IPTV

IPTV је једно од најновијих достигнућа из области примене телекомуникација у телевизијске сврхе. Као што и сама реч каже, то је заправо пренос ТВ сигнала преко IP структуре.

Развојем телекомуникација, а посебно техника преноса дошло је до могућности да се преко стандардних телефонских структура преноси велики број података. Тако је развијен и ADSL , који је искоришћен као IP структура за пренос IPTV-а. Тако добијамо могућност преноса дигиталног ТВ сигнала до великог броја домаћинстава преко телефонске парице, што раније није било могуће.

IPv6 Protokol

Adresiranje u IPv6

Jedna od najbitnijih promena u IPv6 u odnosu na prethodnu verziju je veličina adrese koja sada iznosi 128 bita. Ovakav 128-bitni adresni prostor omogućava oko 3,4 x 1038 različitih adresa. Bitno je naglasiti da 128- bitno adresiranje nije usvojeno samo zbog velikog broja adresa koje su na raspolaganju, već i zbog mogućnosti hijerarhijskog adresiranja i rutiranja koji treba da oslikavaju topologiju modernog Interneta. Ovakvo adresiranje omogućava više nivoa hijerarhije, agregaciju adresa i fleksibilnost pri rutiranju koja nedostaje današnjem IPv4 Internetu. Arhitektura adresiranja u IPv6 opisana je u RFC 2373 – IP Version 6 Addressing Architecture.

Format IPv6 adrese

IPv6 adresa se predstavlja kao niz 16-bitnih heksadecimalnih brojeva odvojenih znakom dvotačke “:”. Svako od osam hekasadecimalnih polja ima četiri znaka. Na ovaj način je zapisivanje IPv6 adresa učinjeno lakšim i otpornijim na moguće greške.

IP Adresa

Svaki računar ili grupa računara povezana na Internet ima svoju IP (Internet Protocol) adresu koja je jedinstvena i koja se koristi za lociranje i identifikaciju pojedinačnih kompjutera.
Postoje dva tipa IP adresa, dinamička i statička. Kao što samo ime kaže, statička IP adresa se ne menja. Sa druge strane dinamička IP adresa se „slučajno“ dodeljuje iz skupa IP adresa predviđenih za tu svrhu, svakom računaru pojedinačno koji se priključuje – loguje. Ovo znači da svaki put kada se spojite na Internet Vaša IP adresa će biti drugačija, što čini da je teže ostvarivati sigurne veze sa drugim računarima i serverima. Statička IP adresa se dodeljuje korisniku kada se on prijavljuje za uslugu i za vreme trajanja njegovoga ugovora IP adresa se neće menjati.
Ovo praktično znači da kada se povezujete na računar ili server, garantovana Vam je autentifikacija, VPN (engl. Virtual Private Network) mreže i sigurnosni (engl. Secure Tunnels) kroz Internet se mnogo lakše i sigurnije prave sa statičkom IP adresom.

TCP/IP

Ono što je zajedničko svim računarima priključenima na Internet je TCP/IP (Transmision ControlProtocol/Internet protocol) protokol. To je svojevrsni jezik Interneta koji određuje na koji se način računari spajaju na Internet (svakom daje njegovu adresu – IP broj) te na koji način međusobno komuniciraju. TCP/IP protokol nije jedan već čitav niz protokola. Po osnovnoj podjeli TCP/IP protokol dijelimo na Transmision Control Protocol te IP protokol.

1.TCP protokol mnogo je napredniji naslednik NCP (Network Control Protocol) protokola, protokola koji se prvotno (sedamdesetih) koristio na Internetu (Arpanetu). TCP je prvotno bio ugrađen u UUCP kopiju UNIX operativnog sustava, a kasnije je uveden kao osnovni protokol Interneta. Upravo iz TCP protokola izdvojen je IP protokol. TCP protokol definiše način na koji dva računara, međusobno povezana putem Interneta, razmenjuju upravljanje i potvrđivanje prijema poruka. Osnovna funkcija mu je da omogući tačan prenos podataka između dva računara.TCP protokol se brine za ispravnost podataka koji se prenose preko Interneta. Internet (Arpanet) je prešao sa NCP na TCP protokol 1983. godine. Inače, ovaj je prijelaz napravljen relativno bezbolno za same korisnike Interneta čemu uzroke treba tražiti u višegodišnjim pripremama te relativno malom broju računala priključenim na Internet u to vrijeme.