PC RECNIK 2 (jos termina)

Postoji mnostvo ali ovde su neki odabrani nastavak proslog posta:
• VGA
Jos jedan standard, napredniji od CGA i EGA. VGA podrazumeva 640×480 u 16 boja ili 320×200 u 256 boja (wow!). I ovaj standard je vec odavno prevaziden.
• SVGA
Od ovog standarda, standardi vise prestaju da postoje. Znaci, sve sto je bolje od VGA, spada u SVGA (640×480 u 256 boja, 800×600, …).
• ASCII
Standard za kodiranje slova, cifara i specijanih znaka u jednom bajtu. Naime, znate da se jedan bajt sastoji od 8 bita, a svaki bit moze da bude 0 ili 1. Na taj nacin, svaki bajt moze da bude u jednoj od 256 kombinacija (2 na 8), sto znaci da postoje 256 ASCII znaka (na primer 00110001 = 31 = ‘1’, 01000001 = 41 = ‘A’, …).
• ANSI
Prosirena ASCII tabela uvedena zajedno sa Windowsom.
• I/O
Input/Output – opsti naziv za izlaz/ulaz racunara.

HARDWARE

• Licni racunar

Kompjuter namenjen pojedincima, tj. obicnim ljudima, porodicama i deci a sluzi za posao i zabavu. Druga krajnost su super-kompjuteri koje kupuju velike kompanije ili cele drzave, a sluze za testiranje nuklearnog oruzija, super-slozene proracune, kontrolu svemirskih letova, isl.
• PC
PC ili Personal Computer je licni racunar koji je razvio IBM davnih 80-tih. Vremenom mu je rasla popularnost, a posustajanjem Amige (vidi niћe) postao je sinonim za rec kompjuter. To je tip racunara na kome verovatno sada radite. Osnovna karakteristika PC-ja je modularnost, tj. rastavljivost na delove – komponente.
• Macintosh
Jedini licni racunar (pored PC-ja) koji se danas jos uvek koristi u svetu. Zastupljen je pretezno u Americi.
• Amiga
Kucni kompjuter koji je bio popularan pocetkom devedesetih. Nazalost, nakon propasti firme koja ga je proizvodila (Comodore), poceo je sve vise da zastareva da bi danas bio totalno van upotrebe.
• Comodore 64
Prastari 8-bitni kucni kompjuter, koji je bio popularan osamdesetih.
• Laptop ili Notebook
Prenosni racunar u obliku kofera. Napominjemo da je to samo oblik racunara a ne tip; Laptopovi mogu da budu i PC-ji i Macintosh-i i drugi.
• Palmtop
Prenosni racunar jos manji od laptopa, napravljen tako da moze da stane na dlan.
• Memorija
Deo kompjutera u kome se skladiste podatci. Postoje 2 tipa memorija:
RAM MEMORIJA je u obliku kartica koje se kace direktno na maticnu plocu. Ima manji kapacitet (obicno od 32 do 256 MB) ali je zato neuporedivo brza od svih ostalih vidova spoljaљne memorije. Zbog toga programi najkriticnije rutine uvek prebace u RAM a ostale se po potrebi ucitavaju sa spoljne memorije. Treba posebno napomenuti da je RAM privremena memorija, sto znaci da je programi koriste po potrebi. Nakon gasenja kompjutera, brise se ceo sadrћaj RAM-a.
U SPOLJNU MEMORIJU spadaju svi uredaji za skladistenje podataka (hard disk, diskete, CD-ROM… ). Ona je stalna (ne zavisi od napona i od rada kompjutera) i sluzi za skladistenje programa do trenutka njihovog pokretanja. Onog trenutka kad aktivirate neki program, deo njegovog koda prelazi u RAM a deo se ucitava sa spoljne memorije. Iz ovoga zakljucujete da je spoljna memorija daleko sporija od RAM-a ali da zato ima veci kapacitet (disketa do 1.44 mb, cd-rom do 640 mb a hard disk do 20-30 gb).
• Cash
Dodatna memorija, jos brza od RAM-a, u kojoj stoje podatci koji se trenutno koriste. Time se znatno ubrzava rad.
• Virtuelna memorija
Deo diska koji se koristi kao memorija. Ova opcija radi samo pod Windows platformom.
• MMX
MMX je skup instrukcija koje je Intel poceo da ugraduje na svoje procesore pocevsi od Pentiuma 166 MMX. Tada je doneo znatno unapredenje. Prakticno svi noviji procesori imaju ove instrukcije.
• Overklokovanje
Namestanje procesora da radi na vecoj frekfenciji nego sto je propisana (na primer, procesor na 500mhz radi na 600mhz) sa ciljem povecanja brzine racunara. Ovo je vrlo rizican proces jer se tako procesor intenzivno pregreva zbog cega moze doci do pucanja programa pa cak i do pregorevanja samog procesora.
• Printer
Isto sto i stampac – uredaj za odstampavanje dokumenata na papir.
• Bad Sector
Bad Sector je fizicko ostecenje nastalo na nekom magnetnom mediju (hard disku ili disketi). Podatci na tom mestu su verovatno trajno izgubljeni, ali najgore tek dolazi. Kada glava za citanje sledeci put prede preko ostecenog mesta, doci ce do jos veceg ostecenja, cime nastaju novi bad sectori. Da bi to sprecili, pomocu programa Scan Disk izvrsite surface scan diska. Program ce tada da markira ostecena mesta cime ce ona postati neupotrebljiva ali ce se barem spreciti dalje sirenje kvara. Treba napomenuti da ova metoda nije uvek 100% sigurno resenje da nece doci do novih ostecenja.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: