Servis za pristup efektivnim prekonoćnim stopama

utorak.13.apr.2010. god

Putem sistema veb-servisa, Narodna banka Srbije omogućava pravnim subjektima da automatizuju pristup ponuđenim podacima i da ih koriste u svojim informacionim sistemima na način koji najviše odgovara njihovim potrebama.

Registrovani korisnici veb-servis sistema dobijaju mogućnost pristupa javnim podacima Narodne banke Srbije, putem konzistentnog skupa programskih interfejsa. Na taj način im je omogućeno da ponuđene podatke integrišu u svoje informacione sisteme korišćenjem širokog spektra programerskih tehnologija. Važno je napomenuti da veb-servis sistem ne omogućava pristup podacima preko gotovih vizuelnih interfejsa. Korisnicima je ostavljeno da sami razviju svoje aplikativne module i koriste podatke na način koji najviše odgovara njihovim poslovnim potrebama. Detaljan opis usluga sistema veb-servisa dat je u tehničkoj dokumentaciji.

SERVIS ZA PRISTUP EFEKTIVNIM PREKONOĆNIM STOPAMA(BEONIA)

Efektivna prekonoćna stopa izračunata kao ponderisani prosek svih prekonoćnih pozajmica na srpskom međubankarskom tržištu, koje su plasirale banke Panela, uključujući i plasmane date drugim bankama van Panela.

Pоstоје dvа tipа sеrvisа zа pristup efеktivnim prеkоnоćnim stоpаmа:

- BeoniaService

- BeoniaXmlService

Mеtоdе оvа dvа tipа sеrvisа imајu istа imеnа i istе ulаznе pаrаmеtrе, а rаzlikuјu sе u tipu оbјеktа kојi vrаćајu.

Metоdе BeoniaService-а vrаćајu оbјеktе tipа DataSet.

Mеtоdе BeoniaXmlService-а vrаćајu оbјеktе tipа string.

Mеtоdе:

Nаziv mеtоdе              Оpis mеtоdе

GetBeonia                    Mеtоdа vrаćа efеktivnu prеkоnоćnu stоpu zа izаbrаni dаtum.

GetBeoniaByPeriod     Mеtоdа vrаćа efеktivnе prеkоnоćnе stоpе zа izаbrаni pеriоd.

GetBeoniaByYear       Mеtоdа vrаćа efеktivnе prеkоnоćnе stоpе zа izаbrаnu gоdinu.

Studenti:

Nebojša Luković 108/06

Milan Milosavljević 168/06

Sandra Djordjević 32/06

Statistika web sajta

Logovi i statistika

Paralaleno s aktiviranjem novog sajta na našem sistemu, započinje i proces beleženja osnovnih podataka o vremenu, adresama i aktivnostima posetilaca sajta. Ovi ”logovi” nisu zanimljivi za većinu vlasnika Web sajtova, jer podaci koje sadrže nisu pregledni, obrađeni, sortirani… Međutim, vremenom se u logovima može akumulirati poprilična količina korisnih informacija, koje samo treba izvući iz “sirovih” podataka.

Za tu svrhu postoje tzv. “analizatori logova”, koji svoje rezultate mogu da predstave i grafički, tabelarno, zbirno, pojedinačno, uporedno, itd. Svim korisnicima EUnetWeb servisa, dostupni su detaljni statistički izveštaji o posećenosti njihovog sajta. Oni se pregledaju preko Web browsera, kao i sve druge stranice na Internetu, navođenjem odgovarajuće adrese, prema instrukcijama s početka ovog teksta.

Da ne bi svi korisnici Interneta mogli da slobodno pristupaju statistikama posećenosti vašeg sajta, pod pretpostavkom da želite da ti podaci ostanu vaša poslovna tajna, pristup ovom delu sajta je zaštićen. Dakle, neophodno je da unesete vaš username koji koristite za ažuriranje prezentacije i odgovarajuću lozinku.

Ažuriranje podataka se vrši svaki put kada učitate stranicu, a detaljniji izveštaji se mogu dobiti navigacijom unutar samih statistika.

Sta je RSS?

Šta je RSS?
RSS predstavlja jednostavan način za automatsko preuzimanje informacija sa web lokacija koje vam se sviđaju. Umesto da posećujete web sajtove kako biste videli da li se na njima pojavila nova vest ili članak, možete koristiti RSS (Really Simple Syndication – veoma jednostavno povezivanje). Na taj način ćete odmah biti obavešteni o najnovijim zbivanjima ili promenama na sajtovima koji vas zanimaju.

Kako se koristi RSS?
Uopšteno govoreći, potrebno je da nabavite program za čitanje vesti (RSS Reader). Ovaj program prikazuje informacije koje, putem RSS-a, pristižu na vaš kompjuter sa sajtova koje ste izabrali.
Posle toga morate izabrati RSS kanale koje želite da primate, kao što je B92 RSS kanal sa najnovijim informacijama iz oblasti vesti i sporta.

Gde mogu da nabavim program za čitanje vesti putem RSS-a? Kako RSS funkcionise?
Ukoliko želite da pratite naše RSS sadrzaje preko Web-a izaberite neki od mnogobrojnih web-based RSS servisa.
Naša preporuka je servis Bloglines. Da bi ste pratili nase sadrzaje preko servisa Bloglines idite na www.bloglines.com i kreirajte svoj besplatan nalog. Nakon toga kliknite na opciju Add u My Feeds tabu, unesite ime RSS lokacije, pritisnite Subscribe. Nakon toga ćete videti opcije za dodatna podešavanja i još jednom kliknite na Subscribe.
RSS kanale možete pratiti i putem Windows programa. Kliknite ovde i pronaći ćete veliki broj popularnih programa. Mnogi od njih su besplatni.
Pri izboru programa imajte na umu da različiti programi rade na različitim operativnim sistemima.

Kako RSS funkcionise?

Novosti koje se šire RSS kanalima su označena narandžastim ili bijelim znakom, koji izgleda ovako:Kada vidite ovaj znak, vama ostaje da dodate željeni RSS na vaš čitač vijesti, funkcijom copy-paste ili click and drag.

Rang mog bloga na internetu…..

Prijavljivanje sajta ne oduzima mnogo vremena, ali ima veliki znacaj.  Optimizacija sajta služi da se sajt nadje na što boljoj poziciji, da se što bolje kotira prilikom pretraživanja interneta, kako bi informacije sa Vašeg sajta došle do ciljane publike. Prijavljivanje adrese se nege naplacuje, a negde se moze besplatno prijaviti.  Pretraživači broje linkove sa ovih sajtov tako da Vam ovo može povećati rang sajta.

Blog je vredeo nula evra. Nakon prijavljivanja URL adrese, na razlicitim pretrazivacima… moj blog je vredeo 10 evra ,a sada 9 evra.

Vrednost sajta:

Da biste se registrovali na poznatim web pretraživačima , na sajtu www.addurlfree.com treba uneti URL svog bloga i svoju email adresu.

Ovde ostavite svoje podatke i potvrdite sa Submit dugme,čime ćemo potvrditi registraciju.

Isto ovo možemo uraditi i na www.submitexpress.com

Treba se ovde registrovati, a pre svega popuniti popuniti formu.

Google nam pomaze da nadjemo svoj blog…

Uspesno je odradjeno… Nadjen je zeljeni blog!

IP adresa

IP adresa je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje Internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija).

Primer IP adrese je 207.142.131.23Internet protokol (IP) poznaje svakog logičkog domaćina (hosta) po broju, takozvanoj IP adresi. Na bilo kojoj datoj mreži ovaj broj mora biti jedinstven za sve domaćine interfejsa koji komuniciraju kroz tu mrežu. ISP-ovi (internet servis provajderi) ponekad daju korisnicima interneta ime domaćina pored njihove numeričke IP adrese.

IP adrese korisnika koji surfuju www (svetski široku mrežu) se koriste da omoguće komunikaciju sa serverom nekog veb sajta. Takođe, one se nalaze u zaglavljima imejlova. Ustvari, za sve programe koji koriste TCP/IP protokol, IP adresa korisnika i IP adresa odredišta su neophodni kako bi se uspostavila komunikacija i poslali podaci.

U zavisnosti od internet veze, IP adresa može biti uvek ista pri konekciji (takozvana statička IP adresa), ili različita pri svakoj novoj konekciji (dinamička IP adresa). Kako bi se koristila dinamička IP adresa, mora da postoji server koji pruža adresu. IP adrese se uobičajedno daju kroz servis koji se zove DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) ili Protokol Konfiguracije Dinamičnog Domaćina.

Internet adrese su potrebne ne samo za jedinstveno nabrajanje domaćinskih interfejsa, već i za svrhe rutovanja, pa je veliki broj njih uvek nekorišćen ili rezervisan.

Jedan isti uređaj (na primer računar) može imati više priključaka na mrežu (više mrežnih kartica), pa u tom slučaju može imati i više IP adresa (ali samo jedna po kartici).

TCP / IP protokol
TCP / IP (eng. Transmission Control Protocol / Internet Protocol) jedan je od naj-korišćenijih protokola koje koriste skoro sve računarske mreže koje su na internetu. Koristi se i u lokalnim mrežama za prenos podataka između računara ili servera. Takođe ovaj protokol omogućava konekciju različitih operativnih sistema ili različitih vrsta računara, servera ili ostalih perifernih uređaja kao što su štampači. Ovo je protokol na kojem se zasniva internet. Kada se konektujete na internet vaš ralčunar dobija unikatnu IP adresu koja vam omogućava da lagodno komunicirate sa ostalim računarima na internetu.

TCP / IP protokol se sastoji od dva dela, prvog TCP dela koji vaše podatke deli na manje pakete radi lakšeg i sigurnijeg transfera, i koji ih takođe na odredištu spaja ponovo u originalnu datoteku, i dela IP koji adresira svaki taj paket sa odredišnom i izvorišnom adresom. Svi paketi moraju da prođu korz određenu putanju koju određuje uređaj ruter.

TCP / IP protokol omogućava da protokoli poput HTTP, FTP, SMTP… koji se nadograđuju na njega budu jednostavniji jer o njima ne ovisi sama datoteka koja se šalje nad tim protokolima.

Trenutna verzija ovog protokola je 4 (tačna oznaka ovog protokola je IPv4) međutim, zbog velike ekspanzije interneta ovaj protokol postaje sve problematičniji i trenutno je u fazi nova verzija 6 (tačna oznaka je IPv6) koja treba u dogledno vreme da reši sadašnje probleme ovog protokola. O problemima nećemo ovde raspravljati jel je to izvan okvira ovog dokumenta.

Statička IP adresa
Postoje serveri koji imaju svoje stalne (statičke) ip adrese radi lakšeg snalaženja na internetu. To su serveri koji opslužuju korisnike (klijente) pri njihovim zahtevima. Ove adrese se retko menjaju i one ostaju statične da bi udaljeni serveri mogli lako da ih pronađu ukoliko se recimo vrši razmena e-mail poruka sa jedne tačke (jednog internet posrednika) i druge tačke (tj drugog internet posrednika).

Dinamička IP adresa
Običnim korisnicima koji pristupaju internet posredniku putem dial-up konekcije, koristeći PPP protokol, nije potrebna stalna IP adresa jer oni sve svoje servise traže od internet posrednika. Njima se dodeljuje dinamička IP adresa koje može biti bilo koja u rasponu koji odredi internet posrednik.

DNS
Serveri koji su stalno konektovani na internet kod internet posrednika omogućavaju da se simbolične adrese prevedu na IP adrese. To je proces u kojem se adresa npr. www.drenik.net  koja je lako čitljiva za ljude prebaci u format lako čitljiv za kompjutere npr. 195.252.112.4

Nakon upotrebe “run” и “cmd” ,  ukucala sam  “ipconfig”, dobila sam  “ip adresu” 192.168.30.92,   “ping” www.facebook.com… zakljucak:  prosecna brzina је 124 ms

AFP (Appel File Protokol)

Apple Filing Protocol (AFP) je sloj 6 (prezrentacioni sloj) mrežni protokol koji nudi fajl servise za Mac OS X i Classic Mac OS. U Mac OS X-u, AFP je jedan od nekoliko fajl servisa koji su podržani uključujući Server Message Block (SMB), Network File System (NFS), File Transfer Protocol (FTP), i WebDAV. On trenutno podržava Unicode imena fajlova, POSIX i listu dozvola za kontrolu pristupa, UNIX kvote, forkove resursa, imenovane proširene atribute, i napredno zaključavanje fajlova. U Mac OS 9 i ranijim, AFP je bio primarni protokol za fajl servise.

Kompatibilnost
AFP verzija 3.0 i novije se ekskluzivno oslanjaju na TCP/IP (port 548 ili 427) za uspostavljanje komunikacije i podržava AppleTalk samo kao protokol za otkrivanje servisa. AFP 2.x familija podržava i TCP/IP i AppleTalk za komunikaciju i otkrivanje servisa. Mnoge AFP implementacije drugih proizvođača koriste AFP 2.x, podržavajući na taj način AppleTalk kao metod konekcije. Ranije verzije se ekskluzivno oslanjaju na AppleTalk. Iz tog razloga, starija literatura naziva AFP “AppleTalk Filing Protocol”. Druga literatura možda naziva AFP “AppleShare,” a to je ime Mac OS 9 (i ranijih) AFP klijenata.

Druge stvari koje treba da znate u vezi kompatibilnosti:
Mac OS X v10.4 i novije eliminišu podršku za AFP servere koji se oslanjaju isključivo na AppleTalk za komunikaciju.
Računari koji koriste Classic Mac OS mogu da se konektuju na AFP 3.x servere, sa određenim ograničenjima. Na primer, maksimalna veličina fajla u Mac OS 8 je 2 gibabajta. Tipično, za Mac OS 9.1 ili novije se preporučuje za konekcije ka AFP 3.x serverima; za verzije Classic Mac OS-a koje prethode 9.1, instalacija AppleShare klijenta 3.8.8 je neophodna.
AFP 3.0 i noviji su neophodni za mrežne home direktorijume, pošto Mac OS X zahteva POSIX dozvole na korisničkom home direktorijumu. Pojedinačna prijava sa upotrebom Kerberosa zahteva AFP 3.1.

Istorijat
Promene napravljene u AFP-u od verzije 3.0 predstavljaju velike napretke u protokolu, unoseći novine koje su dizajnirane specijalno za Mac OS X klijente.

Međutim, kao i AppleShare klijent u Classic Mac OS-u, AFP klijent u Mac OS X-u nastavlja da podržava kodove slova i kreatora, zajedno sa ekstenzijama fajlova.

AFP 3.0 je predstavljen u Mac OS X Server-u 10.0.3, i korišten je sve do Mac OS X Server-a 10.1.5. To je bila prva verzija koja je koristila model dozvola u stilu UNIX POSIX  i Unicode UTF-8 kodiranje fajlova. Verzija 3.0 je podržavala maksimalnu tačku deljenja i veličinu fajla od dva tebibajta, maksimalnu veličinu fajla i volumena za Mac OS X sve do verzije 10.2. (Imajte u vidu da se maksimalna veličina fajla promenila od verzije 2.2, kao što je dole opisano). Pre AFP 3.0, maksimalna dužina imena fajla poslatog preko AFP-a je mogla da bude 31 karekter.

AFP 3.1 je predstavljen u Mac OS X Server verziji 10.2. Značajne promene su uključivale podršku za Kerberos autentifikaciju, automatsko rekonektovanje klijenta, NFS deljenje, i bezbednu AFP konekciju preko Secure Shell (SSH). Maksimalna tačka deljenja i veličina fajla je porasla na osam tebibajta sa Mac OS X Server-om 10.2, a onda na 16 tebibajta sa Mac OS X Server-om 10.3.

AFP 3.2 dodaje podršku za Access Control Liste i proširene atribute u Mac OS X Server-u 10.4. Maksimalna veličina tačke deljenje je najmanje 16 tebibajta, mada Apple nije publikovao dokument o ograničenjima za Mac OS X Server 10.4.

Rane implementacije AFP serverskog softvera su bile dostupne u Mac OS-u počev od verzije 7.0, u AppleShare i AppleShare IP, i u ranom “1.x” izdanju Mac OS X Server-a. U klijentskom operativnom sistemu, AFP se zvao “Personal File Sharing”, i podržavao je do deset simultanih konekcija. Ove AFP implementacije su se oslanjale na verziju 1.x ili 2.x protokola. AppleShare IP 5.x, 6.x, i “1.x” izdanje Mac OS X Server-a su predstavili AFP verziju 2.2. Ovoje bila prva verzija koja je ponudila transportne konekcije koristeći TCP/IP kao i AppleTalk. Takođe je povećana maksimalna tačka deljenja sa četiri gigabajta na dva tebibajta, iako je maksimalna veličina fajla koji može da se skladišti ostala dva gigabajta zahvaljujući ograničenjmia u Classic Mac OS-u.

POP3-IMAP

1. POP3 vs IMAP

POP3
Post Office Protocol version 3 (POP3) je standardni mail protokol koji se koristi za primanje email poruka sa udaljenog servera na lokalnog email klijenta. POP3 Vam dozvoljava da kompletno preuzmete email poruke na Vaš lokalni kompjuter i čitate ih i kada ste offline.
IMAP
Internet Message Access Protocol (IMAP) je mail protokol koji se koristi za pristup email-u na udaljenom web serveru od strane lokalnog klijenta. IMAP i POP3 su dva najčešće korišćena Internet mail protokola za primanje email poruka. Oba protokola su podržana od strane svih novijih email klijent softvera i web servera.

Glavne razike izmedju IMAP i POP3:
POP3 protokol podrazumeva da je samo jedan klijent povezan sa mailbox-om. Nasuprot tome, IMAP protokol dozvoljava simultano povezivanje više klijenata. IMAP je preporučljiv u situacijama gde je mailbox upravljan i održavan od strane više korisnika.

2.    Šta su POP3, IMAP
POP3
Post Office Protocol version 3 (POP3) je standardni mail protokol koji se koristi za primanje e-mail poruka sa udaljenog servera na lokalnog e-mail klijenta. POP3 Vam dozvoljava da kompletno preuzmete e-mail poruke na Vaš lokalni kompjuter i čitate ih i kada ste offline.

IMAP
Internet Message Access Protocol (IMAP) je mail protokol koji se koristi za pristup e-mailu na udaljenom web serveru od strane lokalnog klijenta. IMAP i POP3 su dva najčešće korištena Internet mail protokola za primanje e-mail poruka. Oba protokola su podržana od strane svih novijih e-mail klijent softvera i web servera.

Glavne razike izmedju IMAP i POP3:
POP3 protokol podrazumijeva da je samo jedan klijent povezan sa mailboxom. Nasuprot tome, IMAP protokol dozvoljava simultano povezivanje više klijenata. IMAP je preporučljiv u situacijama gde je mailbox upravljan i održavan od strane više korisnika.

3. Informacije o POP3 i IMAP

POP3

POP3 je verzija 3 Post Office Protocol-a. POP3 je danas najrasprostranjeniji i sigurno najefikasniji komunikacioni protokol za prijem pošte pomoću lokalnih mail klijenata.

Kada preuzimate mail koristeći POP3, Vi u stvari vršite download poruka sa naših servera (gde su one skladištene pre Vašeg preuzimanja) i smeštate ih na disk Vašeg računara, a uz pomoć nekog programa za prijem pošte (e-mail klijenta). Ovo znači da şe poruke brišu sa našeg servera i skladište na Vaš računar. Usled ovoga ove poruke više nisu dostupne ako se pristupa sa drugog računara istom nalogu (mailbox).

POP3 zahteva informacije za logovanje. To su ime POP3 servera (mailcluster.loopia.se), korisničko ime (Vaša e-mail adressa) i lozinka.

Slede linkovi do članaka oo tome kako da postavite POP3 nalog u često koričćenim programima za prijem pošte.

IMAP

IMAP je skraćenica za Internet Message Access Protocol. IMAP protokol dinamički čita mailove i vidi foldere koje su na serveru. Za razliku od POP3 protokola poruke se ne skidaju na lokalni računar, već se čitaju direktno sa servera.

IMAP takođe zahteva login informacije: ime IMAP servera (mailcluster.loopia.se), korisničko ime (Vaša e-mail adressa) i lozinku.

Slede linkovi do članaka o tome kako da postavite IMAP nalog u često koričćenim programima za prijem pošte.

1.http://www.adssrbija.com

2.http://amgenesis.net/email.html

3.https://support.loopia.rs/wiki/Informacije_o_POP3_i_IMAP_protokolu