Elektronski sertifikati

Elektronski sertifikat je elektronski dokument koji izdaje Sertifikaciono telo. To je elektronska potvrda kojom se potvrđuje veza između podataka za proveru elektronskog potpisa i identiteta potpisnika. Elektronski sertifikat može da se shvati kao digitalni identifikacioni dokument jer sadrži podatke o korisniku sertifkata kao i podatke o njegovom izdavaocu.

Sertifikaciono telo je pravno lice koje drugim pravnim i fizičkim licima pruža usluge izdavanja elektronskih sertifikata, kao i druge usluge povezane sa ovom delatnošću. U ovom trenutku postoje tri registrovana Sertifikaciona tela u Republici Srbiji na čijim veb stranicama se mogu naći procedure za izdavanje elektronskih sertifikata, kao i neophodan softver za njihovu upotrebu.

Instaliranje elektronskog sertifikata

Preduslov za instaliranje elektronskog sertifikata, sva tri registrovana Sertifikaciona tela, jeste instalirani drajver za čitač smart kartica ili USB token.

Po uspešnom instaliranju elektronskog sertifikata, proverite da li se elektronski sertifikat očitava u skladištu ličnih sertifikata (Control Panel\Internet Options\Content\Certificates\Personal).

Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija“ RJ za elektronsko potpisivanje – CEPP

Postupak izdavanja elektronskih sertifikata korisnicima
Instaliranje klijentskog softvera A.E.T. SafeSign i korišćenje smart kartica i USB tokena – sažeto uputstvo

Video uputstvo – instaliranje elektronskog sertifikata Pošte

 http://youtu.be/uTtoitWeDi8

Napomena: Elektronski sertifikati „Posta CA Root“ i „Posta CA 1“, middleware aplikacija SafeSign i drajver za Omnikey čitač kartice nalaze se na disku koji ste dobili prilikom uručenja elektronskog sertifikata.

Privredna komora Srbije – PKS CA (Sertifikaciono telo Privredne komore Srbije)

Postupak izdavanja elektronskih sertifikata korisnicima
Instaliranje hardvera i softvera – Uputstvo
Preuzimanje i instaliranje sertifikata PKS CA

MUP RS – Sertifikaciono telo MUP RS

Postupak izdavanja elektronskih sertifikata korisnicima
Uputstvo za instaliranje aplikacije password changer, middleware za elektronsku ličnu kartu
MUPCARoot, MUPCAGrađani, uputstvo za preuzimanje i instaliranje sertifikata na Windows XP
MUPCARoot, MUPCAGrađani, uputstvo za instaliranje sertifikata na Windows7 i WinVista

clanak pisali

1. Vojkan Natic 77/07

2. Igor bacilovic 75/04

Vremenska prognoza na mom blogu

1 korak

nadjemo stranicu sa podacima o vremenskoj prognozi, zatim sa nje iskopiramo html code za odredjeni widget

Web servisi

Internet danas pruža brojne mogućnosti, a jedna od njih je i uspostavljanje kontakata sa poslovnim partnerima. Ukucavanjem imena pod kojim je registrovan poslovni partner koji Vas interesuje, možete pronaći njegov web sajt (ukoliko ga ima) gde možete naći detaljnije informacije o njegovom poslovanju.

Takođe, na internetu možete da nađete isečke dnevne štampe koje takođe dobijate ukucavanjem imena Vašeg potencijalnog partnera, što može biti značajan izvor informacija – pozitivnih i negativnih.

IP video nadzor

IP video nadzor je mrežno video rešenje koje omogućuje da se sa udaljene lokacije nadziru ili obezbeđuju ljudi, proizvodni procesi i imovina. Svi procesi se odigravaju u PC okruženju.

IP nadzor (živi prenos ili snimci) se emituje preko lokalne mreže. Dobro razvijena IP infrastruktura je dovoljna za kvalitetan prenos video nadzora u visokoj rezoluciji. Ne mora se postavljati dodatna instalacija, ali treba paziti da ne dođe do zagušenja protoka u mreži. Zato sistem sa više IP kamera mora da isprojektuje stručna osoba sa iskustvom.
Pored kvalitetne IP infrastrukture potprebne su nam kvalitetne kamere i kvalitetan prograom za snimanje.

IP kamera je u principu analogna kamera kojoj je dodana mrežna komponenta ili enkoder. Enkoder digitalizira i komprimira analogni video signal koristeći neki od algoritama video kompresije. Najpopularniji algoritam je MPEG-4, a tomu je tako jer je on dostupan i lako se implementira u čipovovlje. Tako komprimirani digitalni signal grupira se u standardne pakete i pomoću TCP/IP protokola putuje računalnom mrežom. Sliku s kamere je moguće videti koristeći web pregled na PC racunaru na način kako to čine osobna računala. Kao takva, kamera postaje samostalni izvor podataka i može se direktno spajati na internet što je prva prednost pred analognim kamerama.

Mrežni enkoderi i dekoderi:

Mrežni enkoder je mrežni uređaj za integraciju postojećih analognih kamera u novi IP sastav, a PTZ podrška omogućava integraciju sa pokretnim kamerama.

Mrežni video rekorderi:

Digitalni video rekorder (DVR)  je potrošački elektroniki uređaj ili aplikacija softvera koji snima video u digitalnom formatu na disku, USB fleš disku, SD-u, memorijskoj kartici ili na drugim lokalnim mrežama.

• Mrežni snimač sa integriranim softverom za kontrolu i snimanje 9 ili 24 mrežnih kamera
• Kompatibilan sa svim Vivotek modelim
• Male dimenzije i mrežni način rada omogućuju
• Web server za korisničko korišćenje.

kamere iz Beograda,Nisa i Novog sada

http://www.mondo.rs/kamere

IGP protokol (interior gataway protocol)

Unutrašnji prolaz protokola (IGP) je protokol za rutiranje koji se koristi u okviru autonomnih sistema (AC). Za razliku od Exterior Gataway Protocol (EGP) je za utvrđivanje mreže rehabilituje između autonomnih sistema i koristi IGP da reše puteve unutar AC.

Unutrašnji prolaz protokola se može podeliti u dve kategorije: Udaljenost vektora ruting protokola i Veza državnog protokola za rutiranje.

Udaljenost vektora ruting protokola

Koristi se Belman-Ford algoritam. U udaljenosti vektora protokola rutiranja svaki ruter ne poseduje informacije o punoj topologiji mreže. Ona reklamira svoju udaljenost do drugog rutera i prima slične oglase od drugih rutera. Korišćenjem ovih usmerenih oglasa svaki ruter ima svoju ruting tabelu. U sledećem ciklusu reklama, ruter reklamira ažurirane podatke tabele rutiranja. Ovaj proces se nastavlja sve dok tabele usmeravanja svakog ruteta konvergiraju stabilne vrednosti. Neki od tih protokola su nedostaci spore konvergencije.

Veza državnog protokola za rutiranje

U slučaju veza državnog protokola rutiranja svaki čvor poseduje informacije o potpunoj topologiji mreže. Ova suprotnost sa distancom vektor ruting protokola, koji radi tako što svaki čvor usmerava svoju tabelu sa svojim susedima. U vezi državnog protokola informacije prolaze između čvorova koje se koriste za konstruisanje mape veza.

IGP protokol (interior gataway protocol)

Internet je podeljen na domene ili na autonomne sisteme. Domen je kolekcija domaćina i usmerivača koji koriste iste protokole za rutiranje. IGP je put u okviru domena. EGP obezbeđuje za dva susedna rutera koji se nalaze na ivicama svojih domena za razmenu poruka i informacija. Na Internetu IGP se koristi unutar regiona i EGP povezuje regione.

Literatura:

http://en.wikipedia.org/wiki/Interior_gateway_protocol

http://www.linktionary.com/i/igp.html

IPv6

Интернет протокол верзија 6 (ИПв6) је верзија Интернет протокола (ИП) који је дизајниран за унапређење Интернет протокола верзије 4 (ИПв4). Интернет ради преносом података у малим пакетима који се самостално усмеравају преко мреже као што је наведено од стране међународног комуникациног протокола познат као Интернет протокол.

Свака пакетни пренос података садржи две нумеричке адресе које су порекло пакета и дестинације уређаја. Од 1981, ИПв4 је јавно коришћена верзија Интернет протокола, и тренутно је основа за већину интернет комуникацију. Интернет је растао и створио потребу за више  ИПв4 адреса. ИПв6 омогућава далеко више нумеричких адреса, али прелазак са ИПв4 на ИПв6 може бити тежак процес.

ИПв6 је развијен од стране Интернет Енгинееринг Таск Форце (ИЕТФ), да се баве дуго очекиванимпопуњењем ИПв4 адреса , а описан је у РФЦ документу стандардним интернет 2460, објављен је у децембру 1998 Као ИПв4. ИПв6 Интернет протокол нивоа за пакетни пренос-комутацијом Интернетворкинг и пружа  преноса података  преко више ИП мрежа. Док ИПв4 омогућава 32 бита за адресу Интернет протокола, и стога подржава 232 (4,294,967,296) адреса, ИПв6 користи 128-битне адресе, тако да нова адреса простора подржава 2128 (око 340 ундециллион или 3,4 × 1038) адреса.

Moja IP adresa

Svaki računar koji je umrežen preko TCP/IP protokola (a to je protokol koji se koristi na Internetu) mora imati svoju adresu, koja se kraće zove IP adresa. Ova adresa mora biti, uslovno rečeno, jedinstvena za svaki računar.

IP adresa predstavlja jedan četvorobajtni broj, a predstavlja se kao niz od četiri jednobajtna broja odvojena tačkom. Na primer IP adresa može da glasi 201.45.82.114.

IP adrese su ograničen resurs, jer četiri bajta daju ograničen broj adresa, pa je zbog toga neophodno da se adrese korite razumno i štedljivo. Da bi se to postiglo uvedeno je pravilo da se neke IP adrese ne mogu korsititi na Internetu, već su namnjene za privatne mreže. Te adrese se zovu privatne adrese a određene su kroz nekoliko privatnih IP opsega.

Privatan opseg znači da se IP adrese koje tomospegu pripadaju ne mogu koristiti na Internetu, već samo u mreži koja nije direktno povezana na Internet. Za razliku od javnih IP adresa, privatne se mogu ponavljati i tu ne važi pravilo da svaki računar mora imati jedisntvenu IP adresu, bar ne važi ako se radi o dve odvojene mreže – u jednoj privatnoj mreži dalje svaki računar mora imati jedinstvenu privatnu adresu. Tako je obezbeđeno da se za potrebe privatnih mreža mgu koristiti neke IP adrese bez ograničenja, a da to ne ometa Internet.

Kak se Internet proširuje, postaloje prilično tesno sa IP adresama i zbog toga je usvojen novi protokol po kome IP adrese imaju šesnaest bajtova. O tome ćete na Internetu pronaći informacije ako potražite pod IPv6.

IP adresa je adresa računara ili nekog drugog uređaja na internetu. Sastavljena je od 4 bajta, predstavljenim decimalnim vrednostima razdvojenim tačkama ( npr. 123.45.67.89 ). IP adresa je jedinstvena numerička oznaka za svaki računar na internetu. Računar može dobiti IP adresu na tri načina:

- dinamička dodela od DHCP servera
- dinamička dodela od servisa APIPA
- ručni unos ( statičke ) adrese

IP adresa se sastoni o Network ID-a i od HOST ID-a.
Network ID definiše računare koji su na istom mrežnom segmentu ( tj. istoj mreži )
Host ID identifikuje radnu stanicu, server, ruter u okviru jednog mrežnog segmenta.

Svaka IP adresa sastoji se od 32 bita dugačkog zapisa podelejnoh u četiri 8-bitna polja koji se nazivaju okteti.
Oktet predstavlja decimalni broj iz opsega od 0 do 255.

Kako pronaći svoju IP adresu?

Sign by Danasoft – Get Your Free Sign

Pokrenite aplikaciju Komandna linija na Vašem računaru, ukucajte <ipconfig> i pritisnite taster ENTER.

Ping

Ping  je komanda IP protokola, koja primaocu nalaže da odgovori na nju i vrati pošiljaocu sadržaj koji je dobio u istom paketu. Koristi se za merenje brzine protoka odziva internet veza. Kada primalac dobije odgovor na ping može da izmeri vreme koje je bilo potrebno da paket ode do primaoca i vrati se nazad. Ovo vreme se obično meri u milisekundama. Ping je na računarima obezbeđen kroz  komandu ping. Jednostavno na komandnoj liniji odkucajte ping <ip adresa> i dobićete izveštaj o tome koliki je odziv vašeg računara, do računara na odabranoj ip adresi.

Kako samostalno setovati IP adresu?

Prvi korak je ulazak u Network connections, nakon toga pronaći aktivnu konekciju i kliknuti na taster Svojstva.

Zatim markirati Internet protocol Version 4 (TCP/IPv4), i opet kliknuti na Svojstva.

U sledećim poljima se manuelno upisuje IP adresa ili se podesi na automatsko setovanje, zavisno od toga šta nam je potrebno.

clanak pisali :

Vojkan Natic 77/07

Nikola Nikolic 42/06

Osnove IP adresiranja i TCP/IP protokola

Osnove IP adresiranja i TCP/IP protokola

Hajde da napisem jedan tutorijal o osnovama IP adresiranja i TCP/IP protokola. Ovo vam moze biti korisno za vise stvari, ali idemo polako – prvo da krenemo sa osnovama.

Da napisem prvo sta je to TCP/IP protokol, jer ako to neznate ne mozemo ni da pisemo o osnovama IP adresiranja.

TCP/IP protokol (ili popularno IP grupa protokola) je svoje ime dobio po dve reci od kojih je sastavljen:
- TCP (Transmission Control Protocol),
- IP (Internet protocol)

TCP protokol je osnovni protokol IP grupe protokola, a koristi se da bi se napravila virtuelna konekcija od jednog hosta prema nekom drugom hostu u odredjenoj racunarskoj mrezi.

IP protokol, je u oznaka za prenos podataka od jednog prema drugom racunaru u odredjenoj mrezi vise racunara.

p.s. malo uprostavam ove osnove da bi bilo lakse da se shvati o cemu se radi.

Da bi uopste mogli da komuniciramo preko interneta racunar mora da koristi TCP/IP protokole, i svaki ucesnik u mrezi mora da ima IP adresu. IP adrese razlicitih racunara u mrezi moraju biti razlicite.

IP adresa se dobija na tri nacina:
- dinamicka IP adresa od DHCP servera,
- dinamicka IP adresa od servisa APIPA
- unosom staticke IP adrese.

a sastoji se iz dva segmenta:
- Network ID, i
- Host ID.

Network ID su racunari koji su na istom mreznom segmentu, a Host ID oznacava server, ruter u jednoj mrezi ili radnu stanicu.

Kako to izgleda u praksi. Recimo da racunar ima IP adresu:

152.111.101.101

u ovom slucaju, network ID je 152.111, a host ID je 103.124.

Napomenuo jos da se network i host ID sastoje od 32-bitnog zapisa. Evo kako to izgleda:

Slika br. 1 Network & Host ID

Clanak pisali :

• Vojkan Natic
• Igor Bacilovic

izvorna stranica :

http://www.gradnis.net/tutorijali/osnovi-ip-adresa-i-tcpip-protokola-sta-je-to-)/