Mrežni sloj

Zadužen je za usmeravanje paketa kroz mrežu. Takođe je odgovoran za kontrolu i upravljanje porukama, kao i za rukovanje grupama (eng. multicasting). Neki protokoli aplikacionog sloja su:

IPv4 . 32-bitni broj podeljen u 4 okteta. Kompjuter čita niz bitova, a ljudi obično zapisuju decimalno oktete razdvojene tačkama: 147.91.8.6 definisano je pet klasa IP adresa (označene od A do E) i svakoj klasi dodeljen je opseg adresa:
Pojedine mreže se identifikuju svojim NetworkID-ovima, a administratori tih mreža unutar mreže dodeljuju HostID pojedinim računarima. Razlog za podelu na klase, gde je polje HostID različite širine, je što postoje manje ili veće mreže, tako da se ne troše uzalud adrese pošto ih ima ograničeno mnogo (232). Klasa D je rezervisana za prenos poruke velikom broju računara istovremeno (multicasting tehnika). Klasa E je rezervisana za buduća proširenja.

IPv6 Internet protokol verzija 6 je protokol sloja mreže, naslednik internet protokola vrezije 4 (IPv4), osmišljen od strane IETFa (engl. Internet Engineering Task Force). U IPv6, novi (ali ne još široko korišćen) standardni internet protokol, gde su adrese 128 bita široke, što bi, čak i sa velikim dodelama netblokova, trebalo da zadovolji blisku budućnost. Teoretski, postojalo bi tačno 2128, ili 3.403×1038 unikatnih adresa domaćinskih interfejsa. Kada bi zemlja bila sačinjena kompletno od zrna peska od 1cm³, onda bi mogla da se dodeli jedinstvena adresa svakom zrnu u 300 miliona planeta veličine zemlje. Ovaj veliki prostor za adrese će biti retko popunjen, što omogućava da se ponovo kodira više informacija za rutovanje u same adrese.
IPv6 adrese su dugačke 128 bita. Adrese se dodeljuju pojedinačnim interfejsima na čvorovima, a ne čvorovima lično. Pojedinačni interfejs može da ima višestruku unicast adresu. Bilo koja od unicast adresa povezana sa čvornim interfejsom može biti iskorišćena kako bi jedinstveno predstavila taj čvor. Kombinacija dugih adresa i višestrukih adresa po interfejsu omogućava efikasnije rutiranje u odnosu na IPv4. U IPv4, adresa generalno nema konstrukciju koja pomaže rutiranju i zbog toga ruter mora da vodi veliku tabelu putanja rutiranja. Duže internet adrese dozvoljavaju veliki broj adresa od strane hijerarhija mreža, dobavljača pristupa, geografije,preduzeća itd. Takav broj bi trebalo da učini da tabele rutiranja budu manje, a pregled tabela brži. Dopuštanje višestrukih adresa po interfejsu bi trenalo da obezbedi pretplatniku koji koristi višestruke dobavljače pristupa po istom interfejsu da ima odvojenu adresnu gomilu kod svakog dobavljača. IPv6 dozvoljava tri tipa adresa:

  • Unicast: Identifikator za jedan interfejs. Paket poslat unicast adresi se isporučuje interfejsu koji je identifikovan tom adresom.
  • Anycast: Identifikator za set interfejsa (koji pripadaju različitim čvorovima). Paket poslat anycast adresi se isporučuje nekom od interfejsa koji je identifikovan tom adresom (nejbližem, gledajući po protokolu rutiranja).

  • Multicast: Identifikator za set interfejsa (koji pripadaju različitim čvorovima). Paket poslat multicast adresi se isporučuje svim interfejsima koji su identifikovani tom adresom.

    ARP (engl. Address Resolution Protocol) je protokol trećeg sloja OSI referentnog modela, definiše metode nalaženja fizičke adrese korisnika na osnovu poznate mrežne adrese. S`obzirom na najširu upotrebu internet protokola kao protkola adresiranja sloja mreže i etherneta kao protokola najniža dva sloja, ARP ima najširu primenu pri mapiranju MAC adrese sa IP adresom.

    CMP (engl. Internet Control Messageing Protocol) je protokol sloja mreže koji obezbeđuje pojedine mehanizme oglašavanja. U suštini, ICMP obezbeđuje povratnu spregu u vezi problema u komunikaciji u okruženju. Primeri upotrebe ICMP-a su kada paket ne može da stigne do odredišta, ruter nema dovoljnu veličinu bafera da bi ga prosledio (korisnik da bi ga primio) ili kada ruter može da uputi poruku da postoji kraća ruta. U većini slučajeva, ICMP poruka se šalje kao odgovor na paket, bilo od strane rutera koji se nalazi na putu datagrama ili od strane hosta koji je odredište.
    Iako je ICMP na istom sloju kao i IP u TCP/IP arhitekturi, on je ustvari korisnik IP-a. ICMP poruka se prvo napravi pa se onda predaje IP-u koji spaja poruku sa IP zaglavljem i onda prenosi rezultujući paket na već uobičajeni način. Iz razloga što se ICMP poruke šalju kao IP paketi, njihova isporuka nije garantovana niti je njihovo korišćenje pouzdano.

  • Ostavite odgovor

    Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

    WordPress.com logo

    Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

    Slika na Tviteru

    Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

    Fejsbukova fotografija

    Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

    Google+ photo

    Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

    Povezivanje sa %s

    %d bloggers like this: