IPv6 Protokol

IPv6 je protokol koji je definisan da zameni protokol IPv4, koji se trenutno koristi na Internetu. Sadašnja
verzija Internet protokola (IPv4) nije se bitno promenila još od svog definisanja dokumentom RFC 791
(Internet Protocol DARPA Internet Program Protocol Specification) koji je objavljen 1981. godine. IPv4 se
pokazao kao robustan protokol i lak za implementaciju, zbog čega se probio kao glavni protokol na kome
se zasniva današnji Internet. Ipak inicijalni dizajn IPv4 nije predviđao okolnosti koje su se pojavile
ekspanzijom i popularnošću Interneta i računarski tehnologija. Ove okolnosti se ogledaju u sledećim
problemima i potrebama:
• Trenutni eksponencijalni rast Interneta i postepen nedostatak IPv4 adresnog prostora.
• Mogućnost backbone rutera da održavaju izuzetno velike tabele rutiranja.
• Potreba za jednostavnijom autokonfiguracijom.
• Potrebna bezbednost podataka na IP nivou.
• Potrebna podrkaška za prenos podata u realnom vremenu (QoS)

IP adresa

Internet Protocol (IP) je protokol za komunikaciju između izvora i korisnika preko Internet mreže. Podaci preko IP-a se šalju u paketima i to samo između routera, a između svičeva (switch) u frame-ovima. Internet protokol je nepouzdan, jer ne osigurava da će paket podataka biti poslat u ispravnom stanju ili hoće li uopse doći. Svaki uređaj na mreži se identifikuje pomoću IP adrese. IP adresa se prema trenutno važećem IPv4 protokolu sastoji od 32 bita. Često se ova 32 bita označavaju sa četiri decimalna broja npr. 192.168.1.1  Svaka IP adresa se sastoji od dva dela [1]: identifikatora mreže** (Network ID) identifikatora računara (Host ID), kao što je prikazano na slici 1. Identifikator mreže definiše adresu fizicke mreže, pri čemu je potrebno da svi računari na istoj mreži imaju isti identifikator mreže. Pored toga, svaka fizička mreža mora da ima jedinstven identifikator mreže. Identifikator računara služi za prepoznavanje računara u okviru mreže, tako da on mora da bude jedinstven za svaki računar jedne mreže. Pored računara, tacnije mrežnih kartica računara, IP adrese poseduju i interfejsi rutera, štampaci sa mrežnom karticom i upravljivi habovi i switching habovi.

TCP/IP

TCP/IP je slojeviti skup protokola. Da bi razumeli šta to znači, možda je najbolje prvo navesti neki primer. Tipičan primer je slanje elektronske pošte. Prvo tu je protokol za poštu (mail protocol). On definiše skup komandi koji jedan računar šalje drugom, kao na primer komande koje određuju ko šalje poruku , kome je poruka poslata i onda tekst poruke. Međutim protokol pretpostavlja da postoji način komunikacije između ta dva kompjutera. Mail kao i svaki drugi protokol definiše samo skup komandi i poruku koja treba da se pošalje. On je napravljen da se oslanja na TCP i IP. TCP je odgovoran za to da je komanda sigurno stigla na odredište. On vodi računa o tome šta je poslato i ponovno šalje sve ono zašta nije dobio potvrdu ,od drugog računara, da je stiglo.