Сервис за приступ регистру дужника у принудној наплати

Опис:

Сервис за претраживање дужника у принудној наплати.

О сервису:

Постоје два типа сервиса за приступ регистру дужника у принудној наплати:

- DebtorService
- DebtorXmlService

Методе ова два типа сервиса имају иста имена и исте улазне параметре, а разликују се у типу објекта који враћају.

Meтоде DebtorService-а враћају објекте типа DataSet.
Mетоде DebtorXmlService-а враћају објекте типа string.

Локација сервиса

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/DebtorService.asmx
https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/DebtorXmlService.asmx

Локација WSDL дефниције сервиса

https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/DebtorService.asmx?WSDL
https://webservices.nbs.rs/CommunicationOfficeService1_0/DebtorXmlService.asmx?WSDL

Rang mog bloga

Da bi smo videli kolika je nominalna vrednost našeg sajta koristićemo adresu www.sajtinfo.com. Ukoliko sajt nije prijavljen na neki web pretraživač njegova nominalna vrednost biće nula Eura.

Da bi smo se prijavili da naš sajt uđe u pretrage nekih pretraživača koristimo neku od adresa:
http://bblmedia.com/addurl.html
http://www.addurlfree.com
http://www.submitexpress.com

Evo primera kako izgleda prijava preko bblmedia.com:

Imamo mogucnost da izaberemo na kom cemo sajtu da postavimo da se nas url pojavljuje medju prvima.
Ona će nam povećati vidljivost našeg sajta na Internetu.

IP adresa

IP adresa

IP adresa ili IP broj je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta  uz korišćenje Internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija).
S obzirom da je sam koncept IP protokola oslobođen mehanizama koji osiguravaju pouzdanost, i sam proces usmeravanja paketa je relativno brz i jednostavan. To znači da usmerivači povremeno mogu presložiti redosled, promeniti ili čak izgubiti pakete, što se dobro slaže s modelom najbolje moguće, ali da na kraju to ne utiče previše na samu uslugu.IP protokol je standard na najvećoj računarskoj mreži danas – Internetu. Najraširenija verzija protokola koja je de facto standard Interneta je IP verzija 4 (IPv4), dok je najizglednija sledeća verzija IP verzija 6 (IPv6). Pojedine verzije se razlikuju u načinu adresiranja, ali i brojnim drugim detaljima. Tako npr. IPv4 koristi 32-bitnu IP adresu, dok recimo IPv6 koristi 128-bitnu adresu.

IPv4 adrese

IPv4 je trenutni standard za IP adresiranje na Internetu.
U ovoj verziji IP adresa se sastoji od 32 bita, odnosno 4 bajta. IPv4 adrese su prvobitno imale samo dva dela – adresu mreže i adresu samog uređaja u okviru mreže.

IPv6
Sa 32-bitnom adresom se moze  dodeliti nešto više od 4 milijarde mogućih adresa. IPv6 koristi 128-bitne adrese umesto 32-bitnih.Podaci se pre slanja „razbijaju“ na manje pakete, protokolom definisane veličine, i u svakom od ovih paketa postoji, pored delova informacija koje prenose između računara, i informacije koje omogućuju povezivanje za drugim dijelovima početne informacije (tj. drugim paketima) kao i infomacije na koji način se vrši spajanje tih paketa- redni broj paketa, kad stignu do odredišnog računara, da bi primljena informacija bila identična poslatoj informaciji.

IP adresu mozemo naci pomocu vise sajtova, npr http://whatismyipaddress.com/ ili www.ipadresa.com koji izgledaju ovako:

Setovanje IP adrese:

Adresu mozemo videti na vise nacina od kojih su najkorisceniji preko  Command Prompta komandom ipconfig :

Dodela IP adrese vrši se u Start -> Control Panel -> Network Connections -> Local Area Connection -> Internet Protocol (TCP/IP)

Ako zelimo da vidimo da li je neki od racunara aktivan na mrezi koristicemo komandu ping

LITERATURA:
wikipedia