Web servisi narodne banke Srbije

Putem sistema web servisa,Narodna banka Srbije omogucava pravnim licima da automatizuju pristup ponudjenim podacima i da ih koriste u svijim informacionim sistemima na nacin koji najvise odgovara njihovim potrebama.

Registrovani korisnici web servis sistema dobijaju mogucnost pristupa javnim podacima Narodne banke Srbije,putem konzistentnog skupa programskih interfejsa.Web servis NBS sastoji se od dva skupa servisa:

- besplatni sevisi

-servisi koji se tarifiraju

Jedan od besplatnih servisa je i servis za pristup registru primljenih neizvrsenih resenja u prinudnoj naplati .

Servis za pristup registru primljenih resenja u prinudnoj uplati sluzi za to da se dobiju podaci o primljenim,vracenim i odlozenim poreskim i sudskim resenjima i resenjima drugih nadleznih orgaana.

Постоје два типа сервиса за приступ регистру примљених неизвршених решења у принудној наплати:
- EnforcedCollectionDecisionService
- EnforcedCollectionDecisionXmlService

Методе ова два типа сервиса имају иста имена и исте улазне параметре, а разликују се у типу објекта који враћају.

Meтоде EnforcedCollectionDecisionService-а враћају објекте типа DataSet.
Mетоде EnforcedCollectionDecisionXmlService-а враћају објекте типа string.

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/EnforcedCollectionDecisionService.asmx

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/EnforcedCollectionDecisionXmlService.asmx

Metode

Naziv metode	Opis metode
GetEnforcedCollectionDecisionCount	Metoda vraca ukupan broj primljenih neizvrsenih resenja za duznike u prinudnoj naplati
GetEnforcedCollectionDecision	Metoda vraca podatke o primljenim neizvrsenim resenjima za duznike u prinudnoj naplati
GetEnforcedCollectionDecisionIssuerCount	Metoda vraca ukupan broj donosioca resenja u prinudnoj naplati
GetEnforcedCollectionDecisionIssuer	Metoda vraca podatke o donosiocima resenja u prinudnoj naplati
GetEnforcedCollectionDecisionIssuerType	Metoda vraca tipove donosioca resenja u prinudnoj naplati

Autori:

Branislav Rajkovic

Milos Radenkovic

RSS FEED

Šta je RSS?
RSS predstavlja jednostavan način za automatsko preuzimanje informacija sa web lokacija koje vam se sviđaju. Umesto da posećujete web sajtove kako biste videli da li se na njima pojavila nova vest ili članak, možete koristiti RSS (Really Simple Syndication – veoma jednostavno povezivanje). Na taj način ćete odmah biti obavešteni o najnovijim zbivanjima ili promenama na sajtovima koji vas zanimaju.

Kako se koristi RSS?
Uopšteno govoreći, potrebno je da nabavite program za čitanje vesti (RSS Reader). Ovaj program prikazuje informacije koje, putem RSS-a, pristižu na vaš kompjuter sa sajtova koje ste izabrali.
Posle toga morate izabrati RSS kanale koje želite da primate, kao što je na primer B92 RSS kanal sa najnovijim informacijama iz oblasti vesti i sporta.

Gde mogu da nabavim program za čitanje vesti putem RSS-a?
Ukoliko želite da pratite  RSS sadrzaje preko Web-a izaberite neki od mnogobrojnih web-based RSS servisa.
Moja preporuka je servis Bloglines. Da bi ste pratili  sadrzaje preko servisa Bloglines idite na www.bloglines.com i kreirajte svoj besplatan nalog. Nakon toga kliknite na opciju Add u My Feeds tabu, unesite ime RSS lokacije, pritisnite Subscribe. Nakon toga ćete videti opcije za dodatna podešavanja i još jednom kliknite na Subscribe.
Mnogi od njih su besplatni.
Pri izboru programa imajte na umu da različiti programi rade na različitim operativnim sistemima.

