TCP/IP

Istorijat

Shvatanju TCP/IP-a i njegove uloge na pravi način doprinosi poznavanje istorije interneta i ideja na kojima je zasnovan. Prvi radovi pojavljuju se početkom 1960-ih godina i uglavnom su vezani za istraživanja na MIT-u (Massachusetts Institute of Technology). ARPA (Advanced Research Project Agency) 1966-te angažuje Robertsa da razvije projekat kompjuterske mreže, koji ubrzo objavljuje prvi plan. („Multiple computer Network and Intercomputer communication“). Iste godine, sastaju se tri tima koja su nezavisno jedan od dugog došli na ideju i razvijala koncept paketne mreže (packet switched network).
Lenard Klajnrok – MIT
Pol Baran – RAND
Donald Dejvis – NPL (Engleska)

Mreža je trebala da bude paketna, u smislu da se podatak ne šalje u jednom delu, već se deli na više manjih celina (paketa). Prednosti su višestruke:
Paketi bi od jednog do drugog računara mogli da se kreću različitim putanjama (rutama), pogodnost su povećanje brzine prenosa informacije i u slučaju presretanja.
Bolji kvalitet konekcije
Više korisnika bi moglo komunicirati putem istog linka tako što bi slali pakete naizmenično.
Povezivanjem računara na taj jedan link, bila bi oformljena najjednostavnija mreža.

Drugi cilj koji je trebala da ostvari takva mreža je decentralizacija. Naime, sve do tada je postojala mreža koja je zavisila od jednog, centralnog računara sa kojim su ostali povezani. Dakle, on je predstavljao deo mreže čijim bi kvarom došlo do pada cele mreže. Bilo je potrebno oformiti takvu mrežu u kojoj bi svi računari bili međusobno povezani i ravnopravni, i u tom slučaju kvarom pojedinih elemenata mreže komunikacija ne bi bila prekinuta, već bi se nastavila preko preostalih računara.

 

TCP/IP Protokoli

TCP/IP protokol stek je skup protokola razvijen da omogući umreženim računarima da dele resurse putem mreže. Razvijen je od strane agencije DARPA u okviru ARPANET-a ranih 1970ih. U periodu od juna 1987. do juna 1998. više od 300 različitih proizvođača imalo je proizvode koji su podržavali TCP/IP protokole, a postojalo je na desetine hiljada mreža, različitih veličina i tipova, koji su ih koristili. Njihov broj se iz dana u dan povećava, što je najbolji primer značaja TCP/IP-a u računarskim telekomunikacijama.

TCP/IP je slojeviti skup protokola. Da bi razumeli šta to znači, možda je najbolje prvo navesti neki primer. Tipičan primer je slanje elektronske pošte. Prvo tu je protokol za poštu (mail protocol). On definiše skup komandi koji jedan računar šalje drugom, kao na primer komande koje određuju ko šalje poruku , kome je poruka poslata i onda tekst poruke. Međutim protokol pretpostavlja da postoji način komunikacije između ta dva kompjutera. Mail kao i svaki drugi protokol definiše samo skup komandi i poruku koja treba da se pošalje. On je napravljen da se oslanja na TCP i IP. TCP je odgovoran za to da je komanda sigurno stigla na odredište. On vodi računa o tome šta je poslato i ponovno šalje sve ono zašta nije dobio potvrdu ,od drugog računara, da je stiglo. Ako je neka poruka prevelika, da bi stala u jedan datagram , kao na primer pismo, TCP će je podeliti u nekoliko datagrama i postarati se da svi stignu. Na TCP možete gledati kao na biblioteku rutina koje aplikacija koristi kada treba da preko mreže komunicira sa drugim računarom. Slično tome TCP se poziva na servise koje pruža IP. Iako servisi koje pruža TCP koriste mnoge aplikacije , ipak postoje i neke aplikacije koji ga ne koriste. Naravno tu su i servisi koji su potrebni svakoj aplikaciji. Ti servisi su stavljeni u IP. Kao i na TCP, na IP treba gledati kao na skup rutina koje TCPpoziva , ali koje su dostupne i   aplikacijama koje ne koriste TCP. Ovakav način pravljenja nekoliko nivoa protokola se naziva slaganje (layering). Aplikativni programimi kao što je  mail , TCP i IP  su  odvojeni slojevi (layers), a pritom svaki se poziva na servise protokola koji je ispod njega.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: