cPanel

cPanel je vodeći svetski kontrol panel. To je program koji možete koristiti za administraciju Vašeg veb hosting naloga na ADSSRBIJA.com serverima. cPanel je instalisan uz svaki hosting nalog na web serveru.
Aktuelna verzija cPanela na našim serverima je cPanel 11.

Za pristup cPanelu na Vašem veb sajtu potrebno je da unesete URL (web adresu) sajta i dodate /cpanel na kraju (npr. http://www.mojdomen.com/cpanel). Prozor koji će se pojaviti zahtevaće unos korisničkog imena i lozinke (koji se dobijaju pri aktivaciji hosting naloga na ADSSRBIJA.com).

CPanel je potpuno web orijentisan, jednostavan za upotrebu kontrol panel koji korisnicima pruža mogućnost upravljanje i monitoring nad svojim veb sajtom “User friendly” interfejs cPanela je bogat korisnim podešavanjima i opcijama.

Ideja i pogodnost korišćenja cPanela su transfer podataka i veća kontrola nad web sajtom korisnika. Korišćenjem cPanela dobijate mogućnost upravljanja svim aspektima upotrebe emailova, fajlova, FTP-a, CGI skripti, statistike i drugog.

RSS

RSS (Really Simple Syndication) predstavlja familiju HTTP protokola/formata koji omogućuju distribuciju podataka preko interneta.
RSS feed ne koristi HTML ( Hyper Text Markup Language ) te se za njegovo pregledanje ne mogu koristiti „obični“ internet pregledači ( internet browser ) kao što su Internet Explorer, Firefox, Opera ili Safari. RSS služi za brz pregled sadržaja na internetu, jer su podaci „očišćeni“ od suvišnih podataka koji u sebi sadrži HTML jezik; na kojem počiva internet.

Velika prednost RSS -a  nad „običnim“ pregledom neke web stranice, počiva upravo u njegovoj brzini i jednostavnosti promene. Kod RSS-a ne morate da pristupate nekoj stranici da bi ste videli najnovije izmene, već je dovoljno da nekim od RSS čitača „preletite“ preko najnovijih izmena na nekoliko web sajtova u roku od nekoliko sekundi. Obično RSS čitači to rade automatski ( po određenom vremenskom periodu )  i tako vas obaveste o najnovijim izmenama i dopunama, brzo i jednostavno.

RSS izveštavanje koriste web sajtovi koji se često menjaju ( menjaju sadržaj ) web blogovi i sajtovi koji žele da olakšaju pregled ( RSS feed -ovi ne sadrže reklame ) svojim posetiocima.

ADSL

Termin adsl je nastao od početnih slova engleskih reči Asymmetric Digital Subscriber Line – asimetrična digitalna pretplatnička linija. Ovaj naziv označava tehnologiju koja omogućava da se kroz postojeću telefonsku infrastrukturu uporedo sa razgovorom prenose i podaci. To znači da se koriste već ugrađeni telefonski kablovi, na koje su spojeni telefonski aparati, a ugradnjom dodatnih uređaja omogućava se da istovremeno teku glasovna komunikacija i razmena podataka.

Bakarni kablovi koje telekomunikacione kompanije koriste za fiksnu telefoniju imaju mnogo veći kapacitet, odnosno raspon frekvencija, nego što je za glasovnu komunikaciju potrebno. Ta osobina kablova iskorišćena je za DSL tehnologiju. Razni tipovi informacija putuju istim žicama bez ometanja telefonskih razgovora tako što se različite frekvencije koriste za pojedine zadatke. Proizvođači su ograničili frekvencije koje telekomunikaciona oprema koristi, tako da se sva telefonska konverzacija obavlja u rasponu od 0 do 3,4 kHz. To je sićušan opseg u odnosu na, primera radi, frekvencije od 20 Hz do 20.000 Hz koje imaju standardni stereo zvučnici, a bakarni kablovi mogu da sprovode i frekvencije od više miliona herca. Upotreba tako malog opsega seže u prošlost, zbog želje da se izbegne interferencija koja može nastati kada se više žica nađe na malom prostoru. Moderna oprema koja šalje digitalne signale bezbedno može da koristi veći deo kapaciteta telefonskih kablova, a DSL tehnologija upravo to i čini.

Ova tehnologija se zasniva na nejednakoj raspodeli frekvencija, a tome se pribeglo na osnovu realnih pokazatelja da većina korisnika Interneta više preuzima nego što šalje podatke. Bez obzira na to što su brzine prenosa koje se ADSL tehnologijom postižu daleko veće od onih koje se ostvaruju pomoću standardnih modema, svi korisnici neće moći da dobiju identičnu uslugu, niti je ona na svakom mestu ista. ADSL u velikoj meri zavisi od udaljenosti korisnika od centrale preko koje je povezan na uslugu. Da bi ADSL bio negde ugrađen, udaljenost od centrale ne sme biti veća od 5,5 kilometara, a s daljinom opada brzina koju korisnik može dobiti. Najveća brzina koja se preko ADSL-a može ostvariti je od osam megabita u sekundi ka korisniku na udaljenosti do 1,8 kilometara i 1536 kilobita u sekundi od korisnika ka davaocu usluga.

Funkcionisanje ADSL-a

Telefonska pretplatnička linija se relizuje preko jednog para bakarnih žica od lokacije Telekoma Srbije do lokacije korisnika. Za prenos govora u klasičnoj telefoniji koristi se osnovni opseg. S obzirom da preko bakarnih žica može da se prenosi širi frekvantni opseg, ADSL koristi frekventni opseg koji se deli na dva ili više opsega. Osnovni opseg (0 – 4kHz) koji se koristi za telefonski saobraćaj (prenos govora) je posebnim filtrom (splitter-om frekvencija) odvojen od opsega koji se koristi za prenos podataka.

Ovaj sistem koristi dve različite vrste opreme. Na strani korisnika nalazi se delitelj frekvencije i ADSL primopredajnik (ADSL modem). Delitelj ima funkciju da od celokupnog frekventnog opsega izdvoji osnovni opseg koji služi za telefonski razgovor. Preko delitelja se priključuje običan telefonski aparat ili ISDN terminalni uređaj (ISDN telefon, ISDN faks grupe 4) i to u zavisnosti da li je ADSL realizovan preko obične telefonske linije ili preko baznog ISDN priključka.

ADSL primopredajnik se priključuje na drugi izlaz delitelja i omogućuje protok podataka sa korisničkog računara ili mreže na ADSL liniju. U zavisnosti od proizvođača, moguća je integracija mrežnog rutera, shwitch-a ili druge opreme u ADSL primopredajnik. Na strani Internet provajdera nalazi se DSL pristupni multiplekser (DSLAM – Digital Subscriber Line Access Multiplexer) koji se sastoji od delitelja i ADSL primopredajnika. Delitelj ceo saobraćaj deli na dva dela: telefonski saobraćaj koji se prosleđuje Telekomu Srbija i digitalne podatke koji se šalju prema Internetu preko ADSL primopredajnika.

Kao i mnoge druge oblasti telekomunikacija, i ADSL se paralelno razvijao u dva pravca. Stariji je poznat kao CAP (carrier amplitude/phase) i lakše se ugrađuje od ANSI standarda nazvanog DMT (discrete multitone). CAP funkcioniše tako što signal u telefonskom kablu deli u tri zasebna opsega. Razgovori se obavljaju u opsegu od 0 do 4 kHz, za slanje podataka koristi se opseg od 25 do 160 kHz, dok se za primanje podataka koristi raspon od 240 kHz naviše. Gornju granicu određuje nekoliko činilaca poput dužine kabla, šuma i broja korisnika, a maksimalna je oko 1,5 MHz. Ovaj sistem s tri razdvojena kanala minimizuje mogućnost njihove interferencije, kao i interferencije sa signalima na drugim kablovima.

Bitku je, prema dostupnim podacima o proizvedenoj opremi, dobio DMT, jer je usvojen kao standard organizacije ANSI. Sistem DMT takođe deli signal u kanale, ali ne koristi dva vrlo široka kanala za slanje i primanje podataka, već podatke deli na 247 kanala, od kojih je svaki širok 4 kHz. Svaki kanal se posebno prati i ako na nekom kvalitet signala opadne, komunikacija se prebacuje na drugi. To se neprestano dešava, da bi se pronašli najbolji kanali za slanje i primanje podataka. Pored toga, na kanalima na nižim frekvencijama, od 8 kHz, odvija se dvosmerna komunikacija. Praćenje i razdvajanje informacija na ovim kanalima, kao i održavanje kvaliteta svih 247 kanala, čini DMT znatno složenijim rešenjem, ali i boljim za infrastrukturu nestabilnog kvaliteta. Dva postojeća standarda nisu međusobno kompatibilna.

Oprema

Da bi korisnik mogao da koristi ADSL i telefon istovremeno, pre priključaka se ugrađuje razdvajač, uređaj koji ima filtar niskih frekvencija, što obezbeđuje da do telefonskog aparata stignu frekvencije do 4 kHz. Na razdvajač se potom povezuju telefon i ADSL modem. ADSL tehnologija koristi dva uređaja: jedan se nalazi kod korisnika, a drugi u centrali. Kod korisnika je DSL primopredajnik (transiver), a kod operatora multilplekser DSL pristup (DSL Access Multiplexer, DSLAM) i na njega su povezani korisnici.

Primopredajnik je poznatiji kao ADSL modem, i preko njega se računar spaja na telefonsku liniju. Na računar se može povezati na nekoliko načina, a najčešće se to čini preko USB priključka ili mrežne kartice. Standardni ADSL modemi su prvenstveno namenjeni kućnim korisnicima, dok su preduzećima namenjeni modeli koji sadrže i mrežne skretnice i usmerivače.

S druge strane, DSLAM je deo opreme koji obezbeđuje da ADSL radi. On prihvata povezivanje više korisnika i sve skuplja u jednu vezu ka Internetu. Ovi uređaji su po pravilu fleksibilni i podržavaju više tipova DSL veza, kao i različite protokole i modulacije (CAP i DMT na primer) u okviru istog tipa DSL-a. Pored toga, DSLAM može uključivati i dodatne funkcije poput usmeravanja ili dinamičke dodele IP adresa.

Korišćenje DSLAM-a donosi i možda najveću razliku između ADSL-a i kablovskog pristupa Internetu. U drugom slučaju, dodavanje korisnika na granu kabla znači i snižavanje kvaliteta svakome pojedinačno. Suprotno tome, ADSL obezbeđuje rezervisanu vezu od svakog korisnika ka DSLAM-u, tako da ne postoji nikakvo uslovljavanje između kvaliteta usluge i broja korisnika, sem u slučajevima da veza operatera ka Internetu ne može da zadovolji potrebe većeg broja korisnika.

Prednosti

- omogućuje stalnu vezu sa Internetom uz povoljne cene; potrebno je da imate kompjuter sa slobodnim USB priključkom ili mrežnu karticu,
- moguće je odabrati razne pakete vezane za brzine protoka (256/64kbps, 512/128kbps, 768/192kbps, itd),
- realizacija je preko postojeće telefonske linije i kućne instalacije; zadržavate postojeću telefonsku liniju uz uobičajeno obavljanje razgovora,
- ADSL servis se može realizovati bez obzira na tip telefonskog priključka koji korisnik ima, uz uslov je da se korisnik nalazi na području na
kojem je moguća instalacija ADSL priključka,
- prilikom realizacije ADSL servisa na postojeću ISDN liniju korisniku su na raspolaganju istovremeno oba ISDN kanala i ADSL veza,
- povoljna cena potrebne ADSL korisničke opreme,
- zadržavate postojeći broj telefona ukoliko Vam je telefonska linija realizovana preko „čiste“ bakarne parice.

Mane

ADSL veza je bolja kada ste bliže centrali, odnosno mogu se ostvariti veće brzine. Slanje podataka se odvija znatno sporije od primanja, mada je i dalje daleko brže od nego s klasičnim modemom. Na kraju, usluga nije svugde dostupna.

Potrebni uslovi za realizaciju ADSL-a

Za realizaciju ADSL potrebna je „čista“ bakarna parica. Ukoliko je telefonska linija realizovana preko PCM-a ili kao dvojnička linija potrebno je prvo da Telekom Srbija obezbedi par bakarnih žica do korisnika.
Drugi uslov je da na Vašoj centrali postoji DSLAM jer ADSL radi na maksimalnom rastojanju od 5-6 km od telefonske centrale uz odgovarajući prečnik žica.

Primena ADSL-a

Analizom potreba manjih firmi i kućnih korisnika (SOHO) primećeno je da nije potrebno omogućiti simetričan prenos podataka. Naime, višestruko je veći protok koji ovi korisnici ostvaruju u prijemnom smeru nego što šalju.

ADSL je osmišljen kao asimetrični sistem prenosa koji se realizuje preko analogne telefonske linije i obezbeđuje istovremeni prenos analognih (govornih) i digitalnih podataka (velika brzina preko stalne veze sa Internetom).

Rang mog bloga

Da bi smo videli kolika je vrednost našeg sajta, možemo da iskoristimo sledeću adresu: www.sajtinfo.com.
Kada ubacimo svoje korisničko ime dobijemo sledeći prikaz:

Ukoliko želimo da prijavimo naš sajt kako bi smo dobili rezultate pretrage nekih pretrazivača (Google, Yahoo,…)koristićemo sledeće adrese:

http://www.bblmedia.com/addurl.html
http://www.addurlfree.com/

Sada možemo da izaberemo na koji od najpoznatijih pretrazivača želimo da prijavimo svoj sajt. Za primer ćemo uzeti prijavljivanje na Google-u: www.google.com

isti postupak možemo ponoviti i za ostale pretrazivače.

IMAP protokol

Internet Message Access Protocol (IMAP) je mail protokol koji se koristi za pristup e-mailu na udaljenom web serveru od strane lokalnog klijenta. IMAP i POP3 su dva najčešće korišćena Internet mail protokola za primanje e-mail poruka. Oba protokola su podržana od strane svih novijih e-mail klijent softvera i web servera. Glavne razike izmedju IMAP i POP3:

• POP3 protokol podrazumijeva da je samo jedan klijent povezan sa mailboxom,
• IMAP protokol dozvoljava simultano povezivanje više klijenata.

IMAP je preporučljiv u situacijama gde je mailbox upravljan i održavan od strane više korisnika.

IMAP poštanski servisi

IMAP poštanski servisi nude izuzetno snažnu kontrolu nad elektronskom poštom. Slično POP 3 servisima, IMAP funkcioniše sa vašim e-mail klijentom radi preuzimanje pošte sa udaljenog servera. Za razliku od POP3 servisa, IMAP vam omogućava mnogo bolju kontrolu nad elektronskom poštom, tako da možete da vidite temu poruke pre nego što je preuzmete i da izaberete koje poruke ćete da preuzmete. IMAP vam takođe omogućava da sinhronizujete poštanske foldere između lokalnog računara i IMAP servera dobavljača usluga, tako da ćete videti iste foldere i poruke gde god da se prijavite.

Servisi za prosleđivanje poruka

Servisi za prosleđivanje poruka automatski preusmeravaju sve poruke poslate na vašu novu e-mail adresu do postojeće adrese koju ste vi odredili. Pošto servisi za prosleđivanje ne skladište elektronsku poštu, morate da imate alternativnu e-mail adresu koja će služiti kao prijemni nalog.

Servisi za prosleđivanje poruka prosleđuju poruke do postojeće e-mail adrese. Ovo je korisno ako je vašu trenutnu adresu teško zapamtiti, ali to znači da već morate da imate e-mail adresu da biste mogli da koristite servis za prosleđivanje.

Razlozi za
Najbolje kod servisa za prosleđivanje poruka je što vam omogućavaju da nastavite da koristite postojeći e-mail nalog koji vam je dodelio vaš dobavljač Internet usluga (ISP). Ako nekada promenite ISP, samo promenite adresu na koju će se poruke prosleđivati, i sva pošta će automatski biti preusmerena na novu adresu.

Razlozi protiv
Kada koristite servis za prosleđivanje poruka postavljate još jedan sloj između pošiljaoca i vašeg e-mail naloga. To znači da ste duplo više izloženi mrežnim i drugim problemima; ako padne ili servis za proslećivanje ili vaš e-mail nalog, nećete dobiti poštu. To takođe znači da vam pošta može stići sa zakašnjenjem. Servisi za prosleđivanje poruka zarađuju novac tako što dodaju male reklamne poruke na vrh ili dno svake poruke koju proslede.

RADIUS

RADIUS je industry-standard protocol koji je opisan u RFC 2865 „Remote Authentication Dial-in User Service (RADIUS)“, i u RFC 2866 „RADIUS Accounting“. RADIUS nudi mrežnu autentifikaciju i autorizaciju i accounting servis. Sledeće komponente su delovi RADIUS autentifikacione, autorizacione i accounting infrastrukture:

- Access clients
- Access Servers (RADIUS klijenti)
- RADIUS proxies
- RADIUS servers
- User Account databases

Šta su RADIUS klijenti?

Network Access Server (NAS) je uređaj koji nudi neki nivo pristupa u velikim mrežama. NAS koji koristi RADIUS infrastrukturu je takođe RADIUS klijent, koji šalje zahteve za konekcijama i accounting poruke ka RADIUS serveru za autentifikaciju, autorizaciju i accounting.

Klijentski kompjuteri, kao što su wireless laptop kompjuteri i drugi kompjuteri na kojima rade klijentski operativni sistemi, nisu RADIUS klijenti. RADIUS klijenti su Network access serveri uključujući wireless access pointe, 802.1x autentifikacione switch-eve, VPN serveri, Dial-up serveri – zato što oni koriste RADIUS protokol za komunikaciju sa RADIUS serverima kao što su NAP serveri.

RADIUS Proxy

Možemo da koristimo NPS kao RADIUS proxy da rutiramo poruke između RADIUS klijenata (Access Servera) i RADIUS Servera koji odrađuje autorizaciju, autentifikaciju i accounting za pokušaje konekcije.

Kada koristimo NPS kao RADIUS Proxy, NPS je Central-switching ili Routing Point (tačka rutiranja) kroz koji RADIUS Access i Accounting poruke prolaze. NPS zapisuje informacije u Accounting log koje se odnose na prosleđene poruke.

Preporučuje se izgradnja NPS-a kao RADIUS proxy kada je potrebno obezbediti autentifikaciju i autorizaciju za naloge iz šume aktivnog direktorijuma. NPS RADIUS proxy koristi Realm ime (ime koje identifikuje lokaciju korisničkog naloga) koji predstavlja deo korisničkog imena da prosledi zahteve ka RADIUS serveru u target šumi. Ovo dozvoljava da pokušaji konekcije za korisničke naloge iz jedne šume budu autentifikovani za Network Access Server u drugoj šumi. Koristeći RADIUS Proxy za Inter-forest autentifikaciju nije potrebno kada obe šume rade u Windows Server 2003 funkcionalnom nivou i između dve šume postoji poverenje.

Potrebno je izgraditi NPS kao RADIUS proxy kada je potrebno procesuirati veliki broj zahteva za konekcijama između RAS RADIUS klijenata i RADIUS servera. NPS RADIUS proxy može da smanji saobraćaj između više RADIUS servera, što je komplikovano konfigurisati kada na mreži imamo samo RADIUS Servere i RADIUS klijente.

Konfigurisanje procesuiranja zahteva za konekcijama (Connection request Procesing)

Connection request Policies su setovi uslova (conditions) i postavki koje omogućavaju mrežnim administratorima određivanje RADIUS Servera koji bi trebao da odrađuje autentifikaciju i autorizaciju zahteva za konekcijama koje NPS server prima od NPS klijenata.
Defoltna Connection-request polisa koristi NPS kao RADIUS Server i lokalno procesuira sve zahteve za konekcijama.

Imamo nekoliko mogućih konfiguracija Connection Request Processing-a, i to su:

- Local vs RADIUS authentication: Lokalna autentifikacija radi protiv lokalne sigurnosne baze naloga (Local Security Account Database) ili aktivnog diektorijuma. Connection polise nalaze se na tom serveru. RADIUS autentifikacija prosleđuje zahteve za konekcijama ka RADIUS Serveru za autentifikaciju protiv sigurnosne baze podataka. RADIUS održava Central Store u kojem se nalaze sve Connection polise.

- RADIUS Server Groups: Koristi se kada je jedan ili više RADIUS servera u mogućnosti da odradi zahteve konekcija. Connection requests su balansirani na osnovu kriterijumima koji su određeni u toku kreiranja RADIUS server grupe ako postoji više od jednog RADIUS servera u grupi.

- Default Ports for accounting and authentication using RADIUS: Portovi koji su potrebni za autentifikacione i accounting zahteve prosleđeni ka RADIUS Serveru su: UDP 1812-1645 i UDP 1813-1646.

Connection Request polisa

Connection Request polise su setovi uslova (conditions) i postavki koje dozvoljavaju mrežnim administratorima da odrede koji RADIUS serveri odrađuju autentifikaciju i autorizaciju zahteva za konekcijama koje je NPS server dobio od RADIUS klijenata. Možemo da konfigurišemo Connection request polise da odredimo koji RADIUS Serveri će se koristiti za RADIUS accounting.

IP adresa

IP adresa (IP broj) je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta  uz korišćenje Internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija).
S obzirom da je sam koncept IP protokola oslobođen mehanizama koji osiguravaju pouzdanost, i sam proces usmeravanja paketa je relativno brz i jednostavan. To znači da usmerivači povremeno mogu presložiti redosled, promeniti ili čak izgubiti pakete, što se dobro slaže s modelom najbolje moguće, ali da na kraju to ne utiče previše na samu uslugu.IP protokol je standard na najvećoj računarskoj mreži danas – Internetu. Najraširenija verzija protokola koja je de facto standard Interneta je IP verzija 4 (IPv4), dok je najizglednija sledeća verzija IP verzija 6 (IPv6). Pojedine verzije se razlikuju u načinu adresiranja, ali i brojnim drugim detaljima. Tako npr. IPv4 koristi 32-bitnu IP adresu, dok recimo IPv6 koristi 128-bitnu adresu.

IP v4

IPv4 je trenutni standard za IP adresiranje na Internetu. U ovoj verziji IP adresa se sastoji od 32 bita, odnosno 4 bajta. IPv4 adrese su prvobitno imale samo dva dela – adresu mreže i adresu samog uređaja u okviru mreže.

IP v6

Sa 32-bitnom adresom se može  dodeliti nešto više od 4 milijarde mogućih adresa. IPv6 koristi 128-bitne adrese umesto 32-bitnih.Podaci se pre slanja „razbijaju“ na manje pakete, protokolom definisane veličine, i u svakom od ovih paketa postoji, pored delova informacija koje prenose između računara, i informacije koje omogućuju povezivanje sa drugim delovima početne informacije (tj. drugim paketima) kao i infomacije na koji način se vrši spajanje tih paketa- redni broj paketa, kad stignu do odredišnog računara, da bi primljena informacija bila identična poslatoj informaciji.

IP adresu možemo naži pomoću više sajtova, npr http://ipcatcher.com/ čiji izgled je dat na sledećoj slici: