VoIP

Voice over Internet Protocol (VoIP), je tehnologija koja vam omogućuje da napravite glasovne pozive koristeći širokopojasne internetske veze, umesto redovne (ili analognе) telefonskе linijе. Nekе VoIP usluge mogu dopustiti da se poziva osoba koja korista istu uslugu, ali drugi mogu vam omogućiti pozive ka svakome ko ima telefonski broj – uključujući lokalne, međugradske, mobilne i međunarodne pozive. Takođe, dok neke VoIP usluge rade samo preko računara ili posebnog VoIP telefon, ostale usluge omogućuju vam da koristite tradicionalnu telefonsku liniju na VoIP adapteru.

VoIP pretvara glas u digitalni signal koji se prenosi internet vezom. U slučaju da se zove redovni telefonski broj, digitalni sistem se pretvara u analogni telefonski signal pre nego što stigne na konačno odredište.

Skype je peer-to-peer (P2P) mreža (i istoimeni program) koja pruža uslugu internet telefonije (VoIP).

Korisnici programa mogu besplatno međusobno da pričaju preko mreže, a program pruža i uslugu pozivanja i primanja poziva sa standardnih telefonskih brojeva (SkypeOut i SkypeIn) koja se dodatno naplaćuje.

Google Talk je servis kompanije Google koji pruža usluge internet telefonije (VoIP), četa (IM) i video konferencije.

Servis je baziran na Jabber/XMPP protokolu i korisnicima je omogućeno da direktno komuniciraju sa korisnicima drugih Jabber IM servisa.

Petar Colović 283/07

Marko Pantić 01/07

Apple Talk Remote Access

Apple Talk Remote Access, ili ARA je internet protokol stek koji je omogućivao AppleTalk protokolu pokretanje preko modema.

Ovaj protokol je postao glavni prozvod firme Apple Computer početkom i sredinom devedesetih godina kada su se pojavili njihovi prvi laptop računari.  ARA je prestao da se koristi u kasnim devedesetim godinama kada je TCP/IP počeo da se koristi u ogromnim količinama, a naročito u daljinskom pristupanju.

ARA je sadržio određen broj unutrašnjih poslova za otkrivanje i imenovanje koji su stalno bili stalno aktivirani. To je činilo ovaj protokol veoma “brbljivim”.  Ipak ARA je bio jedini protokol na raspolaganju, a bio je još i lak za instalaciju, lako podesiv, lak za pokretanje i time je postao veoma profitabilan. Imao je veliku prodaju u svim radnjama. Međutim, uvođenje slipa(Serial Line Internet Protocol i povećano korišćenje IP-a na Macintosh operativnom sistemu dovelo je do smanjenja profita ARA. To je dovelo Aplle u poziciju da je morao da menja IP softver u svom protokolu. Kada je dodata podrška za TCP/IP  ovaj proizvod je postao poznat kao Apple Remote Access.

ARA je ipak ostao važan proizvod za Aplle kasnih devedesetih.

U Macintosh operativnom sistemu više nije bio potreban kada je Apple većinu svog mrežnog softvera preneo u IP i sadržao je softver za daljinski pristup besplatno.

Marko Pantić 1/07

TCP/IP

Zbog pojednostavljivanja složenosti protokola uvodi se koncept slojeva (OSI model), počevši od fizičkog sloja i završavajući na sloju bliskom korisniku. U svakom sloju se može nalaziti jedan ili više protokola koje računara i ostala mrežna oprema koriste za međusobno komuniciranje. Sučelja između susednih slojeva su definisana, te se kod projektovanja protokola pretpostavlja komunikacija samo između susednih slojeva. Krajnji sistemi, ruteri , kao i ostali delovi inteneta , koriste protokole koji kontrolišu slanje i prijem informacija u okviru interneta .TCP ( transmission control protocol ) i IP ( internet protocol ) predstavljaju dva najvažnija internet protokola.

Protokoli na aplikacionom nivou omogućavaju korisnicima pristup mreži i obezbeđuju interfejse i podršku rada mnogim servisima, kakvi su elektronska pošta, zajedničko korištenje baze podataka,  pristup fajlovima, prenos fajlova. Ovi servisi su deo TCP/IP protokola.

Protokoli na aplikacionom nivou obezbjedjuju sledeće servise:

Mrežni virtualni terminal ( Network Virtual Terminal NVT ) - Softverska verzija fizičkog terminala koja omogućuje korisnicima da se loguju na udaljene računare.

Prenos,pristup i upravljanje fajlovima ( File Transfer, Accesss, and Management FTAM ) – FATM aplikacija omogućuje korisnicima korišćenje i manipulisanje fajlovima smeštenim na udaljenim računarima.

Servis elektronske pošte ( Electronic mail service ) - Aplikacija servisa elektronske pošte obezbedjuje mehanizme za čuvanje i slanje pošte.

Servisi direktorijuma ( Directory services ) – Aplikacija servisa direktorijuma obezbjedjuje zajedničke resurse podataka i sredstva za pristup globalnim informacijama nad mnoštvom objekata i servisa.

Osnovna namera Interneta i TCP/IP protokola je da obezbedi korisnicima neophodne servise da bi mogli upravljati raznovrsnim aplikacijama na udaljenim računarima. TCP čini mogućim interakciju udaljenih računara sa serverima, koristeći tastere na tastaturi za slanje informacija i čitanje odgovora. On dopušta korisnicima pristup više od jednoj aplikaciji, jer ima na raspolaganju protokole za slanje fajlova ( FTP i  TFTP ) i email protokole ( SMPT  i POP ).

Članak pisali:

Marko Pantić

Petar Colović