Web servisi

Pod web servisom se podrazumeva bilo koja web aplikacija koja je dostupna preko mreze (internet ili intranet) i koja koristi standardizovani XML sistem poruka za razmenu podataka. Razmena funkcionise tako da korisnik poziva Web servis slanjem upita u XML formatu, a server u istom formatu vraca rezultat obrade.

Zasto Web servisi?

-Nestandardizovanost interneta;

-Nestrukturnost interneta;

-Neklasifikovanost;

-Omogucavanje povezivanja masina;

-Integrisanost;

-User-frendly pristup.

Slojevi Web servisa i set protokola:

-Service discavery:UDDI;

-Service description:WSDL;

-XML-Based Messaging:XML-RPC, SOAP;

-Service transport:HTTP,SMTP,FPT,BEEP,MQ,IIOP,JMS.

Service transport sloj je odgovoran za prenos poruka izmedju aplikacija i u njega su ukljuceni sledeci protokoli:HTTP,SMTP,FTP,itd.

XML messaging sloj se koristi za razumevanje poruka za razmenjivanje koje se implementiraju u XML formatu i ukljucuje protokole XML-RPC,SOAP.

Service description sloj definise javni interfejs za odredjeni Web servis i opisuje se kroz WSDL protokol.

Service discovery je odgovoran za centralizovanje servisa u zajednicki i jedinstveni registar koji obezbedjuje jednostavno objavljivanje i pronalazenje servisa. Otkrivanje servisa trenutno se obradjuje kroz UDDI protokol.

Elektronski potpis i sertifikati

Elektronski potpis omogućava firmama i građanima da dokumenta potpisuju elektronskim putem bez svojeručnog potpisa, da sklapaju ugovore i obavljaju druge transakcije. Razvijajući servise za korišćenje elektronskog potpisa, Privredna komora Srbije pomaže da se korišćenje interneta u Srbiji poveća, a privreda godišnje može da uštedi, prema procenama PKS, oko 600 miliona evra.

Korišćenje elektronskog potpisa pojednostavljuje poslovanje i trgovinu, smanjuje korupciju i omogućava da se naša zemlja bolje rangira u skladu sa Evropskom poveljom o malom i srednjem biznisu. Pored međusobne komunikacije privrede, izuzetno velika primena je u komunikaciji privrede i građana sa državom. Gde god je do sada bila obaveza da se popuni neki obrazac i overi pečatom i potpisom na nekom šalteru, sada se otvara mogućnost da se taj isti obrazac popuni na internet stranici i da se elektronski potpiše.

Privredna komora Srbije akreditovana je od Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo kao Kvalifikovano sertifikaciono telo za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata za pravna i ovlašćena fizička lica. Pored PKS, za ovu vrstu usluge akreditovani su i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i JP PTT saobraćaja “Srbija”.

Elektronski sertifikat donosi uštede svima koji ga koriste jer štedi novac i vreme, ali i olakšava i pojednostavljuje poslovanje i povećava efikasnost u radu. Podnošenje poreskih prijava obavlja se lako i jednostavno, a PKS radi i na razvijanju drugih servisa, kao što su prijavljivanje i odjavljivanje radnika.

Bezbednost na internetu

Sajberprostor je kao jedan magalopolis: u gradu budućnosti naći ćete savremene biblioteke, univerzitete, muzeje, sjajna mesta za druženje i zabavu, srešćete ljude različitih interesovanja, nacionalnosti, steći nove prijatelje, upoznati srodnu dušu. Ipak, kao i u svakom gradu, i u ovom Netopolisu postoje ljudi i mesta koja treba izbegavati ili im prilaziti sa oprezom. Kao i svaki drugi izum u istoriji čovečanstva, internet takođe može biti zloupotrebljen na razne načine. Ovaj tekst trebalo bi da vam posluži da se upoznate sa nekim osnovnim pravilima i načinima da se zaštitite dok koristite internet – samo tako ćete moći da bez straha uživate u svim mogućnostima koje on pruža.

Koliko god da je važno i korisno govoriti o rizicima prilikom određenih načina upotrebe interneta, toliko je važno i činiti to na pravi način. Zbog preteranog zastrašivanja neki ljudi mogu da počnu manje da koriste internet ili da čak sasvim prestanu, a neki minimizuju problem. Ove reakcije su sasvim pogrešne. Da biste slobodno mogli da koristite sve mogućnosti koje vam internet otvara, dovoljno je da se malo informišete, da planirate, i ponajpre – da mislite: budite kritični prema stvarima koje vidite i čitate (to uključuje i ovaj tekst), nemojte delovati ishitreno, pa, budite čak malčice skeptični, neće vam naškoditi.

Najčešće zablude o bezbednosti na internetu

tcp/ip protokol

Protokoli

Šta je to protokol, i koji protokoli se koriste?

U računarskom svetu protokol označava skup pravila koja određuju kako dva programa mogu da komuniciraju. Računari komuniciraju tako što razmenjuju određeni set poruka, a protokol određuje formate tih poruka. Protokoli omogućuju i razmenu podataka između različitih vrsta računara, npr. PC-a i Mac-a, i to bez obzira na njihove različitosti.

Kada se misli na internet protokole postoji nekoliko protokola koji se koriste:

1) Modemski protokoli, tj standardi koji određuju način i brzinu povezivanja modema.
2) Protokoli za serijsku kominikaciju između vašeg računara i internet posrednika (SLIP-serial line internet protocol , PPP-point to point protocol). Danas se načešće koristi PPP protokol.
3) TCP/IP protokol koji vam omogućava komunikaciju između dva ili više računara.
4) Protokoli za svaku od internet usluga koje smo ranije opisali i to :

HTTP – (eng. Hyper-Text Transfer Protocol) za Worl Wide Web
FTP – (eng. File Transfer Protocol) za prenos datoteka
SMTP – (eng. Small Mail Transfer Protocol) za prenos email poruka
NNTP – (eng. Network News Transfer Protocol) za prenos news poruka
Telnet – za rad na udaljenim serverima / računarima

TCP / IP protokol
Protokol na kome se zasniva internet 

TCP / IP (eng. Transmission Control Protocol / Internet Protocol) jedan je od naj-korišćenijih protokola koje koriste skoro sve računarske mreže koje su na internetu. Koristi se i u lokalnim mrežama za prenos podataka između računara ili servera. Takođe ovaj protokol omogućava konekciju različitih operativnih sistema ili različitih vrsta računara, servera ili ostalih perifernih uređaja kao što su štampači. Ovo je protokol na kojem se zasniva internet. Kada se konektujete na internet vaš ralčunar dobija unikatnu IP adresu koja vam omogućava da lagodno komunicirate sa ostalim računarima na internetu.

TCP / IP protokol se sastoji od dva dela, prvog TCP dela koji vaše podatke deli na manje pakete radi lakšeg i sigurnijeg transfera, i koji ih takođe na odredištu spaja ponovo u originalnu datoteku, i dela IP koji adresira svaki taj paket sa odredišnom i izvorišnom adresom. Svi paketi moraju da prođu korz određenu putanju koju određuje uređaj ruter.

TCP / IP protokol omogućava da protokoli poput HTTP, FTP, SMTP… koji se nadograđuju na njega budu jednostavniji jer o njima ne ovisi sama datoteka koja se šalje nad tim protokolima.

Trenutna verzija ovog protokola je 4 (tačna oznaka ovog protokola je IPv4) međutim, zbog velike ekspanzije interneta ovaj protokol postaje sve problematičniji i trenutno je u fazi nova verzija 6 (tačna oznaka je IPv6) koja treba u dogledno vreme da reši sadašnje probleme ovog protokola. O problemima nećemo ovde raspravljati jel je to izvan okvira ovog dokumenta.

Internet adrese
Šta je to internet adresa, da li to meni treba?

Kada krenete u grad, da nađete vašeg prijatelja, potrebna vam je adresa na koju treba da stignete. Vrlo je slična situacija i na internetu. Svaki računar mora da ima svoju unikatnu adresu, da bi drugi računar uspeo da ga pronađe. Uspešno korišćenje interneta podrazumeva razumevanje nekoliko različitih vrsta internet adresa.

1) IP adrese su jednostavne brojčane adrese računara spojenih na internet sa po 4 grupe brojeva od po 3 cifre razdvojenih tackom npr. 195.252.112.4 (ovo je ip adresa našeg web servera)

2) Simboličke adrese koje su uglavnom sastavljene od prefixa servisa koji se koristi, zatim imena i sufixa koji može biti različit u odnosu na to šta ta adresa predstavlja (ovo će biti detaljnije objašnjeno u daljnjem textu). Takođe i ovde su delovi razdvojeni tačkom. npr. www.drenik.net (ovo je internet adresa našeg web servera)

3) URL-ovi određuju bližu poziciju nekog dokumenta na nekoj internet adresi. URL se sastoji od adrese računara, porta, imena direktorijuma i imena same datoteke koju tražimo. npr. adresa ovog dokumenta je: http://help.drenik.net/info/index.htm

4) E-mail adrese određuju osobu na nekom internet posredniku. Ova adresa određuje pre svega vaše korisničko ime, a zatim i adresu internet posrednika. npr. zvanična adresa internet posrednika DrenikNet je office@drenik.net Primetili ste da se ime korisnika razdvaja od imena internet posrednika sa znakom @ (majmunski znak, ili znak “et” kako neki ljudi čitaju.)

 IP adresa
Brojevi, tačke, brojevi…

Kao što smo već napomenuli u gornjem delu teksta IP adrese su jednostavne brojčane adrese računara spojenih na internet sa po 4 grupe trocifrenih brojeva razdvojenih tačkama. Primer jedne ovakve adrese je 195.252.112.4

Svi računari na intrernetu kominiciraju međusobno ovim protokolom. IP je skraćenica od eng. Internet Protocol, srpski naziv za ovo je IP adresa. IP adresa je uvek istog formata i kreće se u rasponu od 11.0.0.0 do 255.255.255.255

IP adresa se sastoji od dela koji prestavlja mrežu i dela koji predstavlja sam računar. Koji delovi IP adrese čine mrežu, a koji lokalni računar zavisi od klasa IP adrese dodeljene  mreži na kojoj je računar.

Statička IP adresa
Postoje serveri koji imaju svoje stalne (statičke) ip adrese radi lakšeg snalaženja na internetu. To su serveri koji opslužuju korisnike (klijente) pri njihovim zahtevima. Ove adrese se retko menjaju i one ostaju statične da bi udaljeni serveri mogli lako da ih pronađu ukoliko se recimo vrši razmena e-mail poruka sa jedne tačke (jednog internet posrednika) i druge tačke (tj drugog internet posrednika).

  Dinamička IP adresa
Običnim korisnicima koji pristupaju internet posredniku putem dial-up konekcije, koristeći PPP protokol, nije potrebna stalna IP adresa jer oni sve svoje servise traže od internet posrednika. Njima se dodeljuje dinamička IP adresa koje može biti bilo koja u rasponu koji odredi internet posrednik.

Ipv6 protokol

Ipv6 protokol zaokuplja pažnju IT javnosti više od 10 godina a sve rasprave počinju pitanjem : “Kada otpočeti njegovu primenu”? Sve organizacije koje unapred planiraju razvoj svojih mreža svesne su problema mrežnih adresa na Internetu.

Ipv4, protokol na kome počiva Internet, omogućavao je stabilan rad mreža i dovoljan broj adresa, pa za mrežne aplikacije i mrežne komunikacije nije bio neophodan Ipv6 protokol. Ali IPv4 može da obezbedi samo 4,3 milijarde adresa.

I kao u pesmi Boba Dilana “The Times, They Are A-Changing,” i trenutak kad će nestati sve nove adrese zaustaviti se dalje širenje Interneta se ubrzano približava i samo je 2 godine daleko od nas.

UBLAŽAVANJE STRAHOVA

Nove tehnologije uvek donose sumnju i zabrinutost. Od 2000. godine uočena su četiri osnovna problema:

1. Mrežna oprema, uređaji i svičevi koji podržavaju IPv6 još uvek nisu bili razvijeni
2. IPv6 će stvarati poteškoće prilikom instalacije
3. Nisu postojale aplikacije koje podžavaju IPv6 protokol
4. IPv4 je još uvek pružao dovoljno vremena za nadogradnju i dovoljno slobodnih IP adresa

U suštini svaki od ovih nedostataka je u nekom trenutku imao punog smisla, ali zahvaljujući naporu zajednice za standardizaciju, distributera mrežne opreme i korisničke mreže, IPv6 protokol je prešao dug put, a sumnje i stahovi se polako prevazilaze. IPv6 je nebrojeno puta testiran u poslednje četiri godine od strane akademske mreže, vojnih i državnih institucija. Ovi testovi su bili fokusirani na prilagodljivost, interoperabilnost, funkcionalnost i performanse.

IETF (Internet Engineering Task Force) je proveo deset godina dizajnirajući IPv6. Pored toga, IPv6 forumi, proizvođači mrežne opreme, Internet provajderi, istraživači i naučne institucije su se udružile da bi promovisale usvajanje novog protokola. Labaratorija za Interoperatibilnost Univerziteta u Nju Hempširu je vršila testove kao što su Moonv6 na mrežnoj opremi i sva ispitivanja su pokazala pouzdanost i interoperatibilnost IPv6 rešenja.

Operativni sistemi i ethernet svičevi paralelno podržavaju IPv6 i IPv4, obezbeđujući istovremeno korišćenje obe tehnologije omogućujući time jednostavan prelaz za korisnike.

Aplikacije se takođe ozbiljno pripremaju za početak primene IPv6 protokola, u čemu su najdalje stigli Apple Mac OSX i Linux, kao i WindowsVista™, koji obezbeđuju podršku za oba protokola.

ŠTA DALJE? PLANIRAJTE PAŽLJIVO I UNAPRED!

Kada IPv6 protokol postane funkcionalan biće neophodno tokom nekoliko meseci testirati pouzdanost aplikacija. U tu svrhu aplikacije će morati da se modifikuju primenom neke od postojećih metoda.

I dok neke Internet aplikacije već podržavaju IPv6 protokol, drugim aplikacijama je potrebna nadogradnja i prilagođavanje (standardizacija). Najjednostavniji način za nadogradnju IPv4 aplikacije je zamena IPv4 API reference novim IPv6 API referencama korišćenjem one-to-one mapiranja. Na ovaj način aplikacija će podržavati samo IPv6 protokol. Ovaj način će korisnicima biti najnekonforniji jer će biti primorani da koriste različite verzije istog programa, ali će to olakšati i ubrzati tranziciju sa IPv4 na IPv6 protokol. Kako se vremenom bude povećavao broj aplikacija sa podrškom za oba protokola, tako će prirodno nestajati aplikacije koje podžavaju samo IPv4 protokol.

OBEZBEDITE PODRŠKU ZA IPV4 I IPV6

Očekuje se da će IPv6 konačno zameniti IPv4 standard do kraja 2010 godine, a do tada će ova dva protokola morati da koegzistiraju. Dobra vest je da će napredne mreže podržavati oba protokola tokom perioda tranzicije. To znači da mreže mogu paralelno poržavati funkcije QoS, multicastinga i rutinga.

Mnogi protokoli za rutiranje i komunikaciju dve mreže ili uređaja koji se nalaze na njenim krajevima, su dizajnirani sa mehanizmom koji obezbeđuje interoperabilnost u cilju što lakšeg prelaza sa IPv4 na IPv6 protokol. Ovi koegzistentni metodi uključuju dvojnu implementaciju (dual-stack), enkapsulaciju (tunneling), prevođenje.

* Zahvaljujuči dvojnoj implementaciji mreža ima punu podršku za oba protokola u ruterima i računarima.
* Enkapsulacija omogućava sažimanje IPv6 protokola u okviru IPv4 protokola, čime se postiže zaobilaženje IPv4 mreža
* Prevođenje omogućava da uređaji koji podržavaju samo IPv6 protokol komuniciraju i sa uređajima koji podržavaju IP4 protokol.

ZAKLJUČAK

Pored mnogih prednosti u odnosu na Ipv4 standard, Ipv6 standard pruža neograničen broj IP adresa i omogućuje autokonfiguraciju mobilnih uređaja. IPv6 protokol omogućava, takođe, dugo očekivano proširenje mreže.

Za IT stručnjake koji bi unapred trebalo da planiraju razvoj i rast mreža, primena Ipv6 standarda predstavlja veliki izazov. Kvalitetan plan za postepenu tranziciju je od esencijalne važnosti. IPv6 mreža će imati kapacitet potreban za nove vidove komunikacija i aplikacije.