Šta je RSS feed?

RSS (skraćenice od Rich Site Summary, RDF Site Summary, Really Simple Syndication – stvarno jednostavne vesti; kao i oznaka za Atom feed format i protokol ) je “porodica” HTTP protokola/formata koji omogućuju distribuciju podataka preko interneta.

RSS feed -ovi ne koriste ” jezik” interneta HTML ( Hyper Text Markup Language ) te se za njihovo pregledanje ne mogu koristiti “obični” internet pregledači ( internet browser ) kao što su Internet Explorer, Firefox, Opera ili Safari.

RSS služi za brz pregled sadržaja na internetu, jer su podaci “očišćeni” od suvišnih podataka koji u sebi sadrži HTML jezik; na kojem počiva internet.

Velika prednost RSS -a feeda nad “običnim” pregledom neke web stranice, počiva upravo u njegovoj brzini i jednostavnosti promene. Jer ne morate da pristupate nekoj stranici, da bi ste videli najnovije izmene ( vesti i slične informacije, koje se često menjaju svakih nekoliko minuta ) već je dovoljno da nekim od RSS čitača “preletite” preko najnovijih izmena na nekoliko web sajtova u roku od nekoliko sekundi. Obično ovi RSS čitači to rade automatski ( po određenom vremenskom periodu ); i “prijave” vam najnovije izmene.

RSS feed -ove koriste web sajtovi koji se često menjaju ( menjaju sadržaj ) web blogovi i sajtovi koji žele da olakšaju pregled ( RSS feed -ovi ne sadrže reklame ) svojim posetiocima.

Za vlasnike web sajtova RSS feedovi su i način promocije, jer kratkim opisom sadržaja koji prenose drugi web sajtovi “privlače” nove posetioce, koji ako žele da pročitaju celu priču preko linka dolaze na njihov sajt. Napomena za one zabrinute za SEO i duplirani sadržaj:
Google ne kažnjava ni one odakle je originalni sadržaj ni one koji ga “dupliraju” ako naznačite ( linkom ) sa kojeg je sajta originalni sadržaj!
Zato se nemojte ustručavati da “pružite” RSS feed na druge sajtove, niti se plašite publikovanja “neoriginalnog” sadržaja. Jedino treba da se držite pravila da objavljujete RSS feedove sa sajtova koji se “bave” istom ili sličnom tematikom. Svi dobijate a najviše posetioci vaših sajtova!
Literatura: http://www.feed.rs/

Сервис за приступ регистру примљених неизвршених решења у принудној наплати

Опис

Сервис за претраживање примљених неизвршених решења у принудној наплати.

О сервису

Постоје два типа сервиса за приступ регистру примљених неизвршених решења у принудној наплати:
- EnforcedCollectionDecisionService
- EnforcedCollectionDecisionXmlService

Методе ова два типа сервиса имају иста имена и исте улазне параметре, а разликују се у типу објекта који враћају.

Meтоде EnforcedCollectionDecisionService-а враћају објекте типа DataSet.
Mетоде EnforcedCollectionDecisionXmlService-а враћају објекте типа string.

Локација сервиса

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/EnforcedCollectionDecisionService.asmx

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/EnforcedCollectionDecisionXmlService.asmx

Локација WSDL дефниције сервиса

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/EnforcedCollectionDecisionService.asmx?WSDL

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/EnforcedCollectionDecisionXmlService.asmx?WSDL

Методе

Назив методе

GetEnforcedCollectionDecisionCount

GetEnforcedCollectionDecision

GetEnforcedCollectionDecisionIssuerCount

GetEnforcedCollectionDecisionIssuer

GetEnforcedCollectionDecisionIssuerType

Опис методе

Метода враћа укупан број примљених неизвршених решења за дужнике у принудној наплати.

Метода враћа податке о примљених неизвршених решењима за дужнике у принудној наплати.

Метода враћа укупан број доносиоца решења у принудној наплати.

Метода враћа податке о доносиоцима решења у принудној наплати.

Метода враћа типове доносиоца решења у принудној наплати.

Rang mog bloga na Internetu

Ova opcija za prijavljivanje sajtova je dostupna svima, a ujedno ne zahteva mnogo para i vremena. Ona će nam povećati vidljivost našeg sajta na Internetu. Tu ćemo naći mnoge adresare koji sadrže linkove i na kojima se mogu besplatno prijaviti, a dok se kod drugih plaćaju. Na ovim sajtovima broj posetilaca nije veliki i ne donose veliki broj posetilaca, a ujedno može povećati sam rang sajta.

Drugi sajt koji se koristi za prijavu je www.bblmedia.com

                                              Slika 1

                                               Slika 2

Na Internet stranici http://www.sajtinfo.com/ može se videti koliko vredi naš sajt na Internetu. Prilikom otvaranja ove stranice pojaviće se polje za unos Internet adrese koju hoćemo proveriti koliko ona vredi na Internetu. Nakon učitane Internet adrese pojaviće se izračunata vrednost sajta.

 

                                               Slika 3

IGP protokol (interior gataway protocol)

[1] Unutrašnji prolaz protokola (IGP) je protokol za rutiranje koji se koristi u okviru autonomnih sistema (AC). Za razliku od Exterior Gataway Protocol (EGP) je za utvrđivanje mreže rehabilituje između autonomnih sistema i koristi IGP da reše puteve unutar AC.

Unutrašnji prolaz protokola se može podeliti u dve kategorije: Udaljenost vektora ruting protokola i Veza državnog protokola za rutiranje.

Udaljenost vektora riting protokola

Koristi se Belman-Ford algoritam. U udaljenosti vektora protokola rutiranja svaki ruter ne poseduje informacije o punoj topologiji mreže. Ona reklamira svoju udaljenost  do drugog rutera i prima slične oglase od drugih rutera. Korišćenjem ovih usmerenih oglasa svaki ruter ima svoju ruting tabelu. U sledećem ciklusu reklama, ruter reklamira ažurirane podatke tabele rutiranja. Ovaj proces se nastavlja sve dok tabele usmeravanja svakog ruteta konvergiraju stabilne vrednosti. Neki od tih protokola su nedostaci spore konvergencije.

Veza državnog protokola za rutiranje

U slučaju veza državnog protokola rutiranja svaki čvor poseduje informacije o potpunoj topologiji mreže. Ova suprotnost sa distancom vektor ruting protokola, koji radi tako što svaki čvor usmerava svoju tabelu sa svojim susedima. U vezi državnog protokola informacije prolaze između čvorova koje se koriste za konstruisanje mape veza.

[2] IGP protokol (interior gataway protocol)

Internet je podeljen na domene ili na autonomne sisteme. Domen je kolekcija domaćina i usmerivača koji koriste iste protokole za rutiranje. IGP je put u okviru domena. EGP obezbeđuje za dva susedna rutera koji se nalaze na ivicama svojih domena za razmenu poruka i informacija. Na Internetu IGP se koristi unutar regiona i EGP povezuje regione.

Literatura:

[1] http://en.wikipedia.org/wiki/Interior_gateway_protocol

[2] http://www.linktionary.com/i/igp.html

Moja IP adresa

IP je skraćenica od eng. Internet Protocol, srpski naziv za ovo je IP adresa. IP adresa je uvek istog formata i kreće se u rasponu od 11.0.0.0 do 255.255.255.255. IP adresa (Internet Protocol) je brojčana 32-bitna adresa, koja je dodeljena svakom računaru (host) koji je povezan na internet. Znači, radi se o adresi vašeg računara na koju se šalju različite vrste podataka i ona se sastoji od 4 okteta. Svaki oktet ima 8 bita i njegov raspon se kreće od 0-255. Svaki oktet je razdvojen tačkom. IP adresa je 32-bitni broj ili adresa: 8 bita + 8 bita + 8 bita + 8 bita = 32 bita. IP adresa se sastoji od dela koji prestavlja mrežu i dela koji predstavlja sam računar. Koji delovi IP adrese čine mrežu, a koji lokalni računar zavisi od klasa IP adrese dodeljene  mreži na kojoj je računar.

U zavisnosti od Internet veze, IP adresa može biti uvek ista pri konekciji (takozvana statička IP adresa), ili različita pri svakoj novoj konekciji (dinamička IP adresa). Kako bi se koristila dinamička IP adresa, mora da postoji server koji pruža adresu. IP adrese se u obično daju kroz servis koji se zove DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) ili Protokol Konfiguracije Dinamičnog Domaćina.

Postoje više načina za otkrivanje IP adrese računara i ovde ćemo neke od njih detaljno opisati.

Prvi način za dobijanje IP adresu je da kliknemo  na Control Panel/Network Connections, pokrenemo Local Area Connection i izaberemo karticu Support kao što je na slici:

  

                     Slika1

Drugi način je pomoću naredbe ping. Ping je naredba koja šalje paket podataka na određenu adresu i čeka odgovor da li je adresa dostupna, a kao  odgovor dobija se njena IP adresa. Ping je najvažniji faktor za internet konekciju. Što je manji to je bolji. Računa se u  mili sekundama i  predstavlja vreme koje nam je potrebno da pošaljemo po neki podatak, kad dođe do servera, server odgovori i vrati taj podatak. Prikazano je na slici:

                 

                                   Slika2                                                                                                            Slika3

Treći način dobijanja IP adrese je neki od sajtova koji su određeni za to: http://whatismyipaddress.com kao što je prikazano na slici:

 

                               Slika4

Proksi

[2] Прокси сервер је сервер који другим рачунарима омогућава посредан приступ садржајима на Интернету. У преводу енглески појам proxy server значи сервер посредник.

Врсте прокси сервера

 Прокси сервери се деле на основу тачне функције коју обављају. Ипак основна функција свих јесте да се налазе на месту спајања локалне мреже и Интернета. То место је значајно због велике разлике у брзинама комуникације. У локалним мрежама су те брзине од 10 до 100 MB/sec, а на Интернету су те брзине око 10 до 1000 пута спорије (15 до 300 KB/sec).

Кеш проксији

 То су сервери који клијентима убрзавају приступ веб садржајима на Интернету. Они то убрзање постижу тако што кеширају (снимају на свој локални диск) садржај који клијент тражи. Када неки други (или евентално исти) клијент тражи исти садржај, сервер тражене податке доставља много брже – са свог диска, а не са интернета.

Посао сервера се састоји да провери да ли се тражени садржај у међувремену променио. Ако није доставља се верзија из кеша. Уколико јесте, сервер преузме нову верзију и достави је клијенту, али је сачува за будуће захтеве.

Нарочито се то убрзање примећује код веб страна које се често преузимају (нпр. насловне стране интернет сајтова) или већи мултимедијални садржаји (слике са често посећених страна или већ преузети аудио/видео записи).

Ови сервери могу значајно да смање трошкове предузећима која свој приступ интернету провајдеру плаћају на основу количине пренетих података, а то је најчешћи случај код брзих интернет веза.

Веб проксији

 То су они сервери који омугућавају приступ веб садржајима својим клијентима. Они посредно обављају више значајних функција:

• блокирају нежељени садржај са спољашњих мрежа,
• омогућавају контролисање и евиденцију приступа Интернету у зависности од клијента,
• контролише се којим сајтовима се може приступити и
•  контролише се ко може приступити
• по неки веб прокси сервери модификују садржај који преузимају са Интернета тако да он буде прилагођен клијентима – на пример за мобилне телефоне или ПДА уређаје.

Literatura: http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8

FTP protokol

FTP ( енгл. File transfer protocol – протокол за пренос датотека) је најчешће коришћен протокол за пренос података између два рачунара на мрежи. FTP користи TCP/IP за мрежну комуникацију, што омогућава да буде поуздан и сесијски оријентисан.

FTP веза се успоставља на захтјев клијентског рачунара према серверском рачунару. Клијентски рачунар мора да посједује програм који имплементира FTP протокол (тзв. FTP клијент), а серверски рачунар мора да посједује програм који прихвата конекције на стандардном FTP порту и такође разумије команде протокола FTP (тзв. FTP сервер или FTP демон). Када се веза успостави, клијентски програм шаље корисничке команде серверском програму, који их обавља и шаље одговор. Тај одговор може бити порука да је команда успијешно обављена, датотека која је захтијевана или порука о грешци.

Literatura:

http://sr.wikipedia.org/wiki/FTP