Digitalni potpis

Šta je digitalni potpis?

Digitalni potpis je digitalna verzija ručnog potpisa (ne skenirana) i uz odgovarajuće zakone dokument sa digitalnim potpisom, prenesen preko Interneta je jednako validan kao i dokument ručno potpisan. Sama metoda autentifikacije se zasniva na asinhronom (de)šifrovanju podataka javnim ključem i tajnim ključem.

- Javni ključ je kako mu i ime kaže ključ/podatak koji je dostupan svima. On služi da njime šifrujete podatke ukoliko želite da osigurate da ih niko drugi sem osobe kojoj ih šaljete čita. Znači ukoliko želite da meni pošaljete poruku koju bih samo ja smeo da vidim, na mom sajtu bi pronašli moj JAVNI ključ, njime bi šifrovali poruku i poslali bi je meni. Ja bih, sa druge strane, taj šifrovani tekst mogao da dešifrujem samo uz pomoć mog TAJNOG ključa.

- Tajni ključ je podatak koji posedujemo samo mi i koji kao i svaku drugu šifru ne bi smeli da otkrivamo drugima. Kada na našu adresu stigne dokument koji je šifrovan našim JAVNIM ključem, on se može dešifrovati samo našim TAJNIM ključem.Ključ

Na gore opisan način se osigurava tajnost komunikacije ali isto tako ne garantuje autentičnost strana, tj. prenešeni podaci nisu “potpisani”. Kako i to rešiti? Praktično u prevazilaženju ovog problema nije smišljeno ništa novo već se samo malo “igralo” sa redosledom šifrovanja podataka.

Potpis koji bi trebao da garantuje da iza poruka stojite Vi, jednostavno šifrujete Vašim TAJNIM ključem a moguće ga je dešifrovati samo Vašim JAVNIM ključem. E sad, neko će reći: “JAVNI ključ je svima dostupan, pa svako može da dešifruje taj potpis.” Poenta je u tome da se samo potpis šifruje Vašim TAJNIM ključem a da se cela poruka (zajedno sa šifrovanim potpisom) šifruje JAVNIM ključem onoga kome šaljemo dokument. Na taj način osiguravamo i tajnost komunikacije i autorstvo iste jer se dokument najpre može dešifrovati samo TAJNIM ključem primaoca, nakon čega će ispod dokumenta ostati samo šifrovan potpis, a njega će primaoc lako dešifrovati pomoću Vašeg JAVNOG ključa koji je svima dostupan.

Ovakva metoda eliminiše (ako izuzmemo ljudski faktor) neke osnovne slabosti neke šifre poput simetričnosti i problema razmene ključeva. Možda sve deluje malo komplikovano ali preporučujem jedan ilustrovan primer a ako vam i nakon toga ne bude nešto bilo jasno, pitajte ili vam jednostavno ostaje da mi verujete na reč i da se ne brinete jer praktično nećete Vi nešto šifrovati i dešifrovati već to rade specijalizovani softveri i servisi.

vrednost bloga

Na osnovu sajta website outlook procenjena vrednost mog bloga iznosi citavih 60$

Procenjene vrednosti se znatno razlikuju od sajta do sajta, a za stvarnu vrednost sajta u obzir moramo uzetiu sledece parametre:

1. starost domena
2. kvalitet naziva domena
3. obim i kvalitet prometa
4. prihodi od oglašavanja
5. baza pretplatnika
6. kvalitet dizajna
7. tip web sajta
8. troškovi održavanja
9. Page Rank početne i unutrašnjih stranica
10. potencijalni kupci

Prema website outlook najvecu vrednost poseduje google  sa vrednoscu $732135725, iza njega su facebook i youtube

website outlook

Point-to-Point Protocol(PPP)

Point-to-Point Protocol(PPP) je nastao 1994. godine, od kada je uglavnom zamenio SLIP  protokol. PPP podržava više protokola, uključujući AppleTalk, IPX i DEXNet.  PPP radi preko običnih telefonskih mreža(POTS), ISDN (Integrated Service Digital Network) mreža, kao i preko drugih, brzih sistema, kao što je T1.

Point-to-Point Protocol (PPP) služi za ostvarivanje direktne veze između dva čvora. Najčešći slucaj je priključivanje računara pomoću serijskog kabla, telefonske linije, optičkih vlakana ili UTP mrežnih kablova. Većina Internet kompanija koriste PPP za dial-up pristup internetu. Također je moguć PPP preko Etherneta (PPPoE), povezujući neki DSL modem sa računarom preko mrežne kartice što je mnogo brže nego povezivanje sa USB ili nekom drugom sabirnicom. PPP je dizajniran da radi sa protokolima trećeg sloja OSI referentnog modela.

Protokoli za tunelovanje
Point-to-Point Tunneling Protocol (PPTP) podržava enkapsulaciju u zasebnom Point-to-Point okruženju. PPTP enkapsulira i šifrira PPP pakete, zbog čega spada u grupu omiljenih mrežnih protokola na donjem kraju lestvice. Početno, sporazumevanje učesnika u PPTP vezi obavlja se otvoreno, nakon čega se prenos podataka šifrira.

IP adresa

IP адреса је јединствени број, сличан телефонском броју, који користе машине (најчешће рачунари) у међусобном саобраћају путем интернета уз коришћење интернет протокола. Ово дозвољава машинама даље спровођење информације у име пошиљаоца (како би машине знале где да их даље пошаљу) и касније примање тих информација (како би машине знале да је то намењена дестинација). Пример IP адресе је 77.46.233.90.

Конвертовање у ове бројеве из за људе читљивије форме адреса домена попут www.wikipedia.org, се врши путем DNS-а. Процес конверзије је познат под именом растављање имена домена.

Интернет протокол(IP) познаје сваког логичког домаћина (хоста) по броју, такозваној IP адреси. На било којој датој мрежи овај број мора бити јединствен за све домаћине интерфејса који комуницирају кроз ту мрежу. Интернет сервис провајдери понекад дају корисницима интернета име домаћина поред њихове нумеричке IP адресе.

IP адресе корисника који сурфују по WorldWideWeb-у се користе да омогуће комуникацију са сервером неког веб сајта. Такође, оне се налазе у заглављима електронске поште. У ствари, за све програме који користе TCP/IP протокол, IP адреса корисника и IP адреса одредишта су неопходни како би се успоставила комуникација и послали подаци.

У зависности од интернет везе, IP адреса може бити увек иста при конекцији (такозвана статичка IP адреса), или различита при свакој новој конекцији (динамичка IP адреса). Како би се користила динамичка IP адреса, мора да постоји сервер који пружа адресу. IP адресе се уобичајено дају кроз сервис који се зове DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol).

Интернет адресе су потребне не само за јединствено набрајање домаћинских интерфејса, већ и за сврхе рутовања, па је велики број њих увек некоришћен или резервисан.

Један исти уређај (на пример рачунар) може имати више прикључака на мрежу (више мрежних картица), па у том случају може имати и више IP адреса (али само једна по картици).

Додељивање

Стварно додељивање адресе није насумично. Организација, типично Интернет сервис провајдер, тражи додељивање нетблока (скупа повезаних IP адреса) из регистра, као што је ARIN (American Registry for Internet Numbers). Број мреже сачињава распон адреса које организација може слободно да распоређује по жељи. Организација која је исцрпела значајан део свог места за распоређивање адреса може да затражи нови нетблок.

TCP/IP protokol

Internet predstavlja mrežu više desetina miliona računara koji su međusobno povezani na različite načine. Svi ti računari, korišćenjem TCP/IP protokola međusobno komuniciraju. U radu se tretira problem adresovanja računara u TCP/IP (Transmission ControlProtocol/Internet Protocol)

mrežama primenom DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol)servisa. S druge strane, razmotrena je primena DNS (Domain Name System) servisa koji obezbeđuje razrešavanje imena računara u IP adresu. Uz to je izvršena analiza DHCP saobraćaja, kao i klijent-server DNS saobraćaja. Na osnovu

Internet adrese tačno znamo kom računaru je poruka upućena. Internet svojim korisnicima nudi veliki broj usluga – servisa. Najčešće korišćeni servisi su: e- mail, World Wide Web (WWW), FTP, Newsgroups, Chat, servisi za pretraživanje. Svaki korisnik na Internetu ima svoje jedinstveno

korisničko ime (user name), korisničku adresu i lozinku (password).