TCP/IP

TCP / IP (eng. Transmission Control Protocol / Internet Protocol) jedan je od naj-korišćenijih protokola koje koriste skoro sve računarske mreže koje su na internetu. Koristi se i u lokalnim mrežama za prenos podataka između računara ili servera. Takođe ovaj protokol omogućava konekciju različitih operativnih sistema ili različitih vrsta računara, servera ili ostalih perifernih uređaja kao što su štampači. Ovo je protokol na kojem se zasniva internet. Kada se konektujete na internet vaš ralčunar dobija unikatnu IP adresu koja vam omogućava da lagodno komunicirate sa ostalim računarima na internetu.

TCP / IP protokol se sastoji od dva dela, prvog TCP dela koji vaše podatke deli na manje pakete radi lakšeg i sigurnijeg transfera, i koji ih takođe na odredištu spaja ponovo u originalnu datoteku, i dela IP koji adresira svaki taj paket sa odredišnom i izvorišnom adresom. Svi paketi moraju da prođu korz određenu putanju koju određuje uređaj ruter.

TCP / IP protokol omogućava da protokoli poput HTTP, FTP, SMTP… koji se nadograđuju na njega budu jednostavniji jer o njima ne ovisi sama datoteka koja se šalje nad tim protokolima.

Trenutna verzija ovog protokola je 4 (tačna oznaka ovog protokola je IPv4) međutim, zbog velike ekspanzije interneta ovaj protokol postaje sve problematičniji i trenutno je u fazi nova verzija 6 (tačna oznaka je IPv6) koja treba u dogledno vreme da reši sadašnje probleme ovog protokola. O problemima nećemo ovde raspravljati jel je to izvan okvira ovog dokumenta.

Autori:  Aleksandar Brčič, Zdravko Marković.

Jedno reagovanje to “TCP/IP”

  1. Zdravko Marković Says:

    Svetska mreža Internet koristi TCP/IP kao standard za prenos podataka. Svakom čvoru na
    Internetu dodeljena je jedinstvena mrežna adresa koja se naziva IP adresa. Naglasimo da svaka
    organizacija može da ima svoje internete, ali ako se ovi interneti spoje na Internet tada je potrebno da se
    njihove adrese slože sa formatom kod Internet adresiranja.

    ISO je usvojio TCP/IP kao bazu za standarde koji se odnose na mrežne i transportne nivoe kod
    OSI modela. Ovaj standard je poznat kao ISO-IP.

    Tipične aplikacije koje koriste TCP/IP komunikacije su remote-login i file-transfer. Standardni
    programi koji se koriste za fajl-transfer i log-in preko TCP komunikacije su ftp-program za transfer
    fajlova, telnet-omogućava remote log-in na drugi računar, ping-program odredjuje da li se čvor odaziva
    na TCP/IP komunikacije, i dr.

    TCP/IP gateway i host

    TCP/IP hostovi su čvorovi koji preko mreže medjusobno komuniciraju koristeći TCP/IP
    komunikacije.

    TCP/IP gateway čvor povezuje jedan tip mreže sa drugim. On sadrži hardver koje ostvaruje fizičku
    vezu izmedju različitih mreža, kao i hardver i softver za konverziju okvira iz jednog formata u drugi.
    Obično on konvertuje Token Ring MAC nivo u ekvivalentni Ethernet MAC nivo, i obratno.

    Sa druge strane, koristeći vezu tipa tačka-ka-tački (point-to-point) ruter povezuje dve mreže istog
    tipa.

    Glavna operativna razlika izmedju gateway, rutera i bridge-a je ta da kod Token Ring i Ethernet
    mreža, bridge koristi 48-bitnu MAC adresu za rutiranje poruka, dok gateway i ruter koriste IP mrežnu
    adresu. Po analogiji sa javnom telefonskom mrežom, MAC adresa ekvivalentna je slučajno dodeljenom
    telefonskom broju, dok IP adresa sadrži informaciju o logičkoj lokaciji telefona kao što su zemlja, kod
    oblasti, i dr.

    Gateway čita okvir sa računara povezan na mreži A. Nakon toga čita IP adresu koja je sastavni deo okvira i donosi odluku da li okvir da usmeri na izlazu mreže A prema mreži B. Ako on to odluči tada prilagodi okvir formatu mreži
    B i predaje ga.

    Funkcije IP protokola

    Glavne funkcije IP protokola su:
    1. Rutiranje IP okvira podataka – okviri su tipa (nazivaju se) internet datagram. Program koji se
    odnosi na IP protokol, a izvršava se na svakom čvoru, zna lokaciju gateway-a u mreži. Gateway
    mora biti u stanju da locira mrežu kojoj želimo da pristupimo. Podaci nakon toga polaze od čvora
    ka gateway-u preko interneta.

    2. Fragmentacija podataka – na manje jedinice ako je njihov obim veći od 64 kB.

    3. Raportiranje grešaka – kada se datagram rutira ili se reasemblira može da se javi greška. Ako se
    javi greška tada čvor detektuje grešku i obaveštava povratno izvorni čvor. Datagrami se izbacuju
    iz mreže ako oni putuju kroz mrezu duže u odnosu na specificirano vreme. Kao zaključak, poruka
    o grešci vraća se izvornom čvoru sa ciljem da ga obavesti da internet rutiranje ne može da nadje
    put za datagram, ili da odredišni čvor, ili mreža, ne postoji.


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

«

»
%d bloggers like this: