TCP/IP

Mrežne tehnologije kakve su  Ethernet, Token Ring i FDDI (Fiber Distributed Data Interface) obezbedjuju funkcije do nivoa-veze (data link layer). Drugim rečima, to znači da ove tehnologije obezbedjuju samo pouzdanu vezu izmedju jednog i drugog čvora u istoj mreži, ali ne i funkcije koje se odnose na prenos podataka iz jedne mreže ka drugoj ili jednog mrežnog segmenta ka drugom. Da bi se podaci prenosili kroz mreže potrebno je koristiti adresne šeme (tehnike) koje  će biti razumljive (interpretirane) za  bridge,  gateway i rutere. Medjusobno povezivanje mreža se naziva umrežavanje (internetworking ili internet). Svaki deo internet-a naziva se sub-mreža (subnet). TCP/IP (Transmission Control Protocol and Internet Protocol) predstavlja par protokola koji omogućava (obezbedjuje) da jedan deo  subnet-a komunicira sa drugim. Napomenimo da protokol predstavlja skup pravila za korektnu razmenu podataka izmedju dva uredjaja (računara). U konkretnom slučaju, IP deo odgovara mrežnom-nivou (network-layer) OSI modela dok TCP deo transportnom-nivou (transport-layer). Rad ovih ovih protokola transparentan je fizičkom-nivou i nivou-veze pa se zbog toga par TCP/IP može koristiti za rad Etherneta, FDDI ili  Token Ring-a. Na slici 10.1. ilustrovana je ova situacija. Adresa na nivou-veze odgovara fizičkoj adresi  čvora kakva je MAC adresa (kod Ethernet ili Token Ring) ili telefonskog broja (kod modemske veze). IP adresa dodeljuje se svakom čvoru internet-a i koristi se da identifikuje lokaciju mreže i bilo kojih subnet-a.

Svetska mreža  Internet koristi TCP/IP kao standard za prenos podataka. Svakom  čvoru na Internetu dodeljena je jedinstvena mrežna adresa koja se naziva  IP adresa. Naglasimo da svaka organizacija može da ima svoje internete, ali ako se ovi interneti spoje na Internet tada je potrebno da se njihove adrese slože sa formatom kod Internet adresiranja. ISO je usvojio TCP/IP kao bazu za standarde koji se odnose na mrežne i transportne nivoe kod OSI modela. Ovaj standard je poznat kao ISO-IP. Tipične aplikacije koje koriste TCP/IP komunikacije su  remote-login i  file-transfer. Standardni programi koji se koriste za  fajl-transfer i  log-in preko TCP komunikacije su  ftp-program za transfer fajlova,  telnet-omogućava remote log-in na drugi računar, ping-program odredjuje da li se čvor odaziva na TCP/IP komunikacije, i dr.

TCP/IP gateway i host

TCP/IP hostovi su  čvorovi koji preko mreže medjusobno komuniciraju koristeći TCP/IP komunikacije.  TCP/IP gateway čvor povezuje jedan tip mreže sa drugim. On sadrži hardver koje ostvaruje fizičku vezu izmedju različitih mreža, kao i hardver i softver za konverziju okvira iz jednog formata u drugi. Obično on konvertuje Token Ring MAC nivo u ekvivalentni Ethernet MAC nivo, i obratno.  Sa druge strane, koristeći vezu tipa tačka-ka-tački (point-to-point) ruter povezuje dve mreže istog tipa.  Glavna operativna razlika izmedju gateway, rutera i bridge-a je ta da kod Token Ring i Ethernet mreža, bridge koristi 48-bitnu MAC adresu za rutiranje poruka, dok gateway i ruter koriste IP mrežnu adresu. Po analogiji sa javnom telefonskom mrežom, MAC adresa ekvivalentna je slučajno dodeljenom telefonskom broju, dok IP adresa sadrži informaciju o logičkoj lokaciji telefona kao što su zemlja, kôd oblasti, i dr.  Na slici 10.2. prikazan je način na koji gateway usmerava (rutira) informaciju. Gateway čita okvir sa računara povezan na mreži A. Nakon toga čita IP adresu koja je sastavni deo okvira i donosi odluku da li okvir da usmeri na izlazu mreže A prema mreži B. Ako on to odluči tada prilagodi okvir formatu mreži B i predaje ga.

 

Funkcije IP protokola

Glavne funkcije IP protokola su: 1.  Rutiranje IP okvira podataka – okviri su tipa (nazivaju se)  internet datagram. Program koji se odnosi na IP protokol, a izvršava se na svakom čvoru, zna lokaciju gateway-a u mreži. Gateway mora biti u stanju da locira mrežu kojoj želimo da pristupimo. Podaci nakon toga polaze od čvora ka gateway-u preko interneta.  2.  Fragmentacija podataka – na manje jedinice ako je njihov obim veći od 64 kB. 3.  Raportiranje grešaka – kada se datagram rutira ili se reasemblira može da se javi greška. Ako se javi greška tada čvor detektuje grešku i obaveštava povratno izvorni čvor. Datagrami se izbacuju iz mreže ako oni putuju kroz mrezu duže u odnosu na specificirano vreme. Kao zaključak, poruka o grešci vraća se izvornom čvoru sa ciljem da ga obavesti da internet rutiranje ne može da nadje put za datagram, ili da odredišni čvor, ili mreža, ne postoji.

 

Selena Trajković

Milica Mitić

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: