ISO-SP (eng. OSI Session Layer Protocol)

ISO Protokol
ISO (Međunarodna organizacija za standardizaciju) je globalna mreža koja prepoznaje neophodne međunarodne standarde za preduzetnike, vlade i društvo, razvija ih u saradnji sa sektorima koji će ih zaista i koristiti, usvaja ih postupajući transparentno (javno, tako da svi znaju kako radi) i na osnovu podataka koje dobija od raznih nacionalnih institucija (ISO po svetu skuplja podatke o onome što treba da se standardizuje, a te podatke joj dostavljaju uglavnom statistički zavodi i razne strukovne institucije – na primer, tehnološki instituti, pa recimo Vinča kod nas, sve zavisi koja se oblast standardizuje – iz raznih država), zatim ih isporučuje na usvajanje i sprovođenje širom sveta.
ISO standardi su u stvari rezultat/destilat međunarodnog koncenzusa postignutog na osnovu najšire moguće baze interesnih grupa. Stručni podaci daju oni kojima su standardi najpotrebniji i oni koji su najbliži tome da te standarde i sprovedu. Na taj način, premda su neobavezni, ISO standardi su ipak veoma cenjeni i prihvaćeni u javnim i privatnim sektorima svuda u svetu.
U pitanju je nevladina organizacija, udruženje nacionalnih institucija za standardizaciju iz 149 zemalja, po jedna iz svake zemlje, iz svih delova sveta, uključujući razvijene zemlje, zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji. Članstvo u ISO ima samo glavna institucija za standardizaciju iz svoje zemlje (kod nas, Savezni zavod za standardizaciju). Članovi predlažu nove standarde, učestvuju u njihovom razvijanju i pružaju svaku moguću saradnju potrebnu centralnom sekretarijatu ISO-a u vezi sa 3 000 tehničkih grupa koje se direktno bave razvojem standarda, iz godine u godinu doprinoseći tako radu Organizacije. Kada se proizvod njihovog rada objavi kao ISO međunarodni standard, tada ga članice ISO mogu usvojiti kao svoj nacionalni standard, prevesti ga i primeniti.

OSI

OSI ili Open System Interconnection model definiše okvir za implementaciju protokola u sedam slojeva. Kontrola se predaje od jednog do drugog sloja počevši od aplikacionog sloja i krećući se ka donjim slojevima.

7 sloj: Aplikacioni sloj

Ovaj sloj podržava aplikacione procese i procese krajnjeg korisnika. Komunikacioni partneri bivaju identifikovani, kvalitet usluge (QoS) biva identifikovan, autentifikacija korisnika i privatnost bivaju uzeti u obzir i bilo kakva ograničenja na sintaksu podataka bivaju identifikovana takođe. Sve na ovom sloju je specifično za aplikacije. Ovaj sloj obezbeđuje aolikacione servise za prenos podataka, elektronsku poštu i softverske mrežne servise. Telnet i FTP su aplikacije koje su vezane isključivo za aplikacioni sloj. Slojevite aplikacione arhitekture su deo ovog sloja.

6 sloj: Prezentacioni sloj

Ovaj sloj obezbeđuje nezavisnost različitih reprezentacija podataka (enkripcije) tako što prevodi iz aplikacionog u mrežni format i obratno. Prezentacioni sloj radi da bi transformisao podatke u formu koju aplikacioni sloj može da prihvati.Ovaj sloj formatira i enkriptuje podatke koji će biti poslati širom mreže, oslobađajući ih problema kompatibilnosti. Ovaj sloj se po neki put naziva i sintaksni sloj.

5 sloj: Sloj sesije

Ovaj sloj otvara konekcije, upravlja njima i zatvara konekcije među aplikacijama. Sloj sesije postavlja, upravlja i prekida razgovore, razmene i dijaloge među aplikacijama na krajevima. Ovaj sloj upravlja koordinacijom sesije i konekcije.

4 sloj: Transportni sloj

Ovaj sloj omogućava transfer podataka između krajnjih sistema ili hostova i odgovoran je za kontrolu toka i oporavka od greške od kraja do kraja. Transportni sloj osigurava kompletan transfer podataka.

3 sloj: Mrežni sloj

Ovaj sloj obezbeđuje tehnologije rutiranja kreirajući logičke putanje, koje se nazivaju virtuelna kola, za prenos podataka od čvora do čvora. Rutiranje i prosleđivanje su funkcije ovog sloja kao i adresiranje, savladavanje grešaka, kontrolu zagušenja, sekvencionisanje paketa, itd.

2 sloj: Sloj veze podataka

Na ovom sloju, paketi podataka su enkodirani i dekodirani u bitove. On savladava greške na fizičkom sloju, obezbeđuje kontrolu toka i sinhronizaciju frejmova. Sloj veze podataka je podeljen u dva podsloja: Media Access Control (MAC) sloj i Logical Link Control (LLC) sloj. MAC podsloj kontroliše kako računar u mreži dobija pravo na pristup podacima i dozvolu da ih pošalje. LLC sloj kontroliše sinhronizaciju frejmova, kontrolu toka i proveru grešaka.

1 sloj: Fizički sloj

Ovaj sloj upućuje tokove bitova (električne impulse, svetlosne ili radio signale kroz mrežu na električnom i mehaničkom nivou. On obezbeđuje sredstva za slanje i primanje podataka na samom prenosniku (definisanje kablova, kartica). Fast Ethernet, RS232 i ATM su protokoli sa komponentama fizičkog sloja.

Korisni linkovi:

http://forum.burek.com

www.etf.unssa.rs.ba

www.scribd.com

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: