ISO OSI model

  • Da bi se razumeo Internet mora se razumeti TCP/IP, a da bi se razumeo TCP/IP mora se razumeti ISO OSI. Nedostatak prvih mreža sa komutacijom paketa je bio što su samo čvorovi istog proizvođača mogli međusobno da komuniciraju. Rešenje je ponuđeno u obliku ISO OSI referentnog modela. Model je napravljen u obliku slojevite arhitekture. Svaki sloj ima sopstvene obaveze. OSI je hijerarhijska I modularna arhitektura (na slici). Postoje sdam osnovnih slojeva i to:
    • ISO OSI

      1. Sloj aplikacije (eng. application layer); Sloj aplikacije obezbeđuje API (Application Programming Interface) za korisničku aplikaciju. Drugim rečima, ovaj sloj preuzima odgovornost za mrežne detalje, tako da korisnička aplikacija ne mora da brine o njima.
      Primeri korisničkih aplikacija su: usluga prenosa datoteka, usluga štampanja, usluga elektronske pošte, konzole za upravljanje mrežom, procesi klijent-server, itd.
      2. Sloj predstavljanja (eng. presentation layer); Obezbeđuje standarde kodiranja. Odgovoran je za pregovaranje između aplikacije I ostatka protokol steka. On obezbeđuje funkcije za prevođenje i konverziju pomoću kojih se podaci mogu uspešno razmenjivati. Npr. aplikacija na PC-u šalje podatke u ASCII obliku. Sloj predstavljanja pretvara ASCII u standardni mrežni oblik (ASN.1) i šalje ga ostatku protokol steka. Na prijemnoj strani, sloj predstavljanja prima podatke u standardnom mrežnom obliku, koji je generički za ostatak steka, i pretvara ih u ASCII.
      3. Sloj veze (eng. session layer); Obezbeđuje komunikacioni kanal između računara. Ovi komunikacioni kanali se nazivaju sesijama.
      Primeri protokola sloja veze su: RPC (Remote Procedure Call), Apple Talk i NFS (Network File Sistem).
      4. Transportni sloj (eng. transport layer); Upravlja prenosom podataka preko mreže. Tj. obezbeđuje mehanizme kontrole toka da bi obezbedio integritet podataka između čvorova. Ovaj mehanizam potvrđuje prijem svakog segmenta podataka i ispravan redosled segmenata. Sve ukupno, odgovornost ovog sloja je da segmentira podatke koje prima od sloja veze i upućuje ih mrežnom sloju. U suprotnom smeru on sklapa segmente koje prima.
      Primeri protokola ovog sloja su TCP i UDP (User Datagram Protocol).
      5. Mrežni sloj (eng. network layer); Obezbeđuje adresiranje krajnjih računara. Adresiranje se zasniva na usmeravanju informacije između krajnjih računara preko mreže. Drugim rečima, rukuje prenosom i saobraćajem između krajnjih računara. Takođe, obezbeđuje razrešenje adresa za segmente koje prosleđuju objekti sloja kanala (eng. data link layer).
      6. Sloj kanala (eng. data link layer); Definiše kako se pristupa podacima iz fizičkog medijuma. Formatira informaciju u okvire (eng. frames), koje prosleđuje na gore. U obrnutom smeru, informaciju od gore pretvara u niz bita koje prosleđuje fizičkom sloju. Koristi koncept fizičkog adresiranja (tzv. MAC adresa) da bi identifikovao pojedine fizičke uređaje.
      Neki primeri protokola ovog nivoa su ARP (Address Resolution Protocol) i RARP (Reverse Address Resolution Protocol).
      7. Fizički sloj (eng. physical layer); Rukuje fizičkim detaljima slanja i prijema bita preko fizičkog kanala. Obično je kanal napravljen od vodova, kao što je upredena parica ili optičko vlakno. Može koristiti i bežične medije, kao što su infracrveni ili radio talasi. Može podržavati različite topologije, kao što su zvezda, prsten ili magistrala.
      Jedan primer ovog sloja je Ethernet standard.

    Ostavite odgovor

    Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

    WordPress.com logo

    Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

    Slika na Tviteru

    Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

    Fejsbukova fotografija

    Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

    Google+ photo

    Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

    Povezivanje sa %s

    %d bloggers like this: