RARP – Reverse Address Resolution Protocol

RARP (Reverse Address Resolution Protocol) je mrežni protokol koji sistem koristi kada je potrebno utvrditi IP adresu računara kada je poznata MAC adresa (Media Access Control).

Administrator mreže pravi tabelu lokalnog mrežnog gateway rutera koja prevodi adresu fizičke mašine u odgovarajuću IP adresu. Kada se postavi novi računar na mrežu, njegov RARP client program zahteva od RARP servera na ruteru da mu pošalje njegovu IP adresu. Pretpostavljajući da je unos podešen u tabeli rutera, RARP server će vratiti IP adresu računaru koji je može skladištiti i koristiti za buduće potrebe.

Zapravo, IP adresa sistema se skladišti u konfiguracijskom fajlu lokalnog diska. Kada se sistem pokrene on pronalazi IP adresu iz ovog fajla. U slučaju da dodje do gubitka podataka na disku, sistem ne može pronaći IP adresu. Tada uz pomoć RARP-a možemo dobiti IP adresu sa RARP servera tako što sistem šalje svoju MAC adresu RARP serveru a on na osnovu nje generiše odgovarajuću IP adresu i vraća je računaru.

Inače, RARP protokol obavlja obrnutu operaciju u odnosu na ARP protokol. Za određivanje IP adrese se umesto RARP protokola mogu koristiti BOOTP i DHCP protokoli.
Strukturu ARP/RARP zaglavlja prikazuje naredna tablica sastavljena od 32 bit-nih redova

Struktura ARP / RARP zaglavlja u 32b redovima:

Protocol type
Određuje tip protokola višeg nivoa koji je pošaljioc isporučio.
HLen
Dužina adrese.
PLen
Dužina adrese protokola.
Operation
Može biti jedna od sledećih vrednosti:
1 ARP zahtev.
2 ARP odgovor.
3 RARP zahtev.
4 RARP odgovor.
5 Dinamički RARP zahtev.
6 Dinamički RARP odgovor.
7 Dinamička RARP greška.
8 InARP zahtev.
9 InARP odgovor.
Sender hardware address
Dužina ‘HLen’ u byte-ovima.
Sender protocol address
Dužina ‘PLen’ u byte-ovima.
Target hardware address
Dužina ‘HLen’ u byte-ovima.
Target protocol address
Dužina ‘PLen’ u byte-ovima.

Telnet- terminal emulation protocol

Telnet je protokol koji omogućava povezivanje sa drugim računarima na internetu i iskorišćavanje njihovih resursa. Ovi resursi mogu biti online baze podataka, chat servisi, programi, itd. Osnovni cilj telneta je da obezbedi standardni interfejs za terminale i njihove procese na mreži. Ovaj protokol obezbeđuje dvosmerni, 8 bitni transparentni komunikacioni kanal.

Telnet protokoli se standardno koriste preko TCP/IP mreža, ali nisu ograničeni na upotrebu samo ovog transportnog protokola. Na primer, u slučaju gde zaposleni, koji se nalazi kod kuće, koristeći modem se povezuje na računar u svojoj kancelariji, može se koristiti Telnet protokol.

Komunikacija koja se odvija pomoću ovog protokola zasniva se na setu veština koje su poznate kao Network Virtual Terminal (NVT), koji služi za konverziju dolazećih kodova u kodove koje korisnik razume, a radii obrnuti postupak. NVT koristi 7 bitne kodove kao karaktere, ali se prenose kao 8 bitni tako što se najznačajniji bit setuje na 0 vrednost.

Telnet protokoli takođe definišu razne komande koje kontrolišu metode i razne detalje
interakcije između klijenta i servera.

Telnet protokoli su veoma stari, napravljeni su 80-ih godina, i definitivno su prevazišli svoju prvobitnu namenu. Ipak, zbog svojih dobrih karakteristika, i danas su u širokoj primeni.