Rang sajta

Rang (vrednost) sajta zavisi od samog izgleda sajta posecenosti itd. Jedan od primera kako mozemo proveriti

rang svog ili nekog drugog sajta je na adresi  www.sajtinfo.com

na kome unesemo adresu naseg sajta i vidimo koliko smo visoko rangirani.

Nacin na koji mozemo da povecamo rang naseg sajta je ili da ga poboljasamo tako da privucemo sto vise posetilaca ili da pridruzimo (submitujemo) nas sajt na search-engine kao sto su google, yahoo, alta vista itd.  Mozemo i na bblmedia.com videti razne sajtove na kojima mozemo pridruziti nas sajt.Sve sto treba da uradimo je da pazljivo pratimo upustva i pravilno popunimo prijave.Nakon toga mozemo ponovo proveriti vrednost naseg sajta  i trebalo bi da primetimo rast  vrednosti naseg sajta.

ZIP (Zone Information Protocol)

ZIP protokolom je firma “AppleTalk” uredila celu mrezu tako da je podelila po zonama.Ovaj protokol omogucuje aplikacijama i procesima  dostupnost u mrezama (zonama).Zona je logicno grupisanje cvorova u Apple Talk internet mrezi i svaka zona je indetifikovana po imenu.Svoje ime u zoni se obicno koristi za indetifikaciju pripradnosti izmedju grupe cvorova npr. grupa cvorova u jednoj zajednici ili organizaciji.Svaki cvor pripada jednoj zoni u jednom trenutku. ZIP protokol uredjuje odnos izmedju mreznih brojeva i imena zona.AppleTalk koristi ovaj protokol radi lakseg grupisanja zona i napravili su tabelu takozvanu Zone Information Table (ZIT). Ovu listu zona mozemo videti u Apple System’s file Chooser.

MOJA IP ADRESA

IP adresa je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija). Primer IP adrese je 77.46.233.90.

Internet protokol (IP) poznaje svakog logičkog domaćina (hosta) po broju, takozvanoj IP adresi. Na bilo kojoj datoj mreži ovaj broj mora biti jedinstven za sve domaćine interfejsa koji komuniciraju kroz tu mrežu. Internet servis provajderi ponekad daju korisnicima interneta ime domaćina pored njihove numeričke IP adrese.

IP adrese korisnika koji surfuju po WorldWideWeb-u se koriste da omoguće komunikaciju sa serverom nekog veb sajta. Takođe, one se nalaze u zaglavljima elektronske pošte. U stvari, za sve programe koji koriste TCP/IP protokol, IP adresa korisnika i IP adresa odredišta su neophodni kako bi se uspostavila komunikacija i poslali podaci.

U zavisnosti od internet veze, IP adresa može biti uvek ista pri konekciji (takozvana statička IP adresa), ili različita pri svakoj novoj konekciji (dinamička IP adresa). Kako bi se koristila dinamička IP adresa, mora da postoji server koji pruža adresu. IP adrese se uobičajeno daju kroz servis koji se zove DHCP (-{Dynamic Host Configuration Protocol). Internet adrese su potrebne ne samo za jedinstveno nabrajanje domaćinskih interfejsa, već i za svrhe rutovanja, pa je veliki broj njih uvek nekorišćen ili rezervisan. Jedan isti uređaj (na primer računar) može imati više priključaka na mrežu (više mrežnih kartica), pa u tom slučaju može imati i više IP adresa (ali samo jedna po kartici).

Nakon koriscenja komande “ip config” i “cmd” videli smo da je nasa ip adresa 192.168.30.112 nakon pingovanja ip adrese nasih prvih komsija 192.168.30.165 odnosno komandom ping_(njihova adresa), ustanovili smo da posle 4 kontrolnih paketa i 0 % gubitaka paketa,  prosecna brzina je 0 ms tj. imamo trenutni odziv.