamenjeni sa web zasnovanim analizatorima. Najrašireniji sistem za onlajn statistiku web sajtova je Webalizer. To je besplatni program otvorenog koda koji je lak za instaliranje i radi na širokom rasponu operativnih sistema i uključuje bukvalno sve podatke koji bi mogli da vas zanimaju. Takođe je veoma popularan AWStats koji daje još detaljnije podatke i Analog koji ima nešto manje funkcija od Webalizera. Statistika web sajtova sadrži sledeće podatke: Hits: Ovaj broj obično predstavlja i totalni rezultat i prosek za određeni vremenski period. Hits vrednost pokazuje koliko puta su fajlovi i stranice pozivani sa servera – drugim rečima, svaki put kada je poslat na server zahtev za određenom informacijom, Hits vrednost se povećavala. Files: Ova vrednost pokazuje koliko ne-html fajlova je traženo od servera. to uključuje sve upotrebljene slike, dokumente sa css stilovima i medija fajlove. PageViews: Ovaj podatak pokazuje koliko puta je pregledana određena stranica na serveru. Ovaj podatak se često koristi za promociju reklamiranja na web sajtu, pošto on predstavlja razumnu indikaciju koliko puta će baner biti viđen. Visits: Ovaj broj prikazuje koliko unikatnih IP adresa (što je dobra mera za individualne ljude) je posetilo web sajt. Iako većina ljudi koristi termin Hit kao da on predstavlja pravu meru saobraćaja na sajtu, broj unikatnih posetilaca je prava mera posećenosti. Response Codes: Logovi servera takođe prate kodove koje je primio svaki Hit. Kod 200 znali da je sve išlo po planu, tojest posetilac je poslao zahtev, server ga je primio i vratio odgovarajući fajl. 206 znači da traženi fajl nije isporučen u celosti. 404 znači da traženi fajl nije pronađen. Postoji još mogućih odgovora, ali ovi su najvažniji. Ako vaši log fajlovi pokazuju veliki broj 404 odgovora, onda postoje velike šanse da imate prekinut link – ili negde na sajtu, ili na sajtu koji je kreirao link ka vama. URLs: Praćenje URL-ova vam daje ideju koji specifični fajlovi su najpopularniji na sajtu. To može da vam pomogne koja područja sadržaja su najposećenija, kao i koje stranice imaju najveći potencijal za postavljanje reklama. Referrer: Referrer je web sajt koji je postavio na svom sajtu link ka vašem sajtu. Direct request znači da je posetilac direktno ukucao vaš URL, bez praćenja linka. Search Strings: Kada je to moguće (kao kada je dirigovan od strane Google-a) log fajl prati tekst pretrage koji je posetilac uneo u mašinu za pretraživanje pre nego što je završio na vašem web sajtu. Ovo može da bude veoma korisno za određivanje ključnih reči koje treba da unesete ako želite da povećate saobraćaj na vašem web sajtu. User Agent: User Agent je pretraživač koji je posetioc upotrebio kako bi posetio vaš web sajt. Pošto ovaj niz može da izmeni posetilac on nije potpuno pouzdan, ali će vam dati dobru procenu pretraživača koji većina posetilaca vašeg web sajt koristi. Statistika web sajta vam daje odličnu mogućnost da fino podesite web sajt kako biste se prilagodili potrebama vaše klijentele kao i ogromnu količinu informacija koje možete da upotrebite u reklamnim kampanjama ili prilikom prodaje reklamnog prostora na vašem sajtu. Na sajtu webstats.motigo.com možete se besplatno registrovati i pratiti statističke podatke vašeg sajta kao što je dnevna posećenost, maksimalna dnevna posećenost, geolokacija posetilaca itd..

Ide se na „Create a new counter“ i unose se podaci o svom sajtu/blogu.

Nakon toga dobijate kod, koji treba da iskopirate u tekstualni vidžet vašeg bloga.

To ce na vašem blogu izgledati ovako:

Kada kliknemo na zelenu ikonicu dobijamo sve statisticke podatke o nasem sajtu.

Сервис за приступ регистру дужника у принудној наплати

Опис:

Сервис за претраживање дужника у принудној наплати.

О сервису:

Постоје два типа сервиса за приступ регистру дужника у принудној наплати:

- DebtorService
- DebtorXmlService

Методе ова два типа сервиса имају иста имена и исте улазне параметре, а разликују се у типу објекта који враћају.

Meтоде DebtorService-а враћају објекте типа DataSet.
Mетоде DebtorXmlService-а враћају објекте типа string.

Локација сервиса

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/DebtorService.asmx
https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/DebtorXmlService.asmx

Локација WSDL дефниције сервиса

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/DebtorService.asmx?WSDL
https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/DebtorXmlService.asmx?WSDL

Методе

Rang mog bloga na Internetu

Na internetu mozemo videti kolika je vrednost naseg sajta. Da bi videli kolika je nominalna vrednost naseg sajta, to cinimo preko internet portala: www.mojsajt.info. Medjutim, ukoliko nismo prijavljeni  na nekom od web pretrazivaca, kao sto su: Yahoo, Krstarica, itd…  Vrednost naseg sajta bice nula Eura:

Kako sam se ja prijavila na neke od pretrazivaca, vrednost mog bloga je 10 eura :

Vrednost naseg bloga moze i da se poboljsa na:

www.addurlfree.com.

Na narednoj slici, prikazana je lista ponudjenih pretrazivaca

Ispunicemo prazna polja trazenim podacima : URL bloga i nasu Email adresu.

Sledeci korak je unos nekih nasih podataka:

Posle unosa podataka koji se zahtevaju od nas, kliknemo na Submit, nakon cega je registracija izvrsena.

Medjutim, postoji jos jedan nacin da se sve ovo odradi, a to je preko: www.submitexpress.com

U prazno polje je neophodno uneti nasu URL adresu.  Nakot toga, nastavljamo sa daljim radom klikom na dugme “ continue“. Pojavljuje nam se sledeca slika, na kojoj je neophodno uneti nasu Email adresu:

Ovim je nasa registracija potvrdjena.

Nakon svega ovoga odradjenog, na Googlu mozemo naci nas blog.

SOAP – Simple Object Access Protocol

SOAP originalno znači “Simple Object Access Protocol”

Web Servisi pružaju korisnu funkcionalnost svojim Web korisnicima koristeći standardni Web protokol zvani SOAP

SOAP je standardni XML “rečnik” koji omogućava programima na različitim računarima da komuniciraju kroz različite tipove mreža. SOAP je jednostavan opisni jezik kojim se opisuju poruke koje se razmenjuju.

SOAP uobičajeno koristi HTTP za transport poruka gde HTTP poruka nosi SOAP poruku kao svoj korisni deo.

SOAP ima tri osnovne karekteristike:

1.Fleksibilnost – dodatne komponente tehnologije Web Servisa za sigurnost i rutiranje su jos u fazi razvoja

2.Neutralnost – SOAP za transport može koristit bilo koji sloj aplikacionog nivoa HTTP, SMPT itd.

3.Nezavisnost – SOAP dozovljava korišćenje bilo kog programskog jezika

Struktura SOAP poruke

SOAP poruka je običan XML dokument koji sadrži sledeće elemente:

Obavezni Envelope element koji zapravo  identifikuje XML dokument kao SOAP poruku

Opcioni Header element koji sadrži header informacije

Obavezni Body element koji sadrži informacije za poziv i odgovor Web Servisa

Opcioni Fault element koji pruža informacije o tome šta treba uraditi ukoliko dođe do greške prilikom procesuiranja poruke.

SOAP Zahtev

POST /InStock HTTP/1.1

Host: www.stock.org

Content-Type: application/soap+xml; charset=utf-8 Content-Length: 150

<?xml version=”1.0″?>

<soap:Envelope

xmlns:soap=”http://www.w3.org/2001/12/soap-envelope” soap:encodingStyle=http://www.w3.org/2001/12/soap-encoding”>

<soap:Body xmlns:m=”http://www.stock.org/stock”>

<m:GetStockPrice>

<m:StockName>IBM</m:StockName>

</m:GetStockPrice>

</soap:Body>

</soap:Envelope>

SOAP Odgovor

HTTP/1.1 200 OK

Content-Type: application/soap; charset=utf-8

Content-Length: 126

<?xml version=”1.0″?>

<soap:Envelope xmlns:soap=”http://www.w3.org/2001/12/soap-envelope” soap:encodingStyle=”http://www.w3.org/2001/12/soap-encoding”>

<soap:Body xmlns:m=”http://www.stock.org/stock”>

<m:GetStockPriceResponse>

<m:Price>34.5</m:Price>

</m:GetStockPriceResponse>

</soap:Body>

</soap:Envelope>

Sigurnost podataka kod SOAP-a

SOAP kao protokol za transport podataka koristi HTTP protokol, tako da se sigurnost može povećati korišćenjem SSL-a.

Ali SOAP može koristiti veliki broj raznih aplikacionih protokola (SMTP npr.), izbor protokola koji će koristiti zavisi od sigurnosnih zahteva u konkretnoj implementaciji.

Sigurnosna specifikacija Web Servisa definiše kompletni sistem za enkripciju podataka.

Literatura:

http://www.slideshare.net/miloscvj/web-servisi

Moja IP adresa

IP adresa je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija).

Izvor

Primer IP adrese je 192.68.30.112.

Privatne adrese

IP adresa nalazi se putanjom: Start>Control Panel>Network Connections , a zatim dvoklikom na nasu konekciju i izborom jezicka Support.

Takodje, nasu IP adresu mozemo dobiti i uz pomoc Command prompta unosom teksta ipconfig:

Kao i pomocu sajtova kao sto je npr. http://whatismyipaddress.com/

Mozemo i proveriti koriscenje druge ip adresa, ukucavanjem naredbe ping a zatim te ip adrese:

Javne IP adrese

Pojam suprotan privatnoj IP adresi je javna IP adresa. To su adrese koje učestvuju u Internet saobraćaju. Kada računar iz privatne mreže pristupa Internetu, drugi udaljeni računari vide samo IP adresu uređaja preko kojeg izlazi na Internet. Zato se često upotrebljavaju i pojmovi unutrašnja – interna (privatna) i spoljašnja – eksterna (javna) IP adresa.

Izvor

Primer javne IP adrese je 77.105.2.141

U Command prompt-u mozemo naci ip adresu sa kog je postavljen neki sajt.

Na primer:

Mozemo proveriti gde je registrovana dobijena IP adresa na  sajtovima specijalizovanim za to npr:http://ip.corporationwiki.com/

TELNET

TELNET protokol predstavlja Internet servis koji omogucuje korisniku da sa racunara na kome radi (local host) predje na udaljeni racunar  (remote host) i uspostavi interaktivnu sesiju.

Uspostavlja Telnet vezu sa glavnim računarskim sistemom ili udaljenim serverom. Možete koristiti punu komandu open ili samo skraćenicu o. Na primer o redmond 44 će vaš računar povezati sa računarom koji se zove redmond, a koristi port 44.

Prvi uslov za korišćenje Internet-a je da se dobije nalog tj. korisničko ime i lozinku na nekom od servera mreže. Postoji više načina kako se do tog naloga može pristupiti: najjednostavniji je upotreba terminala koji je direktno (kablom) povezan na serverski računar. Dugo je ovo bilo jedino rešenje, jer su personalni računari i radne stanice bili malobrojni.
Sledeći korak je pristup preko modema, takođe terminalski. Sve ostaje isto, osim što se između terminala i računara pojavljuju modemi i telefoni. Kako većina ima personalne računare, koristi se emulacija terminala – imitira klasični terminal. To „imitiranje“ se svodi na nekoliko najpopularnijih tipova terminala: ANSI, VT100, VT200, 3270…Mnogobrojni tipovi terminala su nasleđe iz vremena kada je svaki proizvođač pravio svoj, drugačiji tip.
Pristup udaljenom serveru preko mreže je sledeći korak u razvoju mreža.Tada između računara postoji stalna veza, pa korisnik može da sa jednog računara odgovarajućim programom pristupi drugom serveru u mreži. Na Internetu se za to koristi program telnet, kome jedino treba saopštiti mrežnu adresu računara kome se pristupa. Na primer:
Telnet orao.etf.bg.ac.yu.
Ako se polazni računar nalazi u istom području gde je i odredišni, dovoljno je kao adresu navesti samo ime računara. Na primer, ako gornju komandu zadajemo sa računara galeb.etf.bg.ac.yu, dovoljno bi bilo otkucati telnet orao. Kada se polazna i dolazna adresa razlikuju samo u delu adrese, obično je dovoljno otkucati samo taj deo adrese koji je različit. U svakom slučaju, uvek je najsigurnije ako se navede kompletna adresa.
Simboličke ili slovne adrese se automatski konvertuju u numeričke, koje dalje služe za pristup. U nekim situacijama se može desiti da simboličke adrese ne rade, pa se koriste direktno numeričke adrese: telnet 147.91.8.33.
Pri uspostavljanju veze računari preuzimaju informacije o tome kakav terminal se koristi. Sledeći korak je prijavljivanje pomoću korisničkog imena i lozinke. Posle prijavljivanja nastavlja se rad na udaljenom računaru kao na lokalnom, osim što se sve komande koje se ukucaju izvršavaju na udaljenom serveru.
Pomoću telnet-a se može više puta za redom logovati sa servera na server. Pri tome se na svakome od njih mora imati korisničko ime i lozinka, osim ako se kreće sa PC-a, na kome se direktno pokreće program telnet. Lepa osobina programa telnet za PC je mogućnost istovremenog rada sa većim brojem sesija – iz sesije u sesiju prebacivanje se vrši pomoću tastera Alt i odgovarajućeg funkcijskog tastera. Druga prednost u odnosu na klasične terminale je znatno veća brzina pri radu preko mreže nego preko terminalskih linija. Zato se PC računari sa mrežnim karticama uglavnom koriste umesto klasičnih terminala.

ADRESE I PORTOVI

Ako jedan računar ima više mrežnih priključaka, on ima isto toliko različitih mrežnih adresa. Ipak, ovo nije dovoljno da bi mreži moglo da pristupa više korisnika istovremeno, pa se za svaki mrežni priključak vezuje 216 TCP portova, što su dodatne podadrese kroz koje ide sva komunikacija.
Svakom sevisu koji je raspoloživ odgovara neki fiksan i poznat broj porta, recimo 21 za telnet, 23 za ftp, 25 za e-mail, 80 za Web itd. Kada serveru pristupimo na poznatom broju porta, veza se uspostavlja i odvija na nekom od preostalih nefiksnih portova.
Program telnet pruža mogućnost pristupa proizvoljnom portu na udaljenom računaru, ako na istom postoji odgovarajući server. Ovo nema neku važnu praktičnu primenu, osim za administratore u fazi testiranja softvera i za specifične usluge koje su raspoložive na nekim posebnim brojevima portova. Na primer: telnet orao 23 je ekvivalent klasičnoj naredbi telnet bez posebnog broja porta.

KOMANDNI MOD TELNET-A
Program telnet ima dva osnovna moda rada: on-line i komandni. U osnovnom obliku radi se na udaljenom računaru, tako što se svaki znak na tastaturi prosleđuje serveru na mreži na koju se korisnik uloguje. Osim ovoga, postoji mogućnost zadavanja komandi i samom programu telnet, tako što se prvo pređe u njegov komandni mod kucanjem odgovarajućeg ESC znaka, što je (ako se drugačije ne naglasi) istovremeni pritisak na taster Ctrl i]. Dobija se prompt telnet>.
Raspoložive su komande open adresa-čvora za povezivanje sa udaljenim čvorom, close za prekid veze i quit za napuštanje programa telnet. Tu je i komanda? P
omoću koje dobijamo spisak svih komandi. Naredbe display i status ispisuju tekuće parametre, koji se mogu podesiti naredbom set (set? na raspoložive opcije).
Po svakom otkucanom znaku na tastaturi, informacija o tome putuje do servera i natrag do računara da bi se znak ispisao. Kada je veza vrlo spora, poželjno je da se ne čeka na svako slovo, već da se otkuca cela linija lokalno pa onda pošalje pritiskom na Enter. Prelazak iz jednog u drugi mod postiže se komandom mode. Pre toga, naravno, treba ići u komandni mod, pritiskom na Ctrl -], a zatim se vratiti u normalan rad pritiskom na Enter bez unošenja komande.
Dok smo u komandnom modu, možemo da zadamo komandu koja se izvršava na lokalnom računaru: telnet>! komanda. Po potrebi se može otkucati samo !, čime se dobija komandni prompt lokalnog računara gde možemo normalno da radimo, a kucanjem naredbe za kraj rada, npr. exit, vraćamo se na udaljeni računar gde smo ulogovani pomoću telnet-a.
Važno je napomenuti da je telnet interaktivni servis, pa se ne može pozivati iz komandnih procedura (npr. shell script na Unix-u), niti se može izvršavati kao proces u pozadini (background).

Izvori:

1.windows.microsoft

2. informatika

3.  sdforum