Koliko vredi moj sajt

U obzir se mora uzeti više stvarnih parametara, kao što su:

1. starost domena
2. kvalitet naziva domena
3. obim i kvalitet prometa
4. prihodi od oglašavanja
5. baza pretplatnika
6. kvalitet dizajna
7. tip web sajta
8. troškovi održavanja
9. Page Rank početne i unutrašnjih stranica
10. potencijalni kupci.

Teško da postoji servis koji će na pravi način objediniti sve ove faktore i dati stvarnu vrednost sajta. Prema tome, ukoliko vas zanima približna procenjena ili stvarna vrednost nekog sajta, bilo vašeg (iz radoznalosti ili zbog planirane prodaje), ili tuđeg (zbog znatiželje ili moguće kupovine), a nemate dovoljno novca da angažujete profesionalnu agenciju za procenu, preostaje vam da se zadovoljite ponuđenim servisima.

Bezbednost na internetu

Primena elektronskih sertifikata omogućava pouzdanu komunikaciju i proveru sagovornika time što se pošiljalac poruke može pouzdano i nepogrešivo utvrditi.

Šta su sertifikati

Kvalifikovani elektronski sertifikat (KES) sadrži:

• podatke o korisniku sertifikata (ime i prezime, e-mail adresa)
• javni kriptografski ključ (koji je par privatnom kriptografskom ključu     koji se koristi za kreiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa),
• podatke o izdavaocu sertifikata (sertifikaciono telo)

KES se koristi za:

• kvalifikovano elektronsko potpisivanje e-dokumenata ili e-mail-ova i
• autentifikaciju korisnika

Kvalifikovani elektronski potpis:

• ima isto pravno dejstvo kao i svojeručni potpis i pečat
• njime se garantuje identitet potpisnika, integritet elektronskog     dokumenta i onemogućava se naknadno poricanje odgovornosti za     njegov sadržaj
• to nije skenirani svojeručni potpis

Web servis Narodne Banke Srbije

Web servisi su softverske komponente kojima se pristupa preko interneta u cilju povezivanja distributivnih aplikacija na osnovu standardizovanih formata protokola.

Registrovani korisnici web-servis sistema dobijaju mogućnost pristupa javnim podacima Narodne banke Srbije, putem konzistentnog skupa programskih interfejsa. Na taj način im je omogućeno da ponuđene podatke integrišu u svoje informacione sisteme korišćenjem širokog spektra programerskih tehnologija.

Web-servis sistem Narodne banke Srbije sastoji se od sledećih servisa:

• Servis za pristup osnovnim šifarnicima
• Servis za pristup kursnim listama
• Servis za pristup tekućoj kursnoj listi
• Servis za pristup kursnim listama po menjačkim poslovima
• Servis vrednosti investicionih jedinica dobrovoljnih penzionih fondova
• Servis za pristup efektivnim prekonoćnim stopama
• Servis za pristup registru imalaca računa
• Servis za pristup registru učesnika na tržištu menjačkih poslova
• Servis za pristup registru učesnika na tržištu osiguranja
• Servis statistike korišćenja usluge
• Servis za pristup registru dužnika u prinudnoj naplati

WiMAX

Do nedavno, pristup Internetu se odvijao na tri načina: broadband, Wi-Fi i dial-up. Širokopojasna konekcija (broadband) je najčešće povezana sa vašim domom korištenjem ADSL ili kablovskog modema što može biti skupo a i dostupnost nije moguća za mnoge udaljene regione, Wi-Fi ima vrlo ograničen domet a dial-up je spor i zastareo.

Ali sada je i četvrta opcija ušla u mrežnu arenu a dizajnirana je kako bi rešila neke nedostatke svojih prethodnika. Nova opcija se zove WiMax.

Šta je WiMax?

Zajedno sa konkurentnim standardom pod nazivom “LTE”, WiMax, skraćenica za Worldwide Interoperability for Microwave Access, predstavlja 4G ili “četvrtu generaciju” bežičnog Interneta. Nova tehnologija je slična Wi-Fi u tome što omogućava korisnicima da se povežu na Internet bez žica. Ali za razliku od Wi-Fi, koji može da pokrije celu zgradu ili gradski blok, WiMax može da pokrije ogromne udaljenosti (slično mreži mobilnih telefona), i pruži velike brzine pristupa Internetu (poput broadband). To je u suštini, bežična širokopojasna konekcija. Šta to znači za korisnike Interneta jeste sposobnost da tweet-uju, dopisuju ili pretražuju online koristeći desktop ili laptop računar sa skoro bilo koje geografske lokacije a ne samo kao do sada, iz lokalnog kafića i slično.

IPv6

Internet protokol verzije 6, ili IPv6, je sloj Internet protokola koji je razvijan 1990-ih godina (i opisan u RFC2460), kao alternativa zaIPv4. Umesto da koristi 32-bitni system, IPv6 je baziran na 128-bitnoj adresi, što znači da postoje 2^128 pojedinačnih adresa na raspolaganju, što je oko 3,4 × 10^38 , i tačno:

340.282.366.920.938.463.463.374.607.431.768.211.456  pojedinačnih adresa.

 

 

IPv6 ima dosta adresa da bi internet imao prostora za proširivanje i industrija za razvoj. Nije, međutim, direktno kompatibilan sa IPv4, što znači da uređaj povezan preko IPv4 ne može direktno da komunicira sa uređajem povezanim preko IPv6. IPv6 je dizajniran da reši probleme sadašnje verzije Internet protokola (znane kao IPv4), kao što je iscrpljivanje adresnog prostora, sigurnosti, automatske konfiguracije, proširivost. Njenom upotrebom bi se proširile mogućnosti interneta kod novih i uzbudljivih scenarija, kao što su peer-to-peer mreže, mobilne aplikacije itd.

FTP protokol

O FTP protokolu

FTP (File transfer protocol) – protokol za prenos datoteka, je najčešće korišćen protokol za prenos podataka između dva računara na mreži. FTP koristi TCP/IP za mrežnu komunikaciju, što omogućava da bude pouzdan i sesijski orijentisan.

FTP veza se uspostavlja na zahtev klijentskog računara prema serverskom računaru. Klijentski računar mora da poseduje program koji implementira FTP protokol (tzv. FTP klijent), a serverski računar mora da poseduje program koji prihvata konekcije na standardnom FTP portu i takođe razume komande protokola FTP (tzv. FTP server ili FTP demon). Kada se veza uspostavi, klijentski program šalje korisničke komande serverskom programu, koji ih obavlja i šalje odgovor. Taj odgovor može biti poruka da je komanda uspešno obavljena, datoteka koja je zahtevana ili poruka o grešci.

 

 

Moja IP adresa

IP adresa (Internet Protocol) je brojčana 32-bitna adresa, koja je dodeljena svakom racunaru (host) koji je povezan na internet. Radi se o adresi računara na koju se šalju različite vrste podataka i ona se sastoji od 4 okteta. Svaki oktet ima 8 bita i njegov raspon se kreće od 0-255.

Svaki oktet razdvojen tačkom. IP adresa je 32-bitni broj ili adresa. Postoje 4 okteta i oni su svi 8-bitni, tj. 8 bita + 8 bita + 8 bita + 8 bita = 32 bita.

Postoje dve verzije IP adresa: još uvek aktuelna IP verzija 4 (IPv4) i novija IP verzija 6 (IPv6).  Kada kažemo IP adresa, mislimo na IPv4, koja je dugačka 32 bita (ili 4 bajta), i izgleda otprilike ovako: 192.168.1.73, u decimalnom zapisu.
Šta nam sve IP “govori” o nekome?

Dosta informacija se može dobiti o nekome kada imamo njegov IP, ili preciznije rečeno kada imamo IP njegovog računara. Kada je IP u numeričkoj formi (213.123.212.112) izgleda da ne možemo doći do informacija koje nas interesuju. Tada koristimo DNS (Domain Name Service). Domain Name System tj. DNS nam služi za pretvaranje ovih “nejasnih” brojeva u nešto sto je “čitljivo” i daje nam više informacija.

Kako pronaći svoju IP adresu?

Pokrenite aplikaciju Command Prompt na Vašem računaru, ukucajte <ipconfig> i pritisnite taster ENTER.