Statistika web sajta

Statistiku web sajta čine brojevi i informacije koje vam omogućuju da saznate sve što treba da znate o dolazećem saobraćaju na vašem web sajtu. Od vidljivih brojača pa sve do nevidljivih logova koje većina serverskih programa čuva, ovi brojevi mogu da budu od presudnog značaja za kreiranje reklamne kampanje i dizajna za vaš web sajt.

Najjednostavniji oblik praćenja saobraćaja na web sajtu je osnovni brojač. On se obično sastoji od malo JavaScript koda na stranici koji broji koliko puta je stranica pogledana. Ovakvi brojači se još koriste na mnogim personalnim web sajtovima gde vlasnika interesuje samo koliko je poseta imao sajt, ili želi na vidljivom mestu da prikaže koliko je posetilaca imao. Na žalost, većina brojača je veoma nepouzdana; tačnost podataka zavisi u velikoj meri od toga kako se upisuju. Brojači mogu da ignorišu prikaze stranica od strane posetioca kod kojih su kolačići onemogućeni; svaki put kada posetioc pritisne refresh, brojač će najverovatnije da upiše novog posetioca.

Sirovi podaci koji se nalaze u log fajlovima mogu da se analiziraju pomoću različitih softverskih rešenja.. Dostupan je veliki broj profesionalnih programa koji se lokalno pokreću i omogućuju vam da kreirate lične, vizuelne grafikone informacija sa servera. Ovi programi se kreću od potpuno besplatnih pa sve do onih koji koštaju nekoliko stotina dolara po licenci i većinom su zamenjeni sa web zasnovanim analizatorima.

Najrašireniji sistem za onlajn statistiku web sajtova je Webalizer. To je besplatni program otvorenog koda koji je lak za instaliranje i radi na širokom rasponu operativnih sistema i uključuje bukvalno sve podatke koji bi mogli da vas zanimaju. Takođe je veoma popularan AWStats koji daje još detaljnije podatke i Analog koji ima nešto manje funkcija od Webalizera.

Statistika web sajtova sadrži sledeće podatke:

Hits: Ovaj broj obično predstavlja i totalni rezultat i prosek za određeni vremenski period. Hits vrednost pokazuje koliko puta su fajlovi i stranice pozivani sa servera – drugim rečima, svaki put kada je poslat na server zahtev za određenom informacijom, Hits vrednost se povećavala.

Files: Ova vrednost pokazuje koliko ne-html fajlova je traženo od servera. to uključuje sve upotrebljene slike, dokumente sa css stilovima i medija fajlove.

PageViews: Ovaj podatak pokazuje koliko puta je pregledana određena stranica na serveru. Ovaj podatak se često koristi za promociju reklamiranja na web sajtu, pošto on predstavlja razumnu indikaciju koliko puta će baner biti viđen.

Visits: Ovaj broj prikazuje koliko unikatnih IP adresa (što je dobra mera za individualne ljude) je posetilo web sajt. Iako većina ljudi koristi termin Hit kao da on predstavlja pravu meru saobraćaja na sajtu, broj unikatnih posetilaca je prava mera posećenosti.

Response Codes: Logovi servera takođe prate kodove koje je primio svaki Hit. Kod 200 znali da je sve išlo po planu, tojest posetilac je poslao zahtev, server ga je primio i vratio odgovarajući fajl. 206 znači da traženi fajl nije isporučen u celosti. 404 znači da traženi fajl nije pronađen. Postoji još mogućih odgovora, ali ovi su najvažniji. Ako vaši log fajlovi pokazuju veliki broj 404 odgovora, onda postoje velike šanse da imate prekinut link – ili negde na sajtu, ili na sajtu koji je kreirao link ka vama.

URLs: Praćenje URL-ova vam daje ideju koji specifični fajlovi su najpopularniji na sajtu. To može da vam pomogne koja područja sadržaja su najposećenija, kao i koje stranice imaju najveći potencijal za postavljanje reklama.

Referrer: Referrer je web sajt koji je postavio na svom sajtu link ka vašem sajtu. Direct request znači da je posetilac direktno ukucao vaš URL, bez praćenja linka.

Search Strings: Kada je to moguće (kao kada je dirigovan od strane Google-a) log fajl prati tekst pretrage koji je posetilac uneo u mašinu za pretraživanje pre nego što je završio na vašem web sajtu. Ovo može da bude veoma korisno za određivanje ključnih reči koje treba da unesete ako želite da povećate saobraćaj na vašem web sajtu.

User Agent: User Agent je pretraživač koji je posetioc upotrebio kako bi posetio vaš web sajt. Pošto ovaj niz može da izmeni posetilac on nije potpuno pouzdan, ali će vam dati dobru procenu pretraživača koji većina posetilaca vašeg web sajt koristi.

Statistika web sajta vam daje odličnu mogućnost da fino podesite web sajt kako biste se prilagodili potrebama vaše klijentele kao i ogromnu količinu informacija koje možete da upotrebite u reklamnim kampanjama ili prilikom prodaje reklamnog prostora na vašem sajtu.

Na sajtu   webstats.motigo.com možete se besplatno registrovati i pratiti statističke podatke vašeg sajta kao što je dnevna posećenost, maksimalna dnevna posećenost, geolokacija posetilaca itd..

Google Analytics je takodje dobar i veoma popularan sajt za web statistiku

Literatura:

Kompjuter biblioteka

RSS

News feeds, odnosno prijem vesti, je web kanal koji vam omogućava da odmah vidite nove sadržaje na web lokacijama koje podržavaju ovaj sistem. Na ovaj način možete da vidite sve vesti na jednom mestu, u trenutku ibjavljivanja i bez potrebe da otvarate web stranice sa kojih ste preuzeli sadržaje.
Prijem vesti je takođe poznat pod skraćenicom RSS. Iako postoje određene neslaganja oko značenja ove skraćenice, većina internet korisnika podržava naziv “Really Simple Syndication”. U suštini prijem vesti predstavlja obične web stranice koje su formatirane za čitanje u posebnim programima umesto u standardnim internet pregledačima.

Servis za pristup efektivnim prekonoćnim stopama

Putem sistema veb-servisa, Narodna banka Srbije omogućava pravnim subjektima da automatizuju pristup ponuđenim podacima i da ih koriste u svojim informacionim sistemima na način koji najviše odgovara njihovim potrebama.

Registrovani korisnici veb-servis sistema dobijaju mogućnost pristupa javnim podacima Narodne banke Srbije, putem konzistentnog skupa programskih interfejsa. Na taj način im je omogućeno da ponuđene podatke integrišu u svoje informacione sisteme korišćenjem širokog spektra programerskih tehnologija. Važno je napomenuti da veb-servis sistem ne omogućava pristup podacima preko gotovih vizuelnih interfejsa. Korisnicima je ostavljeno da sami razviju svoje aplikativne module i koriste podatke na način koji najviše odgovara njihovim poslovnim potrebama. Detaljan opis usluga sistema veb-servisa dat je u tehničkoj dokumentaciji.

SERVIS ZA PRISTUP EFEKTIVNIM PREKONOĆNIM STOPAMA(BEONIA)

Efektivna prekonoćna stopa izračunata kao ponderisani prosek svih prekonoćnih pozajmica na srpskom međubankarskom tržištu, koje su plasirale banke Panela, uključujući i plasmane date drugim bankama van Panela.

Pоstоје dvа tipа sеrvisа zа pristup efеktivnim prеkоnоćnim stоpаmа:

- BeoniaService

- BeoniaXmlService

Mеtоdе оvа dvа tipа sеrvisа imајu istа imеnа i istе ulаznе pаrаmеtrе, а rаzlikuјu sе u tipu оbјеktа kојi vrаćајu.

Metоdе BeoniaService-а vrаćајu оbјеktе tipа DataSet.

Mеtоdе BeoniaXmlService-а vrаćајu оbјеktе tipа string.

Mеtоdе:

Nаziv mеtоdе              Оpis mеtоdе

GetBeonia                    Mеtоdа vrаćа efеktivnu prеkоnоćnu stоpu zа izаbrаni dаtum.

GetBeoniaByPeriod     Mеtоdа vrаćа efеktivnе prеkоnоćnе stоpе zа izаbrаni pеriоd.

GetBeoniaByYear       Mеtоdа vrаćа efеktivnе prеkоnоćnе stоpе zа izаbrаnu gоdinu.

Studenti:

Nebojša Luković 108/06

Milan Milosavljević 168/06

Sandra Djordjević 32/06

Izvori:

Narodna banka Srbije

Kamatica

Rang mog bloga na internetu

U zavisnosti od izgleda, dnevne posećenosti , dnevne zarade sajta itd. može se proceniti njegova vrednost.

Proveru vrednosti vašeg sajta možete izvršiti preko raznih sajtova za procenu vrednosti sajtova. Imajte u vidu da ti rezultati nisu 100% tačni.

Jedan od takvih sajtova je SajtInfo.

Upišite URL adresu sajta ciju vrednost želite da vidite i kliknite na dugme “Izračunaj vrednost i prikaži info”.

Sajt će vam prikazati informacije kao što je vrednost sajta, dnevna posećenost, dnevna zarada itd..

Da bi vaš sajt bio dostupniji morate da prijavite vaš sajt nekom od poznatijih internet pretraživača kao što su Google, Bing, Yahoo i drugi.

To možete uraditi pomoću sajtova kao što su bblmedia, addurlfree.

ASP(Apple Talk Session Protocol)

ASP pruža uspostavljanje, održavanje i prekidanje sesije, kao i zahtev za redosled.  AppleTalk Session Protocol (ASP) rukovodi sesijom podataka iz transportnog sloja kao što je AFP. ASP izdaje jedinstveni identifikator sesije za svaku logičku vezu i kontinuirano prati stanje svake veze. On održava sesije u stanju mirovanja periodičnom promenom kako bi se proverilo stanje sesiji.

Prikaz Apple Talk  protokola po slojevima:

ASP okviri(naredbe) su sledeći:

[open session reqst]	Zahtev za otvaranje ASP sesije
[close session reqst]	Zahtev za zatvaranje ASP sesije
[command call reqst]	Pozivi na viši nivo protokola
[status request]	Zahtev za status servera
[session keep alive]	Održavanje mirne veze
[session write reqst]	Zahtev za izvršenje operacije upisa
[write continue req]	Počinje prenos upisanih podataka
[attention request]	Hitno slanje podataka
[close session reply]	Potvrdjuje zahtev za zatvaranje sesije
[command call reply]	Odgovor od protokola višeg nivoa
[server status reply]	Odgovor koji sadrži informacije o serveru
[open session reply]	Odgovor na zahtev za otvaranje sesije
[session write reply]	Odgovor na zahtev za upis podataka
[write continue rply]	Odgovor pri upisu podataka
[attention reply]	Potvrdjuje prijem zahteva za pažnju

ASP okviri mogu sadržati sledeće parametre:

Idеntifikаtоr sеsiје

Rеfеrеntni kоd sе kоristi dа idеntifikuје sеsiјu.

Rеdni brој

Kоristi se od strane kоmаnde, pisаti, pisаti bez prestanka оkvira  zа оdržаvаnjе rеdа pоdаtаkа.

Podnožje sеrvеr sеsiје

Brој utičnicа u upоtrеbi оd strаnе sеrvеrа dо krаја vеzе.

Radno podožje sesije

Brој utičnicа kоristi rаdnа stаnicа dо krаја vеzе.

Brој vеrziје

Brој АSP  vеrziје koja je trеnutnо u upоtrеbi.

Vеličinа bаfеrа

Vеličinа bаfеrа zа priјеm kоmаndi blоkа.

ASP okviri za odgovor mogu sadržati sledeće odgovore:

{OK}                                                   Komanda uspesno izvršena.

{xxxx bytes written}                   Broj bajtova za pisane okvire

{bad version number}                ASP verzija nije podržana

{buffer too small}                          Bafer je premali za blok naredbi

{no more sessions}                       Server ne može da otvori više sesija

{no servers}                                     Server ne reaguje

{parameter error}                         ASP parametri su nekorektni

{server is busy}                       Server je zauzet

{session closed}                      Sesija je zatvorena

{size error}                              Blok naredbi je veći od maksimuma

{too many clients}                  Broj klijenata je prekoračio ograničenje

{no acknowledgement}          Radna stanica ne šalje potvrdu

{unknown error}                     Nepoznata greška

HTTP protokol

HTTP je protokol za komunikaciju između servera i klijenta, koji funkcioniše po principu zahtev/odgovor. HTTP klijent, koji je najčešće veb pregledač, inicira prenos podataka nakon što uspostavi TCP/IP vezu s udaljenim veb serverom na određenom portu.

Server konstantno osluškuje zahteve na određenom mrežnom komunikacijskom portu (tipično port 80), čekajući da se klijent poveže i pošalje svoj zahtev. Zahtev se sastoji od osnovne HTTP komande (čija je sintaksa propisana standardom i koja se sastoji od naziva komande, imena traženog dokumenta i verzije podržanog HTTP-a) i zaglavlja koje se sastoji od određenog broja redova teksta koji pobliže određuju aspekte zahteva.

Zahtev klijenta se obrađuje na serveru i, u zavisnosti od ispravnosti zahteva i mogućnosti zadovoljavanja istog, klijentu se šalje odgovarajući odgovor. Odgovor se sastoji od izveštaja o statusu zahteva (koji se sastoji od trocifrenog koda i kratkog deskriptivnog teksta statusa, npr. 200 ОК) i od konkretnog odgovora, ukoliko je zahtev moguće zadovoljiti. Odgovor se sastoji od zaglavlja, koje je iste sintakse kao i zaglavlje zahteva i daje osnovne podatke o prirodi odgovora, i od eventualnog konkretnog sadržaja koji se tražio u zahtevu. U zavisnosti od verzije HTTP protokola kao i od zaglavlja zahteva, veza se može nakon toga prekinuti, a može se ista veza iskoristiti za slanje novog zahteva, radi uštede vremena.

HyperText Transfer Protokol (HTTP) je osnovni protokol za distribuciju sadržaja na Web-u. Osnovna funkcionalnost ovog protokola je prenos zahteva za HTML dokumentima (od strane klijenta ka serveru) i prenost sadržaja HTML dokumenata (od strane servera ka klijentu). HTTP je protokol aplikativnog nivoa. Podrazumevani transportni protokol je TCP a port 80.

Inače, brojevi porta su 16 bitni – svaka veza se odnosi na određeni port, koji se dodeljuje određenom mrežnom servisu na korišćenje. Značajniji portovi: 20, 21 FTP, 22 SSH, 23 Telnet, 25 SMTP, 53 DNS, 69 TFTP, 80 HTTP, 119 NNTP, 110 POP, 143 IMAP, 443 HTTPS. Administratori mogu otvoriti ili zatvoriti određeni port.

HTTP je protokol koji ne definiše stanje konekcije tj. ne cuva adrese klijenata tako da svako obracanje istog klijenta mora ponovo da uspostavlja konekciju ovaj problem je delimicno resen uvodjenjem dinamicke stranice.

Drugi glavni problem kod HTTP protokola je ne posedovanje nikakvih sistema zaštite podataka koji se njime prenose. Ovaj problem je rešen uvođenjem HTTPS protokola (Secured HTTP).

Literaturni izvori:

Facebook

Wikipedia

Link eLearning

Moja IP adresa

(Internet Protocol) -je osnovni protokol mrežnog nivoa TCP/IP modela, a koriste ga protokoli svih nivoa – iznad mrežnog nivoa. To je bespojni protokol, što znači da se dve strane ne dogovaraju o početku ili završetku prenosa podataka, nego predajni računar uputi paket i dalje ne vodi računa o njemu. Protokoli višeg nivoa dužni su proveriti konzistentnost korisnikovih podataka. Ti protokoli trebaju obaviti detekciju i korekciju grešaka. Zbog toga se IP protokol često naziva “nepouzdani protokol”.Osnovne funkcije IP protokola su:

-definisanje šeme Internet adresiranja-definisanje paketa

-prosleđivanje podataka između nivoa pristupa mreži i prenosnog nivoa-podela (fragmentacija) i sastavljanje paketa.

Funkcija mrežnog nivoa je usmeravanje paketa do udaljenog računara na osnovu IP adrese.
IP, što je skracenica engleskog izraza Internet Protocol, je mrežni protokol za prenos podataka kojeg koriste izvorišni i odredišni računari za uspostavu podatkovne komunikacije preko računarske mreže.Podaci u IP mreži se šalju u blokovima koji se nazivaju paketi ili datagrami. Specifično je da se prilikom slanja paketa između izvorišta i odredišta unapred ne određuje tačan put preko mreže kojim će podaci preći, te u tom smislu govorimo o IP mreži kao o paketskoj mreži.IP protokol osigurava relativno nepouzdanu uslugu prenosa podataka na modelu usluge koji se često naziva najboljom mogućom (ili u engleskom originalu best effort), što znači da nema gotovo nikave garancije da će poslani paket ili datagram zaista i doći do odredišta nakon što je poslan. Sam paket se u procesu prenosa može promijeniti, može se promijeniti redosled paketa u odnosu na redosled kojim su poslani s izvorišta, može se duplirati ili potpuno izgubiti tokom prenosa. Ukoliko aplikacija zahteva pouzdanost, koriste se drugi mehanizmi ili protokoli, najčešće na sloju iznad samog IP protokola.Uređaji koji usmeravaju pakete na njihovom putu kroz računarsku mrežu nazivaju se usmerivači (eng. router). S obzirom da je sam koncept IP protokola oslobođen mehanizama koji osiguravaju pouzdanost, i sam proces usmeravanja paketa je relativno brz i jednostavan. To znači da usmerivači povremeno mogu presložiti redosled, promeniti ili čak izgubiti pakete, što se dobro slaže s modelom najbolje moguće, ali da na kraju to ne utiče previše na samu uslugu.IP protokol je standard na najvećoj računarskoj mreži danas – Internetu. Najraširenija verzija protokola koja je de facto standard Interneta je IP verzija 4 (IPv4), dok je najizglednija sledeća verzija IP verzija 6 (IPv6). Pojedine verzije se razlikuju u načinu adresiranja, ali i brojnim drugim detaljima. Tako npr. IPv4 koristi 32-bitnu IP adresu, dok recimo IPv6 koristi 128-bitnu adresu. Ostale verzije takođe postoje,ali nisu u široj upotrebi: verzije od 0 do 3 su uglavnom bile rezervisane za posebne namene ili se ne koriste, verzija 5 je eksperimentalna verzija tzv. stream protokola, itd.

IPv6

Internet protokol (IP) је temelj Interneta svih međusobno povezanih mreža. Оvај protokol je stigao do kraja svog korisnog života, a novi protokol poznat kao IPv6 (IP verzija 6), definisan je kako bi konačno zamenio IP
Glavni razlog za prihvatanje nove verzije protokola je granica koju je stvarala adresa sastavljena od 32 bita u IPv4. sa 32-bitnom adresom, po pravilu moglo bi da se dodeli nešto više od 4 milijarde mogućih adresa. Na prvi pogled reklo bi se da je ovaj broj adresa više nego dovoljan za potrebe adresiranja Interneta. Ipak, u kasnim 80-tim naziralo se da će da nastupi problem, i on je počeo da manifestuje u kasnim 90-tim.
IPv6 uključuje sledeća unapređenja u odnosu na IPv4:
• Proširen adresni prostor: IPv6 koristi 128-bitne adrese umesto 32-bitnih koje je koristio IPv4.  Izračunato je da ovo omogućava 6 x 10 jedinstvenih adresa po kvadratnom metru na površini Zemlje. Čak i ako se adrese dodeljuju nevešto, ovaj adresni prostor deluje bezbedno.
• Unapređen mehanizam opcija: Opcije IPv6 su smeštena u zasebna fakultativna zaglavlja koja se nalaze između IPv6 zaglavlja i zaglavlja transportnog sloja. Većina ovih neobaveznih zaglavlja ne bivaju ispitana ili obrađena od strane rutera na putu do paketa. Ovo pojednostavljuje i ubrzava rutersku obradu IPv6 paketa u odnosu na IPv4 datagrame. Ovo, takođe, dodatno uprošćava postupak dodavanja dodatnih opcija.
• Povećana fleksibilnost adresiranja: IPv6 uključuje koncept anycast adrese, do koje se paket isporučuje samo jednim putem. Skalabilnost multicast rutiranja je unapređena tako što je dodato opseg polje za multicast adrese.
• Pomoć za dodeljivanje sredstava: IPv6 omogućava označavanje paketa za sporiji protok ako pošiljalac traži poseban postupak. Ovo uključuje pomoć za specijalni saobraćaj, kao što real-time video.

Protokol koji se koristi za prenos podataka je TCP/IP protokol, sa dosadašnjim adresnim IPv4 sisitemom koji se polako zamjenjuje protokolom IPv6, a osnovni razlog je što je IPv4 protkol omogućeje 32-no adresiranje računara, a IPv6 omogućava 128-no adrsiranje. Suština paketnog prenosa podata putem TCP/IP protokola je u sledećem:

Podaci se pre slanja „razbijaju“ na manje pakete, protokolom definisane veličine, i u svakom od ovih paketa postoji, pored delova informacija koje prenose između računara, i informacije koje omogućuju povezivanje za drugim dijelovima početne informacije (tj. drugim paketima) kao i infomacije na koji način se vrši spajanje tih paketa- redni broj paketa, kad stignu do odredišnog računara, da bi primljena informacija bila identična poslatoj informaciji.

Ovom prilikom, da bi se bolje razumeo sistem rada interneta potrebno se osvrnuti na još dva pojma koja su međusobno povezani i isprepletani, tako da se može govoriti o jedinstvenom sistemu. Radi se o pojmu IP broja i pojmu DNS sistema.
a/ IP Broj

IP broj ili IP adresa je jedinstvena brojčana oznaka računara na internetu. IP adresa je u osnovi binarni broj, koji je u slučaju trenutno važeće verzije IP protokola, IPv4, binarni broj dužine 32 bita . Često se radi lakšeg pamćenja IP adrese zapisuju u dekadskoj notaciji, gdje se 32-bitni broj podijeli na četiri 8-bitna broja, koji se zatim prikazuju kao četiri decimalna broja odvojena točkom. Svaki od tih brojeva je u rasponu 0-255, što je upravo raspon brojeva koji se mogu prikazati u jednom 8-bitnom binarnom prikazu. IPv6 verzija protokola predviđa 128-bitne adrese, te se u tom slučaju može koristiti i heksadecimalni zapis, radi kraćeg oblika i jednostavnosti.

Primer IP adrese je 172.16.254.1.

Kako da saznate vašu IP adresu:

Pomoću sajta www.whatismyipaddress.com ili ipadresa.com možete saznati vašu ip adresu i i podatke o vasem provajderu.

Setovanje IP adrese:

Dodela IP adrese vrši se u Start -> Control Panel -> Network Connections -> Local Area Connection -> Internet Protocol (TCP/IP)

Upišite vašu IP adresu IP Addres, Subnet mask, Default Gateway, Prefereed DNS Server

IPCONFIG i PING u Command prompt-u:

IpConfig:  Start -> Run -> cmd  -> ipconfig

Ping:   Start -> Run -> cmd  -> ping (URL adresa)

Literatura o IP protokolu je iz seminarskog rada koji nije dostupan na internetu